Sudska praksa - štamparke

08. 05. 2019.

Autor: M. Ilić Izvor: UNS

Pravnosnažna presuda: Novinari ne moraju istinitost činjenica utvrđivati kao na sudu

Na portalu UNS onlajn (www.uns.rs) u rubrici „Novinari na sudu - sudska praksa“ objavljujemo prvostepene i pravosnažne presude po tužbama protiv novinara i medija na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o autorskim i srodnim pravima, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o radu (tzv. štamparke, autorke, radni sporovi)… U ovoj rubrici izveštavamo o suđenjima, a obaveštavamo i o presudama, kao i o stavovima Vrhovnog, Upravnog i Ustavnog suda u vezi sa medijskim parnicama. Danas objavljujemo presudu - Novinari ne moraju istinitost činjenica utvrđivati kao na sud.

SUDSKA PRAKSA: Medijsko pravo

APELACIONI SUD U BEOGRADU: Od novinara ne može da se zahteva da istinitost činjenica utvrđuju kao u sudskom postupku

PRESUDA: POTVRĐUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu P3. 174/2015 od 1.11.2016 godine i žalba tužilje (Mirjana Vezirović iz Sremske Mitrovice) ODBIJA kao neosnovana.

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P3. 174/2015 od 1.11.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje Mirjane Vezirović kojim je tražila da sud obaveže tuženo Privredno društvo „Politika novine i magazini“ d.o.o. Beograd i tuženog Dragana Bujoševića da tužilji Mirjani Vezirović solidarno isplate novčani iznos od 500.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog objavljivanja netačnih, nepotpunih i neproverenih informacija u tekstu „Delili zemlju lažnim farmerima“ koji je objavljen u dnevnom listu „Politika“ broj 35728 dana 26.4.2013. godine...Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 93.150 dinara.

Protiv navedene presude, tužilja je blagovremeno izjavila žalbu lično i preko punomoćnika...Ispitujući pravilnost i zakonitost prvostepene presude...Apelacioni sud u Beogradu je našao da žalba tužilje nije osnovana.

Parnične stranke su u toku prvostepenog postupka učinile nespornim da je 26.4.2013. godine u javnom glasilu dnevni list „Politika“...na devetoj strani u rubrici „Hronika“ objavljen tekst pod naslovom „Delili zemlju lažnim farmerima“, da je Privredno društvo „Politika novine i magazini“ d.o.o. Beograd osnivač, vlasnik i izdavač... dnevnog lista „Politika“, da je drugotuženi Dragan Bujošević dana 26. 4. 2013. godine, kada je objavljen predmetni tekst, bio urednik dnevnog lista „Politika“, da je tužilja Mirjana Vezirović kao diplomirani pravnik bila član komisije koja je, između ostalog, bila zadužena i za izdavanje zemljišta u zakup, da su tužilja Mirjana Vezirović, Goran Čekerinac i Vlada Vučenović bili lišeni slobode, odnosno uhapšeni, zbog postojanje osnovane sumnje da su zloupotrebili službeni položaj, i da je rešenjem MUP-a RS PU Sremska Mitrovica od 24.4.2013. godine određeno zadržavanje u trajanju od 48 sati Mirjani Vezirović, da je MUP RS Kabinet ministra Biro za saradnju sa medijima dana 24. aprila 2013. godine izdao saopštenje koje je zavedeno pod brojem 152/13 i nisu sporni navodi iz tog saopštenja koji su preneti u predmetnom članku, kao i da je predmetni tekst „Delili zemlju lažnim farmerima“ sačinjen na osnovu javnog saopštenja MUP-a od 24. aprila 2013. godine.

ODLUKA PRVOSTEPENOG SUDA: Na osnovu izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je MUP RS, kabinet ministra Biro za saradnju sa medijima izdao saopštenje za javnost ...kojim je informisao javnost da su u nastavku akcije suzbijanja finansijskog kriminala pripadnici PU u Sremskoj Mitrovici u saradnji sa Višim tužilaštvom iz Sremske Mitrovice 24. aprila 2013. godine lišili slobode  i naveli inicijale za četiri lica, između ostalog i inicijale tužilje M. V.(1961) iz Sremske Mitrovice, člana–pravnika u Komisiji za izradu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta Grada Sremske Mitrovice za 2011. godinu.

