Вести
06. 01. 2025.
Инсајдер: Пресуда за убиство Славка Ћурувије, која је обележила 2024.годину
У фебруару 2024 .године донета је пресуда која се чекала 25 година, пресуда за политичко убиство новинара Славка Ћурувије у Београду на Ускрс током бомбардовања 1999. године. Тако је 2024, обележила супротно очекивањима, пре свих новинара, коначна - а, ослобађајућа пресуда четворици некадашњих шефова и припадника ДБ-а. Новинари су негодовали, а ослобођени тужили и државу и новинаре.
Апелациони суд у Београду у фебруару 2024.године саопштава, да је донео пресуду у којој је оцењено да нема доказ да су окривљени Радомир Марковић, Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић организовали и учествовали у убиству Славка Ћурувије власника, директора главног и одговорног уредника дневног листа “Дневни телеграф” и недељника „Европљанин”. Претходно су такође судије, али Вишег суда на основу тих истих доказа рекле да јесу криви и осудиле их на 100 година затвора.
Након ослобађајуће пресуде новинари пред Апелациони суд на позив фондације „Славко Ћурувија“, донесе огледала за судије и поруку „Убили сте правду, али истина живи“.
„Дошли смо да покажемо колико нас ова неправедна пресуда боли“ рекла је Ивана Стефановић из Фондације Славко Ћурувија.
О томе да би коначна пресуда могла бити и ослобађајућа дуго се спекулисало и то изгеда не без основа. Испоставило се да је судско веће пресуду донало десет месеци пре него што је она јавно објављена, односно у апилу 2023. За Инсајдер је о могућности таквог ишода говорио Драган Кецман, полицијски инспектор, чију је каријеру обележила истрага о убиству новинара у емисији Бранкице Станковић „Кад победи мрак“.
Бранкица Станковић: “ С обзиром на то да је реч о убиству новинара 1999. године и да је тај новинар претходно проглашен за издајника, кроз Вашу причу једног полицијског инспектора и кроз причу тог случаја ми бисмо да видимо где смо и зашто смо ту где јесмо 24 године касније?“
Драган Кецман: „Управо тако. Значи да видимо ако буде се потврдило и ако буде дефинитивно ослобађајућа пресуда, где се налазимо. Ево добро питање не само за комисију, за полицијске службенике који су радили, него и за вас новинаре и за цело друштво – где се налазимо сад у овом времену и у ком периоду се ми то налазимо.“
О томе у каквом времену се налазимо телевизија Инсајдер је јасно рекла након што је ослобађајућа пресуда објављена. Зацрнили смо екран због поруке коју би таква пресуда могла да пошаље, упозорили да је таргетирање новинара које се понавља недопустиво и позвали власти да поштују законе и Устав ове државе – који гарантују безбедност и слободу говора свим грађанима.
Неправноснажно суђен,и а правноснажно ослобођени за убиство Славка Ћурувије неколико месеци касније поднели су тужбе, а пре свега против Фондације Славко Ћурувија. Тројица ослобођених траже пола милиона динара због навода у саопштењу под насловом „Славко Ћурувија фондација шокирана пресудом Апелационог суда: Земља која не кажњава убице нема будућност”. Обједињени поступак против фондације почеће у фебруару 2025.
У међувремену у јавности су се појавиле фотографије Мирослава Курак, коме се судило у одсуству, јер надлежне институције Србије нису успеле да га лоцирају током целог трајања поступка. На фотографијама на Инстаграм профилу његовог сина не може да се утврди да ли су настале у Србији, али оно што је јасно – Мирослав Курак се више не скрива.
А, оно што нико није демантовао то су докази да је Ћурувија пре убиства праћен, да га је пратила служба државне безбедности, да је кроз режимске медије и изјаве тадашње власти проглашаван за издајника и страног плаћеника. Колико је његов случај јасно упозорење да је праћење и прислушкивање, а онда и таргетирање новинара опасно, морају да покажу институције.
На самом крају године појавило се забрињавајуће истраживање Аменсти интернешнала након кога су представници десет организација цивилног друштва Тужилаштву за восокотехнолошки криминал поднели кривичну пријаву против Н.Н. лица у БИА и Полицији Србије. Тужилаштво би требало да провери наводе да су , телефони активиста и новинара присилно откључавани и „заражени“ шпијунским софтвером и то док су они били на разговорима у полицији и БИА.
МУП је одмах по објављивању извештаја Амнести интернешнала одбацио оптужбе, наводећи да се софтвер за прислушкивање користи искључиво у складу са Закоником о кривичном поступку Србије и да се тај форензички алат на исти начин користи и у другим полицијама света.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.