Вести
07. 08. 2013.
Рат ТВ Пинк и “Блица”- ред увреда, ред политике
Савет Републичке радиодифузне агенције данас одлучује да ли је ружичаста телевизија злоупотребила фреквенцију за обрачун са дневним листом.
Туче ТВ Пинк, ал’ туче и „Блиц”.
Већ недељама сведоци смо жестоког сукоба једне телевизије и једног дневног листа. Док се на ТВ Пинк, а посебно на каналу ТВ Пинк 2 који сваког сата даје кратке вести, емитују погрдне фотомонтаже председника ДС Драгана Ђиласа, главног уредника „Блица” Веселина Симоновића и његовог заменика Светомира Марјановића, власник ТВ Пинк Жељко Митровић скоро свакодневно има место на насловној страни „Блица” као велики порески дужник који је загадио медијску сцену Србије.
Савет Републичке радиодифузне агенције управо данас расправљаће о притужбама на рад ТВ Пинк. На питање „Политике” да ли је Жељко Митровић злоупотребио фреквенцију за обрачун са листом „Блиц”, заменик председника савета Горан Караџић није желео да одговара.
– Ја сам само један од девет чланова савета и не желим ништа да коментаришем пре одржавања седнице – рекао је јуче Караџић и подсетио да је Пинку већ изречена опомена.
Иначе, прекршајне санкције којима располаже РРА су и упозорење или одузимање дозволе за емитовање програма до 30 дана, па чак и трајно.
Незадовољство уредника „Блица”, али и других медија који сматрају да ово регулаторно тело недовољно добро ради свој посао и благо кажњава „преступнике”, Караџић коментарише:
„Да је држава хтела да регулаторно тело буде нека новинска кућа она би то и урадила.Увек је било незадовољних. Ми само радимо свој посао у складу са законом и овлашћењима која су нам дата”.Шта је позадина сукоба ТВ Пинк и „Блица”? Има ли политике у њему? Донедавно су ове две медијске куће коректно сарађивале, па је тако „Блиц” преносио збивања са „Фарме”.
А и Митровић је уљудно давао изјаве за „Блиц” док је био на лечењу у Немачкој због никада до краја разјашњеног случаја тровања, при чему су у овом листу, и другим таблоидима, нашироко преношене његове претпоставке о одговорнима за здравствени проблем који га је снашао.
Политички угао новог медијског сукоба може се потражити у чињеници да је „Блиц” био веома близак прошлој влади, односно Демократској странци, док је Митровић деведесетихбио истакнути члан ЈУЛ-а да би после петог октобра постао близак владама у којима је ДС водио главну реч, али и неким другим.
Политичка „реконструкција” Митровића још траје, чини се да настоји да се што више приближи СНС, чије скупове преноси његова телевизија. У јуну је објавио јавно писмо председнику ДС Драгану Ђиласу, оптужујући га за контролу медија путем маркетинга, по свему судећи подстакнут и неким међусобним нерашчишћеним пословним рачунима између Пинка и Ђиласове компаније „Дајрект медија”.
Митровић данас Ђиласа оптужује да је неформални газда „Блица”, који иначе послује у саставу немачко-швајцарске компаније „Рингијер Аксел Шпрингер”.Догађај који је до усијања довео овај сукоб, може се закључити анализом медијске архиве, била је саобраћајна несрећа која се догодила у вечерњим сатима 18. јула у Устаничкој улици када је Александар Митровић (19) џипом усмртио Андреу Бојанић (17) и побегао са места несреће, касније се предавши полицији.
Чињеница да је његов отац власник ТВ Пинк била је незаобилазна у медијским извештајима.
„Блиц” овом догађају наредних дана посвећује неколико насловних страна, уз наглашавање о чијем сину је реч, а посебно је упадљива била прва страна овог листа са насловом „Овим џипом је убијена Андреа”.
Некако баш тада креће напад ТВ Пинк на „Блиц”. На „Фејсбуку” „неко” отвара страницу којом се тражи да овај лист добије погрдан назив, главни уредник Веселин Симоновић назива се Веса Ракија, а његов заменик Светомир Марјановић постаје Горостас из Кучева.
Текстови у „Блицу” чија тема је Митровић, ових дана се потписују иницијалима Г. И. К. и В. Р. по „надимцима” које је ова телевизија доделила главном уреднику и његовом заменику. „Блиц” узвраћа ружичастој телевизији истицањем пореских дуговања ТВ Пинк, Митровић одговара да су то лажи, подсећајући на новац који су ове новине добијале од државе током мандата минуле владе.
Али нису ови медији одувек тако бринули за трошење новца из буџета.
У извештају о притисцима и контроли медија у Србији из 2011. године, који је припремио Савет за борбу против корупције на чијем челу је била Верица Бараћ, указује се на Митровићев успон деведесетих година на штету РТС-а, користећи инфраструктуру данашњег јавног сервиса, али да „посебно забрињава чињеница да ни након демократских промена 2000. године није покренуто питање одговорности за пропадање РТС-а, нити је поднет захтев за накнаду штете јавном сервису због онога што је Пинк радио.
Савет се бавио спрегом државних институција и медија, посебно кроз „пружање услуга истраживања и развоја”, за које се према Закону о јавним набавкама, уговор може закључити директно.
Овакви послови, наводи се у извештају, имали су за циљ да прикрију праву природу сарадње између медија и страначких руководилаца који воде државне институције, јер је ту заправо реч о политичкој промоцији страначких функционера.
„Најдрастичнији пример откривен је у сарадњи Министарства животне средине и листа „Блиц”, који је имао обавезу да за 47,2 милиона динара истражује и објављује тематске додатке о животној средини”, наводи се у поменутом извештају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.