Вести
11. 04. 2024.
Жене у спортском новинарству: „Знање је једино право оружје“
Спортско новинарство, а посебно спортско коментарисање, од самог почетка посматрало се као простор за мушкарце, док су жене у њему биле изложене дискриминацији и стереотипима, пише на сајту "Млади".
Однос уредника према спортским новинаркама у коментаторској кабини се и даље разликује и зависи од много фактора, а о томе сведочи и саговорница сајта "Млади" новинарка Спортклуба Александра Радивојевић.
„Однос уредника према женама у кабини се и даље разликује и зависи од много фактора. То свакако није нешто чему тежимо, али је ситуација боља него раније. Жене још увек не добијају једнаке шансе да се покажу, да се макар опробају у коментаторском послу и пут ка добијању шансе је често тежи него код мушкараца. Ипак, данас у нашем региону имамо неколико колегиница које коментаришу тенис, фудбал, ватерполо, кошарку. То још увек није постала нормалност, и даље пишемо вести о таквим стварима и постављамо исто питање у интервјуима како је радити у „мушком” послу. Мислим да ће ствари доћи на своје онда када то питање избришемо из припреме за интервјуе са колегиницама коментаторкама”, оцењује Радивојевић.
Професионалну каријеру Радивојевић је започела у Спортиндеx-у, а касније се запослила на Спортклубу, где јој је подршку и поверење за кометарисање указао директор Спортклуба Немања Симеуновић. Коментарисала је велике кошаркашке догађаје, и тада је добијала и позитивне, али и негативне коментаре.
„Почела сам са женском кошарком, у питању је био фајнал-фор Евролиге, а онда сам радила и женски Еуробаскет. Често сам добијала коментаре да о женској кошарци знам више од колега, али и коментаре да ми није ту место. Обе врсте коментара су ми биле велика мотивација”, објашњава Радивојевић.
Радивојевић додаје да је наишла на подршку колега у припреми утакмица и у начину вођења истих.
„Много колега ми је показало на који начин припремају утакмице и воде статистику током истих. Од сваког сам усвојила оно што ми се чинило најлакшим и направила свој начин припреме и вођења. Из њихових припрема сам шватила да ма колико дуго радили тај посао и ма колико знали о спорту који прате, припрема је увек неопходна и ако ништа друго, доноси неку врсту сигурности”, додаје Радивојевић.
Потцењивање и стереотипи
Спортски новинари, а посебно новинарке, сусрећу се са бројним стереотипима. Публика често сматра да је то посао који свако може да ради и да су новинари/ке сувишни. Код спортских новинарки у први план се ставља њихов физички изглед, а не њихова професионалност. О томе сведочи новинарка Спортклуба Радивојевић која истиче да је тада знање најјаче оружје.
„Потцењивање у послу је присутно генерално. А када људи чују женски глас у преносу, онда је то још израженије. Коментар види, жена ради утакмицу је прва реакција, јер је то и даље ново код нас. То не шватам као лош, ни као добар коментар. Једноставно је изненађење. Потцењивање је постојало од стране колега, али веома брзо је то дошло на своје, јер знање је оно што једино говори о вама. У свему, знање нико не може да ти одузме, не може да се сакрије и не може да прође неопажено. То је једино право оружје у свим тим борбама” каже Радивојевић.
Није ретка пракса да медији спортске новинарке посматрају кроз визуру физичког изгледа, а не њиховог рада. Новинарка хрватске Аренеспорт Леонарда Павић, која коментарише бројне спортове, али у жижи су јој фудбал и ватерполо, сматра да се на то не може утицати, а да се на прво место треба ставити рад и знање.
„То је некако нужно зло, ставка на коју се не може утицати. Велики број наслова има у фокусу физички изглед поготово кад су цуре и спорт у питању. Лично нисам имала много таквих наслова и надам се да ће тако остати. Не желим да стављам фокус на то него на рад и да из дана у дан будем боља у свим сферама посла којим се бавим”, рекла је Павић.
Да сексуализација и објективизација жена у медијима не треба да буду нужно зло новинарског посла указују и стандарди Савета Европе за допринос искорењавању родних стереотипа и сексизма у медијима. Подстицање медија да спроводе политике за промоцију једнакости између жена и мушкараца и за борбу против родних стереотипа, помирење слободе медија и промоција родне равноправности, осуда и борба против сексистичких фотографија, језика и праксе, неки су од тих стандарда.
Бројност и статус
Где је данас спортско новинарство када је реч о заступљености новинарки у овом послу?
У спортским редакцијама у Србији заступљености новинарки износи само пет одсто, показују подаци Удружења „Жене спорт друштво“ , што указује на значајну неравнотежу и недостатак родне равноправности. Поред ниске заступљености, „када погреше то им се мери дупло у односу на исте киксеве колега, са неизбежном полном конотацијом“, наводи Данас. Поставља се питање како ће све ове околности утицати на младе жене заинтересоване за спортско новинарство и да ли ће се уопште и одлучивати за бављење овом професијом.
Али, Радивојевић додаје да је данас више спортских новинарки и да верује да је једнакост у спортском новинарству близу.
„Статус се побољшава из дана у дан, али на томе вредно радимо сви заједно. И даље има простора да се ствари промене и буду још боље. Једино чему треба да се посветимо је вредан рад, унапређивање, ширење знања и вештина и да не одустајемо лако. Мушкарци и жене ће постати једнаки у спорту онда када прво чујемо питање које је новинарка поставила, а онда прокоментаришемо хаљину коју носи. Верујем да је тај дан близу”, поручује Радивојевић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.