Вести

06. 01. 2025.

Аутор: Теодора Ћулибрк Извор: Инсајдер

Локални медији и независно извештавање

Током 2009. године, док је председник Србије био Борис Тадић, почело је уређивање медијске сцене и то изменама и допунама Закона о информисању које су претиле да угрозе сваки локални медиј. Предвиђене измене и допуне имале су намеру да оштро казне и санкционишу за неистину, лаж, клевету, као и угрожавање деце. Међутим, написане у тајности - без имена писца, игноришући сваку критику струке и независних институција, добијају подршку Бориса Тадића, а недуго затим усвајају их и Влада и Скупштина Србије.

Годину дана касније, Уставни суд је поништио већину спорних одредби, прогласивши их неуставним, пише Инсајдер. Ова одлука је омогућила медијима да слободно извештавају о питањима од јавног интереса, без страха од санкција или одговорности за привредне преступе. Такође, укинута је забрана излажења новина или штампања програма због одређених прекршаја.

Оглашивачи, који су кључни за финансирање медија, углавном су концентрисани у већим градовима, усмерени према ширем кругу грађана, што додатно отежава локалним медијима борбу за опстанак.

Са друге стране, Нови Сад који је други по величини градова у Србији, такође се суочава са финансијским проблемима.

Зоран Стрика, главни и одговорни уредник новосадског портала „021“ за Инсајдер каже да је главни проблем то што компаније и агенције за оглашавање у медијима фокус стављају на Београд и да то утиче на скрајнутост других медија, нарочито у мањим срединама.

“Најпре би морала да се промени ситуација у којој се милиони додељују медијима који не поштују професионалне стандарде, а затим би требало да дођемо до шватања да локални медији имају лојалну публику, да су они најближи одређеној заједници и да је у најбољем интересу компаније да своју рекламу пласира у медију којем нека локална заједница верује”, рекао је Стрика за Инсајдер.

Поред финансијског аспекта, капацитет самог медија игра једну од главних улога у самом опстајању, али и пробијању на тржиште. Бити у корак са новим технолошким иновацијама, али и обезбедити довољан број људи како би се обухватиле све важне теме које су у интересу јавности представља још једну од потешкоћа у извештавању медија чије седиште није у престоници.

“Кад сте преоптерећени свакодневним обавезама, тешко да можете пронаћи времена да пратите шта је оно што је најновије, шта је оно што је квалитетно и на који начин то можете да прилагодите свом локалном медију тако да буде од користи за вашу публику, а потом и за вас. Наравно, економски моменат је констатно присутан и колико год положај новинара био побољшан, њихова стартна позиција је била лоша, тако да увек постоји дискрепанција између количине посла и новца на банковном рачуну”, изјавио је Стрика за Инсајдер.

Валић Недељковић за Инсајдер: Политичка ситуација утиче на број медија у Новом Саду

Према извештају Репортера без граница, Србија се налази на 98. месту од укупно 180 држава по индексу слободе медија. Медијска сцена у Србији се претходних година суочава са проблемима регулације, кредибилних информација, као и нападима који често имају политички мотив, те је све теже опстајање независних медија.

Председница Новосадске новинарске школе Дубравка Валић Недељковић за Инсајдер је оценила да политичка ситуација утиче на број медија у овом граду.

“Економски, иако је Нови Сад снажан град, није успео да изнедри ништа што би било дисонантно у односу на политику владајуће елите изразито контролисане од београдске централе, јер је у граду толико афера да се не сме дозволити да постоји медиј у којем ће се о том писати“, рекла је Валић Недељковић за Инсајдер.

У регистру медија на основу података Агенције за привредне регистре из 2024. године на територији Србије тренутно има 2.143 регистрованих медија. Војвођански истраживачки-аналитички центар у 2020. години дошао до информација из АПР-а према којима је у Новом Саду регистрован 371 медији.

