Dragoslava Peskarević je rođena 21. marta 1936. godine u Beogradu. Završila je gimnaziju i apsolvirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za englesku književnost.

Zaposlila se 1961. godine u redakciji nedeljnika „Beogradska nedelja“ u kom je paralelno radila poslove sekretara redakcije i novinara. U „Novosti iz Jugoslavije“, list za jugoslovenske radnike na privremenom radu u inostranstvu, prešla je 1966. godine. Tamo je uz poslove sekretara redakcije pripremala redovne rubrike „Odgovori čitaocima“, pisala o životu jugoslovenskih radnika, pogotovo u SR Nemačkoj.

U „Dugu“ dolazi 1972. godine. Preporučujući je za članstvo u Udruženje novinanara Srbije, šest godina od njenog dolaska u ovaj časopis, glavni i odgovorni urednik „Duge“ Velimir Vesović napisao je: „Drugarica Dragana Peskarević došla je u `Dugu` i zaposlila se kao sekretar jedne redakcije u kojoj su svi radili sve. Bilo je to vreme pokretanja nove serije `Duge` i izuzetnih redakcijskih napora“, dodavši da je iz broja u broj osim što je organizovala posao, prisustvovala redakcijskim sastancima, obezbeđivala autore, dogovarala se sa njima i sama pisala „informacije, portrete i razgovore“.

Dok je radila u „Dugi“ paralelno je kao novinarka sarađivala sa „Praktičnom ženom“ i listom „Film“.

Peskarević počinje isključivo da se bavi novinarstvom 1978. godine kada prelazi u „Praktičnu ženu“. Tu posle posvećenog novinarskog rada postaje urednica modne rubrike.

Posebno je bila ponosna na tekstove i naslovne strane „Praktične žene“ kojima su predstavljani domaći modni kreatori, odeća i pojedinci iz srpske i jugoslovenske modne industrije.

Po odlasku u penziju redovno je sarađivala sa listom „VIVA“, od 2000. do 2006. godine.

Peskarević je skoro pola veka bila član UNS-a i značajno je svojim radom doprinela razvoju ove najstarije srpske novinarske organizacije.

Od 2000. godine priključila se Klubu novinara veterana, a njegov predsednik postala je 2011. Inicirala je i sprovela brojne aktivnosti. Dobitnica je Zlatne povelje UNS-a, za dugogodišnji rad i doprinos razvoju novinarstva, koja joj je uručena 2022. godine.

Dragoslava Peskarević govorila je engleski i italijanski jezik.

Biće upamćena po eleganciji, pojavi koja je na prvi pogled sagovorniku davala do znanja da se radi o osobi istančanog modnog ukusa, kao i njenoj blagosti, strpljenju i pravičnosti.

Iza Dragoslave Peskarević, ostali su sin i ćerka, Dragan i Ivana, unuci Teodora i Ivan, i praunike Darija i Sofija. 

U knjizi, "Trideset i tri puta kako postati novinar“ Branimira Kovača, na to pitanje Miloš Lazić je odgovorio kratko i jasno:

"Lako mi je odgovoriti na pitanje: Kako sam postao novinar? Jednostavno, rodio sam se i odrastao kao takav. Ceo život i sve škole koje sam učio (makar i na kratko) bili su samo usputni događaji do ovoga danas i ovoga što jesam. Tek kada se zaposliš i uđeš u ogromnu zgradu ,Politike', dokučiš da niko nikad ne postaje novinar, već se takav čovek jednostavno rađa i živi tako kako živi. Novinarski. Drugačije.“

Pisao je od rane mladosti. Najpre u ,"Studentu“ i ,"Omladinskim novinama“, pa ,"Reporteru“, oprobao se i na Beogradskom programu Televizije Beograd, a potom, postao je novinar ,"Blica“, "Ilustrovane Politike“ (najduže) i, na kraju, lista "Politika“ u kojoj je pisao do poslednjeg daha.

Nije morao da se potpisuje da bi se znalo ko je napisao tekst. Stil mu je bio jedinstven, prepoznatljiv, kao i izbor tema.

Pisao je o takozvanim običnim ljudima, u kojima je otkrivao nepoznanice, podvižništvo, dobrotu, hrabrost, umeće življenja, lepotu… ali i o selima i varošicama Srbije, u zabitima otkrivao dragulje. Po Srbiji, i kojekude po belom svetu.

Otišao je "poslednji Mohikanac“ slavnog doba pisaca reportaža, zvezdanih reporterskih imena. Gutao je život, kao vazduh, kao vodu, kao da mu je svaki dan poslednji. Primerice, jednom smo slučajno, po različitim poslovima pristigli u Niš i susreli se u hotelu "Park“, na legalu. Skoro da smo dočekali zoru, jer razgovor je bio prilično tečan. Probudio sam se, jedva, oko devet i na doručku zatekao Lazića zagnjurenog u blokove s belešakama. Nešto je zapisivao, nešto precrgtavao.

Ispostavilo se da je do tog vremena već obavio posete i razgovore za tri teksta, a jedan i izdiktirao stenografima. Tog jutra pretekao je i Šabana Bajramovića koji je sa neke svirke došao kući nekoliko minuta kasnije od novinara koji ga je tražio.

Miloš Lazić je novinar starog kova, klasik. Strogo se držao novinarskih, etičkih pravila. Senzacionalizam ga nikada nije povukao. Pazio je da u tekstu nikoga ne povredi, svaki iole sumnjiv podatak bio je više puta proveren.

Posebno je vodio računa o jeziku.

Jednom je jedna lektorka u jednoj izdavačkoj kući, posle čitanja njegovog rukopisa, uredniku rekla: Ovaj piše arhaično. To je zato, prokomentarisao je Lazić tom uredniku, što pišem srpski. Srpski je postao zastareo. Sada se piše anglosrpski. Nije piletina, nego čiketina. Nije gotovina, nego keš. To je nobl.

Bezbroj je primera koliko je pomagao ljudima, ne samo pišući o njihovim nevoljama. Davao je sve što se moglo dati. Ko nije imao gde da spava, imao je mesto u njegovoj garsonjerici na Čuburi, gde se spavalo,osim popreko na jedinom krevetu, i na udobnom tepihu. Jednom se tamo negde kod Bogoslovije pored njega zaustavio razdrnadani ,,jugo“ i čovek, sudeći po govoru Ličanin, izbeglica, upitao Lazića za neku zametnu ulicu na Karaburmi. Miloš je pokušao da mu objasni, ali bezuspešno. Zato je uskočio na suvozačko mesto i oštro reko: Vozi! – pokazujući rukom pravac kao vojskobođa. Posle se vratio autobusom.

Bio je nerazdvojan sa Željkom Sinobadom, fotoreporterom "Ilustrovane“. Na svaki, ama na svaki zadatak išli su zajedno. Onda se Željko razboleo. Teško se razboleo. Miloš ga je posećivao skoro svakodnevno, donosio mu ovo i ono, pričali su telefonom. Tako je jednom prilikom Željko poželeo da jede lučane paprike.

A bio je juni. Snašao se Miloš Lazić  za papriku, ispekao je na ringli, oljuštio... ma majstor je bio i za kulinarstvo (objavio je dve kuvarske knjige) ali ovde, naravno, nije reč o veštinama.

Reč je o duši čoveka koji se upravo preselio u naša sećanja. Više ga nećemo sresti u ,,Politikonom“ liftu, u kafanici "Herceg-Novi“, ili nekoj drugoj, ni slučajno u Nišu...

Iza Miloša Lazića ostali su supruga Jasna, kćerke Milica i Marija i sin Dušan. Ispraćaj za kremacija biće u sredu 14. januara u 11 časova na Novom groblju u Beogradu. 

Preživeo je svakakva vremena, sve i svašta i nadživeo mnoge, dokazujući da je jači, žilaviji, dugovečniji i trajniji od svake vlasti i svakog političara, ali i od mnogih drugih koji su mu kraj odavno spočitavali.

Bio je svedok, verni hroničar i komentator smutnih vremena posle Drugog svetskog rata, vremena socijalističkog samoupravljanja, žestoke ponovne kapitalističke prvobitne akumulacije kapitala, svedok privatizacije, ratova, inflacije, zemljotresa, rodnih i sušnih godina, jubileja i stečaja mnogih fabrika, višedecenijskih privremenih deponija, višedecenijskih nezavršenih projekata, značajnih kulturnih dostignuća, sportskih uspeha i neuspeha, pobuna građana, demonstracija, protesta, šetnji, blokada, policijske torture i deblokada...

Iako se pred čitaocima pojavljivao jednom nedeljno, najpre petkom, potom četvrtkom, ostao je hroničar svega važnog u gradu na Kolubari i Kolubarskom okrugu, hroničar na onaj starinski način, na novinskom papiru, hroničar do kojeg se dolazi na kioscima...

U eri digitalizacije nije se snašao, nema ga na internetu, nema ga na društvenim mrežama, ali opstaje. Ima svoju čitalačku publiku, svakog četvrtka se pred javnošću „legitimiše” u najmanje deset hiljada primeraka.

Novinarska branša u „Napredu” platila je danak novim vremenima, redakcija je po pitanju „sedme sile” četiri puta manja nego pre 40 godina, ali bori se! Novine izlaze. Iz razumljivih razloga imaju sve manje analitičkih tekstova i komentara, ali vesti, izveštaja, reportaža, karikatura ne manjka...

„Napred” je, po mnogim merilima, za srpske uslove krajnje netipičan medij. I kao društveno preduzeće i kao privatna firma sam je opstajao i opstaje na tržištu, bez ikakve državne pomoći, subvencija, sufinansiranja... Postoji i opstaje građana radi, a ne politike i političara radi. Svojom uređivačkom politikom dočekao je i ispratio mnoge vlasti i nije ostao veran nijednoj. Ostao je veran samo čitaocima, profesiji i novinarskom kodeksu. Za prvih 80 godina, dosta!

Miloš Lazić rođen je 1950. godine u Beogradu. Novinarstvo je diplomirao na fakultetu Političkih nauka.

Novinarstvom je počeo da se bavi 1972. godine kao spoljni saradnik u nekoliko beogradskih redakcija, od omladinskih i studentskih, do TV Beograd, Politikinih izdanja i dnevnog lista „Blic“.

Radio je i u satiričnom listu „Jež“.

Ispraćaj za kremaciju biće 14. januara u 11.00 na Novom groblju u Beogradu.

„Oslobađajuću presudu to neće promeniti, a za opštu javnost ovo predstavlja vid anesteziranja. Reč je o odluci koja će ostati u arhivi suda, bez ikakvog praktičnog efekta“, kaže Konstantinović za sajt UNS-a.

Konstantinović podseća da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnelo tužilaštvo, ali da, prema zakonu, takav zahtev ne može dovesti do promene pravosnažne oslobađajuće presude Apelacionog suda, nitxi do ponovnog suđenja.

„Oni su sada pravosnažno oslobođeni i po zakonu im se više ne može suditi za isto krivično delo. Hipotetički, da je ovaj zahtev podneo branilac okrivljenog i da je utvrđena povreda zakona, postupak bi mogao biti ponovljen, ali kada zahtev podnese tužilaštvo, to nije moguće“, objašnjava ona.

Kako navodi Konstantinović, UNS nema uvid u obrazloženje presude Vrhovnog suda, a ovakva odluka suštinski znači da je Vrhovni sud utvrdio da je u sudskom postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije povrđen zakon - bilo u samoj presudi, bilo u postupku koji joj je prethodio.

„To se može odnositi na pogrešnu primenu procesnih odredaba, lošu interpretaciju iskaza svedoka ili pogrešno vrednovanje pojedinih dokaza“, navodi ona.

Godina duboke društvene krize teška i za medije

„Godina je proletela, a suštinski je bila krcata događajima. Prošlu godinu obeležila je neka vrsta vandrednog stanja u zemlji u kojoj su gotovo svi događaji bili vezani za pitanja vladavine prava i rada institucija, pokrenuta posle pada nadstrešnice na stanici u Novom Sadu. U 2025. ponovo smo govorili o sankcijama i nažalost, previše često o ratu, kao realnosti ili zlokobnoj budućnosti“, ovako je novinarka i autorka emisije „Pravi ugao“ Ljubica Gojgić opisala prošlu medijsku godinu.

Gojgić je UNS-u naglasila je da je 2025. godina bila izazovna za medije.

„Godina koju je obeležio studentski pokret razotkrivši dubinu krize u društvu, bila je veoma izazovna za medije. Novinari su se ponovo našli na meti, ne samo verbalnih uvreda i pretnji, nego i fizičkih napada, što nas vraća u neke periode iz novije istorije, koje smo mislili da smo prevazišli“, rekla je ona.

Na pitanje UNS-a šta bi izdvojila kao lepu stranu novinarskog posla koja joj je posebno bila važna prošle godine, Gojgić je odgovorila da je to obeležavanje desetogodišnjice emitovanja „Pravog ugla“ na RTV Vojvodina.

„Lepa vest za mene je bila obeležavanje desete godišnjice emitovanja Pravog ugla na RTV Vojvodine. Protekla decenija bila je prepuna izazova pa opstanak emisije, u uslovima teške medijske situacije u Srbiji, i podršku kolega tim povodom,  smatram uspehom“, rekla je ona.

Najhrabrija godina u savremenom novinarstvu 

Glavni urednik portala A1tv.net iz Novog Pazara Enes Radetinac nam je rekao da je za njega medijska 2025. godina bila radna, teška, ali po mnogo čemu jedna od najhrabrijih u savremenom novinarstvu.

„Kada govorim o hrabrosti, mislim pre svega na novinarske priče koje su rađene bez kalkulacija, sa jasnim fokusom na javni interes. Posebno su lokalni mediji, uprkos teškim okolnostima, pokazali visok nivo profesionalizma i objektivnosti, čak i u situacijama kada je to bilo izuzetno zahtevno, u momentima kada su se mešali snažne emocije, bes i pritisci sa različitih strana“, objasnio je Radetinac.

U razgovoru za UNS Radetinac je istako da su izazovi u novinarskom radu prošle godine bili ogromni i prisutni na svim nivoima.

„Izazovi su postojali na svakom polju rada i teško je izdvojiti jedan kao najteži ili najizraženiji, jer su svi bili podjednako ozbiljni i iscrpljujući za novinare. Bilo je to okruženje u kojem ste istovremeno morali da brinete o ličnoj bezbednosti, profesionalnom integritetu i odgovornosti prema javnosti“, objasnio je on.

Kako je rekao, izazovi sa kojima se novinarska zajednica suočavala bili su „od ozbiljnih finansijskih pritisaka i nedostatka stabilnih izvora finansiranja, pa sve do otvorenih pretnji smrću, proganjanja, pritisaka od strane institucija i u pojedinim situacijama, maltretiranja od strane policije“.

„Uprkos svemu, novinari su nastavili da rade svoj posao profesionalno i odgovorno. Ova godina nam je, koliko god bila teška, pokazala koliko su novinari hrabri, istrajni i koliko zaista predstavljaju jedan od prvih i najvažnijih stubova demokratije i zdravog društva“, naglasio je Radetinac.

Zajedništvo na terenu

Ova godina nas je posebno učvrstila kao redakciju. Postali smo još bliži, povezaniji, emotivniji i počeli smo da brinemo jedni o drugima na način koji stvara posebnu energiju i osećaj zajedništva rekao je Radetinac i dodao da je to uticalo na njihovu saradnju sa profesionalnim redakcijama i novinarima.

„Posebno je važno što smo kao redakcija na teren uvek izlazili zajedno. Tokom protesta smo bili jedni uz druge, čuvali leđa jedni drugima i delili odgovornost. Taj osećaj sigurnosti i zajedništva je neprocenjiv“, rekao nam je on.

Prema njegovim rečima, nagrada UNS-a „Milorad Doderović“ za doprinos lokalnom novinarstvu koju je dobio u novembru prošle godine, došla mu je u pravom trenutku.

„Ova nagrada mi je dala novu snagu i motivaciju. Isto važi i za priznanje koje je naša redakcija dobila od Novosadske škole novinarstva za profesionalno i objektivno izveštavanje. I ta nagrada je stigla u pravom trenutku i dodatno nas osnažila“, naglasio je Radetinac.

Manje istraživačkih i analitičkih tekstova, dominantan terenski rad

Urednik portala 021.rs Zoran Strika izjavio je da je “prošla medijska godina nastajala sa svakim kilometrom koji su prešli novinarke i novinari u Srbiji, prateći brojne proteste“.

„U tom oslikavanju bilo je mnogo mučnih događaja za medijske radnike. Bilo je vređanja, bilo je fizičkih napada. Evidentno je da su se nasilnici osilili i da više ni kriminalci, koji bi u svakom iole uređenom društvu bežali od bilo kakve kamere, nemaju nikakav problem da budu snimljeni dok čine krivično delo, jer znaju da neće biti kažnjeni“, rekao je on.

Strika nam je rekao da su novinarke i novinari redakcije 021.rs veći deo medijske 2025. godine “proveli na ulici“.

„Usredsredili smo se na reporterski posao i to je dovelo do toga da imamo nešto manje istraživačkih i analitičkih tekstova po kojima nas publika takođe prepoznaje. Ova godina je bila finansijski izazovna za preduzeća u različitim oblastima, pa tako i za medije. Bila je izazovna i na ljudskom planu, zaboravljamo na to da novinari nisu mašine, da sve što vide, čuju, napišu, sve čemu svedoče, nose negde u sebi i često nemaju razvijene mehanizme da to procesuiraju“, izjavio je.

Dodao je da su rad redakcije 021.rs u prethodnih godinu dana pratila priznanja, kako kolektivna, tako i pojedinačna.

To su lepe stvari, rekao je Strika i dodao da su se one desile “u momentu kada je atmosfera u društvo izuzetno loša i kada je položaj novinara i medija u Srbiji izuzetno nepovoljan, bez nekih jasnih izgleda da bi situacija u narednom periodu mogla da se poboljša“.

„Sve što smo živeli prethodnih 12 meseci posledica je, između ostalog, atmosfere koju je vlast godinama gradila, a u kojoj postoji samo isključivosti i u kojoj nema nikakvog razgovora. Prihvaćeno je pravilo da "jači-tlači", pa će se oni koji su u većini osetiti jačima u odnosu na neku novinarsku ekipu i neće se libiti toga da im prirede neprijatnost i da ih ometaju u poslu“, zaključio je Strika.

Keneški: Prošla medijska godina vratila mi je veru u ljude i nadu da možemo biti bolji

Medijska 2025. godina, za novinarku Vojnet produkcije iz Novog Sada Stašu Keneški, po njenim rečima, bila je najizazovnija u ovom veku u Srbiji.

„Za nas koji smo radili u Novom Sadu bila je i opasna, jer smo više nego jednom udisali suzavac dok smo izveštavali. Ali bilo je i dirljivih trenutaka kao što je bio doček biciklista iz Strazbura, studenata koji su pešačili do Novog Sada. Ta energija sa događaja sa kojih smo izveštavali uticala je i na sve nas novinare, snimatelje i fotoreportere“, rekla je ona UNS-u.

Keneški nam je rekla da je posebno bilo teško izveštavati sa novosadskih ulica prošle godine , jer su često na terenu ostajali bez interneta.

„Velika okupljanja su bila izazov jer bi potpuno ostajali bez mreže, a bitno je slati redakcijama šta se dešava. Tako smo morali da snimamo, pa da odlazimo dalje u potrazi za internetom“, objasnila je ona.

Dodala je da je u prirodi novinarskog posla da novinar bude u centru zbivanja, a to je često bilo izazovno.

„I emotivno je bilo teško. Svako polaganje venaca, cveća, paljenje sveća ispred Železničke stanice nije bilo lako“, kaže Keneški.

Ona je rekla da je izveštavanje sa protesta u Novom Sadu novinarima donelo novo iskustvo.

„S obzirom na to da je bilo okupljanja na više lokacija u gradu u isto vreme, kolege su se setile da se umrežimo u Viber grupi kako bismo jedni drugima mogli da javljamo šta se gde dešava. Tako nas je ova nova situacija i kao kolege iz različitih medijskih kuća zbližila", naglasila je Keneški.

Njoj je, kako nam je rekla, prošla godina bila teška i kada je  novinarska zarada u pitanju.

„Poskupljenja su učinila da zarade budu još manje, tako da mogu reći da mi je 2025. jedna od težih godina kada su finansije u pitanju. Na moj rad to ipak ne utiče, jer se trudim da posao obavljam savesno i to poštujući Kodeks novinara Srbije“, rekla je ona.

Dodala je da se medijska zajednica uvek suočava sa istim problemima, a to je, “rad u bilo koje doba dana bez obzira na vremenske uslove“.

„To je, naravno, nešto na šta smo pristali kad smo se odlučili za ovaj posao, ali sigurno da nismo znali da ćemo za svoj rad biti malo plaćeni. Dopisnici su u još težem položaju jer su uglavnom jedini u svom gradu, pa ne mogu računati na to da su završili posao za taj dan ako su stigli kući. Po pravilu su plaćeni manje od kolega u Beogradu“, istakla je ona.

Ipak, Keneški smatra ja joj je prošla medijsa godina vratila veru u ljude i nadu da možemo da budemo bolji.

Jocić: Društvo i mediji nikad podeljeniji, u takvim okolnostima teško je raditi

Zamenica urednika Južnih vesti i sportska novinarka u ovoj redakciji Ljubica Jocić nam je rekla da je prošla godina novinarskoj zajednici donela brojne izazove, ali i da je bila drugačija i teža od prethodne.

„Studentski i građanski protesti bili su u najvećem fokusu, ali su nažalost napadi na novinare i građane bili učestaliji, raznovrsniji i bahatiji. Društvo, pa i mediji, čini mi se, nikada nisu bili podeljeniji, a u takvim okolnostima je teško raditi, boriti se za istinu i ne posustati“, rekla je Jocić.

Po njenim rečima jedan od navećih izazova za novinare u prošloj godini bilo je izveštavanje sa terena.

„Najveći izazovi su bili na terenu, tokom protesta i sukoba policije i građana. Bilo je situacija kada su režimski mediji bili iza kordona, a mi ostali ispred, iako se zna da je novinar na terenu neko ko treba sa strane da prenese šta se dešava“, rekla je ona.

Jocić je pomenula da poznaje i one koji su razmišljali da napuste novinarstvo, jer kako kaže, novinarski posao nosi veliku odgovornost, ali nije dovoljno plaćen.

„Izazovi nisu bili samo fizički napadi, odbraniti se i obezbediti zaštitu, bili su zabeleženi i slučajevi pretnji na novinare i hakerski napadi“, dodala je ona.

Borba za opstanak i za fotoreportere

Fotoreporteru Nenadu Mihajloviću, najteže je bilo da izveštava o studentskim protestima u Novom Sadu u 2025. godini.

„Često se dešavalo da moramo da budemo opremljeni kao da izveštavamo iz ratnih zona. Bilo je trenutaka kada je morao da se napravi izbor da li napraviti dobru fotografiju ili čuvati sebe i opremu. Ja sledim uvek pravilo da čuvam opremu i sebe, a ako ostane prostora da se napravi dobra fotka napraviće se“, objasnio je on.

Mihajlović je rekao da je zbog izveštavanja sa novosadskih ulica prošle godine razmišljao da prestane da se bavi novinarstvom.

„Posao fotoreportera je vrlo napet i težak, nekada je izjednačen sa poslom fizičkog radnika, ali ima  dosta lepih stvari u ovom poslu, izuzimajući dešavanja koja su obeležila prošlu godinu, mislim na studentske proteste“, rekao je on.

Nađe se vremena i za neke druge manje stresne teme kao što je  fotografisanje predela Srbije, naglasio je Mihajlović i dodao da ovakve fotografije često ugledaju medijsku scenu Srbije i oboje “crnilo koje je zavladalo“.

Istakao je da mu je jedan od lepših trenutaka u profesionalnoj karijeri prošle godine bilo priznanje UNS-a za fotografiju „Jaroslav Pap“.

„Ova nagrada je satisfakcija za dalji rad na medijskoj sceni Srbije“, naglasio je on.

Sliku medijske godine jasno odražavaju podaci o ugrožavanju novinara, koje je ove godine, u vreme duboke društvene podeljenosti, dostiglo kritičnu tačku. To potvrđuje i statistika UNS-a, prema kojoj je ove godine zabeležen 261 slučaj ugrožavanja novinara, što je 150 slučajeva više nego lane, kada je evidentirano ukupno 111 slučajeva.

Drastičan rast zabeležen je u svakoj oblasti ugrožavanja novinara, a najviše kada su u pitanju fizički napadi. Ove godine pobrojano je 60 fizičkih napada, što je gotovo pet puta više nego prošle godine.

Podaci UNS-a u velikoj meri korespondiraju sa podacima kojima raspolažu tužilaštva u Srbiji, a koji pokazuju da je ove godine zabeležen značajan porast prijavljenih pretnji i napada na novinare i medijske radnike.

Kako je naveo javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković na skupu UNS-a „Krivično-pravna zaštita novinara – između zakona i prakse“, ovo povećanje se kreće u procentu od oko 113 odsto u odnosu na isti period u 2024. godine. I tužilaštva u statistici beleže višestruko više, odnosno četiri puta više fizičkih napada na novinare.

Rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara

Stalna radna grupa za bezbedost novinara je ohrabrivala novinare da prijavljuju napade i bila izraz zajedništva koji je imao za cilj zaštitu novinara.

Ipak manja efikasnost u procesuiranju napada na novinare navela je Koaliciju za slobodu medija i ANEM da zamrznu članstvo u SRG. Za smanjenu efikasnost odgovorno je, saglasna su novinarska udruženja, prvenstveno Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Tome u prilog ide činjenica da su brojni policijski službenici bili odgovorni za napade na novinare.

Izbor članova Saveta REM-a

Nezadovoljni načinom izbora članova Saveta REM-a, ali i izveštavanjem RTS-a, studenti u blokadi objavili su 20. aprila da će blokirati ulaze u javni servis "sve dok se ne raspiše novi konkurs za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)".

Konkurs za članove Saveta REM-a je poništen i raspisan novi, a studenti u blokadi objavili su 28. aprila da je nakon 14 dana završena blokada javnog servisa.

Ipak, ni ponovljeni proces nije imao srećan ishod. Tokom javnih slušanja i izbora kandidata, iz medijske zajednice bilo je kritika da procedura nije transparentna i da favorizuje određene političke interesne grupe. Naposletku je, posle razgovora predstavnika Odbora sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji i njihovih poziva da se postupak sprovede u skladu sa Zakonom i evropskim standardima, usvojena lista od devetoro kandidata.

Narodna skupština je izabrala osam od devet članova Saveta REM-a, dok deveti član (predstavnik kandidata iz reda nacionalnih manjina) nije izabran.

Kako je navela profesorka Dubravka Valić Nedeljković za UNS, poslanica Elvira Kovač je više puta, u danima između javnog slušanja i glasanja u Skupštini, direktno uticala na odluke poslanika i direktno im rekla da ne glasaju, što je zabranjeno Zakonom.

Izabrani članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković su najpre u novembru najavili da će podneti ostavke ukoliko se ne ponovi glasanje, ali ovaj zahtev nije ispunjen.

Odbor za kulturu i informisanje je raspisao Javni poziv za predlaganje devetog kandidata za člana Saveta REM-a, a četvoro izabranih članova je dalo ostavke.

Tako Savet REM-a nije izabran ni posle drugog po redu konkursa, koji je raspisan nakon studentske blokade RTS-a.

Blokada RTS-a i saopštenje Euronews-a od koga su se novinari ogradili

Inače, ova druga po redu blokada RTS-a počela je kada su 14. aprila studenti blokirali Radio-televiziju Srbije u Takovskoj ulici i na Košutnjaku.  

RTS je tada saopštio da je zbog otežanih okolnosti rada primoran da prilagodi programsku šemu, te da su podneli krivičnu prijava Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv N.N. lica-organizatora blokada, kao i da su zatražili reakciju međunarodnih institucija.

Dok je trajala blokada javnog servisa Euronews Srbija objavio je saopštenje bez potpisa redakcije u kom se, između ostalog, "pozivaju nadležne da omoguće rad RTS-a".

Grupa novinara Euronews Srbija obratila se UNS-u otvorenim pismom u kome se ograđuje od saopštenja emitovanog u ime ove televizije, u kome su, kako je navedeno, korišćene neprimerene formulacije poput logora i geta. Ovo pismo potpisalo je 78 novinara i medijskih radnika ove redakcije.

Otkazi kao odmazda

Nakon objavljivanja ovog pisma potpisnici su se suočavali sa odmazdom u svojoj redakciji i pretnjama otkazom, nakon čega je sa više od 15 novinara prekinuta saradnja.

