Вести

28. 09. 2022.

Аутор: Селма Фукељ Извор: Медиацентар Сарајево

Међународни дан вести: Право новинарство трага за чињеницама

У свијету се обиљежава Дан вести - фокус на важност професионалних медија.

Новинарство чини разлику и вриједи га промовисати и бранити – централна је порука овогодишње кампање Свјетског дана вести који се обиљежава 28. септембра. Тим поводом биће организована глобална кампања у којој ће више од 500 новинарских редакција показати вриједности новинарства заснованог на чињеницама. 

Вест је најкраћи, најједноставнији и најпопуларнији облик писане, говорне или визуелне информације о неком догађају, појави, друштвеном понашању или некој личности. Новинар је обавезан износити истиниту, уравнотежену и провјерену информацију. 

У босанскохерцеговачким медијима новинарска правила се често не поштују, а устаљене професионалне новинарске форме се крше. Врло је мало правих вести и сваким даном их је све мање, каже за Медиацентар Сарајево новинарка Рубина Ченгић. Њено мишљење дијели и др сц. Амела Делић Ашчић, доктор комуникологије, која наводи да у БиХ, као и свугдје у свијету, има много “медијских садржаја”, но да нема много вести. 

“Свакодневно читамо само ПР саопштења представљена као вести, једностране извјештаје, билтене црне хронике. Вест подразумијева много више рада од пуког преношења изјава и кратких информација”, објашњава Делић Ашчић за Медиацентар Сарајево. 

Главна и одговорна уредница портала еТрафика Вања Стокић наводи да у БиХ има правих вести у задовољавајућој мјери, али да су затрпане оним небитним, па их публика тешко проналази. Према њеном мишљењу, веома је заступљена хиперпродукција која штети како новинарима, тако и публици. 

“Због утркивања са временом и другим колегама, новинари су принуђени да објављују вести које заправо то нису, само да би задовољили норму коју им уредник поставља. А публика се губи у мору информација и тешко проналази оне које су јој битне. Зато данас имамо доста људи који се поносе тиме да уопште не прате медије”, каже Стокић.

Једна од лоших пракси која је постала устаљена на многим порталима у БиХ је кориштење објава различитих личности са друштвених мрежа за креирање вести у којима нема позадине нити објашњења о томе зашто је баш та изјава представљена као вест. Нема критичког мишљења, извора или пропитивања релевантности нечије изјаве. Један од проблема је и kопи-пејст новинарство гдје се на великом броју интернет портала могу пронаћи исти текстови, са мање-више истим насловима, а такви текстови се преносе без провјере и контекста.

Копи-пејст новинарство ће уништити новинарство

Такво, копи-пејст новинарство, само је један од изазова с којим се професионално новинарство сусреће у свијету дигиталних медија. Но, није и највећи, сматра Делић Ашчић, доцентица Филозофског факултета Универзитета у Тузли на одсјеку журналистика. Она каже да је чињеница да данас свако може креирати веб портал и објављивати информације по принципу копи-пејст, што отежава професионалним новинарима да дођу до циљаних корисника.

“Ипак, уколико су дистинктивни, а такви могу бити само ако су заиста професионални, медији који инсистирају на професионалним вриједностима и конзистентни су у своме раду, могу опстати”, наглашава. 

Копи-пејст није новинарство, али ће потпуно да уништи новинарство, каже саговорница Медиацентра Сарајево Вања Стокић, главна и одговорна уредница портала еТрафика. 

“Оно са собом носи мање времена за ауторски рад, константно утркивање и журбу, непоштовање ауторских права колега, али и огромну могућност преношења лажних вести, спинова и дезинформација”, говори Стокић напомињући како се они који преносе вести поуздају у то да је извор одрадио посао коректно и додаје да ако то извор није учинио, сви остали ће да пренесу његове грешке. Она подцртава да то што су новинари пренијели туђу грешку или лаж их не ослобађа одговорности. “Ви сте омогућили да се она даље шири”, додаје.

Она оцјењује да су медији у БиХ преоптерећени копирањем туђих текстова, те да “мисле да тако морају и не схватају да им је то наметнуто”. 

Подсјећа како је редакција еТрафика, чија је уредница, копирала туђе текстове на почетку свог рада, док нису схватили да их то одвлачи од ауторског рада и да те текстове читаоци могу да пронађу на сваком другом медију. Каже како је одлука да престану са копирањем и окрену се искључиво ауторском раду била најбоља коју су донијели. 

“Ми смо релаксиранији, имамо више времена да радимо на својим текстовима, успјели смо да се профилишемо. Све то је наша публика препознала и вјерујте да јако цијени”, нагласила је Стокић.

