Извештаји са суђења

07. 12. 2022.

Аутор: Д. Бјелица Извор: УНС

Апелациони суд затворио јавну седницу и одлучује о пресуди или новом извођењу доказа за убиство Славка Ћурувије

Апелациони суд у Београду после три дана заседања затворио је јавну седницу у којој су изнесене жалбе на првостепену пресуду за убиство Славка Ћурувије на коју су се жалили и Тужилаштво за организовани криминал и осуђени на укупно 100 година затвора Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак.

И заменик тужиоца за организовани криминал Миленко Мандић и адвокати осуђених жалили су се на то да је првостепеном пресудом прекорачен оптужни акт јер је супротно оптужници за директног извршиоца убиства означено НН лице.

Тужилац Мандић и бранилац некадашњег шефа Државне безбедности Радомира Марковића адвокат Владимир Маринков тражили су да суд отвори претрес, због доказа који нису изведени, а потребни су за пресуђивање.

О томе да ли ће Апелациони суд испунити ове захтеве или донети пресуду без отварања претреса јавност ће бити обавештена у наредном периоду.

Пресуда нема идентитет са оптужницом

Адвокат Зора Добричанин Никодиновић која је данас износила жалбе Милана Радоњића и Ратка Ромића поновила је да тражи ослобађајућу пресуду јер њени брањеници нису учествовали нити убили Славка Ћурувију.

„Првостепени суд је уверен да је извршилац НН лице, али није објаснио каква је веза између НН лица и окривљених“, рекла је Добричанин Никодиновић.

Кривични поступак се није водио да би се утврдио ко је убио Ћурувију, рекла је она, већ да се обрачуна са службом Државне безбедности и влашћу Слободана Милошевића.

Излазак из Апелационог суда окривљених Радоњића и Ромића уз присуство адвоката (фото: УНС/ Д. Бјелица)

У изношењу личних жалби на пресуду Радоњић и Ромић такође су изнели овакву одбрану да „разлози за ову пресуду се налазе ван ових судница“.

„Претходна пресуда је укинута због прекорачења оптужнице. Радоњићу није стављено на терет да је омогућио Ромићу, Кураку и НН лицу да изврше кривично дело убиства. Наметнуто му је ново чињенично стање од ког није могао да се брани“, рекла је она.

У судници су се поново чуле речи да је првостепена пресуда мањкава јер није утврђено ко је и како контактирао НН лице.

Добричанин Никодиновић је говорила о томе да је писани налог за праћење Славка Ћурувије дао Стеван Никчевић, а не Радоњић и да се радило о законитом налогу. Да је Никчевић потписао 21 или 22 налога за примену мера према Ћурувији.

„Да је мера тајног праћења овако организована ради убиства било би глупо“, навела је Добричанин Никодиновић.

Државна безбедност је била озбиљна служба, а не неформална дружина, рекла је даље Добричанин Никодиновић, а револуционарни полет изнедрио је медијске спинове, монтирање доказа и да на основу сто пута поновљене лажи буде написана оптужница.

Она је додала да прича о томе како је Државна безбедност у име државе убила Ћурувију не би смела да буде историјски прихваћена.

Време смрти

„Ова опасна оптужба целог једног времена и прекрајање историје је преточена у изреку пресуде“, наставила је Добричанин Никодиновић.

Рекла је да тужилаштво користи политичке флоскуле, а да суд није образложио у првостепеној пресуди чиме се доказује да су ниске побуде имали сви учиниоци кривичног дела.

Цитирала је изјаву некадашњег секретара за информисање Савезне републике Југославије Милана Комненића, дату италијанском медију како је Ћурувија био новинар, „у то време је обртао милионе“ и како је могуће да је његово убиство „освета љубоморног мужа“.

Навела је да је овог сведока предложила одбрана, али да је преминуо и није био испитан.

У два наврата Добричанин Никодиновић је рекла како је полиција уз наговор новинарских удружења „вртела да је страдао од ДБ-а“.