Sve je počelo sa otkazom Mariji Šehić na TV Euronews Srbija koji, kako je UNS naveo, predstavlja osvetu jer se suprotstavila gaženju profesionalnih standarda, pritiscima i maltretiranju novinara i novinarki ove medijske kuće.

U istom periodu, urednica Vikend izdanja „Politike“ Sandra Gucijan i urednica Hronike Dorotea Čarnić proglašene su tehnološkim viškom.

Kako je za UNS navela Dorotea Čarnić, ona i koleginica Gucijan veruju da otkaz ima političku pozadinu s obzirom na to da obe „od pada nadstrešnice i početka studentskih protesta nisu krile da podržavaju studente“.

Kako je UNS saznao od koleginica i kolega, u toku i nakon studentske blokade RTS-a, na javnom servisu prekinuta je saradnja sa saradnicima koji "nisu lojalni", ili su direktno učestvovali u protestima ispred javnog servisa, kao i sa potpisnicima saopštenja neformalne grupe radnika RTS-a Naš pRoTeSt, a koja javno kritikuje uređivačku politiku RTS-a.

Nakon završetka blokade javnog servisa promenjeni su urednici Dnevnika RTS-a. Kolegama koji su javno izrazili neslaganje sa uređivačkom politikom, kako navode, ne daju se radni zadaci, dok su na Radio Beogradu pokrenuta dva disciplinska postupka. Neprodužavanje ugovora na određeno vreme, mera je i protiv nekih koleginica sa RTS-a koje su među potpisnicima saopštenja grupe Naš pRoTeSt, iako na javnom servisu rade godinama.

RTS je nakon toga u saopštenju naveo da je neistinita tvrdnja da je RTS pokrenuo disciplinske postupke protiv zaposlenih koji su podržali studentske proteste.

UNS je pozvao vodeće ljude u nacionalnom javnom servisu i privatnim medijima, kao i njihove vlasnike, da sa ovom opasnom praksom prestanu.

Od Ribnikara do Rajića – najstariji dnevni list na Balkanu u potpunom vlasništvu biznismena iz Vučaka kod Smedereva

Početak godine obeležilo je i okončanje privatizacije dnevnog lista „Politika“. Najstariji dnevni list na Balkanu od januara je u stopostotnom je vlasništvu firme MEDIA 026 DOO VUČAK, biznismena iz Vučaka kod Smedereva Bobana Rajića.

Ova transakcija je dan uoči 121. rođendana „Politike“ upisana u APR-u, u kojem je do te promene polovinu vlasništva imala firma Bobana Rajića, a ostatak država preko Akcionarskog društva za novinsko-izdavačku i grafičku delatnost "Politika", koje je pretežno u javnoj svojini.

Tako je završena privatizacija „Politike“,  uprkos protivljenju medijske i kulturne javnosti, koja se zalagala za predlog UNS-a da suvlasnik najuglednijeg dnevnog lista na Balkanu bude fondacija čiji osnivači bi bili novinari „Politike“ i Matica srpska..

Prodaja SBB-a i promena direktora Junajted grupe

Početkom februara, Junajted Grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a kompaniji e& PPF Telecom Group. Ova kompanija vlasnik je češke PPF Telecom grupe koja je u Srbiji vlasnik mobilnog operatera – Jetel.

Nakon ovih transakcija, Junajted grupa nastavila je da poseduje i upravlja televizijama N1 i Nova S, dok su Net TV Plus biznis i prava na prenos sportskih događaja na Zapadnom Balkanu prodati kompaniji Telekom Srbija.

Nakon ove transakcije ukinut je kanal Sport klub Srbija, a sva prava prenošenja prešla su na Arena Grupu. Tu nije bio kraj obrta.

Junajted grupa saopštila je sredinom juna da je došlo do promene na vrhu kompanije, te da osnivač kompanije Dragan Šolak više nije predsednik Savetodavnog odbora, dok Vikotirija Boklag nije na čelu CEO grupacije u većinskom vlasništvu BC Partnersa. Novi direktor grupacije je Sten Miler.

Krajem avgusta novi direktor United grupe u Srbiji Vladica Tintor preuzeo je dužnost, u pratnji advokata koji inače zastupaju i Telekom Srbija.

U avgustu, Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio je audio snimak telefonskog razgovora direktora Junajted grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića, u kom su govorili i o smeni Aleksandre Subotić, izvršne direktorke United Media koja poseduje TV N1.

Gašenje Al Džazire Balkans i otpuštanje svih dopisnika u Glasu Amerike

Promene na medijskoj sceni obeležilo je i gašenje regionalnog televizijskog projekta Al Džazira Balkans

Reč je o ispostavi katarske medijske korporacije, koja je poslovala na Balkanu, sa sedištem u Sarajevu još od 2011. godine. Al Džazira Balkans je pokrivala regionalno tržište sa kancelarijama u Beogradu, Zagrebu, Podgorici, Skoplju, Ljubljani i Prištini.

Ova godina značila je kraj i za dopisništva Glasa Amerike. Kako je pisao UNS, sa oko 500 honorarnih saradnika Glasa Amerike u svetu prekinuta je saradnja.

Izmene medijskih zakona i pokretanje JIS-a

U junu su usvojene i izmene medijskih zakona - Zakona o javnim medijskim servisima, Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. 

U skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, u januaru je počeo sa radom Jedinstveni informacioni sistem za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja (JIS).

Iako predstavljen kao platforma koja će projektno sufinansiranje i olakšati ostvarivanje transparentnosti ovog procesa, novinari i medijski radnici suočili su se sa nizom problema.

Prvi meseci 2025. godine bili su obeleženi problemima novinara i medijskih radnika da se prijave na platformu kako bi mogli da budu imenovani u komisije koje ocenjuju medijske projekte, a u toku godine pokazalo se i da ovaj sistem nije pregledan, teško je pretraživ i nije dovoljno transparentan.

UNS je na ove nedostatke ali i na nepravilnosti u procesu sufinansiranja medijskih projekata ukazao i u sveobuhvatnoj analizi “Siva knjiga sufinansiranja projekata proizvodnje medijskih sadržaja od 2015. do 2025. godine“

„Za 11 godina projektnog sufinansiranja medija izdvojeno je 17.380.729.907 dinara, što je nešto više od 148 miliona evra. Uprkos tome, pokazalo se da su se izdvajanja za medije svela na trećinu iznosa koji su lokalne samouprave i država opredeljivale za ovu namenu pre privatizacije“, rečeno je na predstavljanju ove analize u Pres Centru UNS-a.

Izjava deteta kao predmet polemike u medijskoj zajednici

Krajem septembra, nakon što je u emisiji „Važne stvari“, koja se emituje na Drugom programu Javnog servisa, dečak prokomentarisao studentsku borbu, rekavši da se „studenti bore za pravdu. Za našu budućnost“, u Informeru i Alo-u objavljen je niz tekstova u kojima se označava i vređa urednica redakcije Dečjeg programa RTS-a Jelena Popadić Sumić.

„Serijal ’Važne stvari’ se sastoji od autentičnih izjava dece i on je u tom smislu ogledalo društva i sveta u kome živimo. Ova epizoda, koja je u javnosti označena kao sporna, urađena je po svim profesionalnim standardima serijala i po pravilima i protokolima licence projekta, baš kao i sve ostale epizode“, rekla je za UNS Jelena Popadić Sumić.

Ona je istakla da bi “svako uredničko intervenisanje i manipulisanje izjavama dece smatrala svojim profesionalno nedopustivim političkim činom ili autocenzurom, na koju, kao ljudsko biće i profesionalac, ne pristaje“.

Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a, u okviru kojeg je i Dečji program, Vladimir Kecmanović rekao je za UNS da je „njegova moralna obaveza da stane u odbranu ljudi iz Kulturno-umetničkog programa, bez obzira na to sa koje strane napadi na njih dolaze”, a to se, kako je rekao, “odnosi i na odbranu u okviru RTS-a”.

UNS je protestovao zbog kampanje protiv Popadić Sumić i istakao da je ovakvo obeležavanje novinara neprihvatljivo. UNS je upozorio da agresivan i zapaljiv govor može imati za posledicu ugožavanje bezbednosti novinara i medijskih radnika, posebno u trenutku pojačanih tenzija u društvu i pritisaka na medije.

S druge strane, Upravni odbor Radio-televizije Srbije saopštio je da će Regulatornom telu za elektronske medije podneti prijavu povodom emitovanja dečje emisije "Važne stvari" na Prvom programu, zbog povrede Pravilnika o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga. 

Krajem novembra, službe REM-a u svom zaključku navela je da u emisiji koja je emitovana 27. septembra nije bilo zloupotrebe maloletnika u političke svrhe.

Osnivanje ANS-a

Sredinom juna grupa od 135 provladinih novinara potpisala je inicijativu za osnivanje novog novinarskog udruženja – Asocijacije novinara Srbije (ANS).

Ovo udruženje je već po osnivanju pozvano da učestvuje u radnim grupama za izradu Nacrta dva medijska zakona i Strategije razvoja sistema javnog informisanja od 2026. do 2030. godine.

Imajući u vidu sve ove podatke, za kraj samo ostaje da se podeli spisak lepih želja za profesiju, koje je, čini se najbolje preneo Slobodan Radičević na dodeli nagrada UNS-a.

„Da se novinari bave izveštajima i istraživanjima, a ne propagandom; da medijske programe uređuju profesionalci, a ne politički aktivisti i prestavnici krupnog kapitala; da novinari i medijski radnici budu nedvosmisleno i institucionalno zaštićeni od svih zloupotreba, pritisaka, zastrašivanja i napada; da se najstrože osude nalogodavci i ubice novinara; da socijalni i ekonomski položaj i radno-pravni status novinara i medijskih radnika bude pravedan i dostojanstven, jer samo materijalno nezavisan novinar može biti slobodan; da mali i lokalni mediji budu vidljiviji i uticajniji; da mladi biraju studije noviarstva zbog bavljenja upravo ovom profesijom, a ne PR-om. Na kraju, mom UNS-u, čiji sam i dalje član, želim da zadrži principijelnost i da ne povlađuje nijednoj strani“, naveo je on.