Да је у БиХ све више медијских садржаја који преносе туђе изјаве и мишљења и то без пропитивања и провјера или процјене зашто је то важно, али не доносе вести, сматра новинарка Рубина Ченгић која додаје да ако медији и донесу вест, она често буде непотпуна, преписана, или погрешно интерпретирана. Наглашава како је то погубно за слику стварности коју грађани требају имати да би доносили информисане одлуке и да би знали шта се догађа око њих. 

“Има та једна максима која каже да ти новине могу покрити и прозор у свијет, и буквално и у пренесеном значењу, и то је збуњујуће стање за ширу заједницу, за људе којима читање вести није посао. Они могу бити јако збуњени и знам да им није лако”, каже Ченгић.

Новинарство засновано на чињеницама – једино исправно

Свако новинарство мора бити засновано на чињеницама, сагласне су саговорнице Медиацентра, и као такво - једино је исправно. 

“Новинарство, ако је право, јесте засновано на чињеницама и увијек трага за новим, па и оним чињеницама које нису у складу с очекивањима медија, власника, уредника или новинара, па можда и саговорника”, објашњава Делић Ашчић. 

Вања Стокић додаје како се мора извјештавати тако да новинари и новинарке имају доказ за сваку своју реченицу. Додаје и да већина медија у БиХ преноси личне ставове и мишљења као чињенице, а да се новинари махом ослањају на то да је све оно што им саговорници кажу тачно, а да то не провјере. 

“Они заправо не схватају да их потписивање саговорника не ослобађа одговорности. Ако је саговорник преварио или слагао новинара, новинар је крив јер није провјерио његову изјаву и потражио доказе”, додаје. 

Новинарство засновано на чињеницама јесте професионално и одговорно новинарство, али је таквог новинарства у БиХ све мање, каже Ченгић. Она оцјењује како је због тога већина људи збуњена, уплашена, не вјерују ником и не знају шта да мисле, но, како додаје, утјешно је то што није таква ситуација само у БиХ.

Како унаприједити новинарство у БиХ

Студија објављена у оквиру пројекта OHCHR-UNESCO Global Drive показала је да су три главне препреке слободном раду медија у Босни и Херцеговини: политичко уплитање у рад медија, финансијска нестабилност и потешкоће у добијању информација. У наведеној студији се подсјећа на извјештај Медиацентра Сарајево у којем се наводи да се из јавних буџета на свим нивоима сваке године, кроз бесповратна средства, субвенције и уговоре о јавним набавкама, додјељују средства за јавне и приватне медије, али додјеле нису засноване на транспарентним процедурама, прецизним критеријумима који би служили јавном интересу и оцјенама од стране стручне комисије.

Да би се унаприједило новинарство, потребно је финансијски помоћи медијима, сматра Вања Стокић. “Хтјели ми то да признамо или не, од новца много тога зависи. Потребно је да држава БиХ издваја новац за медије, а да при томе нема шапу над уредничком политиком нити да се мијеша у садржај”, каже она.

Такође је, како додаје, битно разграничити ко јесте, а ко није медиј. “Ако НВО има свој вебсајт гдје објављује вијести о својим активностима и исјечке из дневника својих чланова, је ли то медиј? Није!”, говори. 

Важно је и да се донесе нови закон о медијима, јер у овом, према мишљењу Стокић, већина медија (портала) уопште не постоји. Она каже да је битно и кажњавати медије који немају јасно наведену власничку и уредничку структуру и да је много сивих зона у БиХ које, како наглашава, предуго чине штету свима.

“Новинарство у БиХ је јако угрожено и рекла бих да је на издисају”, мишљења је Рубина Ченгић која додаје да би сваки новинар требао да се запита зашто то ради и како то ради.

“Ако одговор буде због плате и славе и сусрета са познатим личностима - ваља мијењати посао, то се може постићи на неки  други начин. Ако је одговор да збуњу народ - треба се опет запитати зашто, па ако је опет одговор због новца и славе - то се може постићи и на други начин. На крају би ваљда остали они који разумију да је новинарство открити све што неко хоће да сакрије док је све друго ПР”, закључила је Ченгић.

Вијести у БиХ су доминантно фокусиране на негативност, драме и конфликте, каже Амела Делић Ашчић. Она истиче примјер конструктивног новинарства као једног од могућих рјешења. Такав тип новинарства преовладава у скандинавским земљама и САД-у а које је засновано на измијењеним вриједностима вести - рјешењима, перспективама, нади, добробити корисника и шире друштвене заједнице. 

“Новинарство мора почети да се бави узроцима, а не само посљедицама. Будућност новинарства видим, како то сматра и једна од најбољих живућих ауторица из ове области, Барбие Зелизер, у двије опције - револуција или реформа. Нама је, у бх. контексту, ближа реформа новинарства”, каже Делић Ашчић. 

Вјерује да ће бх. новинарство успјети да се трансформише и тако сачува свој легитимитет у друштву.