Вести
11. 08. 2025.
СЛАПП тужбе: Како бивши припадници државне безбедности туже новинаре и медије
Према извештавању медија, некадашњи функционери и припадници Ресора државне безбедности Милан Радоњић Ратко Ромић и Мирослав Курак поднели су укупно 22 тужбе против појединаца и издавача медија.
Тужбе за накнаду нематеријалне штете због повреде части и угледа поднели су (и) против Славко Ћурувија фондације, због саопштења у ком је Фондација изнела неслагање са пресудом Апелационог суда у Београду по којој су тужиоци правноснажно ослобођени оптужбе у случају убиства новинара Славка Ћурувију. Сви тужиоци поступке су покренули засебно, иако су Фондацију тужили због истог саопштења. Накнада штете коју потражују опредељена је у износу од по 500.000 динара.
Поводом одлуке Апелационог суда, на свом личном X налогу, адвокат Александар Оленик је објавио:
„Судија која је ослободила убице Ћурувије из БИА је и Душанка Ђорђевић, жена бившег шефа ВИ управе ДБ (БИА), сада адв. Александра Ђорђевића пратиоца Мире Марковић. Председник већа Нада Хаџи Перић је учествовала у ослобађању атентатора на Вука Драшковића, исте екипе из БИА“.
Због те објаве, у одвојеним поступцима, Ромић, Радоњић и Курак су га тужили. Тужба Милана Радоњића, у првом степену, одбијена је као неоснована. На ту одлуку тужилац има право да уложи жалбу. У пресуди Другог основног суда у Београду стоји:
„У ситуацији када се ради о судском поступку који је изазвао значајну пажњу јавности, као што је убиство Славка Ћурувије, постоји јак јавни интерес за информацијама које се тичу рада правосуђа и актера у таквим случајевима. Објављивање информација о вези судије и бившег шефа ДБ, уколико је тачно, може бити од значаја за јавност у контексту перцепције независности и непристрасности суда. Из садржине спорне објаве несумњиво произлази да се она првенствено бави наводном везом судије са бившим шефом ДБ, па је последично примарни циљ те објаве критика или преиспитивање интегритета судства, а не директно блаћење тужиоца. Иако се тужилац помиње у контексту ослобађајуће пресуде за убиство Славка Ћурувије, то помињање служи као илустрација за ширу тврдњу о судији.
Информација о потенцијалној повезаности судије са неким из бивше структуре ДБ у контексту високо профилног суђења је од изузетног јавног интереса. Грађани имају право да знају да ли постоје околности које би могле утицати на објективност и независност правосуђа. При томе, тужилац се помиње индиректно, као део чињеница које дају контекст за тврдњу о судији. По налажењу суда, примарни циљ објаве није да се тужилац лажно представи као убица, већ да се укаже на потенцијалну спорну везу судије. Чињеница да је тужилац правноснажно ослобођен је важан детаљ, али та чињеница сама по себи не значи да је спомињање тог контекста усмерено на повреду његовог угледа, поготово када је објава фокусирана на треће лице (судију). У демократском друштву, слобода говора и медија укључује и право на критичко преиспитивање рада јавних институција и носилаца јавних функција. Судије су носиоци јавне функције и њихов рад је подложан критици јавности.
Информације које се тичу њихове објективности и интегритета, посебно у вези са значајним судским процесима, по правилу се сматрају од јавног интереса. Иако се тужилац помиње у неповољном контексту („Ослобођени убица С.Ћ.“), то је секундарни ефекат објаве чији је примарни фокус био на другом лицу и питањима од јавног интереса. Осим тога, тужилац, на коме је терет доказивања у смислу чл. 231 Закона о парничном поступку, није доказао да су му спорном објавом стварно повређени углед и част. Само субјективни осећај увређености није довољан, већ је морао доказати да је објавом дошло до објективног смањења угледа у очима околине или јавности, као и да је примарна намера објаве била да се он прикаже као убица и да му се на тај начин нанесе штета, а не да се критикује правосудни систем или судија. Иако је тужилац ослобођен, био је актер у високо профилном судском процесу који је привукао пажњу јавности и његова повезаност са тим догађајем, иако није јавни функционер, поставља га у позицију где јавност има интерес за информацијама о том случају“.
Цео документ Мониторинг медијске сцене у Србији за јуни месец можете прочитати на српском и енглеском језику на овом линку.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.