Izveštaji sa suđenja

22. 10. 2024.

Autor: A. Ničić Izvor: UNS

Završne reči na suđenju Zlatanoviću: Oprečno o "ko potpiše, njega ubiše"

Na današnjem ročištu po tužbi protiv urednika portala „Srbin info“ Dejana Zlatanovića i vođe „Narodnih patrola“ Damnjana Kneževića odbrana i Tužilaštvo dali su završnu reč. Zlatanović i Knežević su optuženi da su na „skupu protiv francusko-nemačkog plana“, održanom u februaru prošle godine, pozivali na nasilnu promenu ustavnog poretka.

Zlatanović je na  „skupu protiv francusko-nemačkog plana“ rekao:

„Svima onima koji hoće da izdaju, to je sada aktuelno i danas, pa ko se prepozna - prepozna, a stići će ga to - ko potpiše, njega ubiše“.

Iz Višeg javnog tužilaštva naveli su da postoji sumnja da je Zlatanović sa Damnjanom Kneževićem izvršio krivično delo zbog pozivanja građana "na nasilje i nerede u cilju svrgavanja predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sa te funkcije".

Zlatanović je u pritvoru bio od 17. februara do 7. aprila, a Više javno tužilaštvo podiglo je optužni predlog kojim za njega traži godinu dana zatvora. Zlatanović i Knežević se sada brane sa slobode.  

Viši javni tužilac Nikola Pantelić predložio je sudu da Damnjanu Kneževiću izrekne kaznu zatvora u trajanju od godinu i po dana, a Dejanu Zlatanoviću kaznu od godinu dana zatvora, a da im u kazne uračuna vreme tokom kojeg su bili lišeni slobode.

Na današnjem ročištu Zlatanović je rekao da je proces od početka apsurdan, jer prilikom držanja govora on ničije ime nije spomenuo.

„Da stvar bude gora, na samom događaju su mi uskratili da radim novinarski posao. Policajci su me napali s leđa. Mene – osobu sa invaliditetom. Tada su mi uzeli telefon i iz njega su preuzeli i obradili sve kontakte. Kada sam pričao sa ljudima u centralnom zatvoru, rekli su mi da se nikom to nije desilo“, rekao je Zlatanović i plačući dodao da mu se pre suđenja javio iguman Simeon iz manastira Rukumija i rekao mu da se danas molio za njega.

Knežević je rekao da, za razliku od tužioca, neće izneti pretpostavke, već činjenicu da su tri osobe izgubile život posle potpisivanja sporazuma u Ohridu. Zbog toga se, kaže, čak oseća osramoćeno što nije uradio nešto više da to spreči, ali da je miran što je bar nešto učinio na pomenutom skupu.

Pozivanje državnih organa da poštuju Ustav nije njegovo ugrožavanje, već odbrana

Advokat UNS-a koji brani Zlatanovića Gordana Konstantinović rekla je da je ovaj postupak pre nego što je i započeo, svoj početak, sredinu i kraj imao u obraćanju predstavnika najviših državnih organa Republike Srbije, a potom i u „javnom suđenju“ tabloidnih-režimsih medija.

Oni su, dodala je Konstantinović, svoj sud i kaznu već izrekli dan nakon što su Zlatanović i Knežević držali govor na skupu.

„Čini se da se u delu javnosti stvorila svest da je sve utvrđeno, da se sve razrešilo i da su se prikupili dokazi. Javna obraćanja stvorila su percepciju i da je hapšenje opravdano, pritvor neminovan, a kazna zasigurno izvesna. Sporna je samo njena visina. U taj deo se, izgleda, nisu mešali“, dodala je.

Konstantinović je navela da je tužilaštvo u ovom predmetu, suštinski izgubilo svoju samostalnost, odstupilo od objektivnosti i podiglo optužni akt u kontekstu dnevno političke potrebe.

Ona je ukazala i na to da kod krivičnog dela koje se okrivljenima stavlja na teret mora postojati namera ugrožavanja ustavnog poretka. 

“Pozivanje najviših državnih organa da poštuju Ustav nije njegovo ugrožavanje već odbrana. Ne postoje nikakve indicije koje bi na ovakvu nameru, ukazivale. Konstrukcija tužilaštva je upravo to što i jeste. Konstrukcija”, dodala je ona.

Konstantinović je istakla da predaja zahteva i politički govori, na prijavljenom, odobrenom skupu, koji je prošao bez incidenata, ne predstavljaju nameru ugrožavanja. 

Kako je u optužnom aktu, pored navedenog, pisalo i da je Zlatanović „silom sa nekolicinom protestanata oborio zaštitnu ogradu i nasilno ušao u dvorište Predsedništva“, Konstantinović je istakla da Predsedništvo nema dvorište.

Zlatanović je, kako je objasnila, pao preko već srušene ograde, trudeći se da kao novinar zabeleži sve detalje.

“Nespretnost jednog lica koje snima i emituje uživo (pa se trenutak njegovog pada preko ograde koja je već na zemlji jasno i vidi i čuje), teško se može nazvati ‘nasilnim ulaskom u dvorište“, dodala je Konstantinović.

Konstantinović je istakla da je kod krivičnog dela koje se Zlatanoviću i Kneževiću stavlja na teret, potrebno da postoji poziv na ugrožavanje ustavnog poretka ili na svrgavanje predsednika Republike silom. 

“Ima se u vidu fizička sila. Obrazloženje koje i kakve sile kod tužilaštva izostaje. Pad preko ograde nije sila, već nezgoda”, dodala je.

