Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Медији имају подршку државе
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

26. 03. 2013.

Извор: Преглед, Танјуг

Медији имају подршку државе

До сада је завршено свега 15 до 20 одсто процеса дигитализације и то захваљујући помоћи Европске уније за успостављање иницијалне мреже која се емитује са 15 предајника, казао је јуче министар телекомуникација Расим Љајић.

 

„Поред великих техничких, финансијских и административних проблема с којима се суочавамо, водимо и одлучујућу битку с временом, јер рок за завршетак процеса је јун 2015. године“, казао је на скупу о дигитализацији који је организовао Оебс. Према његовим речима, највећи део посла, који се пре свега односи на енергетске и грађевинске пројекте, треба да заврши ЈП Емисиона техника и везе, а рок за то је септембар. Након тога ће бити расписана јавна набавка за опрему, казао је Љајић, додавши да је за цео процес завршетка дигитализације довољно упола мање средстава него раније процењених 75 милиона евра. Грађани ће имати корист, почевши од бољег квалитета звука и слике до низа сервиса и услуга које ће бити омогућени ослобађањем дигиталне дивиденде, истакао је Љајић.

Министар културе Братислав Петковић рекао је да је његово министарство припремило реформу медијског законодавства а да ће ускоро бити доступан и нацрт Закона о електронским медијима. Дигитално емитовање ствара услове за примену новог модела задовољавања потреба грађана регионалним и локалним телевизијским програмима јавног сервиса, навео је Петковић. Он је казао да се законом гарантују права свих садашњих емитера, јавних и комерцијалних, и стварају основе за разне видове државне помоћи у савладавању тешкоћа прелазног периода.

Директор Ратела Милан Јанковић изјавио је да је његова агенција дала предлог плана расподеле за дигитално емитовање а да је донет и предлог измене правилника за аналогно емитовање, по којем би се укључиле све станице које су остале без дозволе, међу којима су Авала, ТВ5 и ТВ Зона. Када је реч о плаћању накнада за комерцијалне емитере, Јанковић је казао да је она смањивана неколико пута и да је сада на нивоу који је задовољавајући. Закон о електронским комункацијама би требало да регулише плаћање накнаде као и однос Јавног сервиса и ЈП Емисионе технике и веза, сматра Јанковић.

Заменик председника Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА) Горан Караџић подсетио је да националним емитерима 2014. године престаје важење дозволе за емитовање а да ће продужење тих лиценци зависити од новог Закона о електронским комуникацијама. Могуће је да ће доћи до продужења дозволе, чак и на 10 година, зато што је то неки период који се у Европи сматра неопходним да би се улагање исплатило, рекао је Караџић. Према његовим речима, РРА је упутила допис Влади Србије у којем тражи 20 одсто умањења накнаде за емитере како би се олакшао њихов положај и да би они акумулацијом тих средстава лакше финансирали поступак дигитализације али и сопствено преживљавање.

Коментари (1)

Остави коментар
сре

27.03.

2013.

Dejan R. Popovic, dipl. inz. [нерегистровани] у 08:24

Ispravka

U tekstu stoji: "Direktor Ratela Milan Janković izjavio je da je njegova agencija dala predlog plana raspodele za digitalno emitovanje ...", a treba da stoji: "Direktor Ratela Milan Janković izjavio je da je njegova agencija dala predlog plana raspodele RADIO-FREKVENCIJA za digitalno emitovanje ...".

U tekstu takodje stoji: "Zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) Goran Karadžić podsetio je da nacionalnim emiterima 2014. godine prestaje važenje dozvole za emitovanje a da će produženje tih licenci zavisiti od novog Zakona o elektronskim komunikacijama", a trebalo je verovatno da stoji: "Zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) Goran Karadžić podsetio je da nacionalnim emiterima 2014. godine prestaje važenje dozvole za emitovanje a da će produženje tih licenci zavisiti od novog ZAKONA O ELEKTRONSKIM MEDIJIMA".

Sad sam siguran da ce u buducnosti dolaziti do slicnih zamene Zakona o elektronskim medijima sa Zakonom o elektronskim komunikacijama, i obrnuto. Zato sam svojevremeno, izmedu ostalog predlozio da se naziv "Zakon o elektronskim medijima" zameni sa nazivom "Zakon o audio i audio-vizuelnim medijskim uslugama" (kao u odgovarajucoj direktivi EU) ili, alternativno, "Zakon o audio i audio-vizuelnim medijima".

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси