Вести
18. 04. 2013.
Зашто ћути Александар Вучић
Серија неразјашњених убистава током деведесетих година, укључујући и убиства новинара, показала се као превелики изазов и за демократске власти. Првенствено због тога што службе безбедности никада нису стављене под контролу цивилних власти, већ су о(п)стале најутицајнији сегмент сиве зоне политике у Србији.
Оне су учествовале у обарању Слободана Милошевића, али су успеле да и даље задрже свој неспорни утицај на политички живот Србије. И однос снага је био такав да демократске власти нису имале начин да их ставе под цивилну контролу.
Истовремено, демократски блок који је дошао после Милошевића био је на својеврстан начин фасциниран тим службама, покушавајући и сам да преко њих оствари политички утицај. Међутим, показало се да је више био њихов инструмент.
Истраге свих неразјашњених убистава увек су до сада застале пред вратима служби безбедности. Због тога што никада није постојала политичка воља да се отварањем досијеа, рад служби безбедности учини транспарентним, што је претпоставка њиховог стављања под политичку контролу.
Улога безбедносних структура у ратовима у Хрватској, Босни и на Косову, али и у неразјашњеним убиствима у самој Србији, још увек има озбиљне последице на друштво. Бројни докази који су изнети пред Хашким трибуналом, али и пред националним судовима (Црвене беретке, Шкорпиони, бројне паравојне формације) потресају јавно мњење, али изостаје покушај да се направе већи резови у овим структурама. Реч је, наиме, о томе да те структуре представљају криминалну базу српског друштва, која је у великој мери везана за СРС. Зато све афере и скандали немају судски епилог. Подсећања ради, Шешељ је својевремено износио у јавност обавештајне податке, чак је најавио и убиство Зорана Ђинђића, стално се позивајући на свог инсајдера Лауфера.
Убиство Славка Ћурувије је вероватно најдрастичнија илустрација недодирљивости безбедносних структура. Својевремено је чак обелодањен и документ којим се налаже Ћурувијино праћење које се прекида неколико минута пре његовог убиства, што недвосмислено упућује на закључак о њиховој укључености у аферу “Ћуран”.
Сви досадашњи покушаји да се расветле убиства са политичком позадином били су углавном неуспешни. Практично, једино расветљено убиство је брутална ликвидација Ивана Стамболића на Фрушкој гори. Међутим, ни у том случају није се дошло до налогодаваца.
Формирање Комисије Владе Србије за истрагу о убиствима новинара од почетка је праћено оспоравањем првенствено због, како је рекла Бранка Прпа, манипулација „зато што власт проглашава државу немоћном да то расветли и рехабилитује је“.
Иницијатива чланова Комисије да се Радету Марковићу, тадашњем шефу Државне безбедности, додели статус заштићеног сведока посебно је спорна.
О томе најуверљивије сведочи и оставка председника Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашина Обрадовића који се није сложио са ставом да Комисија предложи Тужилаштву за организовани криминал да покрене процес у коме би била понуђена заштита лицима која су директно учествовала у организовању убиства Славка Ћурувије. Индиције да се на тај начин покушава делимично амнестирање (смањивањем казне) Радета Марковића је додатни аргумент за противљење његовом статусу заштићеног сведока.
Необично је да је члан Комисије од почетка вицепремијер Александар Вучић који је у време убиства био министар информисања. У том својству он је морао или да зна или је могао одмах да тражи извештај од надлежних служби, или је пак могао да поднесе оставку. Он се о том случају никада није изјашњавао, а неприродно је да о томе ништа не зна имајући у виду његову тадашњу позицију. Тада је био веома активан и по тзв. његовом закону Славко Ћурувија је доведен у ситуацију да је морао угасити свој лист Дневни телеграф.
Неозбиљно је, чини се, оснивати комисије кад Влада има приступ свим механизмима за завршетак истраге о убиству Ћурувије, али за то изгледа треба имати и политичку вољу и личну храброст.
Комисија је само замајавање домаће и светске јавности, којим се Влада и њен вицепремијер желе представити као борци за истину и правду.
Коментари (1)
Остави коментар18.04.
2013.
kako moze protiv sebe?
sigurno zna mnogo vise o celom dogadjaju kako ubistava tako i ostalih desavanja vezanih za medije. ako bi sad rekao sta sve zna postavilo bi se pitanje njegove uloge aktivne ili pasivne u svakom slucaju sa pozicije koju je imao i odgovornosti. zato mu je najbolje da se pravi lud.
Одговори