Насловна  |  Актуелно  |  Преписка о укидању ПДВ-а на ћирилична издања (2015)  |  Спасимо нашу ћирилицу и српски језик
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Преписка о укидању ПДВ-а на ћирилична издања (2015)

01. 07. 2015.

Аутор: Ђоко Стојичић Извор: Вечерње новости

Спасимо нашу ћирилицу и српски језик

Када су бројне европске земље почеле да се припремају за улазак у Европску унију, у нашој јавности појавила се теза да Србија не може ући у ЕУ због ћирилице!

Али, као гром из ведра неба, одјекнула је вест да је Бугарска са својом ћирилицом ушла у Европску унију! Бугари су се изборили да њихово писмо буде на свим таблама и фирмама Европске уније.

Наша штампа је објавила да се Бугарска херојски бори за своје писмо и да је бугарска ћирилица и на новчаници евра.

Ових месеци смо засути застрашујућим текстовима о српској ћирлици. Свакако не без разлога! Многи умни људи, научници, професори, новинари, писци и други писали су о судбини ћирилице, упозоравали и указивали на последице потискивања овог писма из јавне употребе.

Наводим само нека од тих имена, јер је списак веома дуг: Ратко Дмитровић, Радмило Маровић, Зоран Аврамовић, Зоран Радисављевић, Вишња Аранђеловић, Драгољуб Збиљић, Милош Ковачевић, Предраг Поповић, Љиљана Смајловић, Драшко Ређеп, Драгана Матовић, Драган Богутовић, Милош Кордић, Слободан Реметић...

Ћирилица је стара 1.152 године. Овом азбуком пише 200 милиона људи на планети! Ако је очигледна истина да је ћирилица потиснута, да  је све мање има у јавности (књиге, новине, фирме и слично), онда Срби морају да сачувају ову азбуку, јер би нестанком ћирилице нестало и једно од најзначајнијих обележја културне самобитности српског народа.

Опомињуће звуче упозорења о ћирилици у нашој дневној штампи: да је ћирлица нестала из најпрометније улице Београда из Кнез Михаилове! Од 140 фирми у овој улици само су називи три радње исписане ћирилицом! Такође се упозорава да ће ћирилица нестати до 2050. године, да је у односу на 1946. годину проценат ћириличних новина и часописа у 2014. више него преполовљен са близу 70 пао је на 30 одсто.

Још је црњи податак да се у свакој самоуслузи купци могу уверити да су прехрамбени производи флаше, паковања и слично исписани претежно латиницом!

Ево најлепшег историјског податка о српској ћирилици. У Лајпцигу је  пре Другог светског рата немачки лекар Вебер написао и одбранио докторску дисертацију под насловом "Азбуке света". Резултат тог истраживања и проучавања за српску ћирилицу је био величанствен! Вебер је утврдио да је српска ћирилица најфункционалнија (један глас једно слово), најједноставнија, најбрже се од свих азбука света може научити, лако се чита, најмање замара очи читача...

У част свог научног открића др Вебер је српску ћирилицу исписао на првој страници свог докторског рада "Азбуке света".

Славни енглески писац Бернард Шо говорио је да би Енглеску азбуку преправио по угледу на азбуку српског реформатора Вука Стефановића Караџића! Нисам против страних речи у нашем језику. Њих имају сви језици света. Али, и ту има правило, веома једноставно.

Страна реч се узима за неку ствар, појам или догађај тек онда када за тај исти појам немамо своју реч! Предлажем да "Вечерње новости", као моћно одредиште судбине ћирилице код нас са низом других листова и центара културне моћи одржи округли сто или симпозијум о будућности српске ћирилице.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси