Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
12. 04. 2024.
Гуњић о убиству Ћурувије: Србија нестала пред сопственим злочиначким структурама
На данашњи дан пре 25 година убијен је новинар Славко Ћурувија, власник листова Дневни телеграф и Европљанин, а ова година остаће упамћена по пресуди Апелационог суда у Београду, којом су ослобођени осумњичени за његово убиство.
Представници УНС и НУНС положиће у подне венце у Светогорској улици на месту где је Ћурувија убијен. Главни уредник Цензоловке Перица Гуњић каже да "ову годину дочекујемо са осећањем огромне туге, разочарања, беса, немоћи, јер први пут у 25 година знамо да они који су на монструозни начин ликвидирали Ћурувију неће никад за то одговарати".
"Овај дан ће ме подсећати и на то што је држава Србија нестала пред сопственим злочиначким структурама које су убиле Ћурувију", поручио је Гуњић. Он подсећа да је Ћурувија убијен пошто је месецима уназад припремано његово убиство, "у чему су учествовали сви државни органи, претили му, прогањали га, осудили га на казну затвора, узимали му све што је зарадио истог дана".
"Та атмосфера насиља, која све слободномислеће људе који критикују режим, а Славко је био ужасно храбар новинар који је писао против режима Слободана Милошевића, таква атмосфера се и данас добрим делом догађа, видимо шта се дешава не само с новинарима у Србији, већ и критичарима режима, видимо да ниједан већи злочин према новинарима није добио судски епилог, у таквој атмосфери данас живимо", закључио је Гуњић.
Позадина случаја Ћурувија Био је Ускрс 11. априла 1999. године, а бомбардовање Савезне Републике Југославије још у току. Славко Ћурувија је убијен испред своје зграде у Светогорској улици у центру Београда.
Убијен је ватреним оружјем с леђа, а са њим је у тренутку убиства била невенчана супруга Бранка Прпа. Ликвидацији Ћурувије претходио је медијски линч јер је имао критички однос према тадашњој власти. Против њега се окренуо читав државни апарат. Према ригидоном Закону о информисању и његове дневне новине "Дневни телеграф" су, уз још неколико медија забрањене 14. октобра 1998. године. Од октобра почиње да га прати Служба државне безбедности.
Након тога, "Дневни телеграф" је штампан у Црној Гори. Непосредно пред почетак бомбрадовања, марта 1999. године осуђен је на петомесечну казну затвора због узнемиравања јавности. Адвокати су, ипак, успели да интервенишу и спрече његово затварање. Пет дана пре убиства, 6. априла 1999, у дневном листу "Експрес политика" појавио се текст "Ћурувија дочекао бомбе", који је исте вечери прочитан у Другом дневнику РТС-а.
Писац текста Мирослав Марковић се позива у њему на изјаву Мирјане Марковић из новембра и каже да је Ћурувија "издајник", који је све време "прижељкивао бомбе за Србе" и чија издаја неће бити заборављена. Прве информације о убиству процуриле су у јавност одмах после петооктобраских промена, када је 31. октобра досије случај "Ћуран" - извештај службе о праћењу Славка Ћурувије из "фиоке" стигао до медија.
Непуне три године касније током полицијске акције "Сабља" која је уследила после убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, ухапшени су и припадници Државне безбедности Мирослав Kурак и Ратко Ромић, који ће касније постати трећи и четврти на листи оптужених за убиство Ћурувије. Они су своје исказе о убиству Ћурувије одбили да потврде на полиграфу. Пуштени су тада на слободу, а Ромић је успео да добије одштету од државе због притварања.
Седам и по година после убиства, 8. децембра 2006. године специјални тужилац за организовани криминал Слободан Радовановић тражи од истражног судије да покрене предистражне радње о убиству Славка Ћурувије. Почетком 2009. године, 2. јануара, специјални тужулац Миљко Радисављевић изјављује да нема доказа за покретање судске истраге.
Следе четири године ћутања државних органа о убиству Славка Ћурувије. Шестог фебруара 2013. формирана је Kомисија за истраживање убиства новинара, независно тело чији је циљ да допринесе текућим истрагама о томе како су настрадали Дада Вујасиновић, Милан Пантић, Славко Ћурувија. Првог дана јуна 2015. године почело је прво суђење Славку Ћурувији и трајало је скоро четири године. Априла 2019. године Судско веће Специјалног суда у Београду првостепеном пресудом Радомир Марковић и тадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић осуђени су на по 30 година затвора, а припадник резервног састава ДБ Мирослав Kурак и оперативац ДБ Ратко Ромић на по 20 година затвора.
Септембра исте године Апелациони суд је укинуо првостепену пресуду за убиство Ћурувије и вратио предмет на поновно суђење првостепеном суду. Поновљено суђење започето је деветог октобра 2020. године. Децембра 2021. донета је друга првостепена пресуда, готово истоветна као и прва. Апелациони суд у Београду 2. фебруара објавио је пресуду донету пре скоро десет месеци по којој су окривљени за убиство Славка Ћурувије - Радомир Марковић, Милан Радоњић, Мирослав Kурак и Ратко Ромић ослобођени кривице.
"Овај дан ће ме подсећати и на то што је држава Србија нестала пред сопственим злочиначким структурама које су убиле Ћурувију", поручио је Гуњић. Он подсећа да је Ћурувија убијен пошто је месецима уназад припремано његово убиство, "у чему су учествовали сви државни органи, претили му, прогањали га, осудили га на казну затвора, узимали му све што је зарадио истог дана".
"Та атмосфера насиља, која све слободномислеће људе који критикују режим, а Славко је био ужасно храбар новинар који је писао против режима Слободана Милошевића, таква атмосфера се и данас добрим делом догађа, видимо шта се дешава не само с новинарима у Србији, већ и критичарима режима, видимо да ниједан већи злочин према новинарима није добио судски епилог, у таквој атмосфери данас живимо", закључио је Гуњић.
Позадина случаја Ћурувија Био је Ускрс 11. априла 1999. године, а бомбардовање Савезне Републике Југославије још у току. Славко Ћурувија је убијен испред своје зграде у Светогорској улици у центру Београда.
Убијен је ватреним оружјем с леђа, а са њим је у тренутку убиства била невенчана супруга Бранка Прпа. Ликвидацији Ћурувије претходио је медијски линч јер је имао критички однос према тадашњој власти. Против њега се окренуо читав државни апарат. Према ригидоном Закону о информисању и његове дневне новине "Дневни телеграф" су, уз још неколико медија забрањене 14. октобра 1998. године. Од октобра почиње да га прати Служба државне безбедности.
Након тога, "Дневни телеграф" је штампан у Црној Гори. Непосредно пред почетак бомбрадовања, марта 1999. године осуђен је на петомесечну казну затвора због узнемиравања јавности. Адвокати су, ипак, успели да интервенишу и спрече његово затварање. Пет дана пре убиства, 6. априла 1999, у дневном листу "Експрес политика" појавио се текст "Ћурувија дочекао бомбе", који је исте вечери прочитан у Другом дневнику РТС-а.
Писац текста Мирослав Марковић се позива у њему на изјаву Мирјане Марковић из новембра и каже да је Ћурувија "издајник", који је све време "прижељкивао бомбе за Србе" и чија издаја неће бити заборављена. Прве информације о убиству процуриле су у јавност одмах после петооктобраских промена, када је 31. октобра досије случај "Ћуран" - извештај службе о праћењу Славка Ћурувије из "фиоке" стигао до медија.
Непуне три године касније током полицијске акције "Сабља" која је уследила после убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, ухапшени су и припадници Државне безбедности Мирослав Kурак и Ратко Ромић, који ће касније постати трећи и четврти на листи оптужених за убиство Ћурувије. Они су своје исказе о убиству Ћурувије одбили да потврде на полиграфу. Пуштени су тада на слободу, а Ромић је успео да добије одштету од државе због притварања.
Седам и по година после убиства, 8. децембра 2006. године специјални тужилац за организовани криминал Слободан Радовановић тражи од истражног судије да покрене предистражне радње о убиству Славка Ћурувије. Почетком 2009. године, 2. јануара, специјални тужулац Миљко Радисављевић изјављује да нема доказа за покретање судске истраге.
Следе четири године ћутања државних органа о убиству Славка Ћурувије. Шестог фебруара 2013. формирана је Kомисија за истраживање убиства новинара, независно тело чији је циљ да допринесе текућим истрагама о томе како су настрадали Дада Вујасиновић, Милан Пантић, Славко Ћурувија. Првог дана јуна 2015. године почело је прво суђење Славку Ћурувији и трајало је скоро четири године. Априла 2019. године Судско веће Специјалног суда у Београду првостепеном пресудом Радомир Марковић и тадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић осуђени су на по 30 година затвора, а припадник резервног састава ДБ Мирослав Kурак и оперативац ДБ Ратко Ромић на по 20 година затвора.
Септембра исте године Апелациони суд је укинуо првостепену пресуду за убиство Ћурувије и вратио предмет на поновно суђење првостепеном суду. Поновљено суђење започето је деветог октобра 2020. године. Децембра 2021. донета је друга првостепена пресуда, готово истоветна као и прва. Апелациони суд у Београду 2. фебруара објавио је пресуду донету пре скоро десет месеци по којој су окривљени за убиство Славка Ћурувије - Радомир Марковић, Милан Радоњић, Мирослав Kурак и Ратко Ромић ослобођени кривице.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.