Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Novinari na sudu  |  Sudska praksa  |  Sudska praksa - autorke  |  Pravnosnažna presuda: „Kurir“ da plati Mrkonjićevoj šefici kabineta 200.000 za pretrpljen duševni bol
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Sudska praksa - autorke

05. 08. 2019.

Autor: M. Ilić Izvor: UNS

Pravnosnažna presuda: „Kurir“ da plati Mrkonjićevoj šefici kabineta 200.000 za pretrpljen duševni bol

Na portalu UNS onlajn (www.uns.rs) u rubrici „Novinari na sudu - sudska praksa“ objavljujemo prvostepene i pravosnažne presude po tužbama protiv novinara i medija na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o autorskim i srodnim pravima, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o radu (tzv. štamparke, autorke, radni sporovi)… U ovoj rubrici izveštavamo o suđenjima, a obaveštavamo i o presudama, kao i o stavovima Vrhovnog, Upravnog i Ustavnog suda u vezi sa medijskim parnicama. Danas objavljujemo presudu - Pravnosnažna presuda: „Kurir“ da plati Mrkonjićevoj šefici kabineta 200.000 za pretrpljen duševni bol.

SUDSKA PRAKSA: Povreda časti, ugleda, slobode i prava ličnosti

APELACIONI SUD U BEOGRADU: Zbog povrede pretpostavke nevinosti „Kurir“ kažnjen sa 200.000 dinara

PRESUDA: ODBIJA SE, kao NEOSNOVANA, žalba tuženog „Adria media group“ d.o.o. Beograd i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu P3. 339/14 od 22. 03. 2017. godine, u stavu prvom i u stavu petom izreke.

ODBACUJE SE, kao NEDOZVOLjENA, žalba tuženih Nemanje Pajića, Katarine Blagović i Jelene Đorđević u delu kojim se pobija stav prvi i stav peti presude Višeg suda u Beogradu P3. 338/14 od 22. 03. 2017. godine.

ODBIJA SE, kao NESNOVAN, zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

OBRAZLOŽENjE: Presudom Višeg suda u Beogradu P3. 338/14 od 22. 03. 2017. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi prvog reda „Adria media group“ d.o.o. Beograd da tužilji Snežani Zeković iz Beograda, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, ugleda, slobode i prava ličnosti, usled objavljivanja nadnaslova, naslova i podnaslova, pod kojima su predmetni tekstovi objavljeni u mediju „Kurir“ na dan 16. maja, 17. maja, 1. septembra, 2. septembra i 4. septembra 2014. godine, plati iznos od 200.000 dinara sa zateznom kamatom... Stavom petim izreke obavezan je tuženi prvog reda „Adria media group“ d.o.o. Beograd da tužilji Snežani Zeković iz Beograda, naknadi troškove postupka u iznosu od 131.100 dinara...

Protiv navedene presude žalbu su blagovremeno izjavili tuženi, pobijajući presudu u stavu prvom i petom izreke... Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu... pa je ocenio da je izjavljena žalba nesonovana , a delimično nedozvoljena...

ČINjENIČNO STANjE: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 16. 05 2014. godine u dnevnim novinama „Kurir“, u rubrici „Vesti“ objavljen je naslov „Mrkina ljubavnica jedva vratila diplomatski pasoš“ i nadnaslovom „Skandal u Vladi, iživljavanje državnih službenika“, a iz kojih proizilazi, da je tužilja, inače bivša šefica kabineta Milutina Mrkonjića, a i dobra prijateljica Milutina Mrkonjića, odbila da vrati ispravu i pošto je otišla iz službe, a da je šef diplomatije Ivan Mrkić zvao i policiju da tužilji oduzme pasoš, da je tužilja dobila diplomatski pasoš u vreme dok je obavljala funkciju šefa kabineta od 2008. do 2011. godine, odnosno dok je bila u ljubavi sa Mrkonjićem, da je diplomatski pasoš zadržala još godinama - vratila ga je nedavno i to pošto su joj ga praktično oteli, da je Ivan Mrkić, pošto je došao na funkciju ministra spoljnih poslova, naredio da se pročešlja spisak ljudi koji imaju diplomatski pasoš, da je na spisku bilo i ime tužilje, bivše Mrkonjićeve šefice kabineta i kako se po gradu naveliko priča, dugogodišnje ljubavnice, da je tužilja 2012. bila  pod istragom policije da je prodavala međunarodne transportne dozvole, da je tužilja navodno pojedinim prevoznicima naplaćivala dozvole, koje se inače dele besplatno, kao i da je, prema izvoru dnevnih novina „Kurir“ iz MSP-a, tužilja na ime tih dozvola sebi protivpravno pribavila milione evra i da je tužilja saslušana krajem 2010. godine u kancelariji u Ministarstvu za infrastrukturu. Dana 17. 5. 2014. godine objavljen je tekst sa nadnaslovom „Ministarstvo saobraćaja staje na put muljanju“ i naslovom „ Zorana Mihajlović češlja sporne dozvole“, a iz kog proizilazi da je prema sumnjama policije, tužilja-šefica kabineta ministra Milutina Mrkonjića, uzela ogromne pare na transportnim dozvolama koje više neće moći da se izdaju bez kontrole, da je po saznanjima „Kurira“ trgovina međunarodnim  transportnim dozvolama  mogla da donese milione spretnim državnim činovnicima u Ministarstvu saobraćaja, da se priča da je tužilja prodavala one koje su bile kritične - italijanske i austrijske i da je cena jedne dozvole, kako se pričalo, bila od 400 do 500 evra, da je policija protiv tužilje pokrenula istragu 2010. godine zbog sumnje da je prevoznicima naplaćivala dozvole, kao i da je saslušana šefica kabineta koja je, po navodima „Kurira“, držala ključ za prodaju 3% dozvola za koje je ministar imao diskreciono pravo da ih dodeli bilo kome.

Dana 1. 9. 2014. godine na naslovnoj strani dnevnih novina „Kurir“ objavljene su informacije „Afera dozvole“, „Mrkina švalerka iznosila milione u Dubai!“, „Noćnim avionima prebacivala keš“, „Destinacija... Policija je više puta sprečila tužilju da otputuje u Dubai“ i „Ovde tužilja i nekadašnja prijateljica Milutina Mrkonjića nosila ogromne sume novca koje je pribavljala muljanjem sa transportnim dozvolama“. Iz teksta koji je objavljen pod nadnaslovom  „Mrkin anđeo htela da odleti sa kešom od transportnih dozvola“ i  naslovom „Švalerka Milutina Mrkonjića iznosila milione u Dubai“, proizilazi da je tekst objavljen u rubrici „Politika“ dnevnih novina „Kurir“ dana 1. 9. 2014. godine, da je bivša šefica kabineta probala više puta da iznese ogromne količine novca i da je policija nekoliko puta vraćala sa aerodroma, da je tužilja, šefica kabineta Milutina Mrkonjića, kada je bio ministar infrastrukture i njegova bliska prijateljica, u više navrata, dok je bila službenik Vlade Srbije, putovala u Dubai kako bi prenela desetina hiljada evra, tj. milione dinara, da je po rečima Miodraga Mikija Rakića, upravo on taj koji je planove tužilje nekoliko puta osujetio, jer je slao policiju, tačnije Premovića, tada savetnika u MUP-u, da vrati novac sa aerodroma, da o tim slučajevima ne postoji nikakav zapisnik, niti je protiv tužilje zbog toga podneta prijava, već su tužilju jednostavno samo fizički sprečili da iznese pare, tako što su joj uzeli pare i pustili, da je u to vreme tužilja bila desna ruka Milutina Mrkonjića, da se nisu odvajali, da je Mrkonjićev anđeo često krasio naslove domaće štampe, i to upravo zbog sumnje da je umešana u milionske malverzacije prilikom izdavanje međunarodnih transportnih dozvola, zbog čega je navodno stekla protivpravnu imovinsku korist od čak 1.000.000 evra, kao i da je po saznanjima „Kurira“ tužilja, bivša Mrkonjićeva šefica kabineta, prilikom jedne svađe, iz njegovog stana uzela umetničke slike vredne nekoliko stotina hiljada evra...

