Вести
21. 03. 2024.
Извештавање медија о фемициду - Галопирајући тренд таблоидизације
Према подацима удружења FemPlatz, у Србији је забележен четврти фемицид за непуна три месеца. Према речима новинарке Алџазире Ан Мари Ћурчић медији су извештавали крајње непрофесионално и бескрупулозно, кршећи Кодекс новинара Србије и медијске законе, али и Уставом гарантована права свих грађанки и грађана – право на достојанство и приватност.
Ћурчић за Мингл истиче да је у већини медија, па и у оним који се у широј јавности не перципирају као таблоиди, изразито видљив галопирајући тренд таблодизације рубрике црне хронике, посебно у онлајн издањима.
„Потпуна дехуманизација жртава, двострука виктимизација, ретрауматизација – само су неке од последица таквог извештавања, пре свега по актере тих трагичних догађаја о којима се пише и њихове породице, тако и по ширу друштвену заједницу, а нарочито по осетљиве групе. Ми као да свесно забијамо главу у песак пред чињеницом да цену таквог беспризорног извештавања пре свега плаћају ’обични грађани’ које, очигледно, нема ко да заштити“, додаје она.
Питање одговорности за еклатантне примере кршења свих могућих правила готово да се и не поставља.
„Да ствари буду горе, то питање најмање постављају надлежне инистутуције – пре свега Министарство информисања које би, у складу са својим овлашћењима, требало за почетак да обезбеди пуну примену Закона о јавном информисању и медијима. Но, као и у многим другим сферама, и у медијској изостаје реакција надлежних институција, односно примена постојећих закона. Једину светлу тачку видим у Савету за штампу које заиста улаже огромне напоре да унапреди стање у медијима. Нажалост, као саморегулаторно тело, његов маневарски простор је веома сужен“, истиче Ћурчић.
Ко сноси одговорност за насловне стране таблоида?
Насловне стране појединих медија годинама уназад пуне су таблоидног садржаја са великим примесама сензационализма и грубих кршења начела Кодекса новинара Србије. Према подацима мониторинга Савета за штампу, у периоду јул-децембар 2023. године новинарски кодекс прекршен је 5551 пут, а начело поштовања приватности прекшено је 990 пута.
Ћурчић наглашава да велики део одговорности сносе и главни и одговорни уредници медија, односно уредници рубрика црне хронике за овакве податке и наглашава да је тешко поверавати да нису упућени у то шта каже Закон, Кодекс и слични документи.
„Уосталом, они су ти који креирају, који диктирају начин на који ће се извештавати о догађајима који укључују људску патњу и бол. Но, такође знају да за то неће сносити никакве последице. Да не буде забуне – није спорно извештавати о трагичним догађајима, споран је начин на који се то чини. Апсолутно је неприхватљив аргумент који се редовно сервира, а који гласи: људи воле то да читају. Не, људи ће читати оно што им медији сервирају“, каже она.
Уз то, подсећа да стечена права и слободе, па тако и медијска, иду у пакету са одговорношћу.
„Обавеза медија је да штите јавни интерес – лешинарским извештавањем се то свакако не чини. Имајући у виду да на нашој медијској сцени црвених линија фактички нема, о чему уосталом сведочи и начин на који се већ пуних 10 месеци извештава о масовним убиствима у ОШ ’Владислав Рибникар’ и селима Дубона и Мало Орашје, мислим да треба размишљати и у правцу пооштравања казнене политике. Но све то под условом да имамо независне и функционалне институције“, прича Ћурчић.
„Не кликћи и не дели садржај који није у складу са кодексом“
Иако група „Новинарке против насиља према женама“ има обуке за новинарке и новинаре, али и смернице за медијско извештавање о насиљу према женама, и даље су бројни текстови у којима се крше бројна начела и професионални стандарди који су прописани у Кодексу новинара Србије. Како ми можемо помоћи у спречавању дељења оваквих садржаја, као грађани и грађанке, односно као корисници друштвених мрежа?
Ћурчић наглашава да, за почетак, не кликћемо и не делимо такве садржаје и позива да тиме јасно ставимо до знања креаторима таквих садржаја да се црвене линије коначно морају поставити.
„Хајде да уједно апелујемо на друштвено одговорна предузећа, а посебно на она јавна, да се не оглашавају у медијима који, у трци за кликовима, бескрупулозно газе фундаментално људско право – право на достојанство“, закључује Ћурчић за Мингл.
Према писању РСЕ, у Србији је током 2023. године убијено најмање 28 жена. Подсетимо, на сајту FemPlatza постоји интерактивна мапа фемицида у Албанији, Црној Гори, Хрватској и Србији која је доступна овде.
„Мапа треба да нам помогне да боље разумемо фемицид и да служи као подсетник да је потребно урадити више на спречавању и елиминацији фемицида. Такође, представља модел по којем би надлежне институције или будуће тело за праћење фемицида могло да представи податке на транспарентан, систематизован и приступачан начин“, стоји у опису.
Како пише, подаци су прикупљени из медија од 2020. године до данас, а неки случајеви су проверени са званичним институцијама и извештајима других организација.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.