Uvažavanje uloge institucija koje predstavljaju državu, pa i Ministarstva informisanja i telekomunikacija, svakodnevna je praksa Udruženja novinara Srbije (UNS). Suprotno tvrdnji od 15. decembra 2025. godine, kada ste nam dostavili dopis (Zahtev za odgovor na naše saopštenje od 28. novembra), da ne želimo da sarađujemo sa državnim institucijama.

1.Nije tačno je da se ne odazivamo Vašim pozivima. Odazvali smo se na skup, za koji se ispostavilo da ste organizovali na inicijativu „Informera“, kada su naši predstavnici postavili pitanje zašto nisu pozvani drugi mediji i kada se, osim ANS-a, pojavio samo UNS i predstavnik Udruženja novinara Vojvodine i novih medija. Tada smo Vam skrenuli pažnju na potrebu rada na novoj medijskoj strategiji.

2. Na Vaš poziv na naredni sastanak odgovorili smo da nismo obavešteni koja reprezentativna udruženja ste pozvali, ko se odazvao pozivu i koje specifične teme su na dnevnom redu, te da se bez tih informacija ne možemo odazvati pozivu. Niste odgovorili.

3. Imejlom smo 21. novembra 2025. godine dobili poziv (dokument od 19. novembra) da predložimo svog člana i zamenika člana Radne grupe koja će raditi na izradi nove Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period od 2026. do 2030. godine, kao i pratećeg Akcionog plana za sprovođenje i praćenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period od 2026 do 2030. godine.  Istog dana stigao je i poziv u kome ste tražili da predložimo člana i zamenika člana Radne grupe za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima.

Uz poziv UNS-u, (u istom imejlu) primili smo i istovetna obraćanja upućena na adrese pet novinarskih, dva medijska udruženja, jednog sindikata, jednog regulatora, šest ministarstava, jednog sekretarijata i jedne kancelarije. Proverili smo u ANEM-u, Lokal presu, Asocijaciji medija, Asocijaciji onlajn medija i NDNV-u, i oni su nam potvrdili da nisu pozvani. Dakle, postupili smo sa dužnom novinarskom pažnjom, kako Kodeks novinara i novinarki Srbije nalaže. Saopštili smo tačne informacije, izrazili zabrinutost i pozvali Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da preispita izbor organizacija koje su pozvane da učestvuju u radu ovih radnih grupa.

UNS je u ovom saopštenju naveo da ne vidi nijedan razlog da organizacije koje se dugo bave zaštitom novinara i razvojem medijskog sistema, prepoznate i u međunarodnim okvirima, budu isključene iz ovih procesa. Tom prilikom smo Vas pitali -  kako mislite da pravni okvir unapređujete pretežno sa udruženjima i organizacijama koje nisu prepoznate kao zaštitnice novinara i medijskih radnika, medijskih sloboda, pluralizma i društvenog dijaloga?

Na kraju, teško nam je da prihvatimo da od organizacija koje su prvi put pozvane da učestvuju u radnim grupama nijedna nije protestovala zbog odluke Centralne izborne komisije Kosova da ne odobri akreditacije za izveštavanje medijima na srpskom jeziku.

S poštovanjem,

Živojin Rakočević, predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS)

Zabrinjava podatak da je ove godine 60 fizičkih napada, što je gotovo pet puta više nego prošle godine, kada je UNS evidentirao 13 napada. To znači da je pobrojano gotovo četiri puta više fizičkih napada nego pretprošle godine, kada ih je zabeleženo 16, kao i pet puta više nego 2022. godine, kada ih je evidentirano 12.

U svakoj kategoriji ugrožavanja novinara utvrđeno je značajno povećanje. Tako je broj pretnji dva i po puta veći, jer su evidentirane 54 pretnje, što je 21 pretnja više nego lane. Kao i prošlih godina, pretnje u onlajn prostoru su prednjačile.

I broj pritisaka i uvreda je gotovo dupliran, pa je ove godine evidentirano ukupno 50 takvih slučajeva, što je za 21 više nego lane, kada je u bazu uneto 29 slučajeva.

Ove godine zabeleženo je i ukupno 48 primera onemogućavanja rada i diskriminacije medija (38 ometanja u radu i 10 situacija u kojima su diskrimisani mediji), dok je prošle godine evidentirano 26 ovakvih slučajeva.

Dok je prošle godine evidentiran jedan napad na imovinu, ove godine zabeleženo je pet takvih slučajeva. Identifikovan je i jedan hakerski napad više nego lane, kada ih je bilo dva.

Čak 26 novinara i novinarki koji su se usprotivili promeni uređivačke politike ili su pak na svojim profilima na društvenim mrežama delili snimke protesta dobilo je otkaz ili je sa njima prekinuta saradnja, pokazuje UNS-ova baza u 2025. godini. U bazi su zabeležena i dva slučaja cenzure.

Ove godine pobrojano je i sedam slučajeva privođenja, kao i jedan pokušaj prisluškivanja.

Evidntirano je i pet slučajeva doxing-a, odnosno javnog deljenja ličnih podataka, dok prošle godine ovakvih slučajeva nije bilo u bazi. 

Povodom teksta: „MIT da preispita odluku o radnim grupama za izradu medijskih zakona i strategije“ objavljenog 28. novembra 2025. godine, dostupnog putem linka na sajtu Udruženje novinara Srbije“ https://www.uns.org.rs/saopstenja/181316/uns-mit-dapreispita-odluku-o-radnim-grupama-za-izradu-medijskih-zakona-i-strategije.html, u skladu sa članom 94. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 92/2023 i 51/2025), Ministarstvo informisanja i telekomunikacija podnosi zahtev za objavljivanje odgovora.

U pomenutom tekstu naveli ste da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija treba da „preispita svoju odluku“ o izboru novinarskih udruženja i medijskih asocijacija koje će učestvovati u radnim grupama za izradu medijskih zakona i Strategije razvoja sistema javnog informisanja od 2026. do 2030. godine.

Naime, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je relevantnim državnim organima, institucijama, udruženjima i licima poslalo pozivna pisma za imenovanje člana i zamenika člana Radne grupe za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, kao i Radne grupe za izradu Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period od 2026-2030. godine i Akcionog plana za sprovođenje i praćenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period od 2026-2030. godine, što znači da je postupak formiranja radnih grupa još uvek u toku.

Obzirom na to da ste tekst objavili bez provere da li su formirane radne grupe, a iz Pozivnog pisma upućenog i vama, do tog zaključka niste mogli doći, smatramo da kršite Etički kodeks novinara, da u vašem tekstu nije bilo obaveze novinarske pažnje, odnosno dužnosti da s pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju proverite njeno poreklo, istinitost i potpunost.

Dalje, u vašem Saopštenju naveli ste: „UNS ističe da će se u rad radnih grupa uključiti kada MIT i Vlada Srbije promene odluku o sastavu ovih tela..."

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija vas je pozvalo da uzmete učešće u radu navedenih radnih grupa, ali nedopustivo je da vaše udruženje, odnosno Udruženje novinara Srbije uslovljava svoje učešće prema državnoj instituciji, odnosno prema Ministarstvu.

I ranijim pozivima, koje vam je uputilo Ministarstvo informisanja telekomunikacija niste se odazivali, što dovodi do zaključka da sa državnim institucijama ne želite da sarađujete.

Imajući u vidu napred navedeno, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija zahteva da Udruženje novinara Srbije postupi u skladu sa članom 94. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 92/2023 i 51/2025).

Njih više od 30 pažljivo su slušali podatke iz statistika novinarskih i medijskih udruženja, u kojima se, prvi put kao značajna kategorija, beleže napadi, pretnje i pritisci na njihove vršnjake koji su fotografisali, snimali i izveštavali sa protesta koji su obeležili 2025. godinu.  

"Srbija je među najlošije rangiranim zemljama kada je reč o bezbednosti novinara", rekao je generalni sekretar Evropske federacije novinara (EFJ) Rikardo Gutjeres na skupu "Krivično-pravna zaštita novinara - između zakona i prakse", pozivajući nadležne u Srbiji da preduzmu hitne mere.

Gutjeres je Srbiju izdvojio i kao primer dobre prakse kada je u pitanju Krivični zakonik, podsećajući da su pretnje novinarima u njemu posebno prepoznate članom 138, dok su prisutni na konferenciji ukazali da je problematična njegova primena.

Stamenković: Za 11 meseci ove godine dvostruko više napada na novinare nego lane

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), Branko Stamenković, naveo je da je ove godine zabeležen značajan porast prijavljenih pretnji i napada na novinare i medijske radnike u Srbiji. Ovo povećanje se, kako je naveo kreće u procentu od oko 113 odsto u odnosu na isti period u 2024. godine.

“Podaci sa kojima mi raspolažemo, od prvog januara do 30. novembra ove godine, ukazuju na to da je zaista došlo do drastičnog povećanja broja prijavljivanja i izvršenja krivičnih dela, u kojima su medijski radnici ti koji su oštećeni, odnosno kojima je ugrožena bezbednost. Ali ono što je posebno zabrinjavajuće, ove godine primećujemo još veći rast fizičkih napada na novinare”, naveo je Stamenković i dodao da je zabeleženo četiri puta više fizičkih napada u odnosu na prošlu godinu.

Stamenković je dodao da je zadovoljan radom Stalne radne grupe za bezbednost novinara i ukazao na njen značaj.

