Sudska praksa - štamparke

09. 11. 2018.

Autor: M. Ilić Izvor: UNS

Prvostepena presuda: „E-novine“ povredile ugled i čast Emira Kusturice

Na portalu UNS onlajn (www.uns.rs) u rubrici „Novinari na sudu - sudska praksa“ objavljujemo prvostepene i pravosnažne presude po tužbama protiv novinara i medija na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o autorskim i srodnim pravima, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o radu (tzv. štamparke, autorke, radni sporovi)… U ovoj rubrici izveštavamo o suđenjima, a obaveštavamo i o presudama, kao i o stavovima Vrhovnog, Upravnog i Ustavnog suda u vezi sa medijskim parnicama. Danas objavljujemo presudu - „E-novine“ povredile ugled i čast Emira Kusturice.

PRESUDA – Odbija se kao neosnovana žalba tuženih „E-novina“ d.o.o. iz Beograda i Petra Lukovića iz Beograda i potvrđuje presuda Višeg suda u Beogradu P3 br. 23/11 od 11. 12. 2013. godine. Preinačuje se rešenje o troškovima pa se obavezuju tuženi „E-novine“ d.o.o. iz Beograda  i Petar Luković iz Beograda da tužiocu Emiru Kustrici iz Užica, Mokra Gora, na ime troškova parničnog postupka isplate 88.600 dinara.

Odbija se kao neosnovana žalba Zorana Janjića i Miroslava Bojčića i potvrđuje rešenje Višeg suda u Beogradu P3 br. 23/11 od 27. 5. 2014. godine.

OBRAZLOŽENjE - Presudom Višeg suda u Beogradu P3 br. 23/11 od 11. 12. 2013. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev pa su obavezani tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povreda ugleda i časti solidarno isplate iznos od 150.000 dinara. Tužbeni zahtev iznosio je 2.000.000 dinara.

Obavezan je tuženi Petar Luković, glavni i odgovorni urednik „E-novina“ da presudu kojom je izrečena obaveza naknade štete objavi, bez ikakvog komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju „E-novina“ od dana pravosnažnosti presude.

Obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos 186.000 dinara.

Ispitujući pravilnost pobijane presude i rešenja u granicama zakonskih ovlašćenja Apelacioni sud je ocenio da žalba tuženih („E-novina„ i urednika Petra Lukovića- prim. UNS) kao i žalba Zorana Janjića i Miroslava Bojčića nisu osnovane.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 15. 1. 2011. godine na internet stranici „E-novina“ objavljen  je tekst pod naslovom „Otuđena, tajna moć Službe upravlja Srbijom“, „Novogodišnja bajka za ubice“, čiji je najveći deo preuzet sa sajta www.pescanik.net na kome je tekst objavljen dana 14. 1. 2011. godine.

U tako objavljenom tekstu pominje se tužilac u delu u kome se navodi: “Tokom celog ovog perioda koji ubica Vukotić provodi u bekstvu (dakle, krajem devedesetih i i početkom dvehiljaditih), dok se skriva u Španiji (Barseloni) ili vrzma po Francuskoj (Pariz), glavni čovek za vezu sa Srbijom i osoba za kontakt bio mu je Emir Nemanja Kusturica, filmski režiser; kao nerazdvojni prijatelji, bili su na stalnoj telefonskoj vezi, a redovno su se viđali (ni jedan ni drugi to nisu krili). Po tvrdnjama pojedinih izvora iz redova Službe, Kusturica je obavljao ulogu kurira između SDB Srbije (Stanišića) i Vukotića, prenoseći ovome poruke, a često i novac“. Ispod naslova „Novogodišnja bajka za ubice“ objavljena je fotografija tužioca ispod koje je napisano: “Čovek za vezu: Emir Nemanja Kusturica, reditelj Službe“. U delu teksta koji je označen boldovanim slovima: „Pitanja koja se sama nameću“ objavljena je fotografija tužioca na kojoj je tužilac „u gardu“, a ispod fotografije stoji: „Pomoć za Vukotića: Emir Kusturica, fajter“.

Na osnovu sadržine spornog teksta i pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tužiocu prouzrokovana nematerijalna šteta čiju naknadu traži. Naime, informacije da je nerazdvojni prijatelj ubice Vukotića, da je sa njim sarađivao, prenosio mu poruke i novac, te da je obavljao ulogu kurira između Vukotića i SDB Srbije i po oceni Apelacionog suda predstavljaju nedozvoljene informacije, jer poseduju lezionu sposobnost (podobne su da povrede čast i ugled tužioca), a u postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude nisu pružili dokaz da se radi o tačnim, istinitim informacijama, niti je pre objavljivanja njihova istinitost proveravana na zakonom propisan način.

NEPOSTUPANjE S DUŽNOM PAŽNjOM - Neosnovano, s pozivom na pogrešnu primenu materijalnog prava, tuženi osporavaju pravilnost tako donete presude. Prema odredbi člana 79 Zakona o javnom informisanju svako lice na koje se odnosi  netačna, nepotpuna ili druga informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, ima pravo da traži od javnog glasila naknadu štete, ako je zbog objavljivanja takvih informacija trpelo štetu.

