Насловна  |  Бележница  |  Новинарске анегдоте  |  Шта је „ТО“ Спаравало?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Новинарске анегдоте

20. 02. 2013.

Шта је „ТО“ Спаравало?

Почетком деведесетих година минулог века на Танјуговој пријавници је била променада представника разних новооснованих странака, удружења грађана, војних и паравојних јединица из ратом захваћених подручја, који су доносили свакојака саопштења за јавност.

Десило се тако да је дошла и група представника Удружења прекодринских Срба са својим саопштењем, те портир позва уредника унутрашњополитичке редакције да пошаље  новинара да види о чему се ради.

Убрзо се појавио Давор Пашалић, а чим је, представљајући се, изговорио презиме, доносиоци саопштења се нарогушише:

„Ви сте муслиман?“

„Не, ја сам Хрват, Далматинац“, одговори Давор.

„Ајд', бјежи, нека дође неко други!“

Уредник посла “алтернацију” по саопштење. Уместо да се представе посетиоци преузеше улогу истражитеља:

„Како се зовеш?“

„Фадиљ Лукај.“

„Шиптар?! Па, има ли у овом Танјугу неки Србин да прими саопштење? Како вам се зове уредник?“

„Перо Спаравало“, одговори Фадиљ.

„А, шта је ТО Спаравало?“

Тек кад их је доброћудни Перо уверио да је Србин из Требиња и послао новинара Сашу Николића по саопштење, твроглава босанска Србенда је ускликнуо “Хвала Богу!” предавши папир, који је, сходно значају, завршио у кошу.

 

Аутор анегдоте: Драгован - Лаза Лазаревић, уредник у Танјугу 


У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке. Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
 

Коментари (1)

Остави коментар
пет

22.02.

2013.

Пилип Бакљина II [нерегистровани] у 11:07

Анегдота?

По чему је ово анегдота?
У Загребу и Сарајеву оваквој ситуацији нико се не би смејао! Тих година, као и данас, Срба није ни било на одговорним местима па је оваква ситуација и теоретски незамислива! Јесте ли свесни кроз шта су "прекодрински" Срби пролазили тих година и зашто су тражили новинара Србина да му уруче саопштење? Да нисте "мало" претерали са либерализмом па опљунули по свом народу више него што се од вас тражи! Знам да је модерно и пожељно, али што је много много је!

Не очекујући да схватите тежину "анегдоте" коју сте написали
Пилип Бакљина II

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси