Prepiska o ukidanju PDV-a na ćirilična izdanja (2015)
26. 06. 2015.
Bućkalo
Postigao sam visok stepen saglasnosti sa Žarkovićem, što nije mala stvar, ako imamo na umu visoke Žaretove kriterijume.
Piše, dakle, Žare u uvodniku najnovijeg broja „Vremena“ - videh samo najavu na internetu, još ne podigoh dupe da odem do trafike i kupim „papirno“ izdanje - da nikada nije bio bliži da se saglasi sa mojom „bombastičnom“ rečenicom o Ljilji Smajlovićki kao promoteru „cizeliranog orijentalnog pokvarenjaštva“.
Ne znam - ovako bez uvida u ostatak teksta - šta je tu „bombastično“. Meni se čini da sam - uvažavajući Panovićev i Mitrovićev strah od utuživanja - dao sve od sebe da „upristojim“ izjavu.
A kakva bi izjava bila da nisam morao da vodim računa o kompanijskim interesima, to ne bih želeo ni ja da čujem.
Neka i ostane neizgovoreno. Ali milo mi je što sam u saglasju sa Žarkovićem, možda mi i oprosti one zaboravih načas da je Crnogorac - ženske polne organe i pročaja, jer je postizanje saglasnosti o apsolutnoj daljoj neodrživosti terora „branitelja“ srpstva, što no se u teoriji kaže, sine qua non.
Ističe vreme ovoj zajednici, ako se to tako može nazvati, da joj iz dupeta u glavu dođe sićušna razlika između „srpstva“, branitelja „srpstva“ i činjenice da Srbi, ma koliko bili nebeski narod, imaju metabolizme, nagomilane račune, svakakve zemaljske potrebe i da naprosti moraju da postoje. Pa bilo da čitaju na ćirilici ili latinici.
Valjda je to jasno i profesionalnim „braniteljima“ identiteta i srpskosti, dočim na - i vrapcima jasne argumente - odgovaraju podmetanjima, diskvalifikacijama, denuncijacijama i ostalom, u ovoj nesretnoj zemlji, i dalje kurentnom robom.
Eto, da vam prevedem, „naši orlići“ pokorili svet, a potplaćeni dušmani traže rupu u zakonu i tvrde da je protivzakonito da novine koje na ćirilici telale o uspehu naših orlića budu oslobođene PDV-a.
Oni koji su odrasli pored ovećih reka znaju da se somovi hvataju na takozvano bućkalo. Kako radi famozno bućkalo? Jednostavno, vrlo jednostavno, Mlatiš veslom po površini reke, somovi pomisle da im se gore, na površini, ukazala baš sjajna prilika, pojure gore i ... Šta da vam pričam? Završe - u boljem slučaju na udici, u gorem - u eksploziji dinamita. I nama se to, iako načelno nismo somovi, redovno događa.
Čas smo na udici, čas u eksploziji dinamita. Nezgodna situacija, komplikovana neprijatnošću okolnosti da nam se - u od države potpomaganim medijima - neprestano upumpava u glave da je baš dobro i baš „srpski“ nahvatali se na bućkalo i biti raznet u eksploziji dinamita, a da propaganda sveopšteg uništenja treba da bude izuzeta od poreza. Mislite o tome. Ako još možete.
Komentari (6)
ostavi komentar28.06.
2015.
okanite se naćefleisanog pisca
aman ljudi (iz uns) prestanite više da pridajete značaj naćefleisanom basari. bar dok se ne izvini onom enigmatičaru kom je podmetnuo navodnu izjavu na kojoj je temeljio jednu od svojih, odavno dosadnih, kolumni.
Odgovori27.06.
2015.
Mukica
Siroti Basara.
OdgovoriMukica.
Ko još ima vremena da čita šta on trabuni.
27.06.
2015.
Bućkalo
Pitam se da li ekselencija Basara pročita šta je napisao? Kad nema drugog načina da budeš prisutan u javnosti skandal je najbolji put. Ovo što Basara "piše" je skandalozna konfuzija delirijum tremensa i nije vredno vremena utrošenog za čitanje. Sramota!
Odgovori27.06.
2015.
Re: UMIŠLJENOST
Bravo za ovaj komentar.
OdgovoriDodao bih: nema veće i teže bolesti od umišljenosti. Pa još gore,ako se ona održava maliganima...
26.06.
2015.
Condicio sine qua non
Ствартно је вријеме, има право Бућкало (алијас Светислав Басара), да нам свима дође из д..... у главу да овакве лумпкњижевнике не називамо српским, те да им нема мјеста међу великанима славне српске књижевности. Овако примитивно пишу смо они који су огрезли у мржњу или у нешто друго. Поставља се озбиљно питање, да ли има смисла, због младих, потомства, објављивати свакојаку будалштину и лапрдње .
OdgovoriМолим вас објавите овај мој текст из 2009 године као осврт на текст "Бућкало".
петак, 25. септембар 2009.
ЖАЛОСНО ПОЗОРИШТЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНИХ ЛУМПОВА
„Издајице презиру и они којима услуге чине“
Тацитус
Читам више од педесет година. У најжешћим полемикама или интелектуалним „обрачунима“ великих умова, и не само великих, нисам прочитао тако прљав текст као што је текст извјесног Светислава Басаре под насловом „Жалосно позориште сенки“. Није ми намера у овом осврту да браним Коштуницу, Вукадиновића, Антонића и све неспоменуте (како их у погрдном смислу назива патриотама) на које мисли Светислав. Посебно што су наведена тројица у Светиславовом тексту паметнији од моје маленкости и имају више могућности да се заштите од лумпенкњижевника (лумп, лумпови- немачки – одрпанац, скитница, пробисвијет, пропалица, пијаница). Е, на овом задњем значењу те немачке речи, чекао сам Светислава. И данас у МСП-у круже приче о понашању тога изванредног и опуномоћеног амбасадора Савезне Републике Југославије на Кипру.
У народу се каже: „Храни куче да те угризе“. Господин В. Коштуница је лично као Председник СРЈ потписао акредитиве наведеном лумпенкњижевнику. Тада сам у једном недељнику (као и у неким другим дневним листовима), где сам се јављао у сваком броју (нисам желио да ме назову колумниста, јер би ми то, због неких колумниста, била увреда) писао ко зна који текст по реду о дипломатији, односно кадровању у дипломатији. Супроставио сам се постављењу неких амбасадора, међу којима сам (осим онога у каубојској одежди, шестомесечног амбасадора у САД Ст. Протића и др.) споменуо Светислава. На тврдњу првог Досовог министра иностраних: „да нам је потребно што више књижевника на местима амбасадора, као што су били Дучић, Андрић, Ристић, Црњански, Ракић“, одговорио сам да су познати књижевници прво били дипломати, професионалци, а онда књижевници. Писао сам господину Коштуници да не подлијеже таквом кадровању, да не потписује акредитиве. Међутим, свих 18 партија ДОС-а имале су своју квоту, као што сада имају партије у коалицији. Слали су у дипломатију, и то на висока дипломатска места, возаче, кафеџије, Сорошове стипендисте, људе без знања језика, шуре, тетке, пријатеље(це) из кафане, „менаџере“, итд.
У једном „Утиску недеље“, гостовао је са Кипра, о трошку нас пореских обвезника, изванредни и опуномоћени дипломатски шарлатан Светислав. На питање утискачице да опише један радни дан амбасадора, Светислав је рекао: „Дођем у Амбасаду у кравати (ха, ха), потпишем неколико налога, као и налог за тоалет папир, ха, ха, ха …“. Да ли се могла очекивати и у овом његовом тексту другачија терминологија: „заведени преварени…“, „идеолози српског бандитизма“..., „патриотизам какав замишља Коштуница (није ово први пут да је опљунуо по Коштуници, опњунуо је ОН по њему док је био председник Владе), а теоријски уобличавају Вукадиновић и Антонић…“, затим „они су лумпенинтелектуалци, неспособњаковићи, лопови“…“Бошко Буха надахнут комунистичком паламудњавом“… (узмимо да су комунисти били највећи зликовци, ова терминологија је срамна), пријети ОН „прекршајно и кривично“…“кукњава због бомбардовања“ (која дрскост према погинулој невиној деци), итд.
Нажалост, политикантсво Светислава победило је књижевника. Сврстао се у групу острашћених, или како их зову „јахачицама апокалипсе“, где му није место. Понаша се острашћено политички и политикантски, са јасним нарученим погледима. Светислава подржава интелектуална фукара, која јавно говори о Србима (и патриотизму) најгоре, да су кољачи, геноцидни и др. Каква је разлика између Светислава и Сплићанина Керума. Никакава.
Иако смо навикли, а тако ми Бога и огуглали, да на свим медијима читамо и слушамо свашта, текст овога „српског културног посленика“ је испод сваког нивоа. Иако „папир трпи све“, овај текст је поцрвенио од стида. Овакви текстови имају злобу и примитивизам, простачко ругање и блаћење, далеко су од неког интелектуалног приступа савременој проблематици, острашћени су, нема у њима толеранције, унутрашње логике, постали су редовна појава, рекао бих, постали су дика нашег уздрманог моралног миљеа.
На крају, и у овом тексту нешто смрди: то су оне мисли својствене непријатељима овога напаћеног народа, чији је циљ да ослабе, понизе и ућуткају целу популацију, посебно српску елиту, што се врло често користи у различитим поводима.
Све се улоге мењају у жалосном позоришту лумпова.
Извор НСПМ
26.06.
2015.
Znameniti Užičanin
Da li ovaj "znameniti Užičanin" ponekad počita ono što napiše ili samo "svira u trubu" do
Odgovoriiznemoglosti...