Град Нови Сад има капацитет да развије своју медијску сцену, међутим, како је Стрика оценио за Инсајдер, проблем је у њиховом квалитету и поштовању кодекса.

“Новом Саду не недостаје медија, али недостаје квалитетних медија и не постоји конкуренција у смислу идеја. Ја као уредник ујутру не отварам прво сајтове других локалних медија у Новом Саду да видим да ли су већ објавили неку добру причу, да ли имају неку важну информацију коју ми немамо, већ прво отварам Инстаграм странице да видим да ли се догодило нешто што ћемо ми потом да проверимо или постоји неки занимљив садржај“, објаснио је Стрика за Инсајдер.

Са друге стране, Дубравка Валић Недељковић изражава сумњу у могућност постојања независних медија у Новом Саду који би имао широк аудиторијум.

“Од демократских и независних медија, којима су завладали они којима није место у медијској сфери ни по једном критеријуму, настали су владини билтени. Дакле, нисам сигурна да постоји икаква шанса да се покрене један озбиљан независан медиј који ће при том имати и значајан аудиторијум. За сада су то само надчовечански напори појединаца да пруже алтернативу медијској публици у подређеној медијској сфери“, истакла је за Инсајдер Валић Недељковић.

Грађани Новог Сада: Фале нам медији који ће преносити тачне информацијe 

Након трагедије у Новом Саду, која се догодила 1. новембра, у којој је погинуло 15 грађана, а двоје тешко повређено, јавност се суочила са сумњом око поузданих информација. Грађани Новог Сада, за Инсајдер су говорили о стварима које им недостају у извештавању медија у овом граду.

Мирјана Крецуљ, коментаришући тренутну новосадску медијску сцену, за Инсајдер је нагласила да је од изузетне важности имати више простора за извештавање о дешавањима у вези са трагедијом.

“Фали нам више извештавања о дешавањима у Новом Саду, неких сигурних медија који ће нам преносити тачне информације, на које можемо да се ослонимо. Сада, након свега што се издешавало, имамо превише ситуација које се отварају, о којима можемо да говоримо у медијима”, рекла је за Инсајдер Крецуљ.

Александар Панџић навео је за Инсајдер да у медијском простору недостају квалитетни новинари и професионални медији, који би доприносили објективном извештавању.

“Сматрам да фали медија, поготово оних квалитетних који раде на прави начин, као и у целој Србији новинарство је у паду. Постоје медији које понекад испратим, али им не дајем превише пажње, јер мислим да не раде квалитетно и да су информације које имају дезинформације”, рекао је Панџић за Инсајдер.

Сличног мишљења је и Петра Частвен, која сматра да у медијима недостају они који се баве ширим спектром тема.

“Мислим да недостаје још медија, да их има прилично мало, који би могли да се баве неким другим стварима, а не нужно политиком. Рецимо радио станице које би можда подржавале неке мање извођаче где би пуштали њихову музику или да извештавају о неким мањинским групама, о деци која се баве неким другим стварима осим фудбалом и кошарком”, објаснио је Частвен за Инсајдер.

Ин Медија: Локални медији (не)зависни од власти

Како наводи Цензоловка, председник Општине Инђија је 26. августа, потписао измену плана јавних набавки чим је повећан износ средстава која се користе за куповину времена за телевизијско емитовање на 23,5 милиона динара. Ова средства расписују се мимо конкурса за суфининансирање медијског садржаја.

Међутим, истовремено је смањен износ за локалне медије кроз конкурсе, чиме је отежана могућност за медије без телевизијске пордукције да добију средства. На овај начин, локална власт планира да финансира медије путем „услуга по уговору“, избегавајући примену законских смерница Савета за штампу и РЕМ-а у расподели средстава.

Медији у Инђији, према речима Верице Маринчић, главне и одговорне уреднице „ИН Медија“, постају финансијиски зависни од јавних предузећа и актулене власти.

