Вести
02. 07. 2013.
Нашој Скупштини фали промаја
Сер Исак Њутн био је члан енглеског парламента три године. Једини његов забележени наступ била је жалба због хладноће и промаје у сали, па је захтевао да се затвори прозор. Ех, да ми имамо двеста педесет Исака у парламенту, где би нам био крај.
Скупштина је место затвореног типа у коме се на делу спроводе основни принципи демократије. Један од тих принципа је да сви друштвени и образовни слојеви, сва витална занимања и све географске ширине (о дужинама да и не говорим) имају одговарајуће представнике у највишем здању Демократије. У пракси је код нас то поодавно остварено: лекари,адвокати, писци, радници, сељаци, поштена интелигенција, брдскопланински примати, равничарски примати, тајкуни, ситни криминалци и сецикесе, пословне пратиље, играчи на трапезу, жене од гуме... сви имају своје представнике у скупштинским клупама.
По чему ће остати запамћено највише законодавно тело ове државе? Свакако не по виспреним дебатама и говорима који ће ући у уџбенике политичке реторике. Из Скупштине Србије највише се памте ментални, вербални и свакојаки други ексцеси - од поливања водом, гађања ципелама... па све до туча. Зашто је то тако?
Вероватно зато што то омогућава састав оних које странке шаљу у парламент. На улазу у Скупштину Србије налази се споменик Томе Росандића „Играли се коњи врани". Ето, тако се улази у нашу скупштину.
Ко се све запатио у српској Агори, најбоље је описао пре неколико година Томислав Николић, одговарајући на новинарско питање „На кога је мислио када је рекао да им је омогућено да живе боље од других". Тада је, будући председник свих Срба, рекао: „То се односило на посланике. То сам намерно рекао. Тамо седе људи који, ако остану без ове плате, не знају шта ће сутра. Један посланик ми каже: Сад је много добро, шефе. Раније, док сам продавао на кутијама, кад дођем кући, жена ујутру каже деци: Лупајте вратима да иде да продаје што раније. Сад као посланик, кад легнем да спавам, жена каже: Тишина, тата посланик спава." А на потпитање, на ког се то од посланика односи, Николић је одговорио да је реч о Сулејману Спаху. Камо среће да је само један Спахо ушао у скупштину!
Скупштина Србије, дакле, представља ухлебљење за један број оних веселника са којима ни странке не знају шта ће - нити могу да их сместе у јавна предузећа, нити могу да их баце на улицу јер не би преживели. У том погледу, наша скупштина представља дом за незбринуту страначку децу која не умеју да се старају о себи.
С обзиром на то да социјално одговорна држава мора да брине о свим својим гађанима, а нарочито о онима који имају мањак радних и интелектуалних способности - не би био кључни проблем то што је српска Агора претворена у социјалну установу. Проблем настаје оног тренутка када особе које су се силом прилика нашле у скупштинским клупама поверују да представљају такозвани народ, те да њихово име, лик и дело имају одређену друштвену улогу. Руку на срце, та улога се своди на то да гласају у складу са захтевима централе. Додуше, неопходно је понекад и да прозборе коју, махом да би „скресали" политичким противницима.
Пре неки дан гледао сам на телевизији скупштински пренос и једну ондулирану тету, по занимању посланицу, која је срицала свој написани текст о нечему веома важном. Већ од првог минута навијао сам свим срцем за њу... да издржи до краја свог наума. Не знам ко се више намучио, она или ја као навијач. Њен скупштински наступ неодољиво је подсећао на лошег школарца који из малог мозга покушава да одговори на питање за које први пут чује. С тим што је она свој одговор читала. Прецизније - срицала. И сада, долазимо до круцијалног питања: ког ђавола човек у такозваним озбиљним годинама има потребу да гледа скупштинске преносе?! Једини рационални одговор био би чека некакав ексцес. Ко ће кога извређати, ко ће се с ким потући, ко ће први изути ципелу... да поцркају душмани у сали. Али, телевизија је у последње време затајила. Ексцеси се, махом догађају, ван очију јавности. По ходницима, у тоалетима... и сличним местима, пригодним за показивање сопственог Ја".
Тако је прошле недеље посланик Српске напредне странке Вучета Тошковић у холу Скупштине Србије вербално напао сниматеља новинске агенције Фонет Слободана Анђелковића, а потом му је искључио компјутер неопходан за рад камере, као и рефлектор - а све уз образложење да се троши струја коју он плаћа. Анђелковић је изјавио да мује посланикСНСТошковић претио да ће га пребити, а назвао га је "гилиптером и коњином".
Пошто је инцидент пријављен скупштинском обезбеђењу, Српска напредна странка оценила је понашање свог посланика Вучете Тошковића непримеренији и упутила је извињење новинској агенцији Фонет, као и сниматељу Слободану Анђелковићу. У јавном извињењу, између осталог, стоји: „Сматрамо да је овакав начин третирања представника медија недопустив и обавештавамо јавност да ће овај инцидент бити тема на органима странке." Е, сад ми је лакше! Оно што би требало да раде психолози и психијатри, на себе су сада преузели страначки органи. Још да почну да се бави и гинеколошким прегледима, па да нас бог види!
У овогодишњим скупштинским расправама нема туча, као ни специфичне скупштинске комуникације, попут оне када је Млађан Динкић упоредио странку Томислава Николића са Хитлеровом, а овај му рекао да ће му ,ј...ти матер на реплици"... и када скупштински органи нису успели да утврде да ли је тај исти тај Динкић рекао Јоргованки Табаковић да је „џукела" или јој је само скресао „да лаже као пас". Сада сви они лепо сарађују на ползу државице Србије, а нема ни радикала са пригодним клетвама. Речју, преносдогађања у скупштинским скамијама постао је нешто као слепо црево овдашње јавне комуникације. Постоји, а нико не зна чему служи. За шта ће која странка гласати, зна се и пре него што неки законски предлог уђе у процедуру. Од онаквог ријалити шоупрограма, остало је само срицањетекстова које су написали социјално угрожени страначки активисти. Ако се овако настави, требало би донети закон по коме само глувонеми могу да буду посланици. Они су, ионако, запостављени у политичком животу Србије, а више су заслужили да имају своје представнике него сви шалабајзери који су се до сада представили.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.