Вести
26. 01. 2021.
Паралелно уређивање РТС и РТВ, супротно Европи
Више месеци после прошлогодишњих избора у јавности траје очекивање шта ће бити следећи корак оних политичких актера који имају намеру да се супротставе власти, политичким средствима, па, евентуално, и на изборима.
Први предлог који је ових дана предмет читања, тумачења и изјашњавања, сем што је први, не обећава никакву конструктивну промену.
Захтев о „постављању паралелног уредништва Информативног програма јавних сервиса РТС и РТВ“, поред тога што је супротан нашим медијским законима, израз је потпуног непознавања суштине европске медијске политике, њеног регулаторног оквира и стандарда.
Овакав захтев подрива постојање и суштину јавног медијског сервиса јер свака интервенција у његову кадровску и уређивачку политику споља негира и поништава јавни сервис.
Није тешко разумети да је овај захтев срочен да би се парирало садашњем утицају који власт има на јавне сервисе и да би се успоставила равнотежа, али захтевом се заправо легитимише незаконито понашање власти према овим медијским сервисима и захтева да „кад могу они, може и опозиција“.
Тешко је и замислити конфузију која би настала на истом програму када би једног дана јавност обавештавали једни, а следећег други.
Није, дакле, ствар у томе да сви политички актери могу да утичу на програм јавног сервиса, поготово информативни, већ да не може нико и за то се треба залагати.
Европа може да изврши притисак на власт да макне руке од јавних сервиса, јер то је суштина свих европских опредељења и докумената у вези са медијима и да охрабри и подстакне запослене у јавним сервисима да професионално и политички уравнотежено раде свој посао.
То је оно што треба тражити, а од поменутог захтева треба одустати јер га Европа никада не би могла да прихвати. Напротив, видела би у њему површност и некомпетентност.
Циљеви, дакле, садржани у предложеној Платформи за разговоре под окриљем Европског парламента, нису спорни, али јесте начин на који се очекује да они буду остварени јер је начин такав да потпуно угрожава циљеве.
То се односи и на захтев за Министарством за изборе који још једном илуструје настојање дела опозиције да се до, бар неких, позиција власти дође договором, пристанком садашњих владалаца, а мимо избора.
Наредни избори на свим нивоима су толико важни, да грешке не би смеле да се понављају. У том смислу било би мудро опредељење да се решења за долазак до коректних изборних услова траже у оквирима постојећег законодавног оквира, који није лош, поготово у односу на медије и у оквирима европског искуства и стандарда.
Ако тражимо подршку представника европских институција за што делотворније разговоре опозиције и власти, не треба те исте представнике да доводимо у нелагодну ситуацију да треба да подрже нешто што је немогуће и што никада не би могли да остваре у сосптвеним земљама.
Грађански демократски форум је у конципирању свог предлога основа за разговор власт – опозиција о изборним условима пошао од таквог става. У овом предлогу конкретно су наведени сви потези које треба учинити у периоду до расписивања избора и у предизборној кампањи.
Идеја је да за сам предизборни период, треба основати два координациона тела, као ад-хоц тела: Координационо тело за праћење изборног процеса и Координационо тело за медијско праћење избора. За њихово формирање нису потребне измене закона, па би оснивање, договором власти и опозиције, било легитимно.
У првом телу били би представаници невладних организација које се баве људским правима и изборима: Црта, Yуцом, Транспарентност Србија, представаник кога предложи Заштитник грађана и три предстваника које предложи Влада Србије. Предлог је да се тело формира одлуком Владе која би обезбеђивала и услове за његов рад.
Ово тело би требало да прима информације, обавештења, представке грађана и изборних актера у вези са изборима, посебно у погледу кршења закона и правила предизборног понашања; притиска на бираче, прављења паралелних евиденција бирача и њихове изборне воље, злоупотребе јавних ресурса, функционерске кампање.
Такође, требало би да може да изриче опомене, сугестије, захтеве за промену понашања и покреће поступке пред Изборном комисијом и надлежним судовима.
Координационо тело за медијско праћење избора такође би имало седам чланова и чинили би га представници два државна и једног приватног факултета који се баве медијима: Факултета политичких наука, Филозофског факултета у Новом Саду, и Сингидунума, а уз њих и представници организације БИРОДИ, Удружења новинара Србије, Независног удружења новинара Србније и Министарства за културу и медије.
Ово тело би могло да буде основано одлуком Министарства. Оно би пратило рад медија са становишта остваривања закона о изборима и медијских закона и остваривања услова договорених између опозиције и власти. Сарађивало би са РЕМ-ом и Саветом за штампу, али не као орган паралелан са РЕМ-ом или надређен њему, већ као тело које саветује, помаже, подстиче регулатора да остварује своје обавезе и делује и по представкама физичких и правних лица и по службеној дужности.
Тело би требало да указује медијима на пропусте и прекршаје у односу на предизборну кампању и посебно даје стручне сугестије у односу на функционерску кампању, а да подстиче на објављивање одговора и исправке у складу са законом.
Оваква тела, за чији настанак не постоје озбиљне институционалне препреке, могла би да обезбеде много бољу изборну атмосферу, она би допринела остваривању закона и јавног интереса, а јавност би на дневном нивоу била обавештена о њиховом раду и проблемима са којима се суочавају.
Аутор је професор универзитета у пензији и потпредседник Грађанског демократског форума
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.