Вести
21. 03. 2013.
Не могу сви медији да преживе
Став медијских удружења је јасан - дефинисање улоге државе у медијском систему је централно питање не само тог система, већ и слободе информисања у Србији. То је, наиме, питање на коме ће Нацрт закона о јавном информисању и медијима и Влада Србије показати свој однос према медијима и слободи изражавања - истакао је, говорећи на јучерашњем панелу „Држава и медијско тржиште Србије“, Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије и додао да држава треба да омогући једнаке услове за све медије, те да је ту почетак и крај њене улоге.
Такође, подсетио је на извештај Верице Бараћ који је показао да држава директно финансијски учествује на медијском тржишту, те да је само у 2011, 40 одсто прихода медија потицало из буџета, што за резултат има политички притисак и контролу медија.
На јучерашњој дискусији, коју је организовао „Данас конференс центар“, највише је речи било о Нацрту закона о информисању и медијима, о ком се иначе последњих недеља бурно расправља и у јавности. Говорећи о овој теми, Обрадовић је нагласио да су медији задовољни предлогом, али и да сматрају да се и даље фаворизују такозвани државни медији. Он је навео да се током јавних дискусија поводом Нацрта закона највећи број замерки односио на излазак државе из медија, односно на начин финансирања, те да постоји велики притисак појединих кућа да се задржи досадашњи систем финансирања, где је посебно издвојио Студио Б.
Александар Гајовић из Министарства културе и информисања казао је да Нацрт закона не укида медије који се финансирају из републичког, регионалног или буџета локалне самоуправе, како се могло чути претходних недеља, већ прописује њихово ново понашање и трансформисање у правцу приватизације. Он је истакао да „не могу сви медији да преживе, јер и у овој сфери важи правило да најјачи остају“.
Према његовим речима, Нацрт закона требало би да се у другој половини априла нађе у скупштинској процедури. На јавним расправама о Нацрту закона, које су одржане у четири града, како је рекао Гајовић, од 23 поглавља, односно 156 чланова закона, том приликом је оспоравано или критиковано само четити или пет области, односно двадесетак чланова, што по његовој оцени значи да је радна група добро урадила свој посао.
Владимир Радомировић, члан Управе Удружења новинара Србије, истакао је да се УНС залаже да у закон уђе одредба по којој би медији, поред државне помоћи коју добијају, морали да наведу и помоћ од страних извора.
Он је истакао да УНС сматра да би законом требало дефинисати и јасне критеријуме по којим држава интервенише на медијском тржишту, те је стога неопходно дефинисати обим средства која се додељују медијима. Према предлогу тог удружења, то би могло да буде два одсто буџета локалних самоуправа, рекао је Радомировић.
Драгиша Ковачевић, власник СОС канала, рекао је да разуме да држава жели да има медије под својом контролом, али да би требало да постоји само један јавни сервис, Радио телевизија Србије, односно РТВ Војводина.
- Имам поверење у људе који су радили на Нацрту закона, али је питање како ће он у пракси бити примењен, односно када ће почети да функционише. Јер ми већ имамо наговештаје да до 2014. неће бити приватизовани сви медији. Ако тако буде, многи медији до тада неће преживети. Већ се траже неке могућности да опстане лагодни начин живљења у неким медијима. Разумем те људе, јер сви би они да раде у таквим медијима, односно да не праве новац, али да га троше - навео је Ковачевић.
Регионални сервиси договор ДС-а и УРС-а
Према речима Вукашина Обрадовића, регионални јавни сервиси су политички концепт, који је настао директним договором Демократске странке и Уједињених региона Србије. Они су, каже, у време претходне владе поделили медијско тржиште Србије на шест сервиса.
- Када се јавила и Социјалистичка партија Србије било је их је осам, па на крају у Медијску стратегију није ни ушао број, јер нису могли да се договоре где би били медијски сервиси - казао је Обрадовић.
Шта смо урадили?
Сања Игњатовић, директорка Инфо бироа, каже да се по питању медија годинама уназад понављају исте теме и питања, те да сада кључно шта држава медијима треба да да, већ шта су сами новинари урадили да предупреде и реше сва та питања. „Питање је шта смо од свега онога што причали заиста и урадили. Од тога треба кренути. Друга ствар је да ли ћемо се и даље делити. Зашто је у медијској сфери немогуће направити најмањи заједнички садржилац интереса за остваривање циља - навела је Игњатовићева. Како је додала, медијски радници не треба да чекају да држава понуди предлог закона већ да изнесу свој.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.