Нико се никада није бавио исказом где је нестало 415 000 долара које је Ћурувија добио, рекла је ова адвокатица, позвала се на сведочење Владана Динића, власника листа „Сведок“ који је рекао да му је Ћурувија приликом сусрета рекао да запосленима дугује шест плата, да је новац добио и да може да новинарима исплати дуг.

Негирала је да је Радоњић тражио да га се о кретању Ћурувије извештава из минута у минут, да је последњи пут добио информацију у 16.22 сати, а да је у 16.25 прекинуо праћење када се Ћурувија налазио у ресторану „Коларац“.

Адвокатица је цитирала сведоке да је прекид праћења био уобичајен и навела да Ћурувија није имао досије у служби Државне безбедности него приручни картон.

Није тачно да је Радоњић упознао са кретањем Ћурувијиним Ромића и Курака и није тачно, рекла је Добричанин Никодиновић да је лишен живота око 16.45, како пише у оптужници и ожалбеној пресуди.

„Мењају неспорне материјалне доказе да је смрт била у 17 сати. То је уклапано у телеконумикације и тај извештај“, рекла је.

И она је поново говорила о доказима који су прикупљени преко базних станица мобилних оператера на основу којих је идентифокавано кретање окривљених, али и међусобни телефонски разговори, као материјалу који се не може користити.

Хајте да то одлежим

У одбрани Ратка Ромића, кога такође заступа, Добричанин Никодиновић је рекла како је већ говорио да „ако је у интересу државе хајте да то одлежим“.  Да је много пута жртвовао свој живот, али да треба да му се каже јасно, а не да то буде кукавичко жртвовање.

Поновила је да се ради о суђењу Милошевићу и једном времену и да је предлага да се постави бранилац ДБ-у, односно БИА, пошто је овде тужена.

Рекла је да нема примедбе на исказ Бранке Прпе, која се налазила уз Ћурувију када је убијен и да је сведочила да је неко треће, НН лице, убица.

Тужилаштво нема доказе да се бели голф налазио у близини места убиства, рекла је Добричанин Никодиновић, а ни окривљени Ромић и Курак нису уочени у возилу „како вребају Славка Ћурувију“.

„Нетачно је утврдио суд да је Ромић користио голф“, рекла је.

После више приговора председнице петочланог већа, судије Наде Хаџи Перић, у неколико наврата и других судија, да Добричанин Никодиновић скрати излагање које чита, јер су га добили, прекинута је диктирањем записника.

Све по закону

Судијама су се обратили Милан Радоњић и Ратко Ромић, који су жалбама свог адвоката прикључили и личне.

Радоњић је тражио да суд посебно погледа извештај БИА од 10. априла 2012. године, да је лако проверљив и навод Улемека Легије о састанку с краја марта 1999. године и да је јасно негирано да је било претњи сведоцима.

„Извео сам стотине оперативно техничких мера. Ниједан захтев нисам урадио супротно закону“, рекао је Радоњић.

О Славку Ћурувији нисам знао ништа кад сам дошао у Центар, рекао је накадашњи шеф београдског одељења Државне безбедности, наводило се да треба да се сретне са неким лицем, узме нешто, преда.

„Пратили смо из разлога конспирације, заштите и у овом случају је рађено као што је Ресор иначе радио“, наставио је Радоњић.

Навео је да је прекинуо праћење оног тренутка када је остварен контакт са другом везом.

„Ни са ким се нисам консултовао. Није ми јасно што би се консултовао, што пише у оптужници, и с ким бих се консултовао ако сам прихватио задатак“, рекао је Радоњић.

Износећи жалбу на првостепену пресуду рекао је да нема податке ни од кога шта се дешавало од момента када је прекинуо мере праћења Ћурувије.

„Понављам, никад се нисам чуо са Мирославом Кураком. Човека сам видео два, три пута у животу“, казао је Радоњић.

Радоњић се осврнуо на рад инспектора Драгана Кецмана који је радио на разрешавању убистава Славка Ћурувије и новинара Милана Пантића.

Писање службе

„Кецман је рекао суду да сматра да је служба убила Ћурувију. Јер је прочитао у досијеу да је од државних непријатеља број један. То је глупост. То није манир ни начин на који служба пише. Узгред, Славко Ћурувија није имао досије“, рекао је Радоњић.

