УНС вести

28. 11. 2022.

Аутор: Предраг Рава Извор: УНС

Генерални секретар ЕФЈ Гутиерес за УНС: Лично сам писао УНМИК-у и ЕУЛЕКС-у због убијених и несталих новинара на Косову, али безуспешно

Каква је улога медија у кризним временима, зашто је битан јавни сервис и зашто је новинарство међу најопаснијим професијама, нека су од питања која су разматрана на конференцији "Медији за демократију", у организацији Савета Европе и Европске радиодифузне уније, одржаној у Вилнусу на којој је говорио и генерални секретар Европске федерације новинара (ЕФЈ) Рикардо Гутиерес.

У време када манипулација информацијама достиже врхунац и када расте неповерење у медије, улога јавног сервиса кључна је у очувању демократије и слободе говора, закључак је учесника панела, који су разматрали и конкретне мере за заштиту независног новинарства. О проблемима јавних сервиса, безбедности новинара и о убијеним и несталим новинарима на Косову и Метохији разговарали смо са Гутиересом након конференције.

Након две године пандемије, рата у Украјини, глобалне финансијске кризе, све више дезинформација и говора мржње, медији се суочавају са великим проблемима у раду, па чак и са опстанком. Какав је Ваш утисак о предлозима за опстанак медија?

Гутиерес: Многим јавним сервисима у Европи прети смањење буџета и угроженост независности, а веома је важно имати потпуно независне медије, ван владине контроле. Треба да служе грађанима, не влади. Зато не желимо државне медије, желимо јавне сервисе који служе грађанима. Зато је важно подсетити се вредности и потребе да се заштите јавни сервиси, али је такође битно заштитити и приватне медије.

Новинарство је јавно добро и треба га бранити, а не само јавне сервисе. Али јавни сервиси су сада у опасности, тако да је добро нагласити њихову вредност. Обавеза је државе да развија медијски плурализам, за који су потребни јаки јавни сервиси и приватни сектор.

Овде смо могли да чујемо да је неопходно да државе пруже више финансијске, техничке и правне помоћи јавним сервисима како би могли да буду слободни и независни. Да ли постоје нека универзална решења?

Гутиерес: Неки јавни сервиси се финансирају из државног буџета и то није добра опција. Сматрам да је важно осигурати то да финансирање јавних сервиса буде у потпуности независно од политичара. У неким државама, јавни сервис се финансира путем пореза на рачуну за струју. То значи да за њега плаћају грађани, а не власт.

Могао би да се уведе, на пример, посебан порез на аудиовизуелне услуге и слично. Постоји неколико начина да се осигура финансирање које је независно од државе.  Веома је добро што у Србији постоји претплата.

Безбедност новинара је још један горући проблем. Када можемо да очекујемо да Уједињене нације усвоје недавно предложену Међународну конвенцију о безбедности новинара, која би била обавезујућа за државне власти?

Гутиерес: Циљ те конвенције је управо да се допре до влада и скрене пажња на цифре. Укупно 46 новинара је убијено у Европи од 2015. године јер су радили свој посао. То је страшно. Трећина тога је из држава чланица Европске уније.

Изузетно је важно да јавна власт предузме одређене мере како би се осигурали и прилагодили неки модели попут холандског Персвелига, о ком је било речи и на овом скупу. То је модел заснован на сарадњи између новинарских организација, власника медија, министра правде и министра унутрашњих послова. Они заједно преговарају и усвајају протокол који осигурава новинарима већу безбедност када покривају протесте, на пример.

Такође је важно обучити полицију и судије и едуковати их на теме медијске слободе и слободе изражавања, како би боље разумели улогу новинара. Наша следећа годишња конференција биће у Хагу и тема ће бити управо модел Персвелиг, јер сматрамо да је то модел који треба да поделимо са свим новинарским организацијама у Европи.

Колико ће се, према Вашем мишљењу, чекати на усвајање поменуте конвенције?

Гутиерес:То зависи од УН-а, али усвајање конвенције може да потраје годинама. Сама конвенција свакако неће решити све проблеме. Наравно да је потребно промовисати је и инсистирати на њеном усвајању, али она је ствар политичке свести.

Ситуација је веома тешка и зато је битно да се предузму иницијативе и конкретне мере на националном нивоу и пре него што она буде усвојена, као што је то учињено у Холандији.

На панелу сте критиковали одлуке одређених земаља у Европској унији које су забраниле медије финансиране од стране Русије.  Ваш став је да не треба владе да забрањују медије, посебно без претходне истраге, него независна тела. Можете ли детаљније образложити тај став?

Гутиерес: Критиковао сам одлуку Европске уније да забрани медије финансиране од стране Русије путем арбитрарне одлуке, односно без икакве истраге о пропаганди.

