Из историје београдске штампе
13. 02. 2024.
Српска штампа у окупацији: Јевреји, полујевреји и цигани — не долазе у обзир (први део)
Своју геноцидну индустрију смрти, чији је саставни део била пропаганда у масовним медијима, нацисти су у току Другог светског рата инсталирали широм окупираног Старог континента, укључујући Банат и делове средишње Србије у којој су расно неподобни Роми и Јевреји били почишћени за мање од годину дана.
Дискриминација Јевреја и Рома није почела са Хитлером нити се, по свему судећи, завршила с њим. Ове две етничке групе по правилу су дискриминисане готово у свим европским друштвима у већој или мањој мери. Вест да су они били изједначени у грађанским правима с осталим грађанима Аустроугарске одјекнула је и у медијима на српском језику као што су „Земунски гласник” и новосадска „Застава”.
Међутим, такво писање није било правило. У „Застави” априла 1869. изашао је дописнички текст о руским Јеврејима у којем су они приказани на стереотипни начин, сличан оним који је владао и десетлећима после.
У извештају пише да Руси не мрзе Хебреје због њихове вере, већ због непоштења.
„Руски народ огорчен је на Јевреја, понајвише зато, што свако зло, као крађа и превара од њих произилази”, наводи се у допису, а једини добри Јевреји су, како се наводи, они „који су се натурализовали, религиозну претераност одбацили”. Друкчије речено, потпуно асимиловали у домицијално становништво.
| „Када би духовне вође једне нације били Цигани, то би била срамота. Али ако су духовне вође једне нације Јевреји, зар је то мања срамота?” — Очигледно би, писао је Крста Цицварић за недељник „Српски народ” у својој старости. Цицварић и дан‐данас важи за једног од најконтроверзнијих српских новинара. |
Свакако, стереотипизација Рома и Јевреја у Србији није почела у штампи с Другим светским ратом.
Ниподаштавање ових група било је заступљено и у предратној штампи. Међутим, пролећа 1941. колаборационистички медији унели су путем штампе у дискурс сатанизацију другога која је достигла степен окрутности никада виђеног на овим просторима.
Светски рат у Југославији и извештавање о Јеврејима и Ромима
Једно од најмрачнијих раздобља у повести јужнословенских народа је почело априла 1941. године, те године када Краљевина Југославија капитулирала пред надмоћном Немачком. Нацисти убрзо распарчавају Југославију и инсталирају своју тоталитарну управу која је тежила да контролише сваки аспект живота, укључујући и штампу.
Затварају се предратни листови, муњевито их замењују нови који су прилагођени окупационој нацифашистичкој идеологији.
Антиромска и антијеврејска кампања почела је већ првих дана окупације и није стала све до краја рата, чак иако је нацистички Вермахт — почевши од првих дана октобра 1941. године — за свега 329 дана „решио” јеврејско‐ромско питање у распарчаној Србији.
Лист „Српски народ” 1943. године с поносом констатује да „српским селима и градовима не пирују више којекакви белосветски плаћеници и сеоски кокошари цигани, робијаши и јевреји. Њих је српски народ, опоменут саветима и молбама добровољаца, раскринкао и изагнао.” Ипак, релевантни документи указују да је Србија постала „јуденфрај” захваљујући Вермахту.
У првим месецима окупације, од априла па до краја јуна и почетка јула 1941. године, готово и да није било звучних текстова домаћих аутора у којима су нападани Јевреји и Роми.
У вези с њима, листови су углавном објављивали стране агенцијске вести, а текстови које су писали домаћи новинари нису непосредно нападали Јевреје као „нижу расу”, већ искључиво као део удруженог злочиначког покрета који је крив за муњевит и катастрофалан пораз у Априлском рату, односно, за инвазију нациста на Краљевину Југославију која је представљена као велика грешка народа у Србији.
Оптуживање Јевреја за умешаност у демонстрације које су претходиле пучу у јутарњим часовима 27. марта био је двоструки добитак за Немце: огађивали су их локалном становништву намећући им колективну кривицу за народни неуспех и недаће, а самим тим, за сопствене потребе, производили су пристанак људи за будуће радње у вези с истребљивањем главног непријатеља великонемачког рајха.
На почетку антијеврејске кампање објављиване су превасходно агенцијске вести немачког ДНБ‐а у којима су Јевреји тесно повезивани с Енглезима, а не са Совјетима, што је и логично јер је тада на снази био пакт Рибентроп—Молотов између Немаца и СССР‐а, иако су нацисти потајно већ планирали напад на Црвену империју.
Једне од првих текстова домаћих аутора написао је Миодраг Савковић, отворени симпатизер нациста.
Он је за „Општинске новине” у мају написао два текста сличне садржине у коме се Јевреји примарно не нападају кроз призму „расе” и вере, већ због тога што су у дослуху са српским интелектуалцима и Енглезима заварали српски народ да изазове демонстрације које су се завршиле падом владе 27. марта и, доцније, разорним немачким бомбардовањем.
Савковић, између осталог, користи турцизам „Чивутин” на пејоративан начин како би додатно омаловажио Јевреје, а други текст завршава закључком „и трагови смрде нечовјештвом”, познатим цитатом из Његошевог „Горскога вијенца” који у целости гласи: „Коме закон лежи у топузу, / трагови му смрде нечовјештвом!”
Овим поступком, Савковић шаље поруку да су пређашње власти силом наметале своју вољу народу, те да су нацистичке снаге ослободиле грађане тог јарма иза којег стоје Јевреји, Енглези и масони.
Тих дана води се жестока кампања и против југословенске елите. Преиспитивали су се такође разлози зашто је морало доћи до страдања народа у Априлском рату, што је самим тим погодно за убацивање наводних скривених намера Хебреја.
Осим Савковићевих текстова, најтиражнији лист у том периоду, „Ново време”, објавио је агенцијску вест ДНБ‐а како су усташе у Ендехазији пронашле везе између југословенских политичара и Јевреја.
Занимљиво је писање „Општинских новина” у рубрици „Жале нам се грађани” из маја 1941. године у ком је пренето наводно незадовољство народа јер београдски Јевреји скривају своје жуте траке и „тако одлазе на тржиште или на воду и тамо заузимају прва места”. Тада је важила наредба окупационих власти да Јевреји пре подне не смеју да купују на пијацама, као и то да у сваком реду за куповину морају пропустити остале грађане да пазаре пре њих.
Имајући у виду да је због ратних услова владала несташица хране и осталих кућних потрепштина, куповина у касним преподневним терминима је Јеврејима остављала мало могућности да приуште ишта себи и свом домаћинству. Објављивањем овог писма читаоца, уколико је то заиста неки читалац написао, уредништво у исти кош ставља несавесне трговце, необазриве угоститеље и преваранте с Јеврејима који желе да приуште себи основне животне намирнице.
„Ново време” и „Општинске новине” 28. маја 1941. године објавили су текст о подели хране и хлеба сиромашнима поводом обележавања славе Града Београда за које право „имају сви изузев Јевреја и Цигана”. Чак и ако је обичан народ сиромашан, он, у ово доба, има права на тренутке милостиње, доброчинства и човечности, за разлику од расно неподобних који не заслужују ни то.
На сличан начин се то очитава и по питању права на рад.
У „Општинским новинама” у мају излази оглас за посао у Симфонијском оркестру Београдске радио‐станице у ком се поручује да „Јевреји, полујевреји и цигани — не долазе у обзир”, а месец дана доцније „Ново време” пише да је музичарима Јеврејима и Ромима забрањено пословање са Савезом музичара.
Како наводи Милош Петровић, с обзиром на то да су нацисти сматрали забаву и културу као веома добар канал за ширење своје расне пропаганде, неподобним Ромима ту није било места, што је произвело не само терет за споменуту сферу културе, већ и за саме услове живота ромске популације.
У „Општинским новинама” 18. маја је изашао текст „Трагедија једног народа заслепљеног енглеском пропагандом” у ком се Јевреји оптужују као једни од организатора отпора Југословенске војске у отаџбини против окупационих снага.
У тексту се такође означавају као хушкачки народ против сила Осовине и то као иницијатори извођења песме „Спремте се, спремте, четници” по градским кафанама.
Још један текст с готово истим мотивима — са спомињањем песме и представљањем Јевреја као хушкача — објављен је десет дана касније у истом листу под називом „Зар они народ?” потписан иницијалима В. В.
Ти текстови нису били једини у коме је Мојсијев народ коришћен за дехуманизацију четника, исто се наводи и у чланку „Новог времена” под насловом „Везе нишких Јевреја са четницима” који је изашао у другој половини маја.
Дехуманизација четника путем Јевреја проистекла је због тога што су ројалисти тих дана били најозбиљнији изазивач нацистичком окупатору.
Како је време одмицало, с почетком офанзиве нациста на Совјетски Савез, Јевреји су почели да се користе и као дискриминишући фактор за партизане, што се поклопило са завршном фазом Холокауста и Порајмоса.
Крај првог дела
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.