Sudska praksa - štamparke

13. 08. 2019.

Autor: M. Ilić Izvor: UNS

Pravosnažna presuda: Urednica i novinarka „Kurura“ i izdavač da plate 70 hiljada zbog nedozvoljenog objavljivanja fotografije

Na portalu UNS onlajn (www.uns.rs) u rubrici „Novinari na sudu - sudska praksa“ objavljujemo prvostepene i pravosnažne presude po tužbama protiv novinara i medija na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o autorskim i srodnim pravima, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o radu (tzv. štamparke, autorke, radni sporovi)… U ovoj rubrici izveštavamo o suđenjima, a obaveštavamo i o presudama, kao i o stavovima Vrhovnog, Upravnog i Ustavnog suda u vezi sa medijskim parnicama. Danas objavljujemo presudu - Pravosnažna presuda: Urednica i novinarka „Kurura“ i izdavač da plate 70 hiljada zbog nedozvoljenog objavljivanja fotografije.

SUDSKA PRAKSA - Povreda prava na privatnost

APELACIONI SUD U BEOGRADU: Zbog nedozvoljenog objavljivanja fotografije kazna 70.000 dinara

P R E S U D A: POTVRĐUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu P3 br. 114/16 od 13. aprila 2017. godine u delu stava prvog izreke kojim su obavezani tuženi Ljiljana Stanišić, Marija Kordić i “Adria Media Group” d. o. o, svi iz Beograda da tužilji A. B. iz Beograda na ime naknade nematerijalne štete solidarno plate iznos od 70.000 dinara sa zateznom kamatom…I u stavu četvrtom izreke  i u ovom delu žalba tuženih…ODBIJA kao neosnovana.

PREINAČAVA SE presuda Višeg suda u Beogradu p3 br. 114/16 od 13. aprila 2017. godine  u preostalom delu stave prvog izreke tako što se ODBIJA tužbeni zahtev kojim je tužilja A. B. iz Beograda tražila da se obavežu tuženi…da joj na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate još iznos od 30.000 dinara da zateznom kamatom…kao neosnovan.

 OBAVEZUJE SE tužilja A.  B. iz Beograda da tuženima Ljiljani Stanišić. Mariji Kordić I “Adria media Group” d.o.o., svi iz Beograda, solidarno naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosz od 25.800 dinara…

ODBIJA SE zahtev tužilje A. B. za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

O B R A Z L O Ž E Nj E: Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje te obavezano tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete  solidarno plate iznos od 100.000 dinara sa zateznom kamatom…Stavom drugim izreke, delimično je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje  u delu sporedne tražbine kojim je tražila da sud obaveže tužene  da joj na dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 100.000 dinara solidarno plate zateznu kamatu…Stavom trećim izreke, delimično je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da sud obaveže tužene  da joj na ime naknade nematerijalne štete  solidarno plate  preko dosuđenog iznosa od 100.000 dinara a do traženog iznosa  od 500.000 dinara, za iznos od još 400.000 dinara, sa zateznom kamatom…Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka pa su obavezani tuženi  da joj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 54.200 dinara sa zateznom kamatom… Stavom petim izreke, delimično je odbijen  zahtev tužilje  za naknadu troškova parničnog postupka u delu  u kome je tražila da sud obaveže tužene da joj solidarno isplate zateznu kamatu…na iznos dosuđenih troškova parničnog postupka  u iznosu od 54.200 dinara…

Protiv navedene presude žalbu su izjavili tuženi, pobijajući je u stavu prvom i četvrtom izreke, iz svih zakonskih razloga.

Tužilja je odgovorila na žalbu tuženih.

Ispitujući prvostepenu presudu…apelacioni sud je ocenio da je žalba tuženih delimično osnovana.

Potpuno i pravilno je prvostepeni sud utvrdio sve bitne činjenice i i to da je u dnevnom listu “Kurir” …čiji je u to vreme glavni i odgovorni urednik bila drugotužena (Marija Kordić, prim. UNS), a izdavač i osnivač trećetuženi (Adria Media Group”, prim. UNS), na naslovnoj strani objavljena fotografija tužilje, bez njenog znanja i pristanka, i prateće informacije”…tajne fotke A. B. plus fotografija unutra”. Na stranama 20. i 21. ovog izdanja objavljen je tekst čiji je autor prvotužena, (Ljiljana Stanišić, prim. UNS), pod naslovom “…zvuči poznato)…- Ovako je A. izgledala…operacija” i pod naslovom ”B. se slikala pre…I te slike poslala svom hirurgu u Š, koji ju je podmladio i ulepšao pre dve godine” u okviru teksta su objavljene još četiri fotografije tužilje koje je snimila lično tužilja 2011. godine. U posedu ovih fotografija bile su samo tužilja  i njena kuma, kojoj je tužilja fotografije prosledila elektronskom poštom. Objekat fotografije je lice tužilje koje je snimila od napred i iz profila, a na jedno je fotografisala  i svoj vrat sa delom lica. Uz ove tri fotografije objavljen je komentar “nekad”, a uz četvrtu fotografiju, na kojoj se vidi našminkano lice tužilje objavljen je komentar “sad”. Sve fotografije, koje tuženi nisu dobili od tužilje, objavljene su bez saglasnosti i prethodnog kontaktiranja tužilje.

