Новинарске анегдоте
12. 09. 2012.
Кад су новинари били џентлмени
Једног дана, око подне у “Јежу”, чија редакција је тада била у Поенкаревој ( сада Македонској ) улици, су седели Милош Вушковић, звани Фрџоп, који је завршавао један наставак свог стрипа “Моца и Крцун” и Нада Дорошки.
Тада млађахнa новинарка и карикатуристкињa је седела за косим писаћим столом, преко пута колеге, и нешто, такође, цртала.
У неко доба у редакцију бануо је Вук Драговић, један од најбољих новинара у “Политици” у то време (друга половина четврте деценије 20.- века), који је дошао у посету земљаку Вушковићу, такође Црногорцу.
Био је сушта углађеност и финоћа, изврсно је говорио француски језик. Ситан растом, чак и није личио на горштака!
Елем, Вук је привукао столицу и сео крај Мишa Вушковића и почели су око нечега да се прегањају.
У једном тренутку Нада зачује Вуков глас:
- Ј... те митрополит Дожић! (Гаврило Дожић, такође Црногорац је 1938. године изабран за патријарха СПЦ)
Изненађена ненаданом псовком Нада подиже главу и погледа Вука који је поцрвенео као паприка.
У то време опсовати пред женском особом било је незамисливо. Мушкарци, па и новинари су тада били прави џентлмени.
Вук се дуго извињавао колегиници што је, на тренутак, у жару дискусије заборавио да је и дама у соби.
- Онај Црногорац ме изазвао, правдао се због псовке.
Друго време, други обичаји!
Ову анегдоту је, на основу књиге сећања “Отргнуто од заборава” Наде Дорошки, записала Весна Арсенић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.