Novinari i novinarke razgovaraće o neovlašćenom preuzimanju sadržaja, praćenju i dokazivanju povreda autorskog prava, kao i ulozi i odgovornosti urednika u očuvanju autorskih prava u digitalnom okruženju. Biće reči i o mogućnostima unapređenja samoregulacije u oblasti zaštite autorskih prava i predlozima za unapređenje propisa radi veće pravne sigurnosti novinara.

Prema evidenciji advokata UNS-a, tužbe radi zaštite autorskih prava (osim za fotografije) su retke, što ukazuje na nedostatke u postojećoj regulativi i sudskoj praksi. Zato je potrebno formulisati konkretne predloge i smernice koje će podstaći poštovanje autorskih prava, fer odnose među novinarima i medijima, i unaprediti profesionalne standarde.

Skup će poslužiti u izradi vodiča za onlajn medije, sa praktičnim uputstvima o primeni autorskih prava, primerima dobre prakse i savetima za prepoznavanje i rešavanje kršenja prava.

Zainteresovani se za učešće na skupu mogu prijaviti na imejl adresu nino.brajovic@uns.rs, slanjem imena i prezimena i redakcije u kojoj rade ili sa kojom sarađuju.

„Izuzetna nam je čast što je Udruženje novinara Srbije prepoznalo naš doprinos informisanju i očuvanju kulturnog identiteta rumunske nacionalne zajednice, dodelivši nam Povelju. Ona za nas ima posebno značenje, jer dolazi od najvažnijeg profesionalnog udruženja novinara u zemlji, i potvrđuje vrednost i kontinuitet našeg rada tokom osam decenija“, naveli su u „Libertatei“.

Direktorka NIU „Libertatea“ Mariana Stratulat istakla je da će ukazana časti i priznanje UNS-a „Libertatea“ čuvati kao podsetnik na svoju prošlost, ali i kao obavezu za budućnost – „da i dalje budemo odgovorni čuvari pisane reči i most između ljudi i kultura“.

Dubravka Aleksić, ali i PR RTS-a Duška Vučinić UNS-u su danas samo potvrdile ovu informaciju.

Kako UNS saznaje, zamenik urednika biće Marko Ivas, inače jedan od voditelja Jutarnjeg programa RTS-a, koji je na javni servis prešao sa Tanjug televizije, septembra 2024. godine.

Dubravka Aleksić je na mestu urednika Jutarnjeg programa nasledila Nenada Zorića koji je urednik Regiona (Jutarnjeg, Beogradskog programa i dopisništva) bio od septembra prošle godine.

* Napomena: Prvobitna verzija teksta je izmenjena tako što je skraćen za poslednja dva pasusa. 

Predlog dnevnog reda:

D N E V N I   R E D

1. Usvajanje dnevnog reda 

2. Izbor predsedavajućeg Skupštine, članova Radnog predsedništva, zapisničara, članova Verifikacione, Izborne i Komisije za žalbe.

3. Usvajanje Poslovnika o radu Skupštine

4. Izveštaj o radu između dve Skupštine (Uprava, Nadzorni odbor, Sud časti, Fond solidarnosti)

5. Diskusija o izveštajima o radu

6. Izveštaj Kandidacione komisije

7. Glasanje

8. Razno

9. Izveštaj Izborne komisije

10. Završna reč izabranog predsednika UNS-a

Za sve dodatne informacije molimo vas da se obratite Sekretarijatu Udruženja.

Izveštaj o radu UNS-a za prethodne četiri godine pogledajte u prilogu.

Rakočević je rekao da UNS neguje autonomnost, posebnost i različitost među članovima.

„UNS je udruženje koje zastupa ideju 'ni sluge, ni aktivisti' i zna da živimo u svetu pluralizma propagandi“.

Svim prisutnim članovima se zahvalio na poverenju i dosadašnjem radu.

„Diskusije koje smo danas vodili, odnos među ljudima koji različito misle, zaslužuju svako poštovanje i zahvalnost“, dodao je on.

Rakočević je rekao da dugujemo zahvalnost onima koji su pre mnogo decenija osmislili ovakav koncept UNS-a, koji istinski čuva svoju nezavisnost - i od projekata i od države.

„Iznesite sve ideje i sve što smatrate da bi trebalo uraditi u okviru UNS-a i u javnom prostoru. Ovo je vaš dom. Ovo je dom onih koji se nemaju gde požaliti, ali i dom onih koji imaju rešenja, koji ne padaju u očaj i koji žele da iznad svega bude profesija koju predstavljamo“, rekao je Rakočević.

Na Izbornoj skupštini UNS-a danas su izabrani i članovi Uprave i Suda časti UNS-a.

Za članove Suda časti izabrani su: Nikoleta Dojčinović, Rastislav Durman, Sandra Iršević, Gordana Petković i Branko Stanković.

Za članove Uprave UNS-a izabrani su: Goran Avramović, Mateja Agatonović, Dušan Albijanić, Milan Vlajić, Bogdan Vranješević, Aleksandar Grubeša, Dragana Deurić, Željko Dulanović, Gordana Eror, Petar Živković,  Sonja Ivković, Olivera Kovačević, Ružica Kovačević, Katarina Marinković, Nemanja Milošević, Olivera Milošević, Darinka Mihajlović, Marko Nedeljković, Dubravka Nikolić, Budimir Ničić, Neven Obradović, Aleksandra Orlić, Predrag Rava, Goran Sivački, Jovanka Stefanović Stanojević, Dragan Stojanović, Dragan Todorović, Slobodan Ćirić, Marija Ćurčija i Edib Honić.

Stojanović Rosić zahvalila se snimateljima  montažerki  i urednicima, koji su joj, kako je navela, dali šansu da njen prvi veliki projekat bude televizijski feljton “Biti poseban”.  

Ona je dodala da je obrazloženjem žirija koji je odlučivao o nagradi “Pera Todorović” opisano sve što je htela da prikaže TV serijalom o nacionalnim manjinama u Novom Sadu.

Žiri je tada rekao da se rad Stojanović Rosić izdvojio u konkurenciji po brojnim elementima

“Ovaj TV feljton je informativan, zabavan i nosi jasan autorski pečat. Sagovornici su odabrani s velikom pažnjom, a očigledno je da je autorka uspela da razgovara s njima ne samo kao novinarka, već i kao čovek“, naveo je žiri.

Nino Brajović: “Vreme, budi mi sudija” kao životno geslo Pere Todorovića 

Odlukom ovog žirija, nagrada UNS-a je prvi put dodeljena feljtonu koji je objavljen na televiziji. Iako su imali u vidu da je feljton kao dokumentarana forma svojstven štampi,  članovi žirija su rešili da iskorače od tradicionalnog posmatranja feljtona.

Od očekivanog i uobičajenog pristupa u izveštavanju razlikovao se i rad Pere Todorovića, a to je naglasio i generalni serketar UNS-a Nino Brajović.

“Kad god spomenemo Peru Todorovića, setim se njegovog životnog gesla, koje glasi: ‘Vreme, budi mi sudija’. Svima nama vreme je sudija. On kao da je osećao da će vreme koje će doći biti njegovo, a da vreme u kojem je živeo to nije bilo", rekao je Brajović.

Pera Todorović je, kako je naveo Brajović, živeo 55 godina, a zbog svojih novinarskih i političkih ideja, pet godina je bio u prognanstvu.

“Dvadeset puta je hapšen, zatvaran, osuđen na smrt, pa pomilovan.  U zatvoru je proveo pet godina, sedam meseci, jedanaest dana i devet sati. Iako je uređivao i izdavao 16 listova, objavio dva izvanredna romana, u vreme dok je živeo i stvarao, zbog svojih liberalnih političkih i slobodnih novinarskih shvatanja, bio je često osporavan i negiran”, dodao je Brajović.

Ipak, Pera Todorović je, kako je naveo, krajem prošlog i početkom ovog veka dobio satisfakciju i rehabilitaciju, kao jedna od najintrigantnijih ličnosti druge polovine 19. i početka 20. veka.

“Posebno je cenjen među svojim kolegama i smatra se rodonačelnikom modernog srpskog novinarstva, jer su njegove ‘Male novine’, koje su izlazile od 1889. do do 1903. godine, bile evropski format žurnalizma u tadašnjoj Srbiji. Nagrada koju dodeljujemo i kuća istovetna njegovoj rodnoj je naš dug prema njemu i njegovom novinarskom delu”, rekao je Brajović.

Branislava Milunov: Priznanje za lepe i iskrene priče o nacionalnim manjinama

Nagrada koja nosi ime Pere Todorovića danas je uručena peti put, a o njoj je odlučivao žiri u sastavu: Branislava Milunov (prošlogodišnja dobitnica i predsednica žirija), Olivera Kovačević, Dubravka Nikolić, Petar Živković i Mateja Agatonović.

Predsednica žirija Branislava Milunov navela je da su priče iz feljtona “Biti poseban” pažljivo koncipirane kako bi na jasan i topao način približile život nacionalnih manjina u Novom Sadu i pružile uvid u njihovu svakodnevicu, običaje i vrednosti.

“Sagovornici su sa lepotom i ponosom pričali o svojoj tradiciji i nasleđu. Govorili su o tome kako sve što su naučili od svojih roditelja prenose svojoj deci. I mi smo upoznali nacionalne manjine, zahvaljujući ovim pričama”,navela je Milunov.

Ona je dodala da je nagrada svojevrstan vid podrške Stojanović Rosić da nastavi da razvija svoj novinarski rad kroz kratke televizijske forme u nastavcima.

“Na sastanku članova žirija svi smo bili saglasni da bi ovaj feljton bio odličan i kada bi bio pretočen u tekst, a da ga multimedijalni elementi dodatno obogaćuju”, navela je Milunov

Članovi žirija su ujedno ohrabrili Bojanu Stojanović Rosić da ove TV priče u nastavcima pretoči i u knjigu, navodeći da u njoj ima dovoljno materijala za kvalitetno štivo.

Milunov je istakla da su priče lepe, iskrene i da prikazuju porodice i pojedince koji neguju sve karakteristike koje ih čine nacionalnom manjinom.

“Ono što je posebno kod njih jeste da ne žele da budu izdvojeni ili drugačiji, već jednostavno žele da ostanu svoji i da sačuvaju svoj identitet”, rekla je ona.

Demo Beriša: Nacionalne manjine -  most koji povezuje Srbiju i zemlju iz koje dolaze

O važnosti upoznavanja sa načinom života nacionalnih manjina govorio je i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša, koji je istakao da je bitno da ljudi spoznaju drugačije običaje, tradicije i kulturu, jer nas to povezuje.

“Juče sam u Bosilegradu rekao da mi, kao manjine, treba da budemo most koji povezuje zemlju porekla i Republiku Srbiju u kojoj živimo. Ni u kom slučaju, od detinjstva do penzije, ne treba da zaboravimo da nam je većina srpskog naroda pružila ljubav.

Beriša je istakao da su u Srbiji registrovana 24 nacionalna saveta nacionalnih manjina, koji svojim radom daju izuzetan doprinos njihovom položaju.

Osvrćući se na prošlost, kada su, kako je naveo, manjine bile izložene problemima zbog svog porekla, Beriša je rekao da se položaj manjina značajno poboljšao i da su dobile šansu da budu ravnopravne sa većinom.

Nikola Vučen: Verujem da će kuća “Pere Todorovića” na sledećoj dodeli izgledati sasvim drugačije 

Predsednik opštine Smederevska Palanka Nikola Vučen pozvao je Vladu Republike Srbije da pomogne da se projekat obnove kuće "Pere Todorovića" uspešno privede kraju.

“Siguran sam da će ovo biti mesto gde će se okupljati svi novinari sa teritorije Republike Srbije i šire, s obzirom na to da je u pitanju jedinstvena kuća. Ovakva kuća ne postoji nigde osim u Vodicama. Siguran sam da ćemo se mi potruditi da već za dve godine, kada bude nova dodela nagrada, ovo mesto i okolina izgledaju potpuno drugačije nego što je to danas”, rekao je Vučen.

Inače, uručenju nagrade prisustvovali su novinari i članovi zavičajnog društva Vidovača iz Vodica.

Kako na početku razgovora ističe za UNS, jubilej za zaposlene i saradnike u „Libertatei“ ima duboko simbolično i emotivno značenje. On nije samo povod za svečanost, već i trenutak za razmišljanje, sabiranje, zahvalnost i novu odgovornost.

„Osam decenija postojanja znači osamdeset godina neprekidnog rada – uprkos političkim promenama, društvenim izazovima, tehnološkim transformacijama i demografskim pritiscima. Za sve zaposlene u NIU „Libertatea“, to je podsetnik na veliku misiju koju nosimo: da budemo glas rumunske nacionalne zajednice u Srbiji, čuvari jezika, kulture, identiteta i istine“, istakla je ona.

Ovaj jubilej za njih je, kaže, i potvrda da vrednosti kao što su doslednost, odgovornost, profesionalizam i ljubav prema pisanoj reči nisu izgubile značaj.

„Istovremeno, on je i izraz kolektivnog ponosa – jer „Libertatea“ nije samo ustanova, već prostor pripadnosti, deo porodične istorije mnogih naših čitalaca, škola novinarstva, platforma za mlade autore, hronika života u jednoj multikulturnoj sredini“, navodi Stratulat.

Svako od nas zaposlenih danas, dodala je, oseća dužnost prema onima koji su postavili temelje ove ustanove, ali i obavezu prema budućim generacijama – da sačuvamo kredibilitet i kontinuitet, da otvorimo vrata novim formama izražavanja, ali bez odustajanja od suštine.

“U tom smislu, ovaj jubilej nije kraj jednog ciklusa, već početak nove etape u kojoj nastavljamo da svedočimo, povezujemo i stvaramo“, rekla  je Stratulat.

Ona naročito ističe ponos svih članova NIU „Libertatea“ na kontinuitet – činjenicu da „Libertatea“ nikada nije prestala da izlazi, čak ni u najtežim vremenima.

“Ponosni smo na stotine novinara, pisaca i saradnika koji su gradili ovu ustanovu, kao i na ulogu koju je „Libertatea”  imala u očuvanju rumunskog jezika, kulture i identiteta“, kaže Stratulat.

„Libertatea“ je deo porodične svakodnevice i simbol pripadnosti rumunske zajednice u Srbiji

Osim nedeljnika „Libertatea“, ova ustanova izdaje i brojne druge publikacije na rumunskom jeziku: dečji časopis „Bucuria copiilor“ , časopis za mlade „Tinerețea“, kulturni časopis „Lumina“, „Almanah”,  kao i brojne knjige na rumunskom i srpskom jeziku u okviru svoje izdavačke delatnosti.

„U ovoj ustanovi radi 24 stalno zaposlenih: novinari, lektori, tehnička i administrativna podrška. Pored toga, sarađujemo sa velikim brojem spoljnih saradnika i dopisnika širom Srbije“, kaže Mariana Stratulat za UNS.

Sajt je takođe, dodaje, postao neizostavan deo njihovog rada – posebno za mlađe čitaoce i dijasporu.

“Iako štampano izdanje i dalje ima svoju publiku, broj poseta našem sajtu raste, što nam pokazuje da smo na dobrom putu ka digitalnoj transformaciji“, rekla je Stratulat za UNS.

Kako s ponosom ističe, u redakciji nedeljnika „Libertatea” preovlađuje dobra energija.

„Poslednjih godina smo podmladili kolektiv, uključili nove ljude, doneli nove ideje i radimo u atmosferi poverenja, profesionalnosti i entuzijazma. Idemo u korak sa vremenom, ali se istovremeno ne odričemo onoga što čini suštinu naše misije – prisutnosti u svakodnevnom životu zajednice“, kaže Stratulat.

Naravno, navodi, izazovi postoje.

„Najveći od njih je sve manji broj pripadnika rumunske zajednice u Srbiji, što dugoročno može uticati i na broj čitalaca. Ipak, za sada uspevamo da održimo stabilan broj pretplatnika na štampana izdanja svih naših publikacija“, kaže ona.

Kako objašnjava, njihov model je i dalje prevashodno tradicionalan – ljudi svakog petka čekaju da im poštar donese „Libertateu”, posebno u ruralnim sredinama.

“Za mnoge je to postala lepa navika, pa čak i ritual. Sa nedeljnikom se poistovećuju, osećaju ga kao deo porodične svakodnevice“, kaže Stratulat.

Trenutni tiraž nedeljnika je 2.400 primeraka, ali, navodi,pošto je u pitanju porodični nedeljnik, broj čitalaca je znatno veći.

„Uzimajući u obzir da jedne novine u proseku čitaju tri do četiri člana porodice, može se reći da nas nedeljno čita oko 10.000 ljudi. Na to smo zaista ponosni“, kaže Mariana Stratulat.

Za rumunsku zajednicu u Srbiji, kako ističe, „Libertatea”  je više od novina – ona je simbol pripadnosti, prostora slobodne reči i povezanosti.

“Postojanje „Libertatee” daje osećaj stabilnosti i kontinuiteta – i starijim čitaocima, koji u novinama pronalaze lične priče, reportaže iz sela i sredina koje poznaju, i mlađima, koji u njoj nalaze prostor za izražavanje, prve objave, afirmaciju. Za mnoge porodice, čitanje ovog nedeljnika predstavlja tradiciju koja se prenosi generacijama. Upravo u tome je njena snaga“, kaže Mariana Stratulat.