“Zadovoljan sam radom Stalne radne grupe za bezbednost novinara, a voleo bih da se zajednički nastavi i dalje. Bez takvog zajedničkog rada, mi kao tužilaštvo gubimo određenu ideju vodilju, gubimo određenu uporišnu tačku iz koje mi možemo da krenemo dalje i da unapredimo naš rad”, naveo je.

Veran Matić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i član SRG, govorio je o nezadovoljstvu zbog načina na koji postupa policija.

“Mi smo već na kraju prethodne godine ustanovili da postoje problemi, naročito u ponašanju policije. Policija u prošloj godini nije odgovorila na više od pola zahteva za prikupljanje obaveštenja od strane tužilaštva. Od 62 otvorena slučaja, za 34 nije bilo odgovora policije, pa samim tim nije moglo da bude ni procesuiranja”, naveo je Matić.

Dodao je da se novinari osećaju kao da su institucije pritiv njih i da ne postoji nijedan mehanizam koji bi im pokazao da mogu da računaju na podršku države.

Ukazao je na to da se u ovoj godini povećao broj napada na novinarke u odnosu na novinare, kao i da 70 odsto napada čine onlajn pretnje i uzemniravanja.

“Tabloidi su među najvećim neprijateljima profesionalnih novinara, ali ne samo zbog tih blamantnih užasnih laži, nego je novinar tabloida fizički napao Vuka Cvijića. To se desilo u situaciji u kojoj tu imate dvadeset kamera (video nadzora, prim.aut.), ali i dalje u narednih šest meseci tužilaštvo nije dobilo od policije dokumentaciju o istrazi, koja je napravljena tek posle užasnog targetiranja Vuka Cvijića”, rekao je Matić.

Nakon što je policija dostavila snimak na kom se vidi da Cvijić nije bio inicijator sukoba, nastavio je Matić, usledio je “drugi nivo agonije” sa procenom tužilaštva da to nije krivično delo za gonjenje po službenoj dužnosti, zbog čega su Cvijića uputili na privatnu tužbu.

“U međuvremenu je tu bilo prebacivanja loptice između Osnovnog javnog tužilaštva i Višeg javnog tužilaštva, što se sve češće događa”, naveo je on.

Nakon ovog slučaja, kako navodi Matić, napadi na novinara Cvijića nisu prestali, već je u nekoliko navrata doživeo direktne napade od strane policije dok je bio na službenoj dužnosti, ali ni jedan od ovih slučajeva nije razrešen. Poslednji u nizu je, kako je naveo, preteći poziv telefonom.

Dragana Bjelica je, kao predstavnica Udruženja novinara Srbije u SRG, navela da novinari u Srbiji nisu neko ko se stalno žali, da zna za slučajeve gde urednici vodećih medija nisu prijavljivali ozbiljne pretnje, ali da SRG ohrabruje novinare da ipak to čine. Rekla je da situacije u kojima novinari pitaju policiju „jeste li policajac“ govore o stvarnosti koja je izokrenuta naopačke.

Bjelica se posebno obratila studentima novinarstva u publici.

“Oni koji studiraju novinarstvo treba da ostanu u ovoj profesiji i da se bore za bolje društvo. Zato što naš koncept novinarstva podrazumeva to da novinari imaju misiju i da rade u interesu javnosti”, zaključila je ona.

Marija Babić, predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije u SRG, naglasila je značaj zajedništva i empatije među novinarima i ispričala da kada je muškarac izašao iz Pionirskog parka i polomio kameru ekipi N1 da se ona, sa drugim novinarima i predstavnicima udruženja, našla ubrzo na licu mesta i da su napravili ljudski zid na mestu na kome se desio napad, ogradivši polomljenu opremu, jer policija to nije uradila.

Policija je saopštila da se uviđaj neće izvršiti, i da oštećeni mogu slučaj prijaviti u najbližu policijsku stanicu. Tek nakon što su prisutni na ovo reagovali i zajednički se suprotstavili takvom postupanju policije, oni su promenili odluku i započeli rad na ovom slučaju, ispračala je Babić.

Advokatica Alaburić: Spektakularni procesi za zaštitu novinara u Hrvatskoj

Advokatkinja Vesna Alaburić predstavila je prisutnima primere iz Hrvatske i izdvojila napad na novinarku Melitu Vrsaljko i nuđenje mita Dragu Hedlu da ne objavi istraživački serijal o HDZ-ovom političaru. 

U mestu kraj Zadra, Melita je pripremala prilog o ilegalnoj deponiji smeća i na javnoj površini, najpre verbalno, zatim i fizički napao ju je vlasnik zemljišta koje su želeli da snime.

„Oduzeo joj je mobilni telefon, vikao na nju, gurao. Ona se naravno branila i došlo je do svađe“ ispričala je Alaburić.

Sledećeg dana u novinarkin dom došla je ćerka vlasnika zemljišta i fizički nasrnula na nju, počela je gušiti i pokušala je da uzme mobilni telefon na kome je bio snimak njenog oca, opisala je slučaj advokatica.

„Policija je napade okarakterisala kao prekršaje protiv javnog reda i mira uz ravnopravnu ulogu žrtve“,  rekla je Alaburić.

Prekršajni postupak završen je tako što su oboje prekršajno kažnjeni i novinarka Melita i napadač jer su se svađali i vikali na javnom mestu. Melitina advokatica je podnela žalbu i to je sada u toku.

U drugom, krivičnom postupku, novinarkina advokatica je precizno formulisala prijavu u kojoj je navela da je muškarac napadajući novinarku na terenu počinio kazneno delo prisile prema osobi koja obavlja poslove od javnog interesa.

Nedavno je opštinsko tužilaštvo podiglo optužnicu protiv napadača, a po rečima Alaburić to je „prvi put da smo pokrenuli krivični postupak za to kazneno delo“.

Protiv ćerke je podneta prijava zbog krivičnog dela pretnje i taj se postupak takođe vodi po službenoj dužnosti.

Alaburić je ispričala da je novinaru Dragu Hedlu 2017. godine političar Franjo Lučić ponudio trostruku nadoknadu u odnosu na honorar koji bi dobio za objavu istraživačkog serijala o njemu.

Hedl je, ispričala je Alaburić, prijavio ponudu mita i o bavestio Telegram, svoju redakciju, koja je o tome počela da objavljuje niz članaka i stala iza svog novinara.

Hedl je dobio podršku i HND-a i pokrenuo je, rekla je ova advokatica, pomalo spektakularan proces protiv političara za krivično delo davanja mita novinaru.

„Krenula je priča je li novinar službena ili odgovorna osoba koja može biti podmićena. Možeš li podmićivati novinara bez ikakvih štetnih posledica? Rasplamsala se rasprava u pravničkim i novinarskim krugovima. Zastupala sam poziciju da je novinar odgovorna osoba, jer ako može biti krivično delo davanje mita lekaru u bolnici, zašto ne bi moglo biti davanje mita jednom novinaru“, rekla je Alaburić.

Ishod je da je političar Lučić osuđen na godinu dana zatvora, s tim što mu je zatvor, kako je rekla Alaburić, isprva preveden u rad za opšte dobro i to po principu jedan dan zatvora, dva sata rada. Međutim nakon što se Lučić žalio na osuđujuću presudu, a takođe i hrvatski USKOK, koji se žalio na odluku o kazni, Vrhovni sud je preinačio presudu i odredio bezuslovnu kaznu zatvora od jedne godine.

„I naš parlamentarni zastupnik je zaista završio u zatvoru zbog podmićivanja novinara“, rekla je Alaburić i dodala da je prošle godine izašao iz zatvora.

„Želim pohvaliti tužioca USKOK-a Darka Dodika koji je imao snage tolike žalbe pisati i toliko biti istrajan u zaštiti prava novinara“, rekla je ona.

Govoreći o stanju u Crnoj Gori, advokat Branko Anđelić je naveo primer razrešavanja sa dužnosti ministra zbog uzimanja telefona novinarki kada mu se nije dopalo pitanje koje je postavila.

Objasnio je da se, pripremajući se za konferenciju, konsultovao sa crnogorskim novinarima o njihovim problemima. Voleo bih, kako je rekao, da su oni bili prisutni i čuli sa kakvim se pritiscima i napadima suočavaju njihove kolege u Srbiji, jer su njihovi izazovi u poređenju s tim daleko manji.

„Sudovi su u strahu od novinara u Crnoj Gori i pravosuđe osluškuje medije i prati o čemu pišu, a ako dođe do situacije kao pre nekoliko godina, kada je novinarka upucana, onda svi staju iza nje“, rekao je Anđelić.

Krajnović: Dok god Ministarstvo pravde radi ovako, ne možemo ni da pokušavamo da predlažemo promene Krivičnog zakonika

Advokat UNS-a Nenad Krajnović podsetio je da je UNS uspeo da 2009. godine izmenama Krivičnog zakonika obezbedi bolju zaštitu novinara u članu 138 koji se odnosi na ugrožavanje sigurnosti pretnjom, kada su u posebno zaštićena lica svrstana i ona „koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavljaju“.

Osvrnuo se na to da od 2021. godine postoje pokušaji i konkretni predlozi za izmenu Krivičnog zakonika u Srbiji radi bolje zaštite novinara ali da nije bilo saglasnosti unutar same novinarske zajednice isprva, a potom i da se ne zna šta je Ministarstvo pravde uradilo sa predlozima.

“Bilo je toliko različitih predloga — od toga da ne treba ništa dirati, do nekih revolucionarnih koji zaboravljaju da je pravni sistem ipak celina, i da tu ne može samo nešto da se nakalemi tek tako i da funkcioniše", rekao je Krajnović i dodao da se odustalo i od predloga da se uvede krivično dela napad na novinara, kako je to učinjeno sa advokatima.

