Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Novinari na sudu  |  Sudska praksa  |  Sudska praksa - štamparke  |  Pravnosnažna presuda: NUNS odgovoran za povredu časti trojice novinara
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Sudska praksa - štamparke

31. 10. 2018.

Autor: Momir Ilić Izvor: UNS

Pravnosnažna presuda: NUNS odgovoran za povredu časti trojice novinara

Na portalu UNS onlajn (www.uns.rs) u rubrici „Novinari na sudu - sudska praksa“ objavljujemo prvostepene i pravosnažne presude po tužbama protiv novinara i medija na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o autorskim i srodnim pravima, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o radu (tzv. štamparke, autorke, radni sporovi)… U ovoj rubrici izveštavamo o suđenjima, a obaveštavamo i o presudama, kao i o stavovima Vrhovnog, Upravnog i Ustavnog suda u vezi sa medijskim parnicama. Danas objavljujemo presudu - NUNS odgovoran za povredu časti trojice novinara.

PRESUDA - Preinačuje se presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P  br. 27161/12 od 28. 5. 2015. godine i obavezuje se tuženi Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) iz Beograda da tužiocima naknadi nematerijalnu štetu na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i to: tužiocu Dušanu Stojiću iz Mataruške banje u iznosu od 50.000 dinara, tužiocu Nenadu Nenkoviću iz Knjaževca u iznosu od 50.000 dinara i tužiocu Miloradu Bošnjaku iz Gornjeg Milanovca u iznosu  od 50.000 dinara.

OBRAZLOŽENjE - Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 27161/12 od 28. 5. 2015. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, pa je obavezan tuženi Nezavisno udruženje novinara Srbije iz Beograda da tužiocima naknadi nematerijalnu štetu na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i to: tužiocu Dušanu Stojiću iz Mataruške banje u iznosu od 200.000 dinara, Nenadu Nenkoviću iz Beograda 200.000 dinara i Miloradu Bošnjaku iz Gornjeg Milanovca 200.000 dinara.

Protiv navedene presude, tuženi je blagovremeno izjavio žalbu.

Ispitujući pravilnost pobijane presude Apelacioni sud nalazi da su žalbe delimično osnovane.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Izvršni odbor tuženog je dana 1. 9. 2009. godine Tužilaštvu za ratne zločine podneo krivičnu prijavu zbog krivičnog dela organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina. U prijavi je navedeno da se prijava podnosi protiv NN lica. U krivičnoj prijavi je ukazano na to da se NN lica nalaze među odgovornim licima i novinarima koji su ratnih 90-ih pisali, između ostalog, za dnevni list „Večernje novosti“. Uz krivičnu prijavu tuženi je tužilaštvu, kao dokaz za navode iz prijave, dostavio tekstove koji su potpisani od strane tužilaca. Dana 8. 7. 2009. godine, na svojoj internet strani, tuženi je objavio saopštenje o podnetoj krivičnoj prijavi, tekst krivične prijave i priloge dostavljene uz krivičnu prijavu.

U prilogu uz krivičnu prijavu, tuženi je posebno izdvojio i ukazao na značaj teksta Ivane Jovanović, a koji je objavljen u publikaciji „Dosije o medijima“ br. 28, mart-maj 2009. godine, čiji je izdavač tuženi, koji sadrži podnaslov „Uloga medija i novinara u raspirivanju međunacionalne mržnje u ratovima na području bivše SFRJ“ i naslov „Ratnici drugog ešalona“. 

Naslovi i sadržaj tekstova koje su napisali tužioci i koji su objavljeni  u „Večernjim novostima“ 1991. godine, analiziraju se u tekstu Ivane Jovanović koji je dostavljen uz krivičnu prijavu. U toj analizi se navodi da su tužioci pisali o „hrvatskoj životinjskoj prirodi“, i „o hrvatskom varvarstvu“, o „demonskoj prirodi Hrvata“.

Tužioci Dušan Stojić, Nenad Nenković i Milorad Bošnjak, kao dopisnici dnevnog lista „Večernje novosti“ izveštavali su o događajima iz Istočne Slavonije krajem 1991. godine. Dušan Stojić je autor tekstova  „Zveri klale u ponoć“, „Iz podruma u slobodu“ i „Štit od talaca-Srbi“. Nenad Nenković je autor teksta „Ustaše ubijaju i svoje“, a Milorad Bošnjak  teksta „Krajišnici zauzeli Saborsko“.