Ona nije samo hronika događaja, pojašnjava, već i dokument vremena, svedočanstvo kulturnog, društvenog i duhovnog života Rumuna u Srbiji.

“Njeno postojanje ima duboku simboličku vrednost – ona je živi dokaz da jedan narod, ma koliko brojčano mali, može da sačuva svoj jezik, svoj identitet i svoju kulturnu posebnost u višenacionalnoj zajednici“, rekla je Stratulat za UNS.

Aktivnosti NIU „Libertatea”, podseća, finansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, „ali takođe realizujemo i projekte koje podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije“.

„Putem projekata Departmana za Rumune van granica Rumunije, dobili smo štampariju, što nam je dodatno olakšalo posao,  a sajt za sada funkcioniše kao besplatna platforma, bez komercijalizacije“, objašnjava Stratulat.

Jubilej će biti obeležen od 25. do 27. maja događajima u Pančevu i Vršcu

Direktorka NIU „Libertatea“  kaže da će jubilej kuće svečano obeležiti u periodu od 25. do 27. maja 2025. godine, u Pančevu i Vršcu, kroz kulturne i profesionalne događaje - naučni simpozijum, svečani koncert, izložbu posvećenu istoriji ustanove, promocije knjiga, kao i druženje sa bivšim i sadašnjim saradnicima i prijateljima „Libertatee“.

U okviru programa, značajno mesto, dodaje, zauzima i jubilarni koncert „Libertatea 80”, koji će biti održan u nedelju, 25. maja 2025. godine, u sali Narodnog pozorišta „Sterija” u Vršcu.

„Ovaj kulturno-umetnički događaj počinje u 18 časova otvaranjem retrospektivne izložbe 'Libertatea 80', nakon čega će biti prikazan dokumentarni film posvećen osam decenija rada NIU „Libertatea”, u produkciji Radio-televizije Vojvodine – redakcije na rumunskom jeziku. Od 19 sati, uslediće svečani folklorni koncert u izvođenju Orkestra Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine, dečjeg hora Rumuna, vokalnih i instrumentalnih solista iz Srbije i Rumunije“, najavljuje Stratulat.

Specijalni gosti večeri biće Nikoleta Vojka, legenda banatske pesme, iz Temišvara,  Adrijan Kalin Boba, operski pevač Nacionalne opere u Temišvaru i Jonel Kuđija, glumac Narodnog pozorišta „Sterija“ iz Vršca.

„Koncert je zamišljen kao svečano veče posvećeno kulturi, tradiciji i prijateljstvu, u znak zahvalnosti svima koji prepoznaju značaj trajanja jedne manjinske ustanove posvećene rečima, muzici i identitetu“, kaže Mariana Stratulat.

U okviru obeležavanja jubileja biće organizovan i naučni simpozijum pod naslovom „Libertatea – 80 godina u službi rumunske reči: memorija, identitet i kontinuitet“.

Simpozijum će biti održan u ponedeljak, 26. maja 2025. godine, u prostorijama NIU „Libertatea” u Pančevu, sa početkom u 10 sati.

„Ovaj skup će okupiti lingviste, istoričare, publiciste i novinare iz Srbije, Rumunije i drugih zemalja, koji će svojim izlaganjima doprineti sagledavanju uloge koju je „Libertatea” imala i ima u očuvanju jezičkog i kulturnog identiteta rumunske zajednice. Radovi sa simpozijuma biće objavljeni u posebnom zborniku“, kaže Stratulat.

Centralni događaj obeležavanja jubileja, ističe, biće svečana akademija, koja će biti održana u utorak, 27. maja 2025. godine, sa početkom u 11 sati, u svečanoj sali Gradske uprave Grada Pančeva.

Program će obuhvatiti obraćanja gostiju, projekciju dokumentarnog filma posvećenog jubileju, kao i retrospektivnu izložbu „Libertatea 80”, koja će vizuelno predstaviti najvažnije momente iz istorije institucije.

Nakon zvaničnog dela programa, u prostorijama redakcije će se održati i manifestacija „Jedna izdavačka godina u jednom danu”, tradicionalni prikaz izdavačke produkcije ove ustanove.

Ovom prilikom, objašnjava Stratulat,  biće dodeljena prestižna nagrada „Knjiga godine”, namenjena najznačajnijem izdanju u prethodnom izdavačkom ciklusu.

Umetnički deo manifestacije upotpuniće izložba slika poznatog umetnika Viorela Nikolajevića, dugogodišnjeg saradnika i prijatelja „ Libertatee”, čija dela nadahnuto svedoče o prostoru, svetlosti i duhovnosti Banata.

„Na ovaj način želimo da simbolično zaokružimo praznik pisane reči, kulture i stvaralaštva, u duhu trajnih vrednosti koje naša ustanova neguje već osam decenija“, rekla je Stratulat za UNS.

Stojanović Rosić nagrađena je za televizijski serijal „Biti poseban“, emitovan na TV Prva, a ovo je prvi put da nagrada pripadne televizijskom feljtonu.

Nagradu za feljton „Pera Todorović“ UNS je ustanovio 2016. godine. Dodeljuje se svake druge godine u maju, a uručuje u novinarskoj kući „Pera Todorović“ u Vodicama kod Smederevske Palanke koju je Udruženje novinara podiglo zajedno sa Zavičajnim društvom Vidovača i Skupštinom opštine Smederevska Palanka.

Dodeli nagrade prisustvovaće ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša, predsednik opštine Smederevska Palanka Nikola Vučen, prethodna dobitnica i predsednica žirija Branislava Milunov i kolege novinari i članovi zavičajnog društva Vidovača iz Vodica.

Dosadašnji dobitnici nagrade su Milorad Đoković (2017. godine) za feljton o Petru Kočiću u „Politici“, Jovanka Simić (2019. godine) za feljtone „Vojvodina od Majske skupštine do prisajedinjenja“ i „Vojvodina – čedo umnih i upornih predaka“ u „Večernjim novostima“, Dragoljub Stevanović (2021. godine) za seriju tekstova „Ivan Vdović VD i 40 godina od novog talasa“ u „Politici“ i Branislava Milunov (2023. godine) za feljton „Slušate sada Studio B“ objavljen u listu „Danas“.

Biće reči o tome kakav je odnos uredništava prema ovim temama, i koliko slobode i odgovornosti ima fotograf u takvim situacijama. Naši sagovornici biće Marko Đurica, fotoreporter agencije Rojters, i Uroš Arsić, fotoreporter frilenser.

Prijave su obavezne i šalju se na mejl: novinar@uns.rs do 28. maja 2025. godine.

Zabeleženi su fizički napadi na novinarku Južnih vesti Tamaru Radovanović i snimatelja N1 Marjana Vučetića, kao i privođenje dopisnika SBS-a iz Niša Nikole Doderovića i fotoreportera Gavrila Andrića.

MAPMF: Otkazi bez obrazloženja

Na platformi Mapping Media Freedom (MAPMF), inače platformi konzorcijuma Media Freedom Rapid Response (MFRR) podseća se da su urednica vikend izdanja „Politike“ Sandra Gucijan i urednica Hronike Dorotea Čarnić obaveštene da će nakon više od 20 godina rada, odlukom vlasnika ovog lista Bobana Rajića, biti proglašene tehnološkim viškom.

Navedeno je i da ovu odluku o otkazima rukovodstvo još uvek nije obrazložilo.

Podsetimo, kako je rekla Dorotea Čarnić za UNS, ona i koleginica Gucijan veruju da otkaz ima političku pozadinu s obzirom na to da obe „od pada nadstrešnice i početka studentskih protesta nisu krile da podržavaju studente“.

„Posao u hronici podrazumeva i bavljenje delikatnim temama kao što su pad nadstrešnce, zvučni top, napadi na studente, korupcija, kriminal...  Nisam se uvek poslednjih meseci slagala sa uređivačkom politikom, jer nisam želela da učestvujem u tome da svojim pisanjem i uređivanjem na bilo koji način zaštititim odgovorne za teška krivična dela. Moji politički stavovi ni na koji način nisu mogli da nanesu štetu listu 'Politika', niti su uticali na moju profesionalnost,“ rekla je tada Čarnić za UNS.

Gucijan je za UNS istakla da je ovo prvi put da se ovako otpušta u „Politici“ i navela da novinari „Politike“ nikada ranije nisu doživeli tako iznenadne i momentalne otkaze.

Kako je UNS podsetio, a preneto je na Mapping Media Freedom platformi, novinarka „Novosti“, čiji je vlasnik takođe Boban Rajić - Vojislava Crnjanski Spasojević navela je da je dan nakon objavljivanja fotografije sa protesta ispred Ustavnog suda na svom „Instagram“ profilu dobila otkaz.

Među alarmantim slučajevima i napad na novinarku Južnih vesti Tamaru Radovanović

Na platformi MAPMF upozorili su i na napad na novinarku Južnih vesti Tamaru Radovanović, koji se dogodio prošlog vikenda dok je snimala odlazak autobusa koji su prevozili ljude sa mitinga Pokreta za narod i državu, održanog u Nišu.

Kako je za UNS rekla Radovanović, u trenutku napada, snimala je kako građani zvižde autobusima koji prevoze ljude koji su bili na mitingu.

„Dogodila se i rasprava nekih ljudi za koje pretpostavljam da su bili učesnici SNS skupa, sa policijom, kada mi je prišao, meni nepoznat muškarac i gurnuo mi ruku, pokušavši da mi izbije telefon iz ruke”, dodala je Radovanović.

Kako je objasnila za UNS, muškarac koji je pokušao da joj izbije telefon iz ruke tražio je da je policajac udalji, kako on ne bi napravio problem.

“Policajac u civilu me je preveo sa druge strane ulice i poručio mi da ‘ne izazivam tenziju’. Ubrzo sam sa kolegama otišla odatle, tako da ne znam šta se desilo sa njim", apostrofirala je Radovanović.

UNS je tada tražio od nadležnih da hitno pokrenu postupak protiv odgovornog za napad na Radovanović. 

Iz mreže SafeJournalists su naveli, a preneto je na MAPMF, da ovaj incident predstavlja još jedan neuspeh policije da zaštiti novinare, čime se drugima omogućava da ih napadaju bez posledica.

Na MAPMF i privođenje dopisnika SBS-a Nikole Doderovića

Tokom izveštavanja sa mitinga u Nišu, dopisnika australijskog SBS radija Nikolu Doderovića privela je policija.

Doderović je tog dana za UNS rekao da je bio sa studentom Filozofskog fakulteta u Nišu, kada ih je na Trgu kralja Milana zaustavilo šest-sedam pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.

 „Tražili su nam lične karte i novinarske legitimacije, a potom priveli na razgovor. Bili su saradljivi, ispitivali su nas šta smo radili i zašto smo došli da snimamo. Zadržani smo bili na razgovoru više od sat i po vremena, što je bilo nepotrebno“, rekao je Doderović.

UNS je pozvao policiju da ne ometa novinare u njihovom radu, već da im kada ih neko ometa pri obavljanju posla pruži zaštitu, a informacija o tome preneta je i na platformi Mapping Media Freedom.

Evidentirani i napad na snimatelja N1 Marjana Vučetića i fotoreportera Gavrila Andrića

Na skupu SNS-a u selu Makovište kod Kosjerića, koji je održan dan ranije napadnut je i snimatelj N1 Marjan Vučetić.

Kako je za UNS rekao Vučetić, ispred crkve u selu postavljena je šatra.

„Ušao sam unutra da snimim, kada me je sa leđa napao najpre jedan muškarac, a onda još nekolicina njih. Prvo su me psovali, a onda i udarali u leđa dok nisam izašao napolje“, rekao je Vučetić, a preneto je na platformi.

UNS je tog dana, što je naveo i MAPPMF, tražio od nadležnih da pokrenu postupak protiv odgovornog za napad na snimatelja N1 Marjana Vučetića.

Na platformi je evidentirano i privođenje Gavrila Andrića, koje se dogodilo sredinom maja dok je izveštavao sa protesta ispred suda u Novom Sadu.

Andrić je za NUNS tada rekao da se, dok je fotografisao, našao između policijskog kordona i ograde, pri čemu su ga policajci gurali i priveli.

Na platformi su podsetili da je UNS tada izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog sve većeg broja napada na novinare, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i narušavaju pravo javnosti da bude blagovremeno informisana iz što više izvora.

Stare pozicije ovih kanala sada zauzimaju Agro TV na mestu 22, Superstar 3 na poziciji 17 i Studio B na poziciji 14.

O ovim promenama nema informacije na zvaničnom sajtu MTS-a. Poslednje dostupno obaveštenje o renumeraciji, koja se ne odnosi na ove promene, je od 19. maja 2025. godine.

Udruženje novinara Srbije (UNS) razgovaralo je sa generalnim direktorom MTS-a Vladimirom Lučićem koji je rekao da se pozicije kanala „često menjaju na zahtev korisnika i da nema konkretne informacije za navedene kanale“.

Kao primer kanala koji su i ranije premeštani na bolje pozicije na zahtev publike naveo je Superstar kanale.

Poređenja radi, na SBB-u Insajder TV se nalazi na poziciji 20, Blic TV na 17, dok je Euronjuz na 14. mestu.

U ponudi Jetel-a ovi kanali su na pozicijama 10 (Blic), 11 (Insajder) i 12 (Euronjuz).

Sa učesnicima će razgovarati Momir Turudić, Biljana Radulović i Igor Pavićević, iskusni novinari i fotoreporteri, koji su izveštavali o izbeglicama i izbegličkim krizama u Srbiji i svetu. 

Polaznici obuke imaće priliku da čuju izbeglice iz Sirije, Iraka i Burundija, koje su utočište pronašle u Srbiji. Oni će sa novinarima koji učestvuju na obuci podeliti svoje priče i iskustva u komunikaciji sa medijima.

Na osnovu prethodnih iskustava UNHCR i UNS očekuju da će ova vrsta obuke doprineti boljem razumevanju teme prinudnog raseljenja i standarda za profesionalni rad novinara. 

Polaznike obuke pozdraviće Sufijan Ađali, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije i predstavnik Delegacije EU u Srbiji.

Pozivamo novinare i urednike u medijima da se prijave na obuku do 28. maja 2025. godine na imejl: ana.petronijevic@uns.rs

Za novinare i urednike lokalnih medija biće obezbeđen smeštaj i nadoknađeni troškovi prevoza.

Broj mesta je ograničen, a učešće će biti potvrđeno od strane organizatora.

„U Gazi ljudi umiru od gladi pred našim očima. Mi novinari ne smemo biti saučesnici. Patnja civila se produbila poslednjih nedelja zbog sprečavanja humanitarnog pristupa enklavi. Ljudi u Gazi umiru od gladi dok mi u očaju posmatramo kako se situacija pogoršava. Do sada su ubijene desetine hiljada ljudi, uključujući više od 200 medijskih radnika“, navodi DNS.

Sistematski napadi na novinare, ističu, kao i sprečavanje pristupa stranim reporterima su neprihvatljivi.

„U takvim uslovima, preživeli palestinski novinari i medijski radnici nose nezamisliv teret dokumentovanja rata. Iza svake vesti iz Gaze stoji medijski radnik koji je rizikovao svoj život da bi to rekao svetu. Često poslednji put. Uprkos njihovoj žrtvi da svetu prenesu verodostojne informacije o Gazi, zločini protiv čovečnosti se nastavljaju. Solidarnost sa palestinskim kolegama nije samo pitanje profesionalne etike, već i fundamentalnog ljudskog dostojanstva“, podvlači DNS.

Društvo novinara Slovenije apeluje na novinare širom sveta: Pitajte političare šta će učiniti povodom namernog izgladnjivanja naroda Gaze

Kao novinari, ističu u apelu, imamo profesionalnu i etičku dužnost da ne ćutimo pred najozbiljnijim kršenjima ljudskih prava.

“U Gazi se sistematsko i namerno izgladnjivanje civilnog stanovništva odvija pred očima celog sveta. Ovo nije humanitarna kriza bez odgovornosti – ovo je politički motivisana tragedija. I o tome moramo glasno i jasno da govorimo“.

Stoga, oni pozivaju novinare širom sveta da pitaju političare šta će uraditi.

„Zahtevajte odgovore. Insistirajte na istini. Ne zadovoljavajte se praznim rečima ili izbegavanjem. Pitajte ih direktno: Šta ćete učiniti da ovo zaustavite? Kako ćete sprečiti dalje patnje? Ne možemo i ne treba da budemo samo posmatrači. Ćutanje je oblik saučesništva. Naša profesija nije neutralna kada su u pitanju zločini protiv čovečnosti – naša profesija je da tražimo istinu i osiguramo odgovornost“, navodi dalje DNS.

Novinari širom sveta – ujedinimo svoje glasove! Ne smemo biti saučesnici u zločinima ćutanjem 

„Ono što se dešava u Gazi nije skriveno. To je dokumentovano, upozorio je palestinski novinar Farid Tamalah, a prenosi DNS.

