Генерални секретар
Генерални секретар Удружења новинара Србије
Нино Брајовић
Рођен 21. 6. 1958. године у Београду. Матурирао у Другој београдској гимназији (1976), дипломирао на Факултету политичких наука (1980).
У току студија сарадник недељника Студент и омладинског листа 8. октобар (1978-1979), а затим и месечника ФПН-а Политиколог, где је заменик главног и одговорног уредника (1979-1980). У Телевизији Београд ради од 1983. до 1992. Од 1986. до краја 1987. уредник циклуса емисија “Отворени студио” и “Теме и дилеме” (1986-1987). Уредник и водитељ политичког магазина “За и против” (ЗИП), једне од најгледанијих емисија РТС-а (1988 - 1990), специјални извештач са Косова и Метохије, из Словеније и Хрватске (1987-1991), уредник главне информативне емисије “Дневник” и унутрашњополитичке редакције РТС-а (1990 -1992). Напустио РТС 1992. године, од када је слободни новинар. Главни и одговорни уредник часописа Новинарство (1994-1995). Директор маркетинга издавачке куће Клио (1995-1996). У Влади Сремско-барањске области под управом УН (УНТАЕС зона), секретар за информисање (1996). Писао за више листова (Вечерње новости, ТВ новости, Дани, Борба, Линк).
Аутор сценарија за документарну тв драму “Човече, вековима смо живели заједно” (1988) и документарног филма „Црвена запршка“ (1989).
Предавач у школи телевизијског новинарства Центра за савремену журналистику, Школи за електронске медије (УНС у сарадњи са канцеларијом ОЕБС-а, 2004) и Новинарској школи УНС-а (2008, 2009).
Предавао на Академији лепих уметности (2003). Координатор акције “Изградимо торањ на Авали” (2004. и д.). Предузео обнову зграде Дома новинара (2002- 2009), иницијатор оснивања Синдиката новинара Србије (2003).
У оквиру обележавања 3. маја, Светског дана слободе медија, засновао у Србији акцију “Пет минута громогласне тишине” (2003). Покренуо оснивање потпорног фонда УНС-а „Добрица Кузмић“ (2004) и фонда „Јован и Јеша Пантелић“ (2007). Покретач "Школе Веб новинарства" УНС-а (2008).
Према истраживању Центра за испитивање аудиторијума ТВ Београд – новинар од највећег поверења (1991). Добитник годишњих награда Телевизије Београд (1988, 1989), Награде публике на фестивалу документарног филма у Тузли за “Црвену запршку” (1989). Добитник УНС-ове годишње награде “Светозар Марковић” (1992). Члан Управног одбора Савеза новинара Југославије, односно СНСЦГ од 2000. године.
Председник УНС-а у два мандата, од 25. фебруара 2001. године до 10 . маја 2009.
Од 19. децембра 2016. године до 29. јуна 2017. године био је државни секретар за информисање и медије у Министарству културе и информисања.
|
Према Статуту Удружења новинара Србије: Генерални секретар УНС-а је пословодни орган Управе УНС-а, стара се о континуитету свих послова у складу са циљевима и задацима УНС-а и о томе редовно обавештава Управу и остале органе. Генерални секретар изражава ставове у јавности, по генералном овлашћењу председника УНС-а. Генерални секретар руководи секретаријатом УНС-а, а бира га Управа на основу јавног конкурса, на мандатни период од 5 година. Генерални секретар УНС-а не може бити члан ниједног органа УНС-а. Он је у радном односу док траје функција на коју је изабран, па престанком функције на било који начин, генералном секретару престаје и радни однос у УНС-у. За генералног секретара може бити именован члан УНС-а који испуњава услове које својим актом одреди Управа. Дужности, права и радне обавезе генералног секретара утврђују се посебним уговором. |