“Медији који имају било какав садржај су медији који се додворавају власти и од ње се финансирају, као и из јавних предузећа. Ништа од тога није транспарентно. Занимљиво је да је ове године за суфинансирање медијског садржаја Општина Инђија дала 10 пута мање новца него претходне 2023. године, док су преко јавних набавки, чак 23 милиона динара, издвојили за закуп Телевизијског минута”, додала је Маринчић за Инсајдер.

Недавно се овај медиј нашао пред новим финансијским изазовом услед тужби у вези са вешћу „Фрушкогорски скочко – радост у кући”, у којој је објављено да је Општина Инђија деци која се баве каратеом поделила мед који се рекламира као производ за потенцију.

Тужбу су поднели родитељи деце, а у првом од седам поступака, суд је наложио „ИН Медији“ да исплати 100.000 динара одштете због душевног бола једног детета, али и 60.000 динара за судске трошкове.

Верица Маринчић указује на околности у којима се налазе новинари и медији који нису наклоњени власти.

“Политички притисци су све снажнији без обзира о каквом је медију реч. Они наклоњени владајућој структури “никада нису довољно наклоњени”, док они који критикују заврше на суду, дискредитовани, са низом претњи и напада, непожељни и таргетирани. Потпуно је урушен и плурализам, као и слобода у извештавању, пре свега доступност информацијама од јавног значаја је готово немогућ” изјавила је Маринчић за Инсајдер.

Пројектно суфинансирање – проблем независних локалних медија

Највећи део новца из буџета града Ниша на медијском конкурсу, према писању „Јужних вести“, у 2024. години су добили медији Видосава Витка Радомировића у износу од 50 милона динара и Николе Гашића, сина министра одбране Братислава Гашића, који је добио 18,3 милиона динара. За остале медије остало је нешто више од осам милиона динара.

Милан Зиројевћ, главни и одговорни уредник „Јужних вести“ за Инсајдер каже да је медијско тржиште финансијски усмерено на престоницу и да је његова слобода упитна.

“Мислим да слободно медијско тржиште не постоји у Србији. Оно је дириговано политички у сврху пропаганде на пољу маркетинга и на пољу медијских конкурса. Београдизација је само додатак и отежавајућа околност том проблему. Јужне вести славе 15 година постојања и опстају из ината и због великог поверења читалаца”, рекао је Зиројевић за Инсајдер.

Као и већина независних локлалних редакција и „Јужне вести“ се сусрећу са бројним потешкоћама које отежавају свакодневни рад и подижу очекивања јавности.

“Потешкоће су вишеструке, као што је рад у непријатељском друштвено-политичком окружењу које је према критичким медијима креирао режим. Етикетирање и увлачење у политичко блато, иако медији нису опозиција, већ глас грађана и механизам отпора било којим моћницима, али и превелика очекивања, људи очекују да критички медији сруше власт и промене систем”, каже Зиројевић за Инсајдер.

Локални медији су са годинама постали све угроженији што је резултат све мањег броја оних који извештавају поштујући Кодекс новинара Србије, објашњава Зиројевић. Како је рекао, нишким медијима поред новца и идеја, фали и свести о важности локалних и регионалних медија.

“Има свести међу читаоцима, нема међу оним другима, онима који имају економску и политичку моћ. Ипак, није ни да Нишу мањка медија, формално их има доста, али већина нема континуитет и етички и кодексни професионализам и већина ради у нечијем личном, не у јавном интересу”, додао је Зиројевић за Инсајдер.

Пословно удружење асоцијације локалних медија ’’Локал прес” на овогодишњој конференцији за медије истакло је да је један од проблема то што је пројектно суфинасирање засновано на информисању грађана неадекватан и непоуздан модел за финансирање медија.

Истраживање које је спровело ПУ ’’Локал прес’’ показало је да је за информисање грађана у 2024. години планирано скоро 1,6 милијарди динара, али и да је на расписаним конкурсима потрошено 930,8 милиона динара, што је 58 посто укупног буџета.