Akcije
Pet minuta gromoglasne tišine
Povodom Svetskog dana slobode štampe, Udruženje novinara Srbije 3. maja 2002. godine prvi put je na ove prostore proširilo akciju Sindikata novinara Hrvatske Pet minuta gromoglasne tišine.U saradnji sa Sindikatom novinara Srbije i kolegama svake godine oko 50 elektronskih medija širom Srbije, uključujući i RTS, učestvuje u ovoj akciji, prekidajući emitovanje redovnog programa kako bi se pročitao proglas o položajunovinara i medijskih radnika.
Ove godine javnosti je skrenuta pažnja na činjenicu da sve teži socijalni i profesionalni položaj zaposlenih u medijima dovodi do pada kvaliteta informisanja. U posebno teškom položaju nalazi se veliki broj honorarnih saradnika, koji imaju višegodišnje iskustvo, a čija su primanja najčešće ispod granice dostojanstva.
"Pravo novinara i medijskih radnika podjednako krše domaći kao i strani vlasnici medija koji u matičnim zemljama više poštuju prava zaposlenih, uključujući i kolektivne ugovore koje u Srbiji ne žele da primene", navodi se u proglasu UNS-a i SNS-a, uz napomenu da: "poslodavci odbijaju da pregovaraju o zaključenju Nacionalnog kolektivnog ugovora za novinare i medijske radnike a nadležna republička ministarstva – Ministarstvo kulture i medija, kao i Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike – nisu pokazala spremnost da stvore bolju klimu za konačan početak pregovora."
Svake godine UNS i SNS podsećaju nadležne državne organe da, uprkos čestim obećanjima koja prethode godišnjicama ubistava kolega Slavka Ćuruvije (vlasnik lista Dnevni telegraf i Evropljanin) i Milana Pantića (dopisnik Večernjih novosti iz Jagodine), nisu otkrili njihove nalogodavce i ubice, kao ni ubice Duška Jovanovića (vlasnika dnevnog lista Dan).
Nino Brajović, predsednik UNS-a
Nedovoljno hrabri, solidarni i profesionalni
Poštovane kolege, četvrtu godinu za redom, na ovom istom mestu ponavljamo: Pronađite nalogodavce i ubice Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Ali, umesto otkrivanja i kažnjavanja zločinaca između dva 3. maja svoju profesionalnu hrabrost životom je platio Duško Jovanović, glavni urednik podgoričkog Dana.
Godinama tražimo da lokalne medije u Srbiji uređuju novinari, a ne političari. Na žalost, praksa je i dalje suprotna: jedan mladi političar iz Bačke Palanke uspeo je čak da istovremeno bude i sekretar svoje stanke, i vojnik u civilu, i direktor lokalnog radija.
Između dva 3. maja, postignut je rekord, ne samo u broju tužbi protiv novinara, nego i u iznosu kazni.
Jagodinskom novinaru Relji Milanoviću izrečena je kazna od 250.000 dinara, a sa sudskim troškovimg suma je dostigla 350.000 dinara, što odgovara njegovim trogodišnjim primanjima. Toliko košta "duševni bol" za Reljino pisanje, koje je zasnovano na informacijama državnih organa o hapšenju za vreme policijske akcije "Sablja".
I ovog 3. maja sebi moramo priznati: Za slobodu medija još se nismo izborili. I to ne samo zato što nam neko brani, nego i zbog toga što nismo dovoljno hrabri i solidarni, pa i zato što često nismo dovoljno profesionalni. Sloboda i profesionalizam jedno bez drugog ne mogu. Za nama je još jedna izgubljena godina za pregovore o nacionalnom kolektivnom ugovoru za novinare i medijske radnike.
Razumemo da se poslodavcima ne žuri. Ne razumemo, međutim, zašto nadležna ministarstva nisu zainteresovana da se urede odnosi između zaposlenih i poslodavaca u medijima i zašto vlast žmuri pred brojnim slučajevima zloupotrebe i nezakonitog postupanja vlasnika medija.
Zbog svega, s pravom:
* tražimo veću brigu države, posebno ministarstava kulture i rada, za otpočinjanje pregovora o zaključivanju nacionlnog kolektivnog ugovora za zaposlene i honorarne saradnike u medijima;
* očekujemo ukidanje kazne zatvora za uvredu i klevetu putem medija, ali i manje novčane kazne od predloženih;
* tražimo od Vlade osnivanje garancijskog fonda za kredite, kojimabi zaposleni u medijima mogli kupovati vlastita preduzeća.
Na kraju, želim nama da se dogodine ovde u zdravlju sretnemo i da se pohvalimo da smo bar nešto uspeli da promenimo.
Beograd, 3. maja 2005
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.