U 2024. godini krenule su nove inicijative za promene i došlo se do toga da ima više od 30 krivičnih dela koje treba razmatrati, objasnio je Krajnović, i došlo se do konsenzusa da te promene treba da idu u pravcu dodatnog inkriminisanja i olakšavanja gonjenja.

Ministarstvu pravde su upućivani predlozi, ali Krajnović kaže da uopšte ne zna šta se sa njima desilo, kao i da je poslednje dve godine cela tematika, a to je i primena Medijske strategije, otišla u zapećak, i da je „pala gusta magla ili mrak“.

Krajnović kaže da se novom inicijativom za izmenu krivičnih propisa, ovogodišnjom, gde se ide ka redefinisanju šta je tajni podatak, praktično otežava rad novinara, dok o zaštiti novinara nema reči.

„Da li mi možemo nešto da promenimo ili ne, ja mislim da dok je ovakav rad Ministarstva pravde, da ne možemo više ni da pokušamo”, zaključuje on.

Vajt: NATO odgovoran za skandalozno zanemarivanje bezbednosti medijskih radnika RTS-a

Međunarodni stručnjak za medijske slobode i dugogodišnji generalni sekretar Međunarodne federacije novinara Ejdan Vajt se na početku obraćanja prisetio ubijenih medijskih radnika u bombardovanju RTS-a i odgovornosti NATO-a.

Rekao je da su u Srbiji i Beogradu novinari platili visoku cenu zbog političkog zanemarivanja njihovih prava.

„Vrlo dobro se sećam šokantnog odgovora na bombardovanje RTS-a u 1999. godini i ubistva medijskih radnika, što je otkrilo skandalozno zanemarivanje bezbednosti medijskih radnika za šta je tada NATO bio odgovoran“, rekao je Vajt.

Vajt je zatim govorio o globalnom napretku za poslednjih dvadeset godina.

“Unapređeno je praćenje kršenja prava novinara, uspostavljena je veća institucionalna podrška na globalnom nivou, a usvojene su i brojne rezolucije UN-a koje prepoznaju bezbednost novinara kao ključno pitanje”, naveo je on.

Ipak, i pored formalnih promena, novinari, kako je rekao, i dalje rade sa minimalnom pravnom zaštitom, a tamo gde ona postoji, primenjuje se selektivno i proizvoljno, u skladu sa interesima vlada i korporacija.

Vajt navodi da širom sveta nacionalni i finansijski interesi gotovo uvek imaju prednost nad pravima novinara, čak i tamo gde su ta prava zakonski garantovana.

Kao primer naveo je nedavni sastanak Donalda Trampa sa prvim čovekom Saudijske Arabije, kada je predsednik SAD kritikovao novinarku zbog pitanja o ubistvu Džamala Kašogija, kolumniste Vašington posta, dajući na taj način, prednost trgovini i investicijama.

Još drastičniji primer je, istakao je Vajt, izraelski napad na Gazu, tokom kojeg su novinari i medijski radnici bili meta napada, ubistava i sistematskog ućutkivanja.

Iako je Izrael potpisnik međunarodnih sporazuma o zaštiti novinara, te obaveze su, kako navodi, zanemarene, dok je međunarodna zajednica ostala zapanjujuće tiha.

Vajt je rekao da postoji ozbiljan problem u načinu na koji države govore o zaštiti novinara, a zapravo ne čine dovoljno.

Preporuke, zakoni, rezolucije koje štite prava novinara

Generalni sekretar EFJ-a Rikardo Gutjeres podsetio je da je ova organizacija učestvovala u izradi preporuka Saveta Evrope iz 2016. godine o zaštiti novinara, koje je potpisalo 47 država, uključujući i Srbiju, kao i da je Savet Evrope 2023. godine usvojio dodatne smernice za njihovu primenu.

„Države članice pozvane su da preispitaju zakonodavne okvire, obuhvate fizičke i onlajn napade, procene rodno zasnovane rizike i uvedu odgovarajuće zaštitne mere. Bezbednost novinara ne zavisi samo od krivičnog prava, već i od radnog zakonodavstva, jer nesigurni radni odnosi povećavaju ranjivost novinara“, naveo je Gutjeres.

Gutjeres se osvrnuo i na Rezoluciju koju je Savet Evrope usvojio u junu 2021. godine, a kojom se države obavezuju da efikasno primenjuju zakone kako bi zaštitile novinare od proizvoljnih otkaza, odmazde i nesigurnih uslova rada.

Naveo je i primere zemalja koje su donele nove zakone kojima se štite novinari.

“Danska je 2022. godine uvela pooštrene kazne kada su pretnje usmerene na sprečavanje slobode govora. Crna Gora je 2021. pooštrila kazne za pretnje novinarima, Slovenija je kroz sudsku praksu počela da procesuira i verbalne pretnje i uvrede. Austrija i Francuska kriminalizovale su onlajn zlostavljanje, a Francuska je odredbe uznemiravanja na rodnoj osnovi proširila i na digitalni prostor”, rekao je on.

Zakon nekad “mrtvo slovo na papiru”

Predsednica EFJ-a Maja Sever naglasila je da se, uprkos uspostavljenim evropskim standardima, stvarni uslovi rada novinara u mnogim zemljama i dalje dramatično razlikuju od onoga što propisuju dokumenti i rezolucije.

„U proteklom mandatu Evropske komisije doneli smo veliki broj dobrih dokumenata i zakona i Evropa je postavila visoke standarde u zaštiti medijskih sloboda, sigurnosti novinara, anti SLAPP direktive, mnogih preporuka i zakona. Na papiru to izgleda jako dobro, no u praksi, posebno u ovom delu Evrope, novinari se i dalje susreću sa pretnjama i fizičkim napadima, uznemiravanjem, SLAPP tužbama, a najviše sa institucionalnim ćutanjem i nekažnjivošću“, objasnila je.

Kazneni postupci su, kako je rekla, često spori ili se ne pokreću, a kada postoji pravni okvir, izostaje politička volja i hrabrost institucija da bi se primenili zakoni koji postoje.

“Takva situacija dovodi do toga da ohrabruje one koji napadaju novinare i onda se zatvaramo u krug u kome nema zaštite novinara. Kada se osvrnemo na naše zemlje, tu su brutalniji i izraženiji napadi na novinare koji su česti i grubi, a poverenje u institucije zabrinjavajuće nisko“, istakla je Sever.

Sever je navela da je u Hrvatskoj uvedeno da se napad na novinare prepoznaje kao napad na službeno lice.

Očuvane ili nove dečije knjige i slikovnice možete doneti na beogradsku adresu UNS-a Resavska 28/I, odnosno u prostorije UNS-ovog ogranka u Novom Sadu, Društvo novinara Vojvodine, Bulevar Mihajla Pupina 6/3 ili u Dom kulture u Gračanici gde se nalazi UNS-ov ogranak Društvo novinara Kosova i Metohije.

UNS će pošto prikupi poklonjene knjige i slikovnice pomoć dostaviti na mesta gde za njima postoji potreba.

Ukoliko želite da se priključite akciji i imate pitanja u vezi sa donošenjem dečijih knjiga i slikovnica možete pozvati koleginicu Draganu Bjelicu na 062 530 337.

Nagrada za novinarsku hrabrost „Aleksandar Tijanić“ uručena je Milanu Ćulibrku. Ćulibrk je rekao da ga je nagrada UNS-a iznenadila jer sebe ne smatra najhrabrijim čovekom, već onim koji radi svoj posao.

„Došli smo u apsurdnu situaciju da danas samo biti profesionalac zahteva hrabrost. Sebe ne smatram naročito hrabrim čovekom. Tek sam treći u redakciji koji je dobio ovu nagradu. Radar je najmanja redakcija koja ima najviše dobitnika ove nagrade“, naveo je on.

On je rekao da će deo novčane nagrade nameniti studentima Državnog univerziteta u Novom Pazaru, koji su u protekloj godini pokazali šta zaista predstavlja hrabrost.

O dobitniku ove nagrade odlučivao je žiri u sastavu: Manojlo Vukotić (predsednik), Olivera Kovačević, Zara Tijanić i prošlogodišnji dobitnik Zoran Kesić.

Odluku žirija obrazložio je predsednik žirija Manojlo Manjo Vukotić, koji je naveo da je uprkos naporu UNS-a koji radi neke stvari savršeno pošteno i profesionano, tužan zbog malog broja prijavljenh i duboke podeljenosti u društvu.

 „Nije dobra atmosfera za novinarstvo i nikad nije bila ovako loša klima u društvu. U jeku je rat koji sipa nuklearni otpad na celo društvo i razara profesiju. Svih deset beogradskih dnevnih listova danas se prodaje u 103 hiljade primeraka. U jednom dobrom trenutku srpskog novinarstva tri beogradska lista Politika, Politika ekspres i Novosti prodavala su se u oko 700 hiljade primeraka“.

Možda nije u toku smrt novinarstva, kako je rekao, ali ubistvo jeste.

U sali se, kako je rekao predsednik UNS-a Živojin Rakočević, nalazi „mozaik najsvetlijih ličnosti profesije“ koje čine da profesija živi. Ove ličnosti dolaze iz različitih redakcija, a često, dodao je, predstavljaju i neistomišljenike.

Matić: Pomoći ćemo mladim generacijama u resetovanju novinarstva

Nagrada za životno delo je uručena novinaru, analitičaru i publicisti Branislavu Gulanu i novinaru i predsedniku ANEM-a Veranu Matiću.

Matić je rekao da je počeo da se bavi novinarstvom pre više od 40 godina. Svoje novinarske dane je kako je rekao započeo poput studenata novinarstva, koji sada svojim angažmanima u vatri protesta prave prve novinarske korake.

Mnogo je mladih novinara i novinarki, dodao je Matić, koji čine da se zaštite učesnici protesta, svedočeći svojim telefonima i kamerama i prenoseći javnosti zabeležene snimke.