Tekstovi predstavljaju izveštaje sa ratom zahvaćenih područja tadašnje SFRJ, informacije o stradanju civila i aktivnostima vojske tadašnje države i paravojnih formacija. Tekstovi ne sadrže konstatacije koje bi bile uvredljive za hrvatski narod, već govore afirmativno o komšijama Hrvatima koji su zaštitili svoje komšije srpske nacionalnosti.

STAV APELACIONOG SUDA - Donoseći odluku na osnovu pravilnog i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, u potpunosti opravdavajući aktivnost tuženog da kritikuje i poziva na odgovornost pripadnike novinarske profesije koji su se 90-ih godina stavili u službu ratno-huškačke propagande, pravilno našao da analiza tekstova tužilaca izneta u publikaciji „Mediji i rat“, koju je objavio tuženi, prevazilazi okvire osnovne, profesionalne kritike i izražava tendenciju da tužioci bez zadrške budu stavljeni u pomenutu grupaciju.

Analizom tekstova tužilaca na način na koji se sugeriše da su tužioci pisali o hrvatskoj životinjskoj prirodi, odnosno da su govorili o hrvatskom varvarstvu, kao i demonskoj prirodi Hrvata, iznosi se tumačenje, koje nije u skladu sa sadržinom tekstova, kako jezičkom, tako i logičkom, i koja analiza kao takva jeste podobna da izazove duševni nemir kod autora tekstova, jer tekstovi tužilaca više predstavljaju reportaže i vesti i govore u kontekstu opisa događaja o varvarstvu paravojnih formacija koje su bile u sukobu sa oružanim snagama tadašnje države, a ne u kontekstu da se varvarstvu daje kvalitet nacionalnog obeležja.

Naprotiv, u tekstovima se govori da su pripadnici paravojnih formacija podjednako loše postupali prema pojedincima iz hrvatskog naroda, kao i da su pripadnici hrvatskog naroda štitili svoje dojučerašnje komšije srpske nacionalnosti. Stoga je prvostepeni sud zaključio da se radilo o korektnom izveštavanju, a da su naslovi tekstova rezultat uređivačke politike medija.

Dalje je pravilno zaključeno da su u štampanoj publikaciji tužene navadena samo imena autora, što vređa autore koji se neopravdano stavljaju u negativan kontekst, naročito kada jedno renomirano udruženje novinara to učini u publikaciji koju objavljuje, a sadržinu teksta objavi na svom internet sajtu.

Navedenim tekstovima, imajući u vidu da isti sadrže netačne činjenične tvrdnje, odnosno da su tužioci stavljeni u takav kontekst da se iz istog može zaključiti da su tužioci bili ratni huškači i raspirivali rasnu, nacionalnu i versku mržnju i netrpeljivost prema svim pripadnicima drugog naroda, a što se objektivnom analizom i upotrebljenim rečima u tekstovima tužilaca, tužiocima ne može imputirati. Stoga je pravilno prvostepeni sud našao da su navedene radnje tuženog bile podobne da povrede čast tužioca kao lične predstave o sebi i svom profesionalnom integritetu, te da takva povreda zavređuje naknadu.

Međutim, odlućujući o visini novčane naknade prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo, donoseći pobijanu presudu, kada  je tužiocima na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti dosudio iznose od po 200.000 dinara sa pripadajućom kamatom, jer je, prema oceni Apelacionog suda, dosuđeni iznos previsok.

Visina naknade nematerijalne štete zbog povrede časti određuje se prema objektivnim i subjektivnim kriterijumima, a imajući u vidu individualizaciju naknade i činjenicu da se novčanom naknadom duševni bol ne otklanja  već se ublažava, a naknada predstavlja satisfakciju kojom će oštećeni pribaviti neko materijalno ili intelektualno dobro u cilju psihičkog smirenja i ublažavanja patnje. Ovde naknada nije u funkciji ekvivalenta kao kod materijalne štete i ne može biti jednaka šteti, naročito imajući u vidu subjektivna svojstva oštećenog.

Apelacioni sud nalazi da u smislu člana 200 ZOO (Zakona o obligacionim odnosima-prim. UNS) u vezi sa članom 232 ZPP (Zakona o parničnom postupku- prim. UNS), a naročito životnu dob, profesionalnu ostavrenost, način povrede časti tužilaca, značaj povređenog dobra i cilj kome služi naknada, kojom se  ne sme pogodovati težnjama koje nisu spojive sa  njenom prirodom i društvenom svrhom, da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete može biti pružena satisfakcija zbog povrede časti, i to u iznosu od po 50.000 dinara.

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. br, 1039/16 od 5. 5. 2016. godine)  

 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi