Вести
15. 04. 2024.
Репортери без граница до краја недеље Европској комисији предају извештај о Србији
Репортери без граница (РСФ), међународна невладина организација усредсређена на заштиту новинара и медијских права и слобода, до краја недеље ће Европској комисији (ЕК) предати извештај о Србији, изјавио је Гласу Америке Павол Салај – њен представник задужен за подручје Европске уније и државе Балкана.
Слобода медија и изражавања једна је од области која се вреднује при процени примењених реформи државе кандидаткиње на путу чланства у Европској унији.
У извештају ЕК за претходну, 2023. годину, закључено је да Србија остварила ограничени напредак – уз исказану забринутост због претњи, застрашивања, говора мржње и насиља над новинарима.
Салај није износио детаље извештаја РСФ-а за Европску комисију који се односи на Србију. Међутим, несумњиво ће бити познати када та организација, поводом Дана слободе медија 3.маја, буде објавила Индекс слободе медија у свету – што чини непрестано од 2002.
Учинак Србије РСФ је процењивао у околностима када је Платформа за безбедност новинара Савета Европе, која нотира нападе на медијске раднике, уврстила на листу још четворо новинара из Србије.
Динко Грухоњић и Ана Лалић – Хегедиш, челници Независног друштва новинара Војводине (НДНВ), придодати су листи због претњи смрћу којима су изложени од почетка марта, наведено је у саопштењу Савета Европе.
Прецизирано је да им је упућено хиљаде претњи путем друштвених мрежа и електронске поште – због учешћа и излагања на фестивалу “Ребеда” у Дубровнику у Хрватској.
Павол Салај каже да се ради о последици клеветничке кампање коју је, како је приметио, предводио представник владајуће већине Миленко Јованов.
“Поздрављамо хапшење особа које су претиле Динку Грухоњићу и Ани Лалић, након јавног иступа председника Србије Александра Вучића. Осумњичене би што пре требало извести пред суд и осудити. Јованова треба да санкционише његова странка, док би нападе требало јавно да осуди Вучић, као и остатак владајуће већине. У супротном, политичке провокације ће се понављати и изнова доводити у опасност животе новинара”, поручио је Салај поводом претњи којима су изложени Грухоњић и Лалић-Хегедиш.
Миленко Јованов, високи функционер Српске напредне странке у Скупштини Србије тврдио је да се Грухоњић похвалио да му се име подудара са именом Динка Шакића – усташког званичника, у Хрватској осуђеном за ратне злочине и злочине против човечности током Другог светског рата.
Тврдње о Грухоњићу засноване су на основу фабрикованог видео снимка током прошлогодишњег гостовања на поменутом регионалном фестивалу у Хрватској. Честа гошћа истог регионалног окупљалишта је и Ана Лалић-Хегедиш.
До сада су, због сумње да су им претиле, ухапшене три особе.
Осим њих, Савет Европе регистровао је и нападе на Вању Ђурић и Жељка Вељковића – новинаре телевизија Н1 и Нова С, који су се нашли на мети онлајн застрашивања и малтретирања.
Павол Салај, актуелну угроженост новинара у Србије, повезује и са – између осталог, одлуком Апелационог суда да ослободи окривљене у случају убиства новинара и публицисте Славка Ћурувије.
“Скандалозна ослобађајућа пресуда потресла је домаћу и међународну новинарску заједницу. Новинари у Србији су постали рањивији. У том случају некажњивост је озваничена, што је страшна порука српске државе о неспособности да казни најекстремнији облик цензуре: убиство новинара”, истакао је Салај.
Како је указао, власти Србије процесуирале су недавна блажа кривична дела против новинара.
“Међутим, у периоду након фебруара 2024. потребно је да власти удвоструче напоре у примени закона, као и на политичком нивоу. Пажљиво ћемо то посматрати. Уколико не буде реакције Србије – истаћићемо то на међународном плану”, рекао је Гласу Америке Павол Салај, представник Репортера без граница.
Преиначењем осуђујуће првостепене пресуде, Апелациони суд у Београду је кривице и укупне затворске казне у трајању од сто година за убиство Славка Ћурувије, ослободио бивше припаднике Државне безбедности Радомира Марковића, Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића.
Увреде власти и десничарске опозиције
Када је реч о детаљима напада на новинаре Ђурић и Вељковића, Платформа за безбедност новинара Савета Европе позвала се на објаву мреже СафеЈоурналистс.
У њој је упозорено на бројне поруке мржње које је двоје новинара добило због коментара на наступ девојчице, која је на полувремену кошаркашке утакмице Црвене звезде, изводила нумере чији су лајтмотиви традиционализам, српство и Косово.
“Увредљиве коментаре давали су чиниоци власти и представници десничарских опозиционих партија. Чиниле су их увреде, претње и захтеви за протеривање из Србије. Милица Ђурђевић Стаменковски, председница Српске странке Заветници, објавила је на друштвеној мрежи ‘Екс’ да Ђурић мрзи све српско – додајући низ увреда. Владимир Ђукановић, политичар, правник и водитељ написао је да правоверни људи треба да им опросте и помоле се да их сулуда мржња напусти”, наводи у саопштењу Савет Европе.
Наведено је да је Вања Ђурић затворила налоге на друштвеним мрежама, али је била изложена претња путем телефона – јер је њен број био објављен на друштвеним мрежама. У све то, како је указано, били су укључени таблоиди – који су распиривали случај.
Глас Америке је, почетком априла, поводом упозорења и навода о угрожености новинара у Србији конкактирао Министарство информисања и телекомуникација, Министарство унутрашњих послова Србије и Тужилаштво за високотехнолошки криминал. Међутим, ни неколико подсећања на питања и рокове није допринело да од њих – до закључења текста, стигну одговори.
Србија спада међу државе у којима је почињен највећи број напада на безбедност и интегритет новинара, један је од закључака извештаја Савета Европе објављеног почетком марта. У тој категорији Србија је раме уз раме са Русијом која, према тумачењима међународних посматрача, предњачи у репресији над медијима и слободом изражавања.
“Претње и напади на новинаре не само да узрокују њихову патњу, урушавање и у најгорем случају губитак живота, већ доводе до аутоцензуре и подривања кредибилитета јавне управе и поверења јавности у медије”, рекла је недавно за Глас Америке Тереза Риберо – представница Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) за слободу медија.
Она је подвукла да се медијске слободе могу остварити искључиво у амбијенту у ком новинари обављају свој посао без страховања од било каквог вида одмазде.
“Без тога не може бити квалитетног и независног новинарства, нити трајне и функционалне демократије и информисаних грађана”, истакла је Риберо.
У прва четири месеца 2024. године Независно удружење новинара Србије (НУНС) нотирало је укупно 36 напада на новинаре. Ту су убројана четири физичка напада, један напад на имовину, 17 притисака и 14 вербалних претњи.
У истраживањима и извештајима бројних еминентних невладиних међународних посматрача, попут Репортера без граница (РСФ), Фридом хауса (ФХ) и других, Србија константно назадује или стагнира у области медијских, као и људских права и слобода.
У извештају РСФ-а за 2023. годину позиција Србије се погоршала и тренутно се налази на 91. месту од укупно 180. земаља обухваћених публикацијом.
Ради се о јединој држави Западног Балкана која је у 2023. назадовала према критеријумима те организације.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.