„Želim da posvetim nagradu njima, odnosno, novinarki i novinaru koji će za 40 godina dobiti ovo priznanje“.

 Dodao je da nove generacije vrše resetovanje novinarstva, a da će on biti tu da im pomogne.

Branislav Gulan je rekao da je novinarstvom počeo da se bavi šezdesetih godina prošlog veka, kada je kao šesnaestogodišnjak pisao za "Večernje novosti".

„Više od pola veka sam u novinarstvu. Prošao sam komunizam u začetku, socijalizam, crvene, žute, crne i ostale“, rekao je Gulan.

Rekao je da su mu prvi učitelji novinarstva bili Staša Marinković, Nikola Burzan i Toma Milinović, kao i prisutni Manjo Vukotić.

„Učili su me da u razgovoru uvek moram više da znam od svojih sagovornika, jer mi je to davalo sigurnost u poslu. Zlatno pravilo profesije su istina i znanje. U takvim slučajevima može da se ima i sreće“, naveo je Gulan.

Nagradu je svom učitelju posvetio i Nenad Mihajlović. Njemu je uručena nagrada za fotografiju, koja od ove godine nosi ime proslavljenog novosadskog fotografa Jaroslava Papa, i to za celokupni godišnji opus, sa posebnim akcentom na fotografiju sa obeležavanja godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu, objavljenu u onlajn izdanju Gardijana.

„Velika je čast dobiti nagradu koja nosi ime mog učitelja, prijatelja i kolege“, rekao je Mihajlović.

Radičević: Zlatna povelja posebno značajna u vreme kada su novinarska udruženja marginalizovana

Zlatna povelja dodeljena je Slobodanu Radičeviću, za tri decenije rada u UNS-u, i za značajan doprinos razvoju ove novinarske organizacije. pogotovo se ističući u borbi za prava lokalnih medija.

Radičević je rekao da je počastvovan što ulazi u krug oni koji su se posvetili razvoju organizacije, koja je doživela različita iskušenja kroz 144 godine postojanja.

„Period kada dobijam nagradu i kada sam najaktivnije radio u UNS-u je najzazovniji, jer je profesija u dubokoj krizi, dok se novinarske asocijacije i udruženja marginalizuju i diskredituju“, naveo je on.

Dodao je da za budući period ima spisak lepih želja među kojima je ona da se novinarska udruženja izbore za esnafsko jedinstvo u odnosu na sadašnju duboku podeljenost.

„Imam želju da se novinari bave izveštajima i istraživanjima, a ne propagandom; da medijske programe uređuju profesionalci, a ne politički aktivisti i prestavnici krupnog kapitala; da novinari i medijski radnici budu nedvosmisleno i institucionalno zaštićeni od svih zloupotreba, pritisaka, zastrašivanja i napada; da se najstrože osude nalogodavci i ubice novinara; da socijalni i ekonomski položaj i radno-pravni status novinara i medijskih radnika bude pravedan i dostojanstven, jer samo materijalno nezavisan novinar može biti slobodan; da mali i lokalni mediji budu vidljiviji i uticajniji; da mladi biraju studije noviarstva zbog bavljenja upravo ovom profesijom, a ne PR-om. Na kraju, mom UNS-u, čiji sam i dalje član, želim da zadrži principijelnost i da ne povlađuje nijednoj strani“, naveo je on.

Cvejić: Nagrada došla kada obeležavamo šest decenija od usvajanja prvog kodeksa i kada je poštovanje etičkih standarda na najnižem nivou

Nagradu za doprinos istoriji novinarstva i publicistička dela dobio je novinar i doktorand na Fakultetu političkih nauka Bojan Cvejić za publikaciju „Kodeksi novinara Srbije od 1965. do 2025. godine“.

Cvejić je rekao da mu je posebno drago što je žiri prepoznao značaj ove publikacije u godini kada obeležavamo šest decenija od usvajanja prvog novinarskog kodeksa na ovim prostorima, ali i u godini kada je poštovanje etičkih  i profesionalnih standarda u srpskom novinarstvu na najnižem mogućem nivou.

Spasić: Moramo da negujemo kulturu sećanja

Za sveobuhvatnu i ekskluzivnu informaciju, odnosno izjavu od tadašnjeg komandanta Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Spasoja Vulevića, nagrađen je Velimir Perović. On je dobio nagradu „Laza Kostić“ u kategoriji vest/izveštaj.

Perović se zahvalio redakciji Bete i UNS-u, koji, kako je rekao, godinama neguje tradiciju i nastoji da zaštiti profesiju, koja je u poslednje vreme ugrožena „od kvazi-političara, kriminalaca, a od skoro i od policajaca“.

Nagradu „Laza Kostić“ za reportažu dobila je novinarka „Kurira“ Jelena S. Spasić, za seriju reportaža iz Prebilovaca, koje je za vreme Drugog svetskog rata doživelo tragediju.

„Zahvaljuem ljudima koji su mi bili sagovornici, jer nije lako o tom stradanju govoriti ni posle toliko godina. Prebilovci su nešto što moramo da znamo i moramo da poštujemo. Moramo da gajimo kulturu sećanja. Prebilovci imaju svega tridesetak stanovnika i moraju da opstanu. To zavisi od politike – od ljudi u Beogradu i Banjaluci koji moraju da znaju šta su nama Prebilovci“.

Za karikaturu „Mapa“ nagrada je uručena novinaru portala Kosovo onlajn Vladislav Filipović, koji se tom prilikom zahvalio žiriju na nagradi.

Božović: Zadovoljstvo je raditi na temeljima koje su postavili Dragan Stojanović, Branka Kerkez i Jugoslava Đurica

Nagradu za najbolji godišnji uređivački koncept „Dimitrije Davidović“ dobila je urednica redakcije Aktuelnosti u RTS-u - Jelena Božović.

Ona je navela da je dve godine u redakciji Aktuelnosti gde su temelje postavili prethodni urednici Dragan Stojanović, Branka Kerkez i Jugoslava Đurica. U ovoj rubrici se, kako je rekla, zaista trudila da unese neke inovacije u timu od 13 autora koji rade na 13 emisija.

„Ljudi u redakciji su zaneseni ljubavlju za novinarstvo i uverenjem da njihovim pričama mogu nešto da promene, i to je ono što nas sve motiviše“, navela je ona.

Nagrada za komentar „Bogdan Tirnanić“ ove godine nije dodeljena. Bilo je, kako je rekao Predrag Rava, kvalitetnih predloga, ali, po oceni žirija, nijedan od njih ne nosi težinu koju zavređuje ime novinara kakav je bio Bogdan Tirnanić.

Ovom prilikom nagrada za životno delo biće uručena novinaru, analitičaru i publicisti Branislavu Gulanu i novinaru i predsedniku ANEM-a Veranu Matiću.

Nagrada za najbolji godišnji uređivački koncept „Dimitrije Davidović“ biće uručena urednici redakcije Aktuelnosti na Radio-televiziji Srbije (RTS) Jeleni Božović. 

Specijalna nagrada za doprinos istoriji novinarstva i publicistička dela "Žika M. Jovanović“ biće dodeljena novinaru Bojanu Cvejiću za publikaciju „Kodeksi novinara Srbije od 1965. do 2025. godine“. 

Zlatna povelja UNS-a biće uručena bivšem predsedniku Izvršnog odbora UNS-a Slobodanu Radičeviću.

Dobitnik nagrade„Laza Kostić“ za karikaturu je novinar portala Kosovo onlajn Vladislav Filipović, a nagradu je dobio za karikaturu “Mapa”.

Nagrada za fotografiju, koja od ove godine nosi ime „Jaroslav Pap“, biće uručena Nenadu Mihajloviću za celokupan godišnji opus, a posebno za fotografiju sa obeležavanja godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu, koja je objavljena u onlajn izdanju Gardijana.

UNS poziva članove sa regulisanom članarinom za 2025. godinu da dođu u UNS i preuzmu knjigu po izboru. Svaki član može preuzeti po jedan naslov.

Knjige se mogu preuzeti u Sekretarijatu UNS-a, Resavska 28/1, Beograd, svakog radnog dana.

Samizdat B92 donirao je sledeće knjige:

1. „NEPOKORENA sa Port de Flandr “ – Fuad Larui
2. „Razum i osećajnost“ – Džoana Trolop
3. „Mali saveti za bolji život“ – Milena Trobozić Garfild
4. „Ema“ – Aleksandar Mekol Smit
5. „Samo jedan korak od sna“ – Olaf Olafson
6. „Privrženost“ -  Rodrigo Hasbun
7. „Nortangerska opatija“ – Val Mekdermid
8. „Polja čemerike“- Veselin Gatalo
9. „Prestonca nasilja“ – Džorž Pele Kanas
10. „Oslušni tišinu“ – Meri Saliven
11. „Isusovo školovanje“ – Dž. M. Kuci
12. „Isusova smrt“ – Dž. M. Kuci
13. „Dark market: Kako su hakeri postali nova mafija“ – Miša Gleni
14. „Gubilište“ – Mirko Kovač
15. „Začaravanje“ – Mina Miljković
16. „Definicija ljubavi Marije Đoni“ – Veton Suroi
17. „Linijski kod“ – Kristina Tot
18. „Pasja koža“ – Fatos Konguli
19. „Crne cipele“ – Oto Oltvanji
20. „Klopkari“ – Saša Stanišić
21. „Skrivena ljubav“ – Miroslav B. Mitrović

Prva je žena na čelu Radio Beograda od njegovog osnivanja.

Glavni urednik Prvog programa Radio Beograda Nebojša Nikolić tri decenije je novinar Radio Beograda – bio je novinar i urednik deska, urednik emisija i dopisničke rubrike.