Вести
17. 05. 2013.
Енергична реакција новинара „Панчевца“ за пример
Лист „Панчевац” однедавно у сваком броју угошћава јавне личности и с њима отвара нимало лагодне теме – од актуелних збивања у високој политици, преко ситуације у локалу, до положаја у ком се налази новинарство.
Драгана Николић Соломон је од 2007. шефица медијског одељења Мисије ОЕБС-а у Србији, где обавља и дужности вишег саветника шефа Мисије по питању медија, представља ОЕБС-ову медијску политику државним институцијама Републике Србије, медијима и невладиним организацијама и обавештава релевантне институције међународне заједнице о ситуацији и напретку на медијској сцени Србије.
Она је такође саветница у контексту израде нових медијских закона и пружа стручне савете законодавцима, релевантним институцијама међународне заједнице и институцијама Републике Србије по питању законодавства и његовог усклађивања с међународним стандардима.
Драгана Николић Соломон има вишегодишње искуство у развоју и руковођењу пројектима, укључујући и оне везане за стручно усавршавање новинара у Србији у циљу побољшања квалитета извештавања, а са посебним акцентом на југ и југозапад Србије.
Њено велико искуство укључује и време које је провела као уредница и директорка Балканске истраживачке мреже, као и помоћница уредника у Институту за извештавање о рату и миру за подручје Балкана.
ПАНЧЕВАЦ: Каква је улога медија у јавном животу и колико је слободно новинарство у Србији?
ДРАГАНА Н. СОЛОМОН: Грађани данас више него икад имају могућност да добију информације из најразличитијих извора у сваком тренутку и на начин који њима одговара. У ери када друштвене мреже све више формирају јавно мњење, улога медија да објективно и правовремено информишу јавност је остала непромењена. Они, међутим, не би требало да буду пуки преносиоци порука, већ и да надзиру поступке државних органа и отварају теме значајне за јавност. Најважније за опстанак и успех неког медија је да очува кредибилитет и поверење своје публике.
Да би у томе успели, медији треба да буду, што је више могуће, ослобођени политичких и финансијских притисака на своје уређивачке политике. Према последњим извештајима међународних организација које се баве медијским слободама, попут „Репортера без граница” или „Фридом хауса”, бележи се благи напредак Србије на годишњим табелама, што је позитиван сигнал.
Дубљи увид у те податке показује, међутим, то да се медији у Србији и даље перципирају као „делимично слободни”. Такође, у извештају Европске уније о напретку Србије у 2012, у похвалном контексту се спомињу напори власти у пружању заштите новинарима који су изложени озбиљним претњама, али се помиње и забринутост због некажњавања за убиства новинара.
Велики изазов за слободу медија у Србији је и аутоцензура којој су, углавном због страха од губитка посла, посебно подложни новинари локалних медија. У мањим срединама медији су изложенији директним притисцима, нарочито када имамо у виду број медија који су још увек у власништву локалних самоуправа и чији приходи зависе управо од оних чији рад треба да надзиру.
• Које су позитивне промене у новом Закону о јавном информисању и медијима и на шта је Одељење за медије Мисије ОЕБС-а стављало акценат при изради нацрта?
– Министарство културе и јавног информисања је учинило велики напор да се медијска реформа настави и да се створе услови за слободан развој независних и професионалних медија. Веома је позитивно то што су у израду нацрта нових закона укључени и представници релевантних новинарских и медијских удружења. За наставак реформе је веома важно то што је држава показала решеност да се повуче из медијског власништва. Значајно је и то да ће се државна средства за финансирање производње садржаја од јавног интереса медијима додељивати на транспарентан начин. Очекујемо да то решење допринесе независности уређивачких политика, као и отклањању поремећаја на тржишту.
Охрабрујуће је и то што је Министарство имало слуха за коментаре пристигле у јавној расправи и увело могућност пројектног финансирања до три године, што значајно доприноси стабилности и предвидивости планова продукције. Поздрављамо и одредбе којима се обезбеђује транспарентност медијског власништва, што ће грађанима омогућити да знају ко стоји иза информација што им се пружају. Значајне су и одредбе којима се спречава прекомерно обједињавање власништва над медијима, јер ће се на тај начин спречити да било која интересна група или појединац има пресудну улогу у формирању јавног мњења.
Мисија ОЕБС-а се од почетка медијске реформе залагала за то да се медијско законодавство осавремени и усклади с међународним стандардима. Битно је и да се отклоне контрадикторности настале тиме што су иста питања на супротне начине уређена различитим законима. Поред помоћи коју смо пружили Министарству културе и информисања, у организовању јавних дебата о Закону о јавном информисању и медијима, у којима је учествовало преко 600 људи, наша мисија је имала и посматраче у радној групи која је радила на нацртима нових закона.
• Да ли медији који су већ били приватизовани, па је приватизација раскинута, поново треба да пролазе кроз исти процес, то јест да ли је подела бесплатних акција новинарима идеално решење?
– У току писања нацрта Закона о јавном информисању и медијима представници Мисије ОЕБС-а и Делегације ЕУ залагали су се да се питање приватизације медија у власништву државе решава у тесној сарадњи са министарством и агенцијом надлежнима за приватизацију. Недостатак стратегије у приватизацији медија у Србији почетком претходне деценије, без препознавања њихових специфичности и значаја за развој демократског друштва, допринео је неуспеху овог процеса у већини случајева.
Нови нацрт предвиђа продају или бесплатну поделу акција, а и новинарска удружења се залажу за то да запослени преузму власништво над медијима у којима раде. Стручњаци, такође, одавно скрећу пажњу на то да закон предвиђа и постојање медија цивилног друштва, а да та могућност није довољно искоришћена при трансформацији државних медија.
Министарство културе и јавног информисања преузело је на себе то да се са другим надлежним институцијама консултује о могућим моделима будуће приватизације медија.
• Шта мислите о последњем атаку неформалних центара моћи на „Панчевац”?
– У оквиру свог мандата, Мисија ОЕБС-а документује случајеве притисака на уређивачку политику медија, нападе на новинаре, као и друге облике угрожавања медијских слобода. У том смислу, недавно смо са представницима новинарских удружења – НУНС-ом, УНС-ом и НДНВ-ом посетили „Панчевац”. Истом приликом имали смо и врло продуктиван састанак с Предрагом Живковићем, председником Скупштине града Панчева.
Због тога могу да кажем да смо врло добро упознати са свим аспектима дешавања у „Панчевцу”.
Попут вашег, и многи други медији, нарочито у локалу, често контактирају с ОЕБС-ом и жале се на учестале притиске који долазе из различитих извора, а који им онемогућавају да професионално раде свој посао. Управо због тога, од кључног је значаја да се медијска реформа успешно спроведе како би се створио безбеднији амбијент за рад новинара и како би редакције биле независније и отпорније на притиске.
Оно што су последњи догађаји у „Панчевцу” показали, а што до сада није био случај, јесте енергична реакција новинара спремних да се боре за слободу аргументованог критиковања друштва у коме живе. Веома је важно да постоји солидарност међу новинарима и да новинарска удружења заједнички делују у правцу адекватне заштите колега, развоја професионалних стандарда у новинарској професији и пружању отпора било којој врсти притиска на слободне уређивачке политике. Такође, врло је важно да новинари одржавају највише стандарде новинарског интегритета и етике и да свој посао раде професионално и одговорно.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.