Вести
27. 01. 2021.
Потврђено писање Пиштаљке: Прекршајни суд био „крајње неажуран” по пријави Борка Јосифовског
Судија Прекршајног суда у Београду Слађана Тодоровић поступала је неправилно и неажурно у поступку у којем је требало да утврди одговорност и да евентуално одреди казне за милионске злоупотребе у Градском заводу за хитну медицинску помоћ, закључак је надзора Прекршајног апелационог суда. Надзор је вођен на иницијативу Пиштаљке, а овакав налаз потврдио је наше раније писање да је суд пустио да застари важан предмет у вези са преко 50 буџетских прекршаја.
Без обзира на пропусте, судија неће одговарати јер председница Прекршајног суда у Београду Оливера Ристановић сматра да је прошао рок за кажњавање. Ристановић оправдава поступање судије тиме што су судије Прекршајног суда од 2010. године добијале три до четири пута више предмета него што им је задата норма. „Овакав прилив предмета и оптерећење судија је резултирало повремено неажурним поступањем судија у предметима са дужим роковима за вођење поступака”, тврди Оливера Ристановић.
Овај аргумент користила је и судија Слађана Тодоровић објашњавајући своје поступање у предмету. Селидба суда и лични разлози такође су били разлози које је судија навела као разлог за неажурно поступање.
Подсетимо, реч је о предмету заснованом на пријави узбуњивача Борка Јосифовског и налазу буџетске инспекције о финансијским малверзацијама у Хитној помоћи. Буџетска инспекција утврдила је да су наводи узбуњивача тачни и пријаве послала Прекршајном суду. За шест година поступка судија није успела да саслуша сведоке и изведе доказе па је предмет прошле године застарео.
„Према стању у списима до застарелости у предметној ствари је дошло пре свега због неразумно дугог пасивног држања суда у одређеним временским периодима и неправилног рада – предузимања непотребних радњи и непредузимања потребних радњи, оних који су суду биле на располагању, а само делом и због грешки организационе природе”, пише у налазу који је потписала заменица председника Прекршајног апелационог суда Славица Бркић.
Прекршајни апелациони суд је утврдио да је судија неправилно поступала у вези са позивањем два кључна сведока – две правнице у Хитној помоћи које су биле помоћнице директора за немедицинске послове у време настанка прекршаја – садашње министарке правде Маје Поповић и бившег државног секретара у Министарству правде Биљане Павловић. Њихово саслушање је захтевао адвокат првоокривљеног Ненада Иванчевића, бившег директора ове установе.
Упркос томе што је имала могућности, судија Слађана Тодоровић није уредно позвала на рочиште кључног сведока у предмету, актуелну министарку правде Мају Поповић, закључио је Прекршајни апелациони суд. Наиме, судија и када је сазнала да Поповић више није запослена у Хитној помоћи, где јој је прво упутила позив за рочиште није позив послала и на личну адресу. Лична адреса судији је била доступна јер се налазила у списима предмета и судија је ту адресу могла да прочита у записнику буџетске инспекције.
Ни други кључни сведок Биљана Павловић није била уредно позвана. Иако суду њена адреса није била позната, надзором је утврђено да судија адресу није тражила нити је браниоцу наложила да обезбеди присуство Биљане Павловић. Ове радње биле су на располагању судији.
Апелациони суд такође је утврдио да је судија Тодоровић неправилно водила поступак против другоокривљене Станојке Саковић, начелнице одељења за економско-финансијске послове. Наиме, Саковић није могла да одговара за своје поступке још од 2016. године јер су прекршаји за које је окривљена застарели крајем 2015. године. Судија Слађана Тодоровић је наставила да води поступак и против начелнице и без потребе је позивала на рочишта, чиме се трошило време.
Током шест година вођења поступка, судија Слађана Тодоровић је веома ретко заказивала рочишта па је на самом почетку између рочишта протекло чак две године, а у другом случају око 18 месеци. О овоме је и Пиштаљка писала, а Апелациони суд окарактерисао је такво поступање означио као „крајње неажурно”.
Прекршајни апелациони суд утврдио је и да је од октобра 2018. године до марта 2019. године судија ажурно заказивала рочишта. Овај период уследио је после писма Агенције за спречавање корупције тадашњем председнику Прекршајног суда Милану Мариновићу. Интересовање Агенције уследило је пошто је Пиштаљка тужила више државних органа, међу њима и Агенцију, због одмазде над узбуњивачем Јосифовским.
Закон о судијама одуговлачење поступка и незаказивање рочишта или претреса дефинише као дисциплински прекршај само ако је неоправдано. Када због несавесног рада судије наступи застара предмета, судији се може констатовати и тежак дисциплински прекршај. Закон прописује и санкције за прекршаје које могу бити јавна опомена, смањење плате или забрана напредовања у року од три године. Када се утврди тежак дисциплински прекршај, судија може бити и разрешен, пише у закону.
О дисциплинским санкцијама одлуку доноси комисија коју образује Високи савет судства (ВСС).
Председница Прекршајног суда Ристановић стала је у одбрану своје колегинице и навела да је реч о судији чији извештаји о раду не указују да је иначе неажурна. „Управо и због тога, као председник суда, конкретну условно речено инцидентну ситацију у којој се судија налази са овим предметом не могу да посматрам искључиво и изоловано, већ у контексту и склопу односа према послу, функцији коју обавља и резултатима рада које судија редовно остварује, а који никако не указују да је реч о судији склоној дисциплинским преступима”, пише у изјашњењу Оливере Ристановић.
Ово је и најновији пример како се држава понела према одговорнима за разне незаконитости у Хитној помоћи које је обелоданио узбуњивач и бивши директор Хитне помоћи Борко Јосифовски. Подсетимо, упркос чврстим доказима које је узбуњивач у више наврата у протеклих петнаест година доставио надлежним органима, од инспекција, преко полиције, тужилаштава, Министарства здравља до Агенције за борбу против корупције – и даље нико није кажњен. Одговорни за финансијске малверзације и за случајеве у којима су лекари „сарађивали“ са погребним предузећима продајући им адресе пацијената на умору судски нису одговарали. Пошто је извршио узбуњивање, Борко Јосифовски је смењен, а касније и отпуштен.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.