Saradnja
Novinarski forum Centralnoevropske inicijative
Novinarski forum Centralnoevropske incijative kome je prisustvovalo je više od 35 predstavnika medijskih organizacija iz 15 zemalja pokušao je da nađe odgovore na neka od najaktuelnijih pitanja u novinarskoj profesiji koja se tiču:
- Medijskog vlasništva i profesionalne autonomije;
- Politike, novca i uređivačke politike;
- Etičkog novinarstva;
- Tiraža, gledanosti slušanosti nasuprot etike;
- Medijske regulacije ili samoregulacije;
- Argumenata za i protiv novinarskih licenci.
Forum su organizovali su Ministarstvo inostranih poslova Srbije i Crne Gore, Centralnoevropska inicijativa (Central European Initiative) i Medija centar Beograda, a otvorio ga je Hari Štajner, stariji savetnik Medija centra Beograd.
Ispred Ministarstva inostranih poslova SCG, govorio je zamenik ministra Pavle Jevremović (doskorašnji šef misije SCG pri EU), koji se najpre osvrnuo na trenutne izazove u odnosima SCG i EU, neophodnosti prilagođavanja domaće ekonomije EU gde nema mnogo mesta za "zastarelu i ratom razorenu industriji u kojoj dominira mali posed". Po njegovom mišljenju, generalno, mediji nisu upoznati sa novim mehanizmima u ekonomiji, tako da se to odražava na niži kvalitet izveštavanja, ali, ipak, u poslednjih par godina postoji napredak. On je istakao i da je primetan sve veći uticaj ekonomskih, finansijskih grupacija na medije.
Ksenija Milivojević, predsednica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, rekla je o medijima tri stvari: da je, generalno, nivo profesionalnih i etičkih standarda u našem novinarstvu ispod svakog nivoa; da su udruženja previše slaba i podeljena da bi garantovala sprovođenje standarda i da bi možda država trebala na neki način da garantuje poštovanje istih.
Ova poslednja konstatacija navela je predstavnika UNS-a da kaže kako želja države da organizuje novinare izaziva veliku nelagodu. s obzirom na skoriju prošlost u kojoj je država uglavnom imala vrlo restritriktivnu ulogu. koja je često imala za posledicu ograničavanje slobode govora i izražavanja.
Ministar Kojadinović bio je revoltiran, te je rekao: "Država nema nameru da se meša u rad novinara. već to treba da rade udruženja. Međutim, ona su slaba i mnogi treba da se probude, a društveni organi trebalo bi da budu servis." Po njegovom mišljenju, država je pokazala da je stvorila realne mogućnosti za sređivanje "haosa u etru", ali da zato što trenutno postoji oko 1.400 medija, nijedna frekvencija u tehničkom smislu nije čista. Međutim, posebnu medijsku pažnju izazvala je tvrdnja ministra Kojadinovića da je zadovoljan slobodom medija, jer se više nijedan medij ne uređuje iz državničkih kabineta, ali da, na žalost, mnogi na rukovodećim pozicijama u medijima imaju "dugove iz prošlosti" i da bi zato bilo bolje birati nove, mlađe ljude bez hipoteke. Ministru Kojadinoviću nije se dopala ni primedba Dragane Čabarkape, predsednice Sindikata novinara Srbije, koja je navela da su sindikati ti koji pokušavaju da zaštite novinare i da to nije lako, pogotovo u privatnim medijima, jer se novinari plaše da bi mogli izgubiti posao zbog insistiranja na kolektivnom ugovoru. U kratkom, ali emotivnom govoru, ministar Kojadinović je govorio o kukavičluku novinara i svojoj ličnoj hrabrosti.
UNS je izneo stav da se protivi uvođenju novinarskih licenci, jer za to postoje istorijski razlozi, obaveze koje je SCG prihvatila međunarodnim ugovorima (Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN-a i Evropska konvencija o ljudskim pravima i građanskim slobodama), kao i pojava Interneta. Naime, često se navodi da bi novinarsku profesiju trebalo urediti kao što je to učinjeno, recimo, u lekarskoj profesiji, međutim, analogija ove vrste teško da može izdržati analizu, jer se radi o dve profesije koje su na različiti način specifične.
Razmatrajući istorijske razloge, treba imati na umu da je 1925. godine Musolini preko Medijskih zakona uspostavio kriterijum "podobnosti" za novinarsku profesiju. Samo registrovani fašisti mogli su da budu novinari.
Uprkos tome, najtiražniji fašistički list Il Popolo D'Italia imao je deset puta manji tiraž od dnevnog lista Corriera dela Sera, koja se nije tako dosledno držala Medijskih zakona. Osim toga, gotovo do kraja sedamdesetih, u Jugoslaviji novinari su bili "društveno-politički radnici", a udruženja su imala ulogu da ih "idejno-politički usmeravaju", držeći se pri tome ne samo Ustava, već i programa Saveza komunista.
Primer pretposlednjeg Zakona o informisanju (poznat i kao Šešeljev zakon), bio je zapravo način da se jedan režim obračunava sa medijima koji nisu imali želje da ga podržavaju. Nove tehnologije, pre svega Internet, omogućile su da svako može biti novinar, tj. izdavač, i da bi im bilo teško nametnuti novinarske licence.
Forum je završen bez zaključaka, smernica ili uputstava.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.