Изнео је како су разне злоупотребе и кривична дела извршена да би се доказала њихова кривица. Ту је рекао како је ранијем тужиоцу за организовани криминал Миљку Радисављевићу напоменуо да комплетна документација ко је, када и како, „украо документацију и како је завршила у медијима“ постоји.

Навео да је лажну кривичну пријаву против припадника службе поднела Наташа Кандић.

„Немам ништа против што су примењиване мере против мене, али који закон дозвољава мере према мојој супрузи и деци, 2012. и 2013. године. Писао сам и нисам добио одговор полиције“, навео је.

Рекао је да је срамно за полицију то што не проверава изјаву Владана Динића и да се „новчана помоћ прима транспарентно, не знам која се то новчана помоћ доноси кући“.

„Јуче сам то урадио, урадио бих данас, увек бих проверавао на који се то начин долази до више стотина хиљада“, рекао је Радоњић.

Свима је важно да се осудимо ми који нисмо то урадили, наставио је да говори Радоњић, а да они који јесу седе негде и испијају пића.

„И данас мало знам о јадном Ћурувији“, казао је.

Поновио је да није извршио никакво кривично дело у свом животу и свестан је да судије „нису ни глупе ни луде“, да су правно потковани и да и они то знају.

„Разлози за ову пресуду се налазе ван ових судница. Ништа нисам урадио ни за ону власт, ни да будем марка за поткусуривање“, завршио је Радоњић изношење жалбе на првостепену пресуду.

Кум

Жалбу коју је лично поднео Ратко Ромић образложио је речима да се ради о неоснованој оптужници.

„У оптужници стоји да сам ударио Прпу у главу, а да је Курак пуцао у њу. Оптужница није издржала проверу. Једини сведок је Бранка Прпа и она је сведочила супротно од навода оптужнице. Лице које је описала је потпуно супротно од мог и лика Курака“, рекао је Ромић.

Додао је да је то суд прихватио и осудио НН лице као извршиоца.

„Суд наводи да смо Курак и ја омогућили НН лицу да неопажено, с леђа приђе Ћурувији и Прпи“, казао је жалећи се на пресуду и додао како је је то измишљено.

Немамо Курак и ја, рекао је Ромић, никакву телефонску комуникацију са неким НН лицем, односно неким ко није идентификован.

Указао је и да нису суду познати садржаји телефонских разговора који су вођени између Курака, Радоњића и њега.

Ромић је негирао и да је користио бели голф на дан убиства Ћурувије.

Потврдио је да је то возило преузео 9. априла, на дан када је мера тајне пратње, како је рекао, почела да се примењује, али да га је користио један дан.

Он је рекао како се у јавности ствара утисак да је важан извештај о телефонским комуникацијама, али да није и да он нема ништа против њега јер показује да је био негде другде, а не на месту убиства.

Рекао је да му је Курак кум, а Радоњић непосредни старешина и да је са њима редовно комуницирао.

„Извештајем о телекомуникацијама није показано где се налазио Курак“, навео је Ромић.

Иначе, у претходним данима јавног претреса поновљено је да је број мобилнog телефонa који је користио Курак био у власништву фирме некадашњег високог функционера СПС-а и директора РТС-а, сада главног и одговорног уредника Новости Милорада Вучелића.

Ромић је рекао како се у овом поступку као веродостојни сведоци третирају Легија, Симовић и други припадници „Земунског клана“, а да немају никаквих конкретних сазнања о убиству Ћурувије.

Без јавности

На јавној седници своју жалбу није износио Радомир Марковић јер му то здравствени разлози, према речима адвоката, нису дозволили.

Жалбу суду је доставила и Марковићева супруга Иванчица Марковић.

Судија Нада Хаџи Перић затворила је данас јавну седницу која је трајала три дана у Апелационом суду у Београду и рекла да се веће повлачи на рад који није доступан јавности.

Апелациони суд по други пут одлучује о жалбама, јер је у претходном случају укинуо првостепену пресуду за убиство издавача „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ Славка Ћурувије.

Новом првостепеном пресудом високи припадници Државне безбедности поново су осуђени на затворске казне.