Вести
20. 03. 2013.
Страх од тржишта
Нацрт закона о јавном информисању и медијима не укида медије који се финансирају из републичког, регионалног или буџета локалне самоуправе, већ прописује њихово ново понашање и трансформисање у правцу приватизације. Ово је данас на панел дискусији изјавио данас Александар Гајовић из Министарства културе и информисања Србије. Гајовић је у панел дискусији о држави и медијском тржишту оценио да је у јавној расправи највећа полемика била о повлачењу државе из власништва у медијима и престанку директног буџетског финансирања појединих медија.
У расправи коју је организовао Данас конференс центар он се позвао на изјаву шефа Делегације Европске уније (ЕУ) у Србији Венсана Дежера да у државама чланицама Уније нема уједначне праксе о овом питању.
Разумем у потпуности страх оних који би требало да пређу на нешто ново, рекао је Гајовић, али је напоменуо да ти медији сматрају да је државно финансирање њихово стечено право.
Делим њихов страх од тржишног такмичења, рекао је Гајовић и оценио да се приватизација медија у прошлости није показала "бог зна како".
Гајовић је најавио да би Нацрт закона о јавном информисању и медијима требало да се нађе у скупштинској процедури у другој половини априла и подсетио да је у току рад на Нацрту закона о електронским медијима.
Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашин Обрадовић рекао је да је Медијска заједница задовољна Нацртом закона, али да би требало видети шта ће од њега остати после усвајања на седници Владе Србије и скупштинске процедуре.
Према његовим речима, концепт регионалних јавних сервиса у Медијској стратегији је производ политичког компромиса Демократске странке и Уједињених региона Србије, који су у време претходне Владе поделили медијско тржиште Србије на шест сервиса.
Када се томе прикључила и Социјалистичка партија Србије (СПС), тих сервиса је постало осам, а на крају чак и не пише који је то број регионалних сервиса који би требало да постоје, указао је Обрадовић.
Обрадовић је напоменуо да се највећи број примедби у јавним расправама о Нацрту закона односио на излазак државе из власништва у медијима.
Постоји велики притисак појединих медија да се задржи досадашњи начин финансирања, рекао је Обрадовић и навео пример Студија Б.
Разумем их, али не може бити никакавих изузетака, поручио је Обрадовић.
Представник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић указао је да би у закону требало увести и одредбе да би медији, који се финансирају средствима из иностранства, то требало и да објаве, слично као што се говори о финансирању из буџета.
Радомировић је рекао да УНС сматра да је добар начин пројектног финансирања, иако је неопходно дефинисати обим средства за финансирање медија, који би могао износити до два одсто буџета локалних самоуправа.
Власник СОС канала Драгиша Ковачевић рекао је да би требало да постоји само један јавни сервис, Радиотелевизија Србије, односно РТВ Војводина.
Разумем државу која жели да има под контролом медије и да у медије доводи људе по политичкој линији, рекао је Ковачевић.
Он је изнео примедбе на то како једно државно јавно предузеће може да оснива телевизију са четири канала, која купује највећа спортска такмичења, а има гледаност од 600.000 гледалаца.
Говорећи о Студију Б, Ковачевић је подсетио да је у тој кући био од 1974. до 1997. године и да је тада то био једини медији "на другој страни".
Када смо 1996. године били на ивици пропасти, ја сам као директор одлучио да се преместимо у крило Скупштине града и тада су ми говорили да сам издао независни медиј и предао га социјалистима, нагласио је Ковачевић.
После неколико месеци променила се власт, дошла је Демократска странка, па данас од људи којима се није допадао мој потез чујемо да се противе одвајању од Скупштине града Београда, закључио је Ковачевић.
Коментари (1)
Остави коментар20.03.
2013.
Da li se "medijskim zakonima" uredjuje trziste?
Zasto postoji strah od medijskog trzista, ako "tranzicija" - prelaz iz kolektivisticke u trzinu privredu traje preko 20 godina? Zasto se medijsko trziste ne pominje ili retko pominje u "medijskim zakonima"? Zasto se medijskim zakonima ne uredjuju medijska trzista, obavljanje delatnosti medijskih usluga i konkurencija na trzisistima medijskih usluga? Zasto se medijske usluge u "medijskim zakonima" odnose primarno na informativne, zabavne i obrazovne usluge, a sekundarno - na reklamne i druge komercijalne usluge?
ОдговориPrema Adamu Smitu ("Bogatstvo naroda"), davalac medijske usluge nikad nije vodjen namerom da promovise javni interes niti zna u kojoj meri ih promovise ... on je usmeren jedino na svoju dobit, ali on je i u ovom, kao i u mnogim drugim slucajevima, vodjen nevidljivom rukom, zahvaljujuci cemu promovise cilj koji nije bio deo njegove namere (i misije, prim. D. P.).
Valja napomenuti da je ideja slobodnog medijskog trzista paradoksalna. Ukoliko se drzava ne mesa, mogu se mesati druge polupoliticke organizacije koje svode slobodu trzista na fikciju.