Autor spornog teksta objavljenog u „Politici“ 26.4.2013. godine je Jelenko Slatinac, novinar dnevnog lista „Politika“, koji je preminuo 6.9.2014. godine. U objavljenom članku je, između ostalog, navedeno: „Sremska Mitrovica - dva bivša pomoćnika gradonačelnika Sremske Mitrovice, Goran Čekerinac (37), koji je obavljao dužnost načelnika Uprave za poljopivredu i zaštitu životne sredine i Vlada Vučenović(48) predsednik komisije za izradu programa zaštite, uređenje i korišćenje državnog zemljišta, veterinar Vladimir Đurić (51) iz Veterinarske stanice u Inđiji i Mirjana Vezirović (52) pravnik-član komisije za izdavanje zemljišta u zakup, uhapšeni su zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja i falsifikovanjem isprave, izdajući u zakup na tri godine državno obradivo zemljište po pravu prečeg zakupa, jer su od veterinara Vladimira Đurića dobili lažna dokumenta da su vlasnici stočarskih farmi, po kom osnovu su imali prednost pri zakupu, prema rešenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

Uhapšeno je osam lažnih farmera-poljoprivrednika sa područja Sremske Mitrovice, kojima je na ovaj način u trogodišnji zakup izdato zemljište po ceni od 217,40 evra za hektar, 476 hektara zemlje i tako su oštetili budžet grada, pokrajine i Republike Srbije za 158.745 evra, jer je realna cena zakupa 2011. godine, kada su počinjena ova krivična dela, iznosila 384,15 evra po hektaru“.

Kako je novinar Jelenko Slatinac verno preneo informacije, koje su već prethodno bile javno objavljene u zvaničnom saopštenju MUP-a RS, to je postupano, prilikom sačinjavanja predmetnog teksta, sa dužnom novinarskom pažnjom, u smislu odredbe člana 3 Zakona o javnom informisanju.

Ceneći razlike između činjenica iznetih u saopštenju i činjenica iznetih u spornom tekstu, prvostepeni sud je našao da je verno preneta informacija iz saopštenja, da se radi o terminološkim razlikama, te da je razlika između objavljenih inicijala u saopštenju MUP-a i objavljenog imena i prezimena tužilje u tekstu, kao i razlike iz saopštenja MUP-a da je „lišena slobode“ i u tekstu da je „uhapšena“, s obzirom na to da je preneta istinita informacija i da postoji opravdani cilj da se javnost upozna sa ovom vrstom dešavanja, ne utiče na standard dužnosti novinarske pažnje i istinitost i potpunost objavljenih informacija, niti ova razlika može biti leziono sposobna da povredi ugled i čast tužilje, jer se ne može u medijskom pravu od novinara zahtevati utvrđivanje istinitosti činjenica kao u sudskom postupku.

Nakon objavljivanja spornog teksta tužilja nije pokušala da umanji štetu korišćenjem sredstava pravne zaštite u smislu odredaba Zakona o javnom informisanju, nije tražila od glavnog i odgovornog urednika da objavi odgovor u kome bi tvrdila da je informacija neistinita, nepotpuna, ili netačna, pa je shodno odredbi člana 47 Zakona o javnom informisanju sebi uskratila mogućnost otklanjanja negativnih posledica objavljivanja spornog teksta u javnosti.....

STAV APELACIONOG SUDA U BEOGRADU: Apelacioni sud u Beogradu smatra da je odluka prvostepenog suda pravilna, da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo i da se navodima žalbe tužilje pravilnost i zakonitost pobijane presude ne dovodi u sumnju.

Nisu osnovani navodi žalbe tužilje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba postupka... i da se presuda ne može ispitati. Prvostepeni sud je dao dovoljno jasne razloge o svim odlučnim činjenicama, jer su navodi iz obrazloženja presude u skladu sa izvedenim dokazima, koje je suprotno navodima žalbe cenio pravilno...Pravilan je zaključak prvostepenog suda, da terminološke razlike između objavljenog saopštenja i spornog teksta, ne mogu da povrede čast i ugled tužilje. Ovo stoga što je razlika između objavljenih inicijala u saopštenju MUP-a i punog imena i prezimena tužilje u spornom tekstu, pri nespornoj činjenici da je tužilja zadržana 48 sati po rešenju MUP-a, a kasnije joj je određen pritvor u trajanju od 30 dana, nije podobna da povredi čast i ugled tužilje, niti je uticala na pretpostavku nevinosti.

Objavljenim tekstom nije postupljeno suprotno članu 37 Zakona o javnom informisanju, jer u spornom tekstu autor nije oglasio tužilju krivom, samo je preneta tačna informacija da je tužilja lišena slobode. Terminološka razlika može da ima značenje samo za precizno izjašnjavanje organa koji vode takve postupke, ali posledice saopštavanje takve informacije bilo da se saopšti i prenese da je „lišena slobode“, bilo da je „uhapšena“, kao i za one kojima je ova informacija dostupna imaju isti efekat, a to je da se tužilja ne nalazi na slobodi...

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu GŽ3 132/2017 od 11.8.2017. godine)