Zbog objavljivanja fotografija, koje su iz njene privatne kolekcije i bez njenog pristanka, tužilja se osećala postiđeno i uzrujano, bila je prinuđena da svojim bližim prijateljima i unucima, ali i obožavaocima objašnjava nastalu situaciju pošto su je pitali kako je moguće da je dala tako ružne  fotografije u javno glasilo, kao i da li je moguće da se i takvim stvarima služi kako bi stekla popularnost, s obzirom na to da su ljudi mislili da je lično dostavila novinarima ove fotografije.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo … I pravilno zaključio da su navedenim postupanjem-objavljivanjem fotografija iz lične kolekcije tužilje bez njene saglasnosti tuženi tužilji pričinili štetu u vidu duševnog bola zbog povrede prava na privatnost da su u obavezi da joj solidarno naknade…

Neosnovani su žalbeni navodi tuženih da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, član 82. Zakona o javnom informisanju i medijima, ocenjujući da su u konkretnom slučaju postojali uslovi za objavljivanje predmetnih fotografija bez pristanka tužilje jer je tužilja javna ličnost te da je nesumnjiv interes javnosti da se upozna sa fotografijama koje tužilju prikazuju bez šminke i digitalne dorade. Sa navedenim u vezi je neosnovane i navodi da se na fotografijama vidi samo lik tužilje, odnosno da iste ne sadrže nikakve slike iz privatnog života kojim bi se zadiralo u intimu tužilje. Ovo stoga što, kako pravilno ocenjuje prvostepeni sud, fotografije predstavljaju izvor informacija iz privatnog života tužilje, njen lični zapis lika i kao takve se ne mogu objavljivati bez pristanka tužilje, posebno imajući  u vidu da ih je sačinila za potrebe svog plastičnog hirurga, dakle u medicinske svrhe, i za njihovo objavljivanje nije dala svoju saglasnost. Objavljivanjem predmetnih fotografija povređeno je pravo na privatnost tužilje, u smislu člana 80 stav 4, u vezi stave 1 Zakona o javnom informisanju i medijima

OCENA APELACIONOG SUDA: …I prema oceni drugostepenog suda (Apelacionog suda u Beogradu, prim. UNS), u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi iz člana 82 istog Zakona za objavljivanje predmetnih fotografija bez saglasnosti tužilje jer interes javnosti da se upozna sa ovakvim fotografijama tužilje ne pretežu u odnosu na interes da se spreči objavljivanje istih. Naime, iako je tužilja nesporno javna ličnost i stoga dužna da sa većom tolerancijom  prihvata kritike javnosti objavljene u javnim glasilima, iako je njen privatni život godinama unazad u žiži javnosti, u konkretnom slučaju je reč o objavljivanju fotografija koje je tužilja lično sačinila u medicinske svrhe (radi dogovora oko budućih estetskih korekcija), pravilan je zaključaj prvostepenog suda da, i pored ovih činjenica, javnost nema interesa da se sa ovakvim tužiljinim fotografijama upozna.

Takođe, neosnovan je žalbeni navod tuženih da samo po sebi objavljivanje predmetnih fotografija ne znači da je tužilji naneta nematerijalna šteta i da tužilja nije trpela duševne bolove zbog toga. Postojanje štete i po Zakonu o javnom informisanju i medijima i po Zakonu o obligacionim odnosima, uslov je da bi se ostvarilo pravo na njenu naknadu. Kada se ima u vidu karakter prava na privatnost, kao jednog od prava ličnosti, sama činjenica da je došlo do zadiranja u privatnost, na način kako je to utvrđeno, daje tužilji  pravo na naknadu nematerijalne štete. Otuda tužilja u ovoj situaciji nije ni morala da dokazuje da je taj vid štete pretrpela jer je pretpostavka da samo zadiranje u pravo na privatnost na način kako je to u konkretnom slučaju izvršeno, dovodi do povrede prava ličnosti, a samim tim i do nematerijalne štete. Osim toga, tužilja je u svom iskazu, i navela da se zbog objavljivanja predmetnih fotografija osećala postiđeno i uzrujano.

Međutim, po oceni apelacionog suda, osnovano se žalbom tuženih ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, prilikom utvrđivanja visine pravične naknade nematerijalne štete.

Prema odredbi člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti sud će, ako nađe da okolnost slučaja, a naročito jačine bolova i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu. Imajući u vidu sve subjektivne i objektivne okolnosti konkretnog slučaja, po oceni apelacionog suda, pravična novčana naknada za pretrpljene duševne bolove tužilje zbog povrede prava na privatnost kao vida povrede pravičnosti, iznosi 70.000 dinara. Imajući u vodu značaj povređenog dobra (pravo na privatnost) i sve okolnosti konkretnog slučaja (vrsta fotografija, razlog njihovog snimanja), a naročito cilj kome tražena naknada služi, ovaj sud je ocenio da je, preko navedenog, iznos koji je prvostepeni sud dosudio za ovaj vid pretrpljene nematerijalne štete previsoko odmeren, zbog čega je u ovom delu prvostepena odluka delimično preinačena odbijanjem tužbenog zahteva.

…Pošto su tuženi delimično uspeli sa žalbom, to im se saglasno članovima 153, 154 I 163 ZPP (Zakona o parničnom postupku, prim. UNS), te važeće AT i TT, pripadaju troškovi drugostepenog postupka, za sastav žalbe u iznosu od 18.000 dinara, obračunato sa uvećanjem od 100% na ime zastupanja tri punomoćnika, za taksu na žalbu u iznosu od 3.100 dinara, i za taksu na drugostepenu odluku u iznosu od 4.700 dinara, ukupno 25.800 dinara…

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 181/2017 od 27. septembra 2017. godine)