STAV APELACIONOG SUDA: Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu u stavu prvom izreke, za koju je dao dovoljno razloga koje prihvata i Apelacioni sud. Naime, pravilno je zaključio prvostepeni sud da iz objavljenih naslova „Ministarka saobraćaja staje na put muljanju“, „Mrkin anđeo hteo da odleti s kešom od transportnih dozvola“, „Švalerka Milutina Mrkonjića iznosila milione u Dubai!“, „Noćnim letovima je prebacivala keš“, „Destinacija... Policija je više puta sprečila ovde tužilju da otputuje za Dubai“ i „Ah, ta ljubav... Slike su poklon, nisam ih otela“, proizilazi da je tužilja izvršila krivična dela opisana u tim tekstovima, na koji način je povređena pretpostavka nevinosti... jer tužilja u momentu objavljivanja spornih tekstova nije bila pravosnažno osuđena za krivična dela za koja prema sadržini objavljenih tekstova proizilazi da ih je tužilja izvršila. Osim toga, informacija da je tužilja vratila diplomatski pasoš nije istinita, iz razloga što tužilja nikada nije imala diplomatski, već službeni pasoš. Osim navedenog, pravilno zaključuje prvostepeni sud da objavljene informacije imaju lezionu sposobnost da povrede ugled i čast tužilje, te da je njihovim objavljivanjem tužilji pričinjena nematerijalna šteta koju je tuženi „Adria media group“ d.o.o. Beograd, kao izdavač medija „Kurir“, u kojem su objavljene informacije dužan da nadoknadi štetu tužilji. Takođe, pravilno je zaključio prvostepeni sud da tuženi nije pružio dokaze da je tužilja... pristala da u okviru objavljenih tekstova bude objavljena njena fotografija, kao i da je na taj način tužilja još više povezana sa objavljenim informacijama, odnosno da je na taj način tužilja, kao subjekt informacije, učinjena prepoznatljivom javnosti. Stoga je prvostepeni sud... pravilno ocenio da tužilji pripada pravična novčana naknada od  200.000 dinara... Zato je žalba tuženog „Adria media group“ d.o.o. Beograd morala biti odbijena, a pobijana presuda potvrđena u stavu prvom izreke.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navode žalbe kojima se ukazuje na slobodu novinarskog izražavanja, te da novinari ne odgovaraju za iznošenje svojih vrednosnih sudova. Naime, sloboda javnog informisanja se ne može ostvariti suprotno standardu novinarske pažnje i etike, na štetu drugih lica i na način koji je protivan odredbama Zakona o javnom informisanju. Vrednosni sudovi jesu slobodni, ali činjenice nisu. Svaka tvrdnja izneta kao činjenica, podložna je proverljivosti, a prilikom iznošenja činjenica javno glasilo nema potpunu slobodu, već mora postupati sa dužnom pažnjom koja, pre svega, podrazumeva provreljivost te informacije. Tuženi „Adria media group“ nije postupao u skladu sa svojim dužnostima i ograničenjima, pa je kontekst objavljenih informacija u pomenutim tekstovima stavljanje tužilje u negativnu konotaciju, s obzirom da iz tih tekstova proizilazi da je tužilja učestvovala u preduzimanju zakonom zabranjenih radnji, a što je imalo za posledicu povredu njene časti i ugleda.

Žalbom se neosnovano ističe da je tužilja, kao javna ličnost, dužna da trpi kritiku javnosti, kao i da javnost ima opravdan interes da bude obaveštena o opisanim događajima. Naime, interes javnosti jeste da se u medijima iznose sumnje, ako postoje, u zakonitost i dozvoljenost preduzetih radnji u postupku izdavanja transportnih dozvola od strane državnih službenika zaposlenih u nadležnom ministarstvu Republike Srbije, kako bi se podstakla diskusija o određenom problemu i na demokratski način formiralo javno mnjenje i skrenula pažnja na određenu pojavu i događaj. Međutim, to ne podrazumeva pravo da se kontinuirano, tendenciozno i maliciozno mogu iznositi neistinite informacije koje povređuju nečiju čast i ugled.

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 155/17 od 22. 06. 2017. godine)

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi