Feljton o Studiju B
19. 05. 2023.
Rušenje monopola Radio Beograda
Podsećajući se vremena nastanka Studija B, Dragan Marković u autobiografskim beleškama piše da je bilo sijaset prepreka za nesmetan rad ovog radija koji je „dočekan na nož“.
Republičko i državno partijsko rukovodstvo zaziralo je od takve stanice koja je mogla da podriva temelje postojećeg radiodifuznog sistema. Radio Beograd nije hteo da primi Studio B u klub lokalnih radio stanica i, u početku, niko iz Radio Beograda nije smeo da sarađuje sa Studiom B. Po tadašnjim propisima, niko nije mogao da pusti u rad stanicu ako to ne odobri stručna komisija Radio Beograda, a tehniku svake radio-stanice koja nije imala svoje inženjere, takođe je servisirala tehnika Radio Beograda. Ukoliko bi se desio neki kvar na uređajima, program bi bio obustavljen dok ne stigne pomoć iz Beograda.
Jasno sagledavši situaciju i ne želeći da ni od koga tehnički zavisi, Dragan Marković organizovao je ekipu inženjera i tehničara koji su bukvalno svojim rukama omogućili funkcionisanje Studija B. U stilu najboljih radnih akcija, stan je pretvoren u studio, napravljen je antenski sistem u Borči i nekoliko srednje-talasnih predajnika. I sve je urađeno u rekordnom roku. Kakav je to šok bio za rukovodstvo Radio Beograda kada se Studio B oglasio 1. aprila, i pre završetka emisionog centra u Borči.
„Ma, trajaće oni dva-tri meseca, pa će se ugasiti “, bile su prognoze njihovih stručnjaka.
Ali, njihov monopol se polako rušio.
I pored nelojalnih pokušaja da se Studio B okvalifikuje kao radio van sistema, čak i van zakona, nije se uspelo u toj nameri. Naprotiv, ta konkurencija ne samo da je donela velike promene u demokratizaciji odnosa u jugoslovenskoj radio-difuziji, nego je doprinela i modernizaciji radija uopšte. Radio Beograd je pojavom Studija B shvatio da treba da teži savremenijem, a samim tim kvalitetnijem programu, tražeći nove forme radiofonskih izraza. A Studio B, opet, nije smeo da dozvoli da ga ponese nagli uspeh, tako da je taj konkurentski odnos istovremeno bio i podsticajan za obe strane.
Vremenom su ti odnosi postajali sve bolji.
Studio B kasnije je postao član Kluba radio-stanica, koji je prerastao u Udruženje radiodifuznih stanica Srbije. Polako su se osamostaljivale i druge lokalne stanice u Srbiji koje su tražile i dobijale stručnu i tehničku pomoć od Studija B. Pa i Radio Beograd.
| Dragan Marković: „Pojavom Studija B monopol Radio Beograda počeo je da se ruši. Koliko nas nisu voleli toliku su nas i cenili. Ja sam im bio trn u oku jer sam uspeo da obezbedim podršku Skupštine grada, prvo od Branka Pešića, koji nam je bio veoma privržen. Kada je jednom nedeljno gostovao u programu, to se ponekad završavalo igranjem narodnog kola u studiju. I njegov naslednik Živorad Kovačević pružao nam je punu podršku. Studio B postao je nezamenljivo, dragoceno sredstvo u funkcionisanju milionskog grada. |
Studio B bio je prvi radio koji je emitovao stereo program, zahvaljujući pre svega znanju Borjana Kostića, inženjera elektronike. On je svesrdno pomogao kolegama iz Radio Beograda kada su i oni krenuli sa tim i njegova stručna reč se veoma poštovala. Borjan je bio i veliki stručnjak za akustiku, konstruktor izuzetno kvalitetnih zvučnika marke „red“ koji je proizvodio u Engleskoj i izlagao na sajmovima elektronike u Njujorku početkom osamdesetih. Desilo se da je i Dragan tada boravio u Njujorku, kao direktor Jugoslovenskog kulturno-informativnog centra, pa su se dva osnivača Studija B rado sretala i podsećala lepih dana Studija B.
Ništa bez gvozdene discipline
Od prvog dana Dragan Marković sprovodio je čvrstu, gvozdenu radnu disciplinu u svakom timu. Kako je sam govorio „ne može da se dežura 7 sati već da se radi 7 sati“. I duže, ako treba. Za sve zaposlene bio je veliki autoritet, svojim radom i znanjem ulivao je poštovanje i imao je pravo da to zahteva od svih ostalih. Umeo je, međutim, i da se našali i da blagonaklono prihvati šalu na svoj račun.
„On je napravio atmosferu koja je od Studija B načinila kuću koja je bila perspektivna i imala kontinuirani rast u svakom smislu“, kaže Sloba Konjović. „Živeo je 24 sata za Studio B tako da smo i mi bili inficirani tim njegovim radom i nije bilo drugog izbora da izbegnemo te torture. Mi smo svi osećali da smo jedan organizam na istom zadatku.“
| Dina Čolić: „Dragan je sve znao o nama. Interno smo ga zvali gonič robova, a kasnije smo shvatili da je on najbolji šef koji može da se poželi. Naučili smo se disciplini i radu, organizaciji posla. Iako sam bila odličan student, rad u Studiju B usporio je malo moje studije, a on me je stalno propitivao da li idem na vežbe i da li polažem ispite. Nije se smirio dok nisam diplomirala.“ |
Za DDM nije postojao odmor. Ivan Bekjarev je rekao da je Dragan Marković radio od jutra do jutra. „Mislim da taj čovek nije ni spavao.“ Kada nije bio u Studiju B, on je slušao program, bez obzira na to gde se nalazio. Desilo se tako jednog leta da je otišao na Hvar i voditelji su bili srećni jer su mislili da mogu malo da se opuste, da ne moraju na svakih 15 minuta da se uključuju u program i govore: „Vi slušate Studio B“ i tačno vreme. Posebno ne u noćnoj smeni, pa je tako Ljerka Draženović bila iznenađena kada je zazvonio telefon, a sa druge strane žice – Dragan Marković: „Molim vas, Ljerka, već 15 minuta niste identifikovali stanicu“. Dežurna ekipa bila je šokirana time da je on i na Hvaru, na nekom finom prijemniku uspeo da pronađe signal Studija B i da prati šta se dešava u programu.
Kad se Studio B preselio u Beograđanku, ispostavilo se da prozori novinarske sobe sa vrha zgrade vazdušnom linijom gledaju pravo na Draganov stan u Vlajkovićevoj ulici. „Ni sanjali nismo da on i tako može da nas proverava“, pričala je Ljerka. „Desilo se da sam u večernjoj smeni najavljivala pesme, pa otrčim do redakcije gde je bio tv da gledam film. Zvoni telefon, javlja se DDM: ’Molim vas da se u novinarskoj sobi ugasi televizor, opet gledate tv’.“
Dragan Marković u svojim beleškama priznaje da je mnogima „zagorčavao život“ svojim načinom rukovođenja. Ali bez tih „nastranosti“, Studio B ne bi mogao da počne da radi, da opstane i napreduje. Da nije bilo takve discipline i provere rada, ne bi bilo ni Studija B.
Zbog osnivanja Studija B i rada u stanici u interesu Beograda i Beograđana, Draganu Markoviću je na dan oslobođenja grada, 20. oktobra 1974. uručen Orden rada sa zlatnim vencem. Iako je, formalno, orden dodelio predsednik Republike, praktično su mu odlikovanje odredili gradski oci.
Dragan je bio ponosan što je jedini orden koji je dobio nosio oznaku – RAD.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.