Вести
26. 09. 2013.
За прекобројне нема ни динара
Влада Србије најавила је још пре више месеци да ће укинути претплату за јавни сервис у Србији и да ће се Радиотелевизија Србије и Радиотелевизија Војводине финансирати директно из државног буџета, ограничено на две године, док се не смисли адекватније решење.
Од тада је наплата претплате, која је иначе била ниска, почела још више да се смањује, а држава никако да озваничи како ће решити проблем финансирања медијских јавних сервиса. Чекајући одлуку Владе, РТС и РТВ су у све незавидној финансијској ситуацији, доводи се у питање њихов опстанак, а више од 5.000 запослених месецима стрепи шта ће бити са њиховим платама и радним местима.
У РТСу потврђују за Радник да је материјални положај запослених врло тежак, јер је падом наплате претплате понестало новца и за производњу програма и за личне дохотке. За финансијски колапс, како напомињу, одговорна је држава која је донела Закон о радиодифузији са лошим моделом наплате претплате. У јавном сервису истичу податке да је у 2011. наплата претплате била између 50 и 60 одсто, док је од 2012. своју обавезу према РТСу извршавало свако треће домаћинство.
У првих шест месеци ове године просечна наплата је 28 одсто, да би у августу 2013. своју обавезу извршило само 16 одсто домаћинстава, чиме је финансирање РТСа потпуно обесмишљено, наводи за Радник Дејан Глигоријевић, члан Програмског колегијума РТС.
Он подсећа да РТС има 3.300 стално запослених и око 500 хонорарних сарадника, а да је пре десет година било више од 8.000 радника, али је кроз три социјална програма и издвајањем РТВ тај број смањен. Према речима Глигоријевића, процена менаџмента је да, у односу на друге европске јавне сервисе, у РТСу треба да буде око 2.800 запослених.
Нови социјални програм за 1.000 запослених је у плану, али за то не постоје паре, јер је за пројекат потребно око шест милиона евра, које по пола треба да обезбеде РТС и Влада Србије. Паре немамо ни ми, а верујемо ни Влада, истиче Глигоријевић. Он додаје и да је држава обавезна да законом регулише како ће се финансирати медијски јавни сервиси. То је, како напомиње, учинила и 2012.
Законом о радиодифузији, „лошим решењем које је Електродистрибуцији омогућило да елиминише наплату ТВ претплате свим грађанима који имају макар један динар дуга за струју“.
Што се тиче покрајинског јавног сервиса, председник самосталног синдиката РТВ Драгутин Ремецки каже за Радник да РТВ тренутно на платном списку има нешто више од 1.300 радника, а да је с обзиром на кашњење личних доходака „јасно да је присутно незадовољство запослених“.
Оно што је позитивно последњих месец дана, а на основу изјаве првог потпредседника Владе Александра Вучића да се мора решити финансирање РТВ, као и надокнада зарада које касне, довело је до тога да нам је ових дана исплаћена аконтација зарада за јул месец, а на основу неких извора имамо сазнања да ће нам током овог месеца бити исплаћен и други део зараде за јул месец. Врло је битно да нам се исплата зарада у новембру ове године доведе у редовне токове, напомиње Ремецки.
Он додаје да, што се тиче укидања претплате, већ је сада драстично опао прилив средстава по том основу претплате, што директно утиче на социјални и економски положај запослених. „Најбољи могући сценарио за положај запослених је редовни прилив средстава за функционисање РТВа, као јавног сервиса, и запослених, наводи Ремецки.
Бојазан од чврстог загрљаја државе
Дејан Глигоријевић истиче да најављено буџетско финансирање отвара питање колико је држава Србија у стању да издвоји пара за РТС, који је осам година најгледанија телевизија у Србији и својим програмом „највећа брана лошем укусу, лажним вредностима, а неретко и порнографским садржајима на неким телевизијама са националном фреквенцијом“.
Судбина РТСа је у рукама државе. Њено је да извуче поуку из садашње законске регулативе која је, уместо стабилног и довољног финансирања, произвела колапс и дугове јавних медијских сервиса. Што се тиче актуелног предлога за решавање кризе, присност и буџетски загрљај државе највероватније неће одмаћи од богатог међународног искуства, а и РТС га је имао са буџетским финансирањем после 2000. године, када од чврстине тог загрљаја често понестане ваздух, истиче наш саговорник из РТСа.
Како је у Европској унији?
„Медијски јавни сервиси су установе које је креирала Европска унија, у намери да националне медије задржи на довољној удаљености од државе и тиме обезбеди објективност у сфери информисања, неопходну за демократизацију друштва. Велика већина европских медијских јавних сервиса финансира се од грађана, уз допуну прихода маркетиншким активностима. Модалитети су различити и своде се на претплате, накнаде или наплате путем пореза, указује Дејан Глигоријевић из РТСа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.