Вести
20. 11. 2024.
Колико је слободан интернет у Србији
Према редовном извештају Фридом Хауса, слобода интернета у Србији наставила је да опада током 2024. године. Иако Србија има висок ниво приступа интернету, ограничено блокирање веб страница и снажну уставну заштиту за новинаре, паду слободе интернета у Србији доприносе све доминантнија позиција државног Телекома Србије на оба тржишта телекомуникација, провладини новински сајтови и тролови који учествују у кампањама дезинформисања, као и СЛАПП тужбе усмерене ка истраживачким новинарима/кама, наводи се у извештају.
Највише оцене Србија је добила на критеријумима који анализирају неограничен приступ интернету, техничку или законску контролу интернет инфраструктуре од стране Владе, постојање регулаторних тела која надгледају рад провајдера и обезбеђују слободно, поштено и независно окружење.
Такође, извештај констатује да држава Србија није блокирала или филтрирала, односно приморавала пружаоце услуга да блокирају или филтрирају интернет садржај, посебно материјал који је заштићен међународним стандардима људских права.
Шта су проблеми српског интернета и у којим областима постоје негативни трендови и појаве? За почетак, извештај наводи да у Србији постоји аутоцензура, посебно међу медијима чија је уређивачка политика провладина. Локални медији су посебно склони аутоцензури због страха од одмазде, а новинари имплицитно свесни о којим темама могу, а о којим не могу слободно да пишу и извештавају. Извештај цитира илустративан одговор једног новинара, који је желео да остане анониман – „када се процене ризици, границе постају прилично јасне.“
Критеријум који процењује државни надзор над интернет активностима и нарушавање права корисника на приватност оцењен је слабије него прошле године, јер су уређаји појединаца који раде у цивилном друштву били на мети напада шпијунског софтвера. Извештај се ослања на податке SHARE фондације која је у сарадњи са међународним групама за дигитална права Аццесс Ноw, Лабораторијом за безбедност Амнести интернешенал и Ситизенс Лаб установила да су две особе из НГО сектора, које су критиковале рад Владе, биле на мети напада. У мају 2022. године, Гуглова група за анализу претњи известила је да су „актери које подржава влада“ у Србији вероватно применили Предатор, шпијунски алат са напредним могућностима који се користи за циљање и издвајање информација са мобилних телефона.
Чланови СНС-а су више пута коментарисали необјављене чланке и преписку између новинара и њихових извора, а „цурења“ података своју разраду су имала и на насловним странама таблоида блиских власти. Коначно, највећи проблеми српског интернета су две категорије – подложност веб-сајтова, владиних и приватних, пружаоца услуга и појединачних корисника распрострањеном хаковању и другим облицима сајбер напада и контрола онлајн извора и информација од стране Владе или других утицајних актера са циљем реализовања одређеног политичког интереса. Ово је наставак трендова које је компанија Мета регистровала још крајем 2022. године, када је детаљно описала уклањање широко распрострањене мреже у Србији која се састојала од преко 5.000 налога и десетак група на Фејсбуку и Инстаграму, а које су се бавиле „координисаним неаутентичним понашањем“ како би подржавале председника Вучића. Нешто раније, Репортери без граница документовали су пораст веб-сајтова тзв. ружних близанаца, који су дизајнирани да збуне читаоце опонашањем постојећих независних медија и плагирањем њиховог рада, истовремено објављујући вести које афирмишу рад владајуће странке. Са оценом 70/100, SHARE фондација оцењује да је „Србија на ивици слободног интернета“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.