Насловна  |  Актуелно  |  Преписка Курира и Информера (2016)  |  Родић има профит од 257 милиона, а не плаћа порез
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Преписка Курира и Информера (2016)

03. 11. 2015.

Извор: Информер

Родић има профит од 257 милиона, а не плаћа порез

Власник „Курира“ Александар Родић, који се лажно представљa као велики борац против криминала и корупције, нашао је начин да (зло)употребом закона избегне плаћање милионскогпореза држави Србији, открива Информер.

 

Према финансијском извештају доступном на сајту Агенције за привредне регистре, Родићева фирма, Адрија медија група" у 2014. години имала је добит од 257 милиона динара (више од два милиона евра), а веровали или не, на то држави није платила ни динар пореза!

Финансијска гимнастика

Како је то могуће? Па тако што је Родић најпре у децембру 2013. откупио фирму „Адрија медија група", која је била у вишегодишњим милионским губицима, да би онда 2. фебруара 2014. незаконито угасио „Курир“ (који једо тада издавао „Курир инфо') и већ сутрадан 3. фебруара преко „Адрија медије" покренуо „Курир, најутицајније дневне новине на Балкану".

Осим што је тако незаконито преварио и довео у заблуду повериоце и читаоце, Родић је избегао да плати порез на профит, јер се он сада „компензује" губицима „Адрија медије" из претходног пословања! Пошто су укупни губици "Адрија медије" у Србији, пре него што је ту фирму преузео Родић, били око седам милиона евра, то онда значи да газда „Курира“ још бар две године уопште неће плаћати порез на профит!

Порез на добит, иначе, у Србији износи 15 одсто, а обвезници овог пореза наредне пословне године плаћају и аконтацију за предвиђену добит на основу пословања у претходној години. У конкретном случају, Родић је „финансијском гимнастиком" избегао да плати 38.550.000 динара пореза и 3,2 милиона динара аконтационог пореза сваког месеца током наредне године!

И ако би неко можда рекао да ово није незаконито, већ можда само неморално, чињеница преко које држава не би смела да тек тако пређе јесте то да Закон о изменама и допунама закона о јавном информисању забрањује „оснивање јавног гласила под истим или сличним именом у року од годину дана од брисања јавног гласила из регистра".

Очигледно је, дакле, да је Родић прекршио закон тако што је преко ноћи угасио „Курир" да би одмах сутрадан издао „Курир" са само формално промењеним именом и истим жигом и садржајем. 

Главни уредник Информера Драган Ј. Вучићевић упозорава да закон забрањује „оснивање јавног гласила под истим или сличним именом у року од годину дана од брисања јавног гласила из регистра" управо зато да би спречио избегавање плаћања пореза и дугова повериоцима.

"Ево, на пример, ових дана је на продају једна пропала штампарија у околини Београда која већ три године послује са губицима, који укупно износе око два и по милиона евра... По Родићевом рецепту, сад би ми требало да преузмемо фирму која је власник штампарије, па да почнемо   да на њу издајемо Информер и онда годинама не плаћамо порез?! Људи, па то није нормално и то држава не сме да дозволи!",апелује Вучићевић. 

Питања за Родића 

Александар Родић и његови сарадници из „Адрија медија групе" нису јуче одговарали на позиве и поруке новинара Информера. Остали су нам тако дужни одговор на следећа питања: 

• Како су 3. фебруара прошле године угасили један и преконоћ основали други „Курир"? 

• Како је то изведено када Закон о информисању у Члану 14а стриктно забрањује да се име и лого новина преносе са једне на другу фирму? 

• Колико је на старој фирми која је издавала први „Курир" остало дугова? 

• Да ли су и колико Родићи остали дужни пореза држави?  • Колико поверилаца је оштећено овом „правном гимнастиком"? 

Родићу, објави уговор о преузимању 'Политике' и 'Новости'

Александар Родић и даље одбија да објасни зашто је пре месец дана објавио да је купио потраживања ВАЦ од „Политике" и „Новости", а до данас та потраживања није ни покушао да реализује.

Информер је, подсетимо, на основу изјава учесника у „досистичкој купопродаји" ова два листа и документације до које смо дошли објавио сазнања према којима Родич обмањује јавност да је нови газда „Политике" и „Новости".

Позивамо га зато још једном да објави уговор о преузимању потраживања од ВАЦ уколико такав уговор заиста постоји и објављујемо чињенице до којих смо дошли:

• Александар Родић и његов тадашњи најближи пословни сарадник Душан Бјелопетровић током 2011. контактирали су с Немцима из ВАЦ, који су се пре тога повукли из управљања „Политиком" и „Новостима" и започели преговоре о куповини власничких удела.

• Када су схватили да немају довољно пара за куповину, Родић и Бјелопетровић су контактирали с Микијем Ракићем, сада покојним шефом кабинета ондашњег председника Србије Бориса Тадића. Понудили су Ракићу и Тадићу да им уступе с Немцима уговорену купопродају „Политике" и „Новости", а да заузврат добију шест милиона евра.

• Врх власти је наложио власнику „Фармакома" Мирославу Богићевићу да од Немаца откупи те дневне новине, а с Родићем и Бјелопетровићем је постигнут договор да им се исплати 5,4 милиона евра.

• Богићевић је прекофирми на Кипру и у Русији започео куповину „Политике" и „Новости" од ВАЦ. Исплатио је прву рату од око четири милиона евра. Родићу је исплатио око два милиона евра и дао му менице „Фармакома" на остатак дуга.

• После промене власти 2012. тајни посао преузимања медија је пропао. Богићевић до данас није исплатио остатак цене ВАЦ-у, а Родић није успео да наплати гаранције од „Фармакома", који је у међувремену пропао.

• Иако је пре месец дана објавио да је купио потраживања од ВАЦ према „Политици" и „Новостима", Родић до данас никоме није показао уговор о тој куповини.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси