Вести
01. 08. 2013.
Упркос апелу новинских удружења, и даље енормне одштете против медија
Упркос најавама удружења новинара да ће оштро одговорити на све драконскије казне против медија, које буквално прете њиховом гашењу, тужбе са енормним одштетним захтевима и даље пљуште, а судови их неселективно прихватају.
Тако је против локалних медија у току 30 поступака, а одштетни захтеви се крећу до пет милиона. У Београду је само пред Првим основним судом у току 400 поступака фоторепортера који траже накнаде од медија који су преузели са агенција њихове фотографије и потписали само агенције, али не и њих.
До сада додељене накнаде, по речима адвоката Драгана Лазаревића, крећу се до милион динара. Колико су нереалне најбоље говори податак да су домаћи судови додељивали 200.000-300.000 динара породицама које су изгубиле најмилије у оружаним сукобима током деведесетих!
Како каже адвокат Горица Лазић, било је и случајева да суд не одреди наплату душевних патњи у саобраћајним несрећама ако бол, по његовој процени, није био велики. Тако испада да су људски живот и страх од губитка живота јефтинији од увређености коју неко осети кад отвори новине и пронађе текст о себи који му се не допада. „Бечејски мозаик“ тужио је зато Србију Европском суду за људска права у Стразбуру.
- Својевремено смо објавили текст у ком је новинар изнео пример локалног полицајца који је гурао пиштољ у уста приведенима. Осуђени смо на 150.000 динара основне одштете, плус трошкови поступка, не зато што је полицајац демантовао да је гурао пиштољ, већ што смо написали да је „радник полиције“, а нисмо навели чин, и зато што је новинарка изнела вредносни став да је такав акт повод за лустрацију - каже Влада Филипчев, главни и одговорни уредник и директор.
Пресуду Општинског суда у Бечеју потврдио је и новосадски Окружни, па је медиј 2007. уложио представку у Стразбуру, која је прихваћена.
- По европским стандардима, осуди подлежу увреда и клевета, али не и изношење вредносног става, што наше судије не знају - каже адвокат Драган Лазаревић.
- И у последње време све је више тужби против локалних медија, који једва преживљавају.
Разни локални моћници потплаћују сиромашне Роме и друге да туже медије. Медиј за тужбу, како објашњава Лазаревић, мора да плати таксу и до 100.000 динара.
Када новине добију спор, оне не могу да наплате таксу од оног ко је изгубио јер су најсиромашнији ослобођени плаћања трошкова. Пет таквих тужби и медију прети затварање! Дешавало се ово у Војводини и на југу Србије.
И београдски електронски медиј морао је да плати одштету јер је објавио званично саопштење са сајта канадске амбадсаде, у ком Канада нуди награду за информације о лицима која се траже због ратних злочина. Двојица са списка су тужили медиј и добили у првом степену.
- Судство се после реформе не сналази кад су у питању закони о јавном информисању и о ауторским правима, и гради судску праксу од нуле - каже Горица Лазић.
- То све користе поједине адвокатске канцеларије, које сада трагају за фотографијама које су објавили електронски медији последњих година, па свуда где је потписана само агенција - туже.
Цена новинске фотографије је од 10 до 50 евра, али су овде захтеви по 1.000 евра и навише, јер аутори доказују да је њихово дело „оригинална духовна творевина“. Донето је неколико првостепених пресуда на штету медија.
Ни пресуда не утиче
Локалне медије лако на суду добијају и криминалци.
- Изгубили смо спор кад нас је тужио човек ког је прозвао јавни тужилац због изнуде и отмице. Упркос томе што смо цитирали тужиоца и што је човек касније за то дело осуђен на 3,3 године, суд је закључио да смо прекршили пресумпцију невиности - каже Влада Филипчев.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.