Prepiska o ukidanju PDV-a na ćirilična izdanja (2015)
08. 07. 2015.
Zašto toliko stidljivo koristimo svoje pismo
U "Novostima" od 1. jula 2015, u rubrici "Stavovi, polemike, pisma" oglasio se i Đoko Stojčić, u pismu pod naslovom "Spasimo našu ćirilicu i srpski jezik".
Pored Stojčića i ranije su se oglašavali u našoj štampi istaknuti pojedinci, najčešće iz oblasti prosvete i kulture. No, to su ipak pojedinačna mišljenja bez masovnije podrške i akcije, pa liče na vapaje u pustinji. Kao i ogromna većina građana u Srbiji, prihvatam njegovo mišljenje, kao i ostala slična mišljenja.
U Ustavu Republike Srbije član 10 glasi: "U Republici Srbiji u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom na osnovu Ustava".
Nisam siguran da je to sve regulisano kako želimo, mada, ako je i reguli sano, svi znamo da se ne poštuje. A zašto?
Pogledajmo prvo srpski jezik koji je danas mešavina sa brojnim kovanicama iz stranih jezika, čak i onda kada za pojedine izraze imamo sasvim adekvatne i razumljive reči.
Obično te nove kovanice odudaraju od normi i pravila našeg jezika, što obično javne govornike ne brine. Oni mahom žele da pokažu svoje znanje i pamet.
Veliki broj građana ne poznaje engleski ni druge jezike, pa su im te nakaradne tuđice nejasne i treba im prevodilac.
Što se tiče pisma svima je jasno da ogroman većina građana Srbije želi da sačuva svoju ćirilicu u široj upotrebi.
Međutim, činjenica je da latinica dominira. Naši ljudi, za razliku od nekih građana susedne Hrvatske, nemaju ništa protiv "tuđeg" pisma.
Bez latinice se danas ne može komunicirati sa zapadnim zemljama. Ona je neophodna u nauci, tehnici i privredi. Niko nam je nije silom nametnuo.
Latinično pismo je nametnuo opšti napredak čovečanstva i mi je prihvatamo kao takvu, ali to ne znači da treba da dozvolimo umiranje ćirilice. Mi želimo da ta dva pisma budu ravnopravna u svakodnevnoj upotrebi da ne zaboravimo svoje poreklo i nacionalni identitet.
Poznato je da je Nemanja na samrti svome sinu Savi uputio temeljnu misao, ako žele opšti napredak zemlje, da čuvaju svoj jezik i pismo, pa će tako sačuvati i svoju državu, veru, naciju.
Mislim da tu veliku misao moramo slediti, ako smo njegovi potomci. Evo nekoliko primera da to ne činimo koliko treba: Začuđujuće je da se samo "Politika" i "Večernje novosti" štampaju ćirilicom.
Sve manji broj knjiga se štampa ćirilicom. Retke su radnje i ustanove čije su table napisane ćirilicom. Retki su čak i službeni dopisi ćirilicom.
Ni registarske tablice na kolima nisu napisane ćirilicom, osim stidljivo nekim malim slovima? Bilo bi poželjno da se mi kao slobodan narod nacionalno odredimo, hoćemo li da čuvamo svoje pismo i jezik. Na tom planu sada vlada neko zatišje. Pitamo našu vlast da objasni zašto je to tako?
Poznato je da je naš narod vekovima, čak i u najtežem ropstvu, očuvao sve nacionalne osobenosti. Zato verujem da ćemo to i dalje uspešno činiti ako budemo složni i voljni.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.