Naslovna  |  Šta radimo  |  Saradnja  |  SEEMO
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Saradnja

SEEMO

Opatija, Hrvatska 13–15. oktobra 2005. godine

 

SEEMO sastanak glavnih i odgovornih urednika i medijskih predstavnika iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije i Crne Gore organizovali su Medijska organizacija jugoistočne Evrope (South East Europe Media Organization, SEEMO), Međunarodni centar za obrazovanje novinara i Austrijska kooperacija sa istočnom Evropom. Više od 40 predstavnika (iz Srbije: UNS, TVNS, NUNS, VIN, Fonet, B92, Beta, Dnevnik, Ekonomist, Škola za istraživačko novinarstvo, Magar Szò, Republika, EBARD, Danas i Blic) prisustvovalo je sastanku koji je bio posvećen sledećim temama:

  • Medijska slika u BiH, Hrvatskoj i SCG;
  • Izveštavanje o različitostima;
  • Pitanje klerikalizma;
  • Medijska etika u BiH, Hrvatskoj i Srbiji/Vojvodini

Samra Lučkin, izvršni direktor i stariji partner Boram Network, govorila je kako se BiH priprema za uvođenje PDV-a, što će verovatno dovesti do smanjenja broja medija koji i ovako jedva opstaju na malom medijskom tržištu (bruto oko 40 miliona evra, što je nekoliko puta manje nego, recimo, u Hrvatskoj ili SCG). Pojava kablovskih operatera dovela je do relokacije oko 30 odsto tržišta (na kome štampani mediji učestvuju sa svega 6 odsto). Kao uzrok neatraktivnosti BiH medija za investitore, navedena su i istraživanja koja su dala netačne i nepotpune podatke, tako da je stvorena "lošija slika" o medijima.

Veliki problem predstavlja i sve veći politički pritisak, naročito poslednje godine, na Regulatornu agenciju za komunikacije (RAK), koja je uspostavljena kao nezavisno telo. Veće za štampu takođe je doživelo strukturne izmene. Broj članova povećan je na 15 i, za razliku od pre, sada su predstavnici medijske industrije zastupljeni u Veću za štampu, čiji je uticaj oslabljen zbog sukoba različitih interesa koji često ne podrazumevaju i interes javnosti.

Nedavno je u BiH potpisan preliminarni ugovor o osnivanju Udruženja izdavača, ali do sada u BiH nije formiran nijedan sindikat novinara i drugih medijskih radnika.

O stanju medija u Hrvatskoj govorio je Ante Gavranović, iz nedeljnika Privredni vjesnik, tj. SEEMO koordinator za Hrvatsku, koji je navodio rezultate dobijene u Ireksovom (IRIX) istraživanju. Na skali od jedan do četiri, Hrvatski mediji ocenjeni su jakom trojkom. Trenutno 13 dnevnika, oko 100 nedeljnika/mesečnika, tri TV sa nacionalnom pokrivenošću, 17 lokalnih TV, 139 radija (online mediji nisu pomenuti) predstavljaju medijsku sliku Hrvatske u kojoj štampana izdanja smanjuju tiraže, a TV zauzima više od 60 odsto (u svetu se taj procenat obično kreće oko 38 odsto) medijskog tržišta (bruto oko 426 miliona evra). Navedeno je da je u poslednjih šest meseci smenjeno 6 glavnih i(ili) odgovornih urednika šest najvećih dnevnih listova, tako da se može očekivati upliv novih ideja, ali i preraspodela na tržištu. Međutim, Zrinka Vrabec-Mojzeš, urednik na Radio 101, naglasila je da pomenute smene nisu samo odraz demokratičnosti u hrvatskim medijima.

O medijskoj slici u SCG govorio je Đorđe Zorkić, zamenik direktora BETE, koja je bila vrlo tačna i precizna, ali, po mišljenju većine prisutnih, pomalo pesimistična.

Zaključci Mirka Đorđevića, urednika Republike, na temu klerikalizma bili su da crkva još nije našla svoju ulogu u društvu, da nesumnjivo ima "glad za političkom moći" i da je posledica toga klerikalizacija javnog mnenja.

"Crkva u srpskom društvu igra ulogu koju je nekada igrao Savez komunista. Crkva se našla u ulozi – jedinstvenog integrativnog faktora u društvu... Često zaboravljamo da je i zašto je sam Isus razdvojio crkvu od države..."

Kolega iz Slovenije napomenuo je da je crkva ušla u vojsku, uskoro će biti prisutna i u policiji, ali da je poslednja institucija koja odoleva zapravo škola. Na kraju ovog sastanka nikakve preporuke ili zaključci nisu usvojeni.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi