Вести
22. 04. 2024.
Истраживање УНС-а: Шта су новинари открили о убиствима новинара
Сваки број на списку је добио лице и причу
Не треба одустајати, ма шта се дешавало, јер се нове чињенице увек појављују, рекао Веран Матић
„Шта су новинари открили деценијама од убистава новинара и где је ту правосуђе?”, била је тема разговора који је у Београду организовало Удружење новинара Србије (УНС).
На скупу је било речи о последњим истраживањима УНС-а о убијеним новинарима и медијским радницима на ратиштима деведесетих на простору бивше Југославије.
Указано је на убиство из октобра 1991. шабачке екипе РТС-а на Банији, када су страдали Зоран Амиџић, Бора Петровић и Дејан Милићевић, док је Сретан Илић преминуо на путу до болнице.
Говорило се и о ономе што би остало скривено да није постојао притисак јавности и рад Комисије за истраживање убистава новинара у случајевима Славка Ћурувије (1949–1999), Милана Пантића (1954–2001) и Даде Вујасиновић (1964–1994).
УНС је недавно објавио текстове „Зла судбина путника на коридору”, „Смрт на Меденој главици”, „Смрт у братовој јакни”…, а о томе шта су деценијама после сазнали истражујући убиства колега говорили су новинари Драгана Бјелица, Јелена Спасић и Филип Мириловић.
Драгана Бјелица рекла је за „Политику” да се УНС у последњем истраживању посебно бави убиством шабачке екипе РТС-а на Банији и да су установили да је непосредно после њихове ликвидације на хрватском ратишту објављен текст у тамошњем високотиражном недељном таблоиду „Слободни тједник”.
„То није био обичан текст пун конструкција које су у ратној пропаганди стварале зараћене стране. У њему су објављена два документа из личне ташнице Зорана Амиџића, коју је имао са собом кад је убијен. Та ташница никад није пронађена”, рекла је Бјелица.
Документ из ташнице Амиџића, који је објављен у „Слободном тједнику”, био је списак на ком су били малолетни рукометаши Металопластике, где је играо и Амиџићев син. Ипак, у листу тај списак је описан као – списак четника који су дошли да ратују против Хрватске.
„УНС је кроз своје истраживање открио и обдукционе налазе које је сачинио педантни Зоран Станковић, нажалост покојни. Са њим смо и разговарали о овом случају”, истакла је Бјелица.
Додала је и да су истраживањем случаја на Банији открили да су новинари носили обичну одећу, а не војну како је у то време изузетно опасни „Слободни тједник” писао.
„То је лист који је објављивао спискове људи. Мета су им били Срби, али је било и етничких Хрвата, које је оптуживао лажно, уз кућне адресе, телефоне, њихове фотографије, и после чега су били премлаћивани, изгнани, избачени с посла, нестајали су, били убијени...”, рекла је Драгана Бјелица за наш лист.
Јелена Спасић писала је о случајевима неколико колега који су страдали на ратишту у Републици Српској и БиХ, а за које мало ко и зна. Те колеге су биле само име и један број на малобројним списковима погинулих новинара.
„Зато ми је било изузетно драго да сам у овој подели карата узела то да радим, јер они су пре свега били људи који су дали живот у рату, а друго, били су наше колеге”, рекла је Спасић.
Она је на скупу говорила о Ранку Елезу, који завршио је новинарство на Факултету политичких наука у Сарајеву и радио је у Радио Фочи и постао репортер Телевизије Нови Сад. Отишао је да извештава са Медене главице, а ту га је погодио метак.
„За њега је први утисак свих био да није острашћено извештавао, а то није било лако, јер знамо какво је време било”, описала је Јелена Спасић.
Говорила је и о случају Душана Тепшића, који је волео музику, снимио плочу, а онда је дошао рат и постао је ратни репортер.
„Колеге тврде да је био добар ратни репортер. Радио је за Телевизију Београд и кренуо је са касетама у Београд да направи репортажу о пробоју коридора. Правио је паузу у Обудовцу и погинуо је. Наводно је пала хрватска граната. Касете су нестале из аутомобила и појавиле се на Хрватској телевизији”, испричала је Јелена Спасић.
Млади новинар Филип Мириловић, који је са Драганом Бјелицом истраживао убиство шабачке екипе РТС-а, на скупу је рекао да идеја његовог текста није била да одговори на питање ко је убио новинаре, с обзиром на то да он то не може да тврди и то је посао за тужилаштво, већ да прикаже ко се у том периоду налазио у рејону у ком су новинари страдали.
„Чињеница је да се доста ствари изгубило. Постоји све мање сведока. Они који су пре једну деценију причали о томе данас можда више нису ни живи. Постоји и доста сећања која нису веродостојна, која су преузета из неких медијских натписа, а у истраживању смо установили да нису тачна”, рекао је Мириловић.
Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић истакао је на скупу да је веома важно да се сви случајеви убистава новинара држе под оком јавности.
Матић је указао и на проблем са застаром случаја смрти новинарке Даде Вујасиновић. Али додао је да је важно не одустајати од истраживања, ма шта се дешавало, јер се нове чињенице увек појављују. Као пример је навео недавно објављен текст Љубодрага Стојадиновића под насловом „Један дан са Дадом Вујасиновић”..
„Он описује тај један дан, можда око месец дана пре него што је Дада нађена мртва. Тада је био шеф службе за информисање у Генералштабу. Она је дошла код њега, били су пријатељи и показала му писмо са језивим претњама, како он то описује. Узео је то писмо и, како каже у тексту, предао га службама надлежним за то. Ми после толико времена сазнајемо ову битну чињеницу, јер у тексту се сугерише да је та особа која прети да ће је убити – незадовољна, а реч је тадашњој кадровској политици у врху војске, што се и раније појављивало као некакав могући мотив за убиство Даде”, рекао је Матић.
Адвокат Душан Братић казао је да Комисија за истраживање убистава новинара има широка овлашћења и да она даје резултате и да није анахронизам када неко дође и каже Верану Матићу да има доказ или укаже на сведока, а није отишао у тужилаштво.
„То је последица неповерења у тужилаштво, полицију и државне органе. Зато људи неће да дођу”, рекао је Братић.
Адвокат сматра да проток времена не смањује шансу да се пронађу криви за злочине, већ супротно.
„Када је реч о кривичним делима против међународног хуманитарног права, пре свега ратних злочина, па и кад нису у питању та дела, него обична кривична дела извршена у ратним условима, проток времена је фактор који доводи до расветљавања у већем броју случајева. Некад проток времена ослободи људе и они кажу шта се догодило”, рекао је Братић.
Василије Сералтић, тужилац Јавног тужилаштва за ратне злочине, на скупу је рекао да ово тужилаштво води предистражне поступке у предметима где је оштећено 14 новинара – од хрватског ратишта, Баније, Кордуна, до Косова и Метохије. Када су у питању догађаји на Банији, како је рекао, постоји предистражни предмет, и позвао је новинаре Драгану Бјелицу и Филипа Мириловића да дођу у тужилаштво и са њима поделе сва расположива сазнања која би била корисна за проналажење починилаца.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.