 

Ona je istakla i da politički govori, poetsko, neodređeno izražavanje i pravo na izražavanje mišljenja koje je garantovano Članom 46 Ustava, nisu pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka već vrednosni sud.

„Stavovi poput ‘bojim se da Aleksandar Vučić neće pasti bez incidenata’(što je izgovorio Knežević) nisu pozivanje, već vrednosni sud”, istakla je ona.

Prava i puna sloboda političkog govora, dodala je Konstantinović, ne prija svačijim ušima, posebno vlastodršcima.  

Konstantinović je rekla da se nada da će sud smoći snage, da ovu bojazan otkloni i da odluči suprotno. 

„Ko potpiše, njega ubiše“ je poetska izjava s nepoznatim adresatom

Advokat odbrane Luka Bralić rekao je da kao jedini mogući ishod ovog krivičnog postupka vidi donošenje oslobađajuće presude u odnosu na obojicu okrivljenih, imajući u vidu sadržinu optužbe, izvedene dokaze i utvrđene činjenice, kao i sve relevantne krivičnopravne i krivičnoprocesne norme. Dokazima izvedenim tokom postupka, istakao je on, nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo za koje su optuženi.

 „Progon političkih protivnika režima zajednički je poduhvat tzv. Službe za borbu protiv terorizma kao policijske jedinice i javnog tužilaštva kao pravosudnog organa, zbog čega je Više javno tužilaštvo u Beogradu oduševljeno prihvatilo da se bavi krivičnopravnim progonom politički targetiranih lica – ovde okrivljenih“, dodao je on.

U optužnom predlogu koji je podnelo Više javno tužilaštvo se, dodao je on, legalna i legitimna politička aktivnost, usmerena na zaštitu ustavnog uređenja, označava kao pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. 

On je rekao da se okrivljeni zalažu za očuvanje ustavnog uređenja Srbije i da su sa tim ciljem 15. februara prošle godine organizovali javni skup.

“Nakaradnost optužbe posebno se ogleda u činjenici da tzv. javno tužilaštvo za rušenje ustavnog uređenja optužuje upravo lica koja se politički zalažu za očuvanje suštine tog ustavnog uređenja, o čemu je prethodno bilo reči. U izvršavanju zadatih političkih zadataka, takvo javno tužilaštvo ne preza od kršenja Ustava, zakona niti elementarnih pravnih načela i logike”, dodao je on.

“Ko potpiše, njega ubiše” je, smatra Bralić, poetska izjava sa neodređenim adresatom.

“Ni u kom slučaju ne može biti shvaćena kao pretnja bilo kome, iako pretnja i ne predstavlja obeležje krivičnog dela za koje su okrivljeni optuženi”, dodao je Bralić.

Inače, u krivičnoj prijavi Službe za borbu protiv terorizma, imenom i prezimenom pominje se osam osoba, ali, istakao je Bralić, samo ispred imena Aleksandar Vučić stoji „gospodin“ . Tako je i Bralić pominjući predsednika, sve vreme, čitajući završne reči, umesto imena i prezimena izgovarao reč „gospodin“.

Novinari se ne progone za izneto mišljenje i ako je provokativno

Shodno svim detaljima koje je uočila odrbana, advokat odbrane Marko Pušica zaključio je da se postupajuće tužilaštvo našlo u ulozi političke policije. 

“Suđenje onima koji iznose vrednosne sudove političke prirode i javno iznose političku kritiku vlasti je svojevrsna objava rata pravnoj državi i bazičnim ljudskim pravima i slobodama. Zato se postupajuće tužilaštvo u ovoj krivičnoj stvari našlo u ulozi političke policije i motora hipokrizije pravnog poretka u Republici Srbiji”, dodao je Pušica.

On je istakao da su svi ispitani svedoci potvrdili odbranu okrivljenih i istovremeno oborili tezu javne tužbe o postojanju političkog krivičnog dela. 

„U radnjama okrivljenih u ovoj situaciji nema protivpravnosti, jer se novinari i politički aktivisti u pravnoj državi ne progone za izneto mišljenje i politički stav povodom jednom nacionalnog gorućeg pitanja, pa bilo ono izneto i na oštriji i provokativniji način”, dodao je. 

Pušica je istakao da se sloboda govora i mišljenja, kao i pravo građana na okupljanje zbog gorućih političkih pitanja ne smeju podvrgavati bilo kakvom krivičnom progonu.

Dokazano je da su okrivljeni pozivali na nasilno svrgavanje predsednika Republike

Ipak, Više javno tužilaštvo u Beogradu, kako je na kraju suđenja rekao Viši javni tužilac Nikola Pantelić, ostaje pri navodima optužnog akta, te smatra da se u radnjama okrivljenih Damnjana Kneževića i Dejana Zlatanovića stiču svi bitni elementi krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

On pak smatra da je tokom postupka nesporno dokazano da su okrivljeni sa umišljajem zajednički izvršili navedeno produženo krivično delo, te da su u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja pozivali građane da se predsednik Republike silom svrgne.

Panetlić ističe da su svi akti preduzeti od strane okrivljenih, kao i njihovi govori na različitim mestima, nedvosmisleni i izgovoreni „u cilju da se izazove odluka kod građana, kako bi se nasiljem i neredima, odnosno silom svrgnuo predsednik države“.

Iz nastupa okrivljenih, dodao je on, proističe da okrivljeni svojim postupcima ne pozivaju građane na mirno deovanje poput izlaska na izbore.

On je istakao da su prisutni srušili zaštitnu ogradu, ali je Konstantinović više puta istakla da je Zlatanović preko ove ograde pao, pokušavajući da izveštava.

Presuda će biti objavljena 28. novembra u 11 sati.