DNKiM

03. 11. 2022.

Autor: J. Marković, M.Vitomirović Izvor: UNS-DNKiM

Jelena Zorić na konferenciji „Stop nekažnjivosti!“: Neaktivnost državnih organa u slučaju ubistva Pantića nas čini uplašenima i poniženima

"Jezivo je saznanje da duže od dve decenije ne može da se reši ubistvo novinara Milana Pantića. To nas sve čini uplašenima, ali neaktivnost istražnih organa čini nas poniženima", rekla je novinarka lista Vreme i Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Jelena Zorić na konferenciji UNS-a povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.

Povodom saznanja UNS-a da je Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzelo slučaj novinara Milana Pantića od Višeg javnog tužilaštva u Jagodini, zamenik Republičkog javnog tužioca, Branko Stamenković, kazao je da je sa njegove strane nezahvalno komentarisati ovaj predmet, s obzirom na to da ga nije imao pred sobom i nije mogao da izvrši analizu tih radnji.

"Posle 21. godine nadam se da u tom predmetu ima dovoljno dokaznih tragova koji bi eventualno mogli da ukažu u kom daljem pravcu bi postupanje tužilaštva, policije i suda moglo da ide. Ne mogu da se složim sa tim da je to policijski razrešeno, u tom slučaju bi značilo da pred tužiocem stoje dokazi u barem osnovi sumnje da su određena lica izvršila krivično delo.", ističe Stamenković.

 

 

Kako kaže, ako nema takvih dokaza, onda nema ni daljeg napretka.

„Ukoliko postoji i najmanji razlog zakonske snage da Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme postupanje u ovom predmetu u skladu sa zakonom, ono će to i uraditi. Ako ti elementi ne postoje, tu je drugi način na koji tužilački sistem može da pomogne drugim delovima, a to je da iskusniji tužioci pomognu drugim kolegama u radu na predmetu“, rekao je Stamenković.

Dodao je da je tačno da postoji i izmeštanje predmeta i da je na osnovu zakonskih mogućnosti za tako nešto potrebno da se ispune zakonski uslovi.

 

 

Novinarka Jelena Zorić je govoreći o radu istražnih organa istakla da njihova neaktivnost novinare targetira iznova kao lake mete, pogotovo ta gomila floskula, zašto nešto ne bi moglo da se uradi.

"Tužioci i zakon postoje radi građana i ubijenih novinara, a ne ubijeni novinari i građani ne postoje radi zakona i tužilaca. Ako postoje indicije i ako je veliki interes javnosti i ako je poniženje i uznemirenje, ne samo javnosti nego za svakog novinara u Srbiji da se nešto ne rešava 21. godinu, ne znam šta više Tužilaštvo za organizovani kriminal ima da razmišlja ", istakla je Zorić.

Kada bilo koji novinar prijavi pretnje, tada štitimo sebe, kaže Zorić, a država štiti novinare kada donese pravosnažnu presudu i slučaj reši.

Bratu: Čak 55 odsto novinara smatra da im je bezbednost ugrožena 

Šef misije OEBS-a u Srbiji, Jan Bratu, rekao je da su on i njegove kolege iz OEBS-a frustrirani što ti procesi toliko traju.

Za slučaj ubistva Pantića rekao je da mu je drago što se taj slučaj kreće kroz sistem pravosuđa, ali smatra da je još daleko njegova finalizacija.

 

"Moram reći da je srpsko zakonodavstvo dobro, ali je samo pitanje kako se ono sprovodi, odnosno ne sprovodi. U tom pogledu razumem frustraciju koja postoji, koja se vidi. Moram reći da postoje mali koraci unapred koji se vide, ali je potrebno uraditi mnogo više kako bi sistem reagovao i postavio se na svoje mesto" istakao je on.

Misija OEBS je sprovela istraživanje koje je podrazumevalo anketu sa fokus grupama, a Bratu je na UNS-ovoj konferenciji saoštio reuzltate koji su pokazali da više od polovine anketiranih novinara smatra da im je bezbednost ugrožena.

"Čak 55 odsto ispitanika smatra da im je bezbednost ugrožena zbog njihove vrste posla, 44 procenata anketiranih je upoznato sa procedurama koje su im na raspolaganju kada je reč o njihovoj ugroženosti, a samo 30 odsto ispitanika je prijavilo neke od slučajeva napada policiji ili tužilaštvu. Razlog za neprijavljivanje slučajeva napada za 43,8 procenata ispitanika je nepoverenje u institucije", rekao je Bratu.

Radičević: Treba osnovati i fond za naknadu štete nanete novinarima 

Predsednik izvršnog odbora UNS-a i član radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara, koju je ustanovila Vlada Srbije, Slobodan Radičević, istakao je da je na inicijativu ove grupe formiran SOS telefon, kao vrsta prve pomoći za prijavljivanje napada na novinare.