Prema odredbi člana 80 istog Zakona i odgovorni urednik koji je pre objavljivanja s pažnjom primerenom okolnostima mogao utvrditi neistinitost ili nepotpunost informacija solidarno odgovara za štetu prouzrokovanu objavljivanjem informacije. To znači da osnov odgovornosti i obaveze za naknadu štete predstavlja objavljivanje neistinite informacije, a da objavljivanje takve informacije nije nedopušteno samo pod uslovom da se ni sa dužnom pažnjom nije moglo prethodno utvrditi da je neistinita. Suprotno žalbenim navodima, pvostepeni sud je na osnovu utvrđenih činjenica i pravilnom primenom pravila o teretu dokazivanja izveo pravilan zaključak o postojanju, odnosno nepostojanju činjenica od kojih zavisi ocena istinitosti spornih informacija i dopuštenosti njihovog objavljivanja.

Neosnovani su žalbeni navodi kojim se osporava zaključak prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nije ispunjena obaveza novinarske pažnje. Činjenica je da se tzv. novinarska pažnja, odnosno provera istinitosti informacije uz pažnju primerenu okolnostima utvrđuje u svakom pojedinačnom slučaju i da kao takva ne podrazumeva uvek preduzimanje istih radnji niti isti obim provere. Međutim, ako nije pokušan kontakt sa licem na koje se objavljena informacija odnosi, kao što je to ovde slučaj, nije postupljeno sa dužnom pažnjom, jer propust da se pre objavljivanja informacije čuje i druga strana zasigurno nije prilog utvrđivanju njene istinitosti. Naime, za sticanje uverenja o istinitosti informacije, dragoceno je čuti onoga na koga se informacija odnosi pa načelo audiatur et altera pars, suprotno shvatanju žalilaca, svoju vrednost potvrđuju i u kontekstu dužnosti novinarske pažnje. Nije sporno da određene okolnosti opravdavaju odstupanje od takve dužnosti (činjenica da je lice na koje se odnosi informacija nedostupno, ili je nedostupno za duži period, ili je dostupno uz nesrazmerne troškove, ili je unapred isključio spremnost za kontakt, izlaganje novinara nekoj opasnosti pri kontaktu i sl.) Takvom okolnošću se, međutim, ne može smatrati očekivano osporavanje informacije na šta se, kao na razlog zbog koga nije ni pokušan kontakt sa tuženim, u žalbi ukazuje. Kod takvog stanja stvari i po oceni Apelacionog suda tuženi nisu postupali sa dužnom pažnjom, sledstveno čemu postoji osnov njihove odgovornosti.

OBAVEZA PROVERE TUĐIH INFORMACIJA -  Kako obaveza provere istinitosti nije isključena ni kada se informacija prenosi iz drugog glasila i kako za isključenje odgovornosti nije dovoljno samo verno prenošenje informacije i navođenje glasila od koga je ista preuzeta, to je bez uticaja žalbeni navod da se radi o prenetom tekstu, te da se u takvom slučaju, kako se u žalbi neosnovano navodi, ne može očekivati provera informacije, uz primenu istog standarda novinarske pažnje kao u slučaju kada se radi o izvorno objavljenoj informaciji.

Nije sporno da mediji imaju pravo da objavljuju informacije koje su od interesa za javnost, ali interes javnosti ne može biti zadovoljen objavljivanjem neistinitih i neproverenih informacija, niti se s pozivom na takav interes mediji mogu lišiti obaveze da se pridržavaju normi sadržanih u odredbama Zakona o javnom informisanju, a s tim u vezi uzdržavaju od objavljivanja neistinitih, nepotpunih ili bilo kojih drugih informacija koje su tim zakonom zabranjene. Iz tog razloga su bez uticaja, pa nisu ni bili predmet dalje ocene žalbeni navodi kojima ukazuju da je sporni tekst objavljen u cilju informisanja javnosti o pitanju od šireg društvenog značaja.

Na pravilnost pobijane presude nije od uticaja ni okolnost da tužilac nije tražio ispravku niti demanti objavljene informacije. Ovo stoga što prema članu 79 Zakona o javnom informisanju licu koje je pretpelo štetu objavljivanjem informacije čije je objavljivanje po tom zakonu zabranjeno pripada pravo na naknadu nematerijalne štete, i u skladu sa opštim propisima, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja tom licu stoje na raspolaganju. Zbog činjenice da je ispravka i demanti pravo kojim se tužilac može, ali ne mora koristiti, navedena okolnost nije od značaja na pravo za naknadu štete koja tužiocu pripada.

NEOSNOVANO MEŠANjE U PARNICU - Prema stanju u spisima, protiv pobijane presude žalbu su izjavili i Zoran Janjić i Miroslav Bojčić. Tako data izjava o mešanju ne sadrži obrazloženi pravni interes za mešanje, pa je pravilno postupio prvostepeni sud kada je pobijanim rešenjem od 27. 5. 2014. godine odbio učešće Zorana Janjića i Miroslava Bojčića kao umešača na strani tuženih.

Neosnovano se pravilnost tako donetog rešenja osporava žalbenim navodima kojima se naknadno obrazlaže pravni interes za mešanje u parnicu, a koji, s obzirom da nisu sadržani u predlogu za mešanje nisu mogli biti predmet ocene prvostepenog suda, niti sada mogu biti od uticaja na pravilnost rešenja kojima je o tako stavljenom predlogu odlučeno.

Kako Zoran Janjić i Miroslav Bojčić nisu stranka u postupku i kako je njihov predlog za mešanje na strani tuženih odbijen kao neosnovan, to nisu lica ovlašćenja za podnošenje žalbe protiv presude od 11. 12. 2013. godine, pa je žalba koju su izjavili protiv te presude kao takva odbačena.

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 4034/14 od 11. 12. 2014. godine )