Неке земље, као што су Немачка и балтичке земље, тражиле су да се покрену истраге које су закључиле да је садржај канала Раша Тудеј (Russia Today) ратна пропаганда и потом су одлучиле да забране овај медиј. То је учињено путем независног тела, не од стране владе, како и треба да буде.

Ако дозволимо влади да угаси Раша Тудеј без истраге, онда она исто тако у будућности може да угаси неки други медиј. Из поштовања према демократији, не можемо дозволити влади и политичарима да гасе и отварају медије. То мора да уради независно тело. Било је тешко да се то уради у свим земљама, али је ипак било могуће. Трајало би дуже, јер када регулатор забрани неки медиј, то се ради тако што се прво докаже да садржај који тај медиј емитује не поштује правила и услове дозволе за емитовање, која подразумева да је задатак медија да обезбеди објективне информације, а не пропагандне. Али то се мора доказати.

Истрагом се чувају стандарди, али и грађани. Зато ми се не допада када се владе понашају као Путин. Не желимо да се власт меша у медије, јер ако то ради у случају руске пропаганде, сутра ће то исто урадити у случају неког квалитетног медија, зато је јако важно да будемо опрезни.

Наравно, не браним нити промовишем руску пропаганду и сматрам да је добра одлука да се Руссиа Тодаy и Спутник забране, али ако су испоштовани стандарди и спроведена истрага. Дакле, критикујем процес, не коначну одлуку.

 

 

Више од две деценије нико није одговарао за деветнаест убијених, киднапованих и несталих новинара на Косову и Метохији. Европска федерација новинара, чији сте генерални секретар, усвојила је резолуције Удружења новинара Србије о хитном формирању Међународне комисије за истрагу злочина над новинарима на КиМ од 1998. до 2005. године. Недавно сте учествовали на скупу заједно са бројним представницима институција и медија у Приштини. Да ли је неко поставио питање, зашто се није више урадило на решавању поменутих злочина?

Гутиерес: Дискутовали смо о томе са представницима власти на Косову и у Албанији и са тужиоцима и судским већима у обе земље и тражили смо од њих да негују сарадњу.

Главни проблем је заправо недостатак сарадње између Србије, Косова и Албаније. Међународне организације као, што су КFOR, ЕУЛЕКС и УНМИК,  покренуле су истраге, али оне нису одрађене на прави начин и прикупљени докази нису сачувани. Ниједна од ових организација није проследила резултате своје истраге влади.

На Косову нам је речено да немају право да истражују те случајеве јер Косово није постојало у то време. Сматрам да не постоји жеља власти да се успостави  сарадња. Имамо четрдесет случајева некажњавања у Европи, од којих је већина са Косова, тако да је то велик проблем за нас и због тога стално изнова тражимо сарадњу ових земаља. После наше мисије на Косову и у Албанији приметили смо да нема напретка, да се не ради ништа, а њихов изговор је да је Србија та која не жели да сарађује.

Оно што ми можемо да урадимо је да поново позивамо владе на сарадњу, без које нећемо видети напредак. Верујем да не постоји сумња у то да сви ми у новинарској заједници желимо разјашњење ових случајева. Али не зависи од нас, ми немамо средства да натерамо Владе да сарађују.

Пратимо ове случајеве од усвајања резолуције. Лично сам писао ЕУЛЕКС-у и УНМИК-у, покушао да ступим у контакт са КFOR, али безуспешно. Није истина да нисмо урадили ништа. По два дана смо испитивали судство и владу у обе земље у вези са овим случајевима .

Са обзиром на то да је Удружење новинара Србије аутор две резолуције о злочинама над новинарима, те да колеге из српских редакција константно раде у тешким условима, из ког разлога УНС није позван на скуп?

Гутиерес: УНС није био позван јер је то мисија на Косову. Ако дођемо у Србију на мисију у вези са слободом медија, наравно да ћемо разговарати са УНС, НУНС и СИНОС. Али на Косову имамо само једног члана, АЈК.

Позвао сам УНС-ово Друштво новинара Косова и Метохије да постане члан ЕФЈ, али нису пристали. Када дођем у неку земљу, разговарам са својим члановима и подружницама. Позвали смо српске новинаре на састанак и у својој изјави осудили чињеницу да влада Косова не објављује изјаве на српском језику и изјава наше мисије је била на српском.

Није тачно да нисмо узели у разматрање оно што се десило на Северном Косову. УНС треба да критикује своју владу, и недостатак сарадње између владе Србије и владе Косова, а не ЕФЈ јер ми немамо моћ да наметнемо међународну сарадњу. Самит у Приштини је организовала Платформа, односно петнаест партнерских организација заједно, од којих је нас седам било у мисији.

Разматрали смо положај новинара из регија српске мањине, то се налази у нашој изјави, разговарали смо о томе. Током конференције у Приштини имали смо и превод на српски. Шокиран сам изјавом УНС-а да нисмо урадили ништа по питању некажњивости.