"To smatramo malim, ali značajnim korakom, pored sistema kontakt tačaka tužilaštva i policije kojima koordiniraju Udruženja. Imamo ideju da formiramo fond za slučajeve kada se novinarima značajno ošteti imovina. Ideju smo bazirali na primeru novinara Milana Jovanovića kome je zapaljena kuća. Fond bi bio refundiran kada oštećeni naplati štetu kroz postupak", objašnjava Radičević.

Advokat UNS-a koji je radio na predlogu izmena Krivičnog zakonika radi bolje zaštite novinara, Nenad Krajnović, kazao je da je u regulativi dosta toga dobro.

"Međutim, primena te regulative nije zadovoljavajuća. Tužilaštvo ima evidenciju napada na novinare i evidencije koje vodi UNS, iz čega proizilazi da je iz godine u godinu sve gore i gore", dodao je Krajnović.

Dir: Devet od deset napada na novinare je nekažnjeno

U onlajn obraćanju zamenik generalnog sekretara Međunarodne federacije novinara (IFJ) Džeremi Dir rekao je i da se, uprkos tome što se obeležava desetogodišnjica akcionog plana UN, novinarska profesija suočava sa brojnim problemima.

Devet od deset napada na novinare prođe nekažnjeno, a da je u nekim zemljama to je čak i 100 odsto, kaže Dir. Dodao je i da se nasilje nad novinarkama udvostručilo.

"Potrebno je da UN usvoji Međunarodnu konvenciju o bezbednosti novinara kako bi se iskazala borba protiv nekažnjavanja nasilja nad novinarima. Primetili smo da postoji pretpostavka da se međunarodno pravo već bavi ovim pitanjem, ali mi smatramo da tu postoje razne slabosti u zakonu, da ne postoje obavezujuće norme i pravila koja će osigurati bezbednost novinara", rekao je Dir.

Istakao je da je ovo prvi put da će se ustanoviti obavezujuće norme koje se tiču medijskih radnika.

"Ključna stvar je da stalno insistiramo na tome i bavimo se svakim pojedinačnim ubistvom, zatvaranjem ili nestankom svakog novinara. Moramo da budemo sve glasniji jer je očigledno da postoji nedostatak volje u međunarodnoj zajednici za bavljenje problemom nekažnjivosti, a jedini način da podstaknemo tu volju je da stalno pritiskamo političare sa svih strana", dodao je Dir.

Rekao je da su mnogi zakoni "meki" za nasilje nad novinarima i da će ova Konvencija pozivati vlade za odgovornost u vezi sa ovim pitanjima. Ovo je bila tema i godišnjeg sastanka u Zagrebu gde je tražen brz odgovor na događanja koja su bila na Kosovu.

Zamenik generalnog sekretara IFJ istakao je i da mu je bila čast što je imao priliku da učestvuje u obeležavanju 20 godina od bombardovanja RTS-a, gde je zatražena pravda i kažnjavanje krivaca za ubistvo radnika te medijske ustanove.

 

Ničić: Tražimo da se pokrenu istrage o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu

Član uprave i potpredsednik Izvršnog odbora UNS-a Budimir Ničić govorio je o neefikasnim istragama o sudbinama kidnapovanih i ubijenih novinara na Kosovu i Metohiji, navodeći da UNMIK i Euleks nisu radili svoj posao ili da su radili površno.

"UNMIK je i najodgovornija misija za to što mi danas ne znamo ko je ubio i oteo naše kolege. UNMIK je traljavo radio sve te istrage. Iako su se ovi slučajevi dešavali u periodu od 1998. do 2005. godine, najviše ubistava i kidnapovanja novinara bilo je nakon 1999. godine kada je UNMIK došao", rekao je Ničić.

Istakao je da Euleks do danas nijedan slučaj nije rešio, niti aktivno vodi neku istragu.

Podsetio je da je Evropska federacija novinara prošle godine u Zagrebu na inicijativu UNS-a usvojila rezoluciju kojom se traži formiranje Međunarodne nezavisne komisije koja bi se bavila tim slučajevima.

"Kada su u pitanju ove istrage, mi kao Udruženje novinara smo od 2009. godine aktivno počeli da zahtevamo i apelujemo da se pokrenu istrage i ti slučajevi rešavaju. Kosovsko društvo niti je spremno, niti ima volje, možda ni kapaciteta da se suoči sa time odnosno da nam pruži odgovore na pitanja gde su naše kolege i ko je odgovoran za njihove otmice i ubistva", naveo je Ničić.

Predsednik Društva novinara Vojvodine Predrag Rava istakao je da Udruženje nije ni izvršna, ni zakonodavna, ni sudska vlast, te da ne može da učini više od ovoga, ali je dodao da može da podiže svest u javnosti.

 

„Imamo dovoljno znanja i inicijative da se nastavi sa ovim pritiskom“, rekao je Rava.

Skup "Stop nekažnjivosti!", povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima organizovao je UNS sa ograncima - Društvom  novinara Vojvodine i Društvom novinara Kosova i Metohije.