„Očekujem više od svojih kolega širom sveta.Da više izveštavamo o tome šta se dešava u Palestini, i što je još važnije, da budemo uravnoteženiji i iskreniji kada govorimo o genocidu“, prenosi DNS u apelu reči Farida Tamalaha i dodaje:

„’Novinari bi trebalo da oštrije ispituju političare, a ne da budu ljubazni. Političari neće reagovati osim ako ne bude velikog pritiska javnosti i novinara. Kao novinari, želimo da kažemo istinu i otkrijemo šta se dešava iza kulisa. I to je upravo ono što nam treba. Nažalost, ono što se dešava u Palestini ne dešava se iza kulisa – dešava se ispred kamera. Uživo. Niko ne može reći da ne zna ili da nije znao. Genocid i glad se ne kriju. Potrebna nam je veća pažnja i veći pritisak da ovo zaustavimo’“, naglasio je Tamalah, a prenelo Društvo novinara Slovenije u apelu upućenom kolegama širom sveta.

U ovom trenutku, kako kaže glavni urednik srpskog servisa Glasa Amerike Bratislav Đorđević za UNS, redakcija VoA nema nikakvih informacija o tome kada će biti doneta nova sudska odluka i kada će se novinari srpskog servisa vratiti na posao.

“Znamo da se izuzetno mali broj kolega iz tri do četiri jezička servisa vratio, ali niko iz Evroazijske divizije, kojoj pripada i Srpski servis“, naveo je on.

Zabrinuti za kolege sa kojima je saradnja naglo prekinuta, kao i za novinare na prinudnom odmoru koji se nalaze u potpunoj neizvesnosti, zaposleni u Glasu Amerike, kako kaže urednik Srpskog servisa, sa strepnjom iščekuju ishod predstojeće sudske odluke.

Ipak, Đorđević ukazuje na to da ni pozitivan sudski epilog i povratak novinara na posao na bi bili garancija da će VoA u sledećoj fiskalnoj godini biti finansiran iz budžeta.

„Te dve stvari nisu ni u kom slučaju povezane. Štaviše, u predlogu budžeta koji je Bela kuća poslala Kongresu za fiskalnu 2026. godinu, Američka agencija za globalne medije (USAGM), koja nadgleda rad Glasa Amerike, Radija Slobodna Evropa i ostalih sestrinskih organizacija, određena je kao jedna od onih koje se gase“, naveo je on.

Odluku o ovom predlogu budžeta doneće Kongres, koji je, kako podseća Đorđević, 1942. godine i uspostavio Glas Amerike.

„Da li smo danas, 2025. godine, ispunili svoju misiju i da li je vreme da više ne postojimo? Tu odluku treba da donese Kongres. Ipak, posmatrajući kako u izveštajima nevladinih organizacija sloboda medija na globalnom nivou iz godine u godinu opada, autoritarni režimi guše i medije i ljudska prava, dok korupcija cveta – ne bih rekao da smo došli do trenutka kada Glas Amerike više nije potreban“, rekao je on.

Đorđević: Odluku o poništavanju prvostepenih presuda u korist Glasa Amerike donele i sudije koje je Tramp postavio tokom prvog mandata

Podsetimo, administracija Donalda Trampa je u martu 2025. godine donela izvršnu naredbu, kojom je smanjeno finansiranje USAGM-a, a nakon ove uredbe USAGM je novinare VoA poslala na prinudni odmor. Šestoro novinara tužilo je USAGM, navodeći da je gašenje VoA i slanje radnika na prinudni odmor protivzakonito.

Prvostepeni sud u Njujorku je u martu doneo odluku kojom je naložio da Glas Amerike nastavi sa radom i da se zaposleni vrate na posao, dok je prvostepeni sud u Vašingtonu to učinio u aprilu. Ipak, Apelacioni sud u Vašingtonu je početkom maja poništio ove odluke, čime je obustavljen rad Glasa Amerike i povratak zaposlenih na posao do nove sudske odluke.

Odluku o poništavanju prvostepene presude je, kako ukazuje Đorđević, donelo tročlano sudijsko veće Apelacionog suda, sa dvojicom sudija koje je postavio Donald Tramp tokom svog prvog mandata.

On je naveo da su advokati koji zastupaju zaposlene u Glasu Amerike i direktora Majkla Abramovica početkom maja tražili da Apelacioni sud u Vašingtonu punom sastavu ponovo razmotri žalbu vlade.

Odluka o gašenju VoA znači i napuštanje SAD za 50 novinara

U jeku iščekivanja nove presude, honorarni saradnici su prošlog četvrtka drugi put dobili obaveštenje o raskidu ugovora, ovog puta, kako kaže Đorđević, zaključno sa 30. majem. Prvi talas otkaza bio je u martu, kada se situacija zakomplikovala.

„To su ljudi koji su, kao i svi ostali u Glasu Amerike, potpuno posvećeni ispunjavanju misije koju je Glasu Amerike poverio Kongres, a to je da izveštavaju objektivno, fer i sveobuhvatno, da budu odraz cele Amerike, a ne samo jednog dela američkog društva i na to smo svi mi obavezani zakonom“, rekao je Đorđević.

Među najugroženijima je, upozorio je Đorđević, oko 50 novinara, koji su u VoA došli na osnovu programa J-1 viza. U slučaju da sud ne spreči i ovaj drugi pokušaj njihovog otpuštanja, oni će, kako je naveo, morati ubrzo da napuste SAD i vrate se u zemlje iz kojih su došli.

„Neki od njih u veoma neprijateljski nastrojene sredine, gde im je i život ugrožen. Tako da, u nedostatku boljeg opisa, rekao bih da smo izuzetno zabrinuti, pre svega zbog kolega i situacije u kojoj se nalaze, ali i činjenjice da već više od dva meseca Glas Amerike nije prisutan u životu oko 360 miliona ljudi, koliko se nedeljno, do prekida programa 15. marta, oslanjalo na nas za tačne, proverene i izbalanisrane informacije, a sada su na udaru lažnih vesti i dezinformacija“, rekao je on.

Ranković: Verujem da će u najboljem slučaju raditi samo zaposleni u Vašingtonu

Jedan od novinara sa kojima je prekinuta saradnja Rade Ranković nije optimističan po pitanju nastavka rada Glasa Amerike. On navodi da veruje da do septembra Glas Amerike može u potpunosti prestati sa radom.

„Većina je već dobila otkaz. Ako ga još niste dobili, stići će, samo je pitanje dana. Uprkos sudskim odlukama, mislim da će oni tražiti nove načine da ugase Glas Amerike. Mi iz Srbije vidimo kako se ovde odluke ponekad sprovode mimo pravosuđa i zakona. Mislim da će i tamo pokušati nešto slično“, rekao je Ranković i dodao da honorarcima isplaćuju poslednje zarade – za mart.

U najboljem slučaju će, kako procenjuje Ranković, opstati samo stalno zaposleni u Vašingtonu.

„Tu postoje ‘tri kruga pakla’: prvi čine dopisnici i honorarci širom sveta, drugi honorarci u Vašingtonu i na kraju stalno zaposleni u Vašingtonu. Prva dva su već očišćena, a što se tiče stalno zaposlenih – kako bude“, naveo je on.

Rade Ranković kaže da je ovakav razvoj događaja za njega bio očekivan nakon pobede Trampa.

„Kada sam video da je Tramp pobedio na izborima, odmah sam pomislio da je samo pitanje dana kada će Glas Amerike biti ugašen. Takve pokušaje imao je i tokom svog prethodnog mandata. Vlast je preuzeo 20. januara, a mi smo nakon toga opstali još samo mesec i po dana. Nažalost, Glas Amerike nastao tokom Drugog svetskog rata nije uspeo da preživi Trampa“, istakao je Ranković.

Abramovic: Saradnici sa kojima je prekinuta saradnja bili su ključni deo redakcije

O masovnom otpuštanju oglasio se i direktor Glasa Amerike Majkl Džošua Abramović koji je u Fejsbuk objavi napisao da su honorarni saradnici bili među najtalentovanijim novinarima, kao i da su bili ključni za rad ove medijske kuće.

„Saradnici sa kojima je prekinuta saradnja su bili ključni deo naše misije i dali su ogroman doprinos važnom radu Glasa Amerike. Mnogi su pobegli od tiranije u svojim zemljama kako bi ispričali američku priču o slobodi i demokratiji“, napisao je Abramovic.

Direktor Glasa Amerike naveo je da, koliko mu je poznato, Američka agencija za globalne medije (USAGM) nije pružila objašnjenje za ovu odluku. Dodao je da će organizacija nastaviti da pruža podršku otpuštenim saradnicima, naročito onima koji se suočavaju sa opasnostima povratka u zemlje iz kojih su došli.

„Nastavićemo da činimo sve što možemo kako bismo pomogli pojedinačnim saradnicima, posebno onima koji se suočavaju sa mogućim povratkom u neprijateljska okruženja“, poručio je direktor Glasa Amerike.

Abramovic je naveo i da će nastaviti da se zalaže za vraćanje Glasa Amerike njegovoj zakonskoj misiji.

Bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Majkl Kirbi rekao je da su novinari Glasa Amerike posvećeno radili na stvaranju slike o boljoj budućnosti.

“Glas Amerike je u tome uspeo, jer novinari sa različitih područja, koji poznaju i razumeju brojne zemlje, neposredno razgovaraju sa ljudima. Ukoliko ne budemo obazrivi, ljudi se mogu izolovati, a to nije dobro”, rekao je Kirbi za N1.

Od optimizma do neizvesnosti

Iz razgovora sa kolegama Rade Ranković zaključio je da novinari-saradnici i zaposleni u Glasu Amerike ovu situaciju doživljavaju emotivno, imajući u vidu da utiče na njihovu svakodnevicu.

„Stalno zaposleni tamo imaju vize, za razliku od honoraraca, kojima su vize često bile uslovljene upravo radom u Glasu Amerike. Kada im prestane radni angažman, obično izgube i vizu, ili pokušavaju da nađu neki drugi način da ostanu u zemlji. Naravno, čak i ako ostanu, pitanje je šta će raditi. Koliko novinarskih poslova na srpskom jeziku uopšte postoji u Americi? Verujem da je to vrlo ograničen broj“, podsetio je Ranković.

Branislav Đorđević kaže da su novinari VoA pod stalnim stresom, što ni ne treba da čudi, imajući u vidu to da ova redakcija od 15. marta praktično ne postoji.

„Svi smo većinu ova poslednja dva meseca proveli na prinudnom odmoru, očekujući jednu, drugu, treću odluku suda… Dve pozitivne, pa jedna negativna, malo nade i optimizma, pa onda opet neizvesnost“, naveo je on.

Ova situacija pogodila je i Srpski servis, koji masovni prekid saradnje sa honorarnim saradnicima nije zaobišao.

„Srpski servis ima troje novinara koji su pogođeni otkazima, poslatim u četvrtak, ali pored njih još sedmoro dopisnika u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu, koji su takođe prethodne nedelje dobili poruke o raskidu ugovora. Sve su to strašne stvari, jer to su ljudi koji su obavljali veoma važan posao, učestvovali u misiji koja, bar ja verujem, ima izuzetno mnogo smisla i radili svoj posao pošteno i vrlo često izuzetno. Niko od njih – kao ni oni koji su još na prinudnom odmoru - ne zaslužuje da bude u ovoj situaciji“, naveo je on. 

O položaju medija u ovom procesu, za Udruženje novinara Srbije govorio je Enes Halilović, novinar portala "Kazaljka.net" i pisac iz Novog Pazara. 

Kako komentarišete ishod ovogodišnjeg konkursa za sufinansiranje medijskih projekata koji je raspisao Grad Novi Pazar, gde je odlučeno da se 75 odsto sredstava dodeli Radio-televiziji Novi Pazar? 

Najpre, dobro je što konkurs uopšte postoji. Ali, takva praksa se ponavlja svake godine. Deset godina unazad Novi Pazar iz nekog razloga finansira ogromnim sredstvima tu lokalnu televiziju. Mislim da to nije dobro i da bi sredstva morala pravednije da se raspodele za sve medijske aktere. Poznajem te ljude iz RTV-a, neki su mi prijatelji, te nemam ništa protiv njih lično kada ovo govorim. Ne volim da zameram ništa ljudima javno, već isključivo u četiri oka. Ipak, mislim da je pravednija raspodela potrebna i poželjna. 

Šta mislite o čitavom procesu projektnog sufinansiranja — da li je fer, transparentan? 

Proces je možda dobro zamišljen zakonski, ali bi trebalo da se promene pravila, da ne može niko da bude dominantan pri raspodeli sredstava u sredinama gde nemate samo jedan lokalni medij. Da komisije pravedno odlučuju, pravilnici nam ne bi bili ni potrebni, već bi sredstva bila raspodeljena na ravne časti. Takođe, važno je da budu finansijski podržani i mediji koji još uvek nisu toliko gledani ili čitani, ali imaju kvalitetan program, jer je to ono što nam treba. 

Kakva su Vaša iskustva sa promenom načina bodovanja i prijavljivanja, usled izmene Pravilnika o sufinansiranju medijskih projekata i uvođenja Jedinstvenog informacionog sistema? 

Uopšte ne razmišljam ni o kakvim pravilnicima, ja se samo trudim da radim dobro svoj posao. Davno sam uvideo da baš i ne mogu da promenim društvo. Mogu jedino da pravedno i pošteno radim svoj posao. Kad bi svi radili svoj, bilo bi nam mnogo bolje.  

Koliki udeo ima projektno sufinansiranje preko državnih konkursa u finansiranju BZK ,,Preporod” koja je učestvovala na konkursu u Novom Pazaru, a u okviru koje posluje portal "Kazaljka.net"? 

Projektno sufinansiranje dobrim delom puni budžet portala "Kazaljka.net". Na taj način saradnici dobijaju honorare. Imamo i donacije, a praktikuje se i volonterski rad. Ja sam godinama radio volonterski za taj portal, kao još neke kolege. Portal ,,Kazaljka” se trudi da opstane sa svojim kvalitetnim sadržajima, bilo preko projektnog sufinansiranja, bilo preko donacija koje dobijamo, ili putem članstva.  

Kad je reč o samom "Preporodu", tu nema mnogo novca. Uglavnom članovi ove najstarije bošnjačke organizacije doniraju ili uplaćuju članarine. Doniraju i knjige, daju donacije za kiriju i projekte. Nekada imamo i sufinansirane projekte, ali ,,Preporod” pretežno opstaje na donacijama. Sigurno je bilo najmanje 13-14 godina kad nisam dobio nikakav honorar, nego sam samo volonterski radio. Dobri ljudi su pomagali, naši radnici iz Luksemburga, kao i ljudi odavde, prosvetni radnici i još neki građani. 

Teško je raditi na projektima iz domena kulture. Svestan sam koliko u našoj državi ima nevladinih organizacija koje sprovode lažne projekte, koje ništa ne rade, ali ni time se ne bavim. Ja sam pisac, objavio sam 18 knjiga, trudim se da uradim nešto, da ostane nešto iza mene, a nemam brigu da li neko radi pravedno i da li neko deli nešto pravedno. Kad bih razmišljao o tome, poludeo bih. 

Ko se u Vašoj organizaciji bavi projektima? Da li imate dovoljno kapaciteta za to? 

Ja se bavim time koliko mogu, ali imamo jednog izvanrednog člana koji je jako dobar pravnik i ima dobre živce i smisla za projekte. On se zove Ersin Hasanović. On je direktor "Preporoda" i u najvećoj meri nosi sve aktivnosti "Preporoda". Ersin je najzaslužniji za procvat rada "Preporoda" od 2018. godine, jer je najviše doprineo svojim radom i ličnim finansiranjem. 

Ersin radi i na projektima za "Kazaljku", uz pomoć dve naše aktivistkinje. Jedna je univerzitetska profesorka, a druga je menadžerka u privredi. Uključuju se i mladi pisci koji takođe učestvuju u realizaciji projekata. 

Šta su Vam najveći izazovi po pitanju projektnog sufinansiranja? 

Najveći izazov je da budemo strpljivi dok čekamo da neko prepozna kvalitet našeg rada. 

Kako se finansirate kada nemate projekte? 

Nikako, radimo volonterski. Bili smo spremni na to kada smo ušli u ovaj posao, jer ga volimo i uporni smo. Verujemo da se kvalitet uvek isplati.  

Konkurisali smo i kod nekih stranih donatora, ali nismo tu imali nekog velikog uspeha. Tamo se nismo susretali sa dobronamernim ljudima. Negde nas ne uzimaju za ozbiljno, jer mi nismo ljudi koji niti protežiramo nikakvu politiku, niti nas neka politika protežira. Tako da, uglavnom, nas smatraju za neke zanesenjake, za neke ljude koji su potpuno zaneseni, čudaci. Uglavnom, nas ti stranci ne doživljavaju ozbiljno, ali nadam se da će i to da se promeniti. 

Šta bi moglo da doprinese finansijskoj stabilnosti nevladinih organizacija? 

Pravednija raspodela dobara u društvu, ukratko rečeno. Ali realno, opet kad pogledate, moram da kažem jednu dobru stvar. Nikad u istoriji nismo imali više nevladinih organizacija nego danas i nikad akteri nevladinih organizacija nisu imali veći uticaj. Ovo je povoj nekog novog društva, pa će vreme iskristalisati da one najbolje organizacije opstanu, da budu tu. 

O ovoj temi za Udruženje novinara Srbije govorila je Dragana Čabarkapa, izvršna direktorka i glavna urednica sinos.rs, jedna od osnivača Sindikata novinara i medijskih radnika Srbije (SINOS).

Kao dugogodišnja zagovornica ideje o razvoju lokalnih i regionalnih javnih servisa, ona smatra da je model projektnog sufinansiranja „od samog početka bio pogrešno postavljen“.

„Pre nego što je uveden ovaj sistem, Srbija je imala mrežu lokalnih medija – tadašnjih javnih preduzeća – koji su, uprkos pritiscima, u velikoj meri profesionalno obavljali svoj posao. Danas toga gotovo da nema. Projektno sufinansiranje je deo šire priče o urušavanju profesionalnog novinarstva“, ističe Čabarkapa.

Podseća da su još ranije medijske studije i strategije predviđale razvoj lokalnih i regionalnih javnih servisa kao ključnu meru za unapređenje informisanja građana.

Iako je ova ideja u početku imala podršku stručnjaka i bila uključena u strateške dokumente, kako ističe Čabarkapa, u izradi zakona iz 2014. godine izostavljena je bez obrazloženja,.

„I pored brojnih pokušaja da se ovaj model vrati u strateške dokumente i zakone, predlozi su konstantno odbacivani – kako od strane vlasti, tako i predstavnika pojedinih medijskih udruženja“, dodaje ona.

Tokom protekle decenije, prema njenoj oceni, nije došlo do napretka u kvalitetu sadržaja koji se finansiraju iz javnih sredstava. Naprotiv, smatra da je sistem često korišćen za podršku poslušnim medijima, a ne onima koji zaista rade u javnom interesu.

„Projektno sufinansiranje nema mnogo veze sa javnim interesom. Ima, međutim, sa interesima vlasnika medija koji funkcionišu kao PR servisi vlasti“, ocenjuje Čabarkapa.

Posebnu pažnju skreće na kriterijume i komisije koje odlučuju o dodeli sredstava.

„Kriterijumi su nejasni ili ih uopšte nema, a članove komisija uglavnom čine ljudi koji su politički podobni, a često i nestručni“, navodi Čabarkapa, dodajući da izostanak odgovornosti i transparentnosti doprinosi urušavanju poverenja u ceo sistem.

Po njenom mišljenju, trenutni model ne podstiče razvoj inovativnih i istraživačkih formata, već uglavnom favorizuje rutinske i „sigurne“ projekte koji ne otvaraju suštinska pitanja.

Posledice su, kaže, vidljive pre svega u lokalnim sredinama, gde mediji sve više zavise od budžetskih sredstava i gube uredničku i finansijsku autonomiju.

„Ne treba mnogo znanja da bi se videlo kome idu najveći iznosi. Lokalni mediji koji dobijaju sredstva neretko kasne sa isplatama zarada, a sindikalno organizovanje u njima je često onemogućeno“, rekla je Čabarkapa za UNS.

Kao mogući pravac reforme, Čabarkapa ističe predlog SINOS-a da se zakon promeni tako da lokalne samouprave obavezno izdvajaju dva odsto budžeta za medije -jedan procenat za lokalne i regionalne javne medijske servise, a drugi za projektno sufinansiranje.

„Samo uz stabilno finansiranje možemo govoriti o profesionalnim medijima. Javna sredstva treba da budu ulaganje u informisanje građana, a ne nagrada za političku lojalnost“, naglašava.

Na pitanje ko snosi odgovornost za neuspeh aktuelnog sistema, njen odgovor je jasan: „Oni koji su taj sistem osmislili.“

Iako ne veruje da će do promena doći brzo, smatra da se sistem ne može večno održavati u postojećem obliku.

„Svima je jasno da je projektno sufinansiranje, u ovakvom obliku, potpuni promašaj. Promene će doći kada za to bude postojala politička volja“, zaključila je Čabarkapa.

Branislav Sančanin je, sa 23,  odmah iza Grulovića po broju opština/gradova u kojima je izabran u komisiju.

Osim u 44 lokalne samouprave, Grulović je izabran i za člana komisije na konkursu Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT) za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina, dok je Sančanin izabran u MIT-ovu komisiju za ocenu projekata namenjenih televiziji.

Svi ostali samostalni medijski stručnjaci, njih trinaestoro, raspoređeni su u preostale 23 do sada formirane komisije (tri opštine u komisiji imaju po dva medijska stručnjaka, prim.nov.).

Podsetimo, u skladu sa novim Zakonom o javnom informisanju i medijima (ZJIM) kandidati se pri formiranju komisija rangiraju po broju bodova koje su ostvarili zahaljujući svom obrazovanju, iskustvu u radu, pisanju i ocenjivanju projekata, učešću na međunarodnim stručnim skupovima. Bodove je, na osnovu dostavljenih dokumenata, kandidatima dodeljivao MIT.  

Od maksimalnih 100 bodova, koji su kandidati prijavljeni za ocenjavanje medijskih projekata mogli da ostvare, Grulović ima 98, a Sančanin 100.

Iako je u biografiji, koju je objavilo Ministarstvo, Grulović naveo da prijavu podnosi novinarsko i medijsko udruženje, a ne nezavisni medijski stručnjak, on je ipak na konačnoj listi kandidata za članove komisija koju je formirao MIT naveden kao „stručnjak za medije“.

Grulović je, inače, u biografiji naveo da je član PROUNS-a i UNS-a iako mu je članstvo u UNS-u prestalo 2020. godine.

Samo tri kandidata od 169 prijavljenih u JIS ove godine, među kojima su medijski stručnjak Branislav Sančanin, kandidat Profesionalnog udruženja novinara Srbije (PROUNS) Miodrag Popov i predstavnica Društva novinara Vojvodine (DNV) Biljana Ratković Njegovan imaju maksimalan broj bodova. Nakon njih slede Branimir Grulović i predstavnica DNV-a Jelena Dopuđ sa 98 poena.

PROUNS do sada najzastupljenije novinarsko udruženje u komisijama

U do sada izabranim komisijama, među članovima koji predstavljaju novinarska i medijska udruženja prednjači  PROUNS,  čiji su članovi izabrani u komisije u 37 opština/gradova.

UNS do sada ima predstavnike u komisijama u 23 lokalane samouprave, dok Društvo novinara Vojvodine (DNV) i Centar za medijsku kulturu i obrazovanje imaju po 22.

Sporne komisije u Ćićevcu, Malom Crniću i Petrovcu na Mlavi

Analizirajući do sada formirane komisije UNS je zabeležio i da su u opštini Ćićevac oba kandidata novinarskih udruženja imenovana na predlog Udruženja radio stanica „RAB Srbija“ (Miloš Rajković i Nevena Azinović), što nije dozovljeno ni Pravilinkom, niti je novinarskim i medijskim udruženjima koja predlažu kandidate u JIS-u tehnički dozvoljeno da na jedan konkurs predlože dva kandidata.

UNS je ranije pisao da je kandidat Miloš Rajković u komisijama u Obrenovcu i Novom Pazaru imenovan kao član Udruženja radio stanica RAB Srbija (RAB), dok je u opštini Babušnica u komisiju izabran kao medijska stručnjak.

Miloš Rajković je i u svojoj biografiji, koja je objavljena na sajtu MIT-a, naveo da se prijavljuje kao samostalni kandidat, dok  je i  u konačnoj listi kandidata koju je objavio MIT, naveden kao „predstavnik RAB-a“.

UNS, ANEM I PU ''Lokal pres'' ranije su pozvali MIT da objasni kako je ova situacija moguća,  kao i to sa kojeg naloga u JIS-u se kandiduje Miloš Rajković – sa ličnog kao medijski stručnjak ili ga u komisije predlaže RAB Srbija? Odgovor nismo dobili.

Kao treći član komsije u Ćićevcu izabran je samostalni kandidat Saša Kokalj.  Za njega su takođe UNS, NUNS i PU ''Lokal  pres'' već pisali da je u obrascu za prijavu, na mestu gde se obeležava da li se u JIS prijavljuje samostalno ili kao kandidat novinarskog i medijskog udruženja, obeležio oba, što nije u skladu sa ZJIM.

Po ZJIM, u komisiji za sufinansiranje medijskih projekata većina članova mora da bude imenovana na predlog novinarskih i medijskih udruženja, ukoliko takav postoji.

Ipak, utvrdio je UNS, opština Malo Crniće, kao i Petrovac na Mlavi imaju dva medijska stručnjaka, a u obrazloženju rešenja o formiranju komisija u ovim opštinama nije navedeno da li je za učešće u komisiji bilo dovoljno predloga novinarskih i medijskih udruženja.

Dva nezavisna medijksa stručnjaka u komisiji ima i Senta, ali je u Rešenju o formiranju komisije u ovoj opštini navedeno da se na poziv za predlaganje članova komisije prijavio samo jedan kandidat novinarskih i medijskih udruženja.

Komisije do sada nije izabralo još 60 lokalnih samouprava, kao ni Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Predsednik Društva novinara Vojvodine (DNV) Petar Kočić tužio je predsednika Upravnog odbora ovog udruženja i tražio da sud utvrdi da Savić neovlašćeno koristi pečat DNV-a, te da ovakvo postupanje označi kao zloupotrebu identiteta ovog udruženja. Od suda je Kočić zahtevao i da donese privremenu meru kojom će naložiti Saviću da preda pečat i markice za overu članarina.

Sudeći po onome što je naveo Kočić, on i Savić su se više puta smenjivali u Registru APR-a kao zakonski zastupnici. Nakon promena u APR-u od 27. februara pa do konačnog rešenja od 10. marta, u APR-u je Petar Kočić registrovan kao jedini zastupnik udruženja.

Kočić je u tužbi naveo i da je Savić promenio brave na prostorijama koje udruženje koristi najmanje 10 godina i koje su u vlasništvu Grada Novog Sada, kao i da on i dalje jedini raspolaže ključevima ovih prostorija.

Osnovni sud u Novom Sadu je ovu tužbu odbacio i naveo da nije nadležan da rešava unutrašnje sporove u udruženju poput validnosti pečata ili određivanja ovlašćenog zastupnika.

U Rešenju kojim se odbacuje tužba piše da se članovi DNV-a i ostalih novinarskih i medijskih udruženja sudu mogu obratiti samo u vezi sa pravima i obavezama koja proizilaze iz zakona, a ne u vezi sa unutrašnjim aktima udruženja (kao što su Statut, pravilnici, odluke organa udruženja i sl).

Na to je ukazao i advokat odbrane Nenad Krajnović, koji je, pozivajući se na Zakon o parničnom postupku, naveo da ovakva vrsta tužbe, kojom se utvrđuje da je neki pečat nevažeći, nije dozvoljena. 

Krajnović je dodao da je Skupština DNV već donela odluku kojom se Željku Saviću oduzimaju sva ovlašćenja i pravo upotrebe pečata. Ta odluka je već evidentirana u Agenciji za privredne registre (APR). 

„Ostaje nejasno, šta sad hoće tužilac da utvrdi ili zabeleži u registru (misli se na rešenje suda o eventualno donetoj privremenoj meri), ako već ima zabeležbu ovakve vrste prema trećim licima. Usled navedenog, tužilac nema ni pravni interes za podnošenje ove tužbe“, naveo je Krajnović.

On je naveo da Savić da nije u posedu pečata, kao i da nema interes da ih koristi, budući da ne raspolaže evidencijom članova ni pravom izdavanja markica.

Ništavna odluka da se Savić razreši dužnosti u DNV-u

Željko Savić, koji je bio potpredsednik UO i ovlašćeni zastupnik uz Kočića, razrešen je od strane Upravnog odbora 7. oktobra 2020. zbog navodnog "neodgovornog zapostavljanja dužnosti".

Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je u decembru prošle godine presudu Osnovnog suda da je odluka Upravnog odbora Društva novinara Vojvodine (DNV) iz oktobra 2020. godine, da razreši dužnosti člana ovog tela Željka Savića, ništavna i ne proizvodi dejstvo.

Prema presudi, Statut DNV-a predviđa da članove Upravnog odbora može razrešiti samo Skupština, a ne Upravni odbor.

Ako dvadeset članova čini 10 odsto, kako DNV ima više od 300 članova?

Početkom marta održana je Izborna skupština DNV-a, koju, kako je rekao advokat Nenad Krajnović, on i Savić ne priznaju zbog načina na koji je organizovana. Krajnović za UNS kaže da je Savić zbog toga podneo tužbu kojom je tražio da se poništi Skupština.

U zapisniku sa sednice navedeno je da je određeni broj članova pozvan telefonskim putem, a da je njih 20 činilo kvorum, odnosno najmanje 10 odsto ukupnog broja članova. Taj podatak, ukazuje Krajnović, dovodi u pitanje informaciju da DNV ima više od 300 članova.

„Ujedno, ovaj podatak predstavlja pisanu potvrdu o tome da pozivi nisu upućeni članovima u skladu sa Statutom i da se u samom zapisniku potvrđuje da su se kršila prava članova udruženja“, naveo je Krajnović.

Krajem marta usledila je druga Skupština koju je organizovao Željko Savić.

Nakon obe skupštine zabeležene su važne promene u Agenciji za privredne registre. Ostale promene u APR-u, naveo je Krajnović, nisu rezultat odluka sa skupština. Najpre je u APR upisan Željko Savić,  a kasnije i Petar Kočić. Nezadovoljan činjenicom da su obojica upisana APR, Kočić je uložio žalbu, nakon koje je Savić izbrisan iz APR-a.

Polemike oko broja članova

Inače, Željko Savić je na konferenciji za novinare, održanoj u maju ove godine rekao da je nekoliko stotina članova pokrenulo inicijativu za gašenje ovog udruženja.

Savić je rekao da u poslednjih pet godina nije uspeo da dobije evidenciju članstva. Razlog mogućih manipulacija sa brojem članova, moglo bi biti, kako je tada naveo, stvaranje predstave da je DNV reprezentativno udruženje. Ovaj privid reprezentativnosti je, kako je naveo Savić, važan da bi DNV ispunio uslov za kandidovanje članova komisija za finansiranje medijskih projekata, kao i za članove Saveta REM-a.

Zakonom o elektronskim medijima novinarsko udruženje mora imati najmanje 300 članova kako bi steklo status ovlašćenog predlagača za članove Saveta.

Kočić je u februaru ove godine za UNS rekao da DNV trenutno broji 306 članova koji redovno plaćaju članarinu, uz dodatnih 40 članova koji su, kao dobitnici nagrada ovog udruženja, oslobođeni obaveze plaćanja.

Inače, Kočić je tvrdio i da je DNV 2020. godine, kada je raspisan prethodni konkurs, imao više 500 članova, što je tada bio zakonski uslov za predlaganje kandidata za Savet REM-a. Uprkos osporavanjima i tvrdnji Savića da je ta "netačna informacija" izazvala probleme u udruženju, Kočić je istakao je da je DNV tada imao toliko članova.

Ipak, dokumentacija u koju je UNS imao uvid, pružila je drugačiju sliku i pokazala da je, prema spisku plaćenih članarina iz prve polovine 2020. godine, DNV je imao samo 60 članova koji su redovno plaćali članarinu.

I generalni sekretar UNS-a Nino Brajović je ranije za UNS rekao da je problem izbora članova Saveta REM-a to što ne postoji mehanizam kojim bi se utvrdilo da li pojedini predlagači ispunjavaju uslove.

„UNS sumnja da neka novinarska udruženja ispunjavaju uslov da imaju 300 plaćenih članarina, kako je propisano Zakonom o elektronskim medijima. Ipak, nemamo mogućnosti da to proverimo ili učinimo javno dostupnim“, rekao je on.

Ovakve sumnje, dodaje Brajović, mogao bi da potvrdi ili otkloni Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Podsetimo, DNV je u konkursu koji je u aprilu poništen, za članove Saveta REM-a predložio upravo Petra Kočića. Drugi kandidat koga je, između ostalog, predložio i DNV bio je Dejan Vuk Stanković - sadašnji ministar prosvete. 

Rade Živkoivć rođen je 29. maja 1952. godine u Kraljevu gde je završio srednju tehničku školu. Novinarstvom je počeo da se bavi 1973. godine.

Autor je stotina radio i televizijskih reportaža i desetina dokumentarnih filmova.

Jedna od njegovih reportaža „Frula“, snimljena 2008. godine, osvojila je prvu nagradu na internacionalnom festivalu reportaže Interfer.

„Po okončanju srednje škole u rodnom Kraljevu, životni i profesionalni put je odveo Rada u Novi Pazar u kome je, kao uposlenik Radio Beograda, proveo godinu dana, pomažući da 7. februara 1972. godine otpočne emitovanje programa Radio Novog Pazara, kao tada jedinog  javnog glasila na prostoru Sandžaka“, pisao je o Radetu kraljevački portal „Krug“.

Nakon Novog Pazara, Živković je radio u Radio Kraljevu, u medijskoj kući „Ibarske novosti”, u kojima je ostao punih 37 godina.

Početkom devedesetih godina prošlog veka u okviru tadašnje Radne organizacije „Ibarske novosti“ sa radom počinje Televizija Kraljevo i Živković tada sa radija prelazi na televiziju.   

Pred kraj karijere, vratio se u Radio Kraljevo, na poziciju šefa tehnike.

„Imao je poseban afinitet  za teme iz oblasti zaštite životne sredine, pa je tako za njim ostalo stotine emitovanih priloga donetim njegovim specifičnim i prepoznatljivim glasom u, tada kultnoj emisiji ’Zeleni megaherc’ koju su, od 30. decembra 1972. godine zajednički realizovali Drugi program Radio Beograda i Radio Zagreb“, piše Krug.

Radoslav Rade Živković sahranjen je u ponedeljak 21. aprila 2025. godine na Starom groblju u Kraljevu u krugu porodice. Preminuo je 18. aprila.