Новинарске анегдоте
29. 08. 2012.
Шегрти уче мајстора
Након што је дипломирао на Новинарском факултету Високе политичке школе, Милан Петровић, Дорћолац, политички емигрант, запослио се 1957. године у Редакцији за иностранство Радио Букурешта - у Програму на српскохрватском језику.
Колеге, међу којима су већином били приучени новинари, примила је придошлицу неповерљиво и с омаловажавањем, као почетника у професији.
Почели су да га “другарски” подучавају занату:
Кад се у студију упали зелено светло нема шушкања и мрдања! Све се чује!
Кад би га надређени послали “на терен” да сними репортажу, с Петровићем је увек ишао и неко од “искуснијих” да му објашњава како да ради:
Пазите, Милане, немојте никад притискати ово дугме! Све ћете избрисати....
Петровић је послушно радио и ћутао, па су колеге из “српске” редакције закључиле, не без чуђења, да се овај “почетник” од 32 године, веома брзо снашао пред микрофоном, показујући у снимању комплексних емисија завидно занатско умеће и вештину.
А кад је након само три месеца “обуке” Петровић именован за одговорног уредника Програма на српскохрватском језику и кад су колеге сазнале да је пре тога четири године радио у емигрантској радио станици “Слободна Југославија”, многи од самозваних “учитеља” су схватили да су се понели као шегрти који уче мајстора!
На основу записа у књизи “Дражесни КГБ јави се”, аутора Драгослава Симића и Милана Петровића написала В. Арсенић
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке. Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.