Pozivamo zainteresovane koleginice i kolege da se za poklon knjigu jave UNS-u na imejl adresu unsinfo1@uns.org.rs i napišu kontakt podatke: ime i prezime, grad, adresu, telefon i broj legitimacije UNS-a.

Za prvih 15 koleginica i kolega koji nam se jave, a imaju plaćenu članarinu za tekuću godinu, UNS i Gregorić obezbedili su po primerak knjige.

UNS će dobitnike obavestiti o nagradi. Ukoliko su iz Beograda, knjigu će moći da preuzmu u prostorijama Udruženja (Resavska 28/I). Dobitnicima koji nisu iz Beograda knjiga će biti poslata poštom na kućnu adresu.  

Knjiga „Ukoričena sećanja“ je zbirka sećanja Gregorića koja predstavlja svojevrsno svedočanstvo o istorijatu najstarijeg dnevnog lista na Balkanu.

„Trudio sam se da moja priča bude zanimljiva za čitanje i ilustrovana kao svaka valjana novinarska rubrika, u nadi da ću tako lakše dopreti do srca čitalaca“, piše Gregorić.

U knjigu je uvrstio sećanja na kolege koje su bile značajne i za njegov profesionalni razvoj, pa ne treba da čudi što je njegov kolega Milorad Miško Stojanović naveo da je Gregorić zapravo napisao „autobiografiju o drugima“.

Iako se Rade Brajović, kako je naveo generalni sekretar UNS-a, za života upisao u istoriju novinarstva kao urednik koji je ostavio veliki trag u profesiji, njegov put nije bio nimalo lak.

“Radio je najpre u ‘Borbi’ kao korektor noću, da bi danju mogao da radi kao novinar, u čemu se vremenom vrlo brzo i dokazao. To je bio logičan sled događaja, s obzirom na njegovo obrazovanje i poznavanje jezika”, rekao je Nino Brajović.

Rade Brajović je, kako je naveo generalni sekretar UNS-a, odlučio da postane novinar kako bi obišao svet.

“Pričao mi je da ga je stariji i iskusniji rođak pitao šta će da radi kada završi Jugoslovensku gimnaziju, a Rade mu je odgovorio da bi voleo da putuje i upozna ljude. Tada mu je rođak savetovao da bude novinar”, dodao je Nino Brajović.

Nije samo Rade Brajović obišao svet, već i njegove novinarske priče, rekao je generalni sekretar UNS-a.

Pokrivao je, kako je naveo, širok dijapazon tema - od spoljne politike do kulture, a u “Novostima” je radio od 1965. godine, kao spoljno-politički novinar i dopisnik iz Kine i Indije.

“Iz Indije je sa suprugom Gordanom, takođe novinarkom, doneo čitavu nauku o toleranciji i razumevanju razlika. U Kinu je otišao 1971. godine, u vreme najžešće kulturne revolucije. Njegovi izveštaji nisu bili samo tekstovi za Novosti, već i za jugoslovensku i svetsku štampu, jer je dolazio do mnogih ekskluzivnih informacija”, dodao je Nino Brajović.

Rade se, kako kaže Nino Brajović, dokazao kao novinar, ali možda i više kao urednik, posebno ako se uzme u obzir to da je uređivao “Novosti” u najtežoj deceniji u istoriji ovog lista.

“Rade se rukovodio patriotizmom, znajući da su ‘Večernje novosti’ novine naroda i da mora da sluša interese tog naroda. Kada je primetio manjak poverenja prema Miloševićevoj vlasti, onda je i novine prilagođavao volji naroda, zbog čega je trpeo medijske i političke pritiske”.

“Novosti” su, dodao je, opstale, a on je prinudno penzionisan 1998. godine. Ipak, to ga nije navelo da odustane od novinarstva, te je, kako je dodao Brajović, danonoćno  radio u “Dnevniku” i na portalu “Fakti”.

Rade Brajović je, dodao je on, bio istinoljubiv, pravdoljubiv i gajio je profesionalnu solidarnost.

“Nas u UNS-u je podsticao da pišemo i radimo. Na tim podsticajima smo mu zahvalni”, apostrofirao je Nino Brajović.

Upravo zbog toga, Rade Brajović je imao tri kuće – svoju, “Večernje novosti” i UNS, naveo je predsednik UNS-a Živojin Rakočević.

“Isto tako je živeo i na tri nivoa – na nivou osmeha, akcije i duha. To je ono što je činilo njegovu složenu, a naizgled jednostavnu ličnost, koja je mogla da prođe svet, a da taj svet njega ne slomi, ne prilagodi i ne upodobi”.

Rade Brajović, dodao je Rakočević, nije voleo navike i rušio ih je, a upravo u tome se može pronaći razlog zbog koga je napisao knjigu  o Kosovu i Metohiji “Navikavanje na nezavisnost”.

“Verovao je da nema navika, ali da ima promena i rešenja. Uvek kada smo ga sretali, imao je pred sobom osmeh, akciju i duh da nešto realizuje”, dodao je.

Rade Brajović je, dodao je Rakočević, bio značajan i za mlađe generacije.

“Brzina kojom učite od čoveka koji je prošao svet i kroz koga je prošao svet je dragocena i retko je srećemo. Znam da sada putuje sa osmehom, sa svojim večnim promenama i stalnom akcijom”, naveo je on.

Od Brajovića je pažljivo učio i njegov sin Vuk, inače sportski novinar. On je istakao da je novinarstvo živelo u njihovoj porodici.

“Sećam se da su mi mama i tata savetovali da se ne bavim novinarstvom, a kasnije sam shvatio da je razlog to što su ovu profesiju nekada voleli više od sebe. Kao pravi roditelji, dali su mi ovaj savet da bi meni bilo bolje, iz srca. Ipak, to srce je uvek bilo u novinarstvu”, dodao je on.

Da je Vuk imao na koga da se ugleda, ukazuju reči urednika “Enigme Novosti” i publiciste Dušana Milovanovića, koji je dve godine bio u kolegijumu “Novosti”. On je naveo da je Rade Brajović bio urednik za sadašnja i buduća vremena.

Rade je bio primer, dodao je on, kako se na funkciji direktora i glavnog urednika prelama moć sistema.

„Teško je bilo opstati za vreme perfidne politike, a neko drugačijeg temperamenta bi teško mogao to da iznese. On je bio čovek ‘Novosti’ i čovek novinarstva. Rade je uspeo da sačuva ovaj list uprkos svim ucenama”, naveo je on.

„Samo ugrožavanje sigurnosti kvalifikovano je tako da ono što je Škoro rekao uopšte ne može da se podvede pod to krivično delo“, dodala je ona.

Konstantinović ističe da treba uzeti u obzir da mnogi mediji nisu verodostojno preneli ono što je Škoro rekao, gostujući u emisiji „Bez pardona“ na KTV televiziji.

„Ako tužilaštvo bude radilo svoj posao kako treba, kada pogleda ono što je Škoro zaista rekao, a ne ono što je izvučeno iz konteksta, videće da tu zaista nema elemenata krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti“, dodala je ona.

Inače, Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je Prvom osnovnom javnom tužilštvu da formira predmet i ispita da li u navodima Škora ima elemenata krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, izvršenog na štetu predsednika Republike Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić najoštrije je osudio Škorovu izjavu i rekao da je emitovanjem apsolutno neprimerenih i neprihvatljivih stavova Srđana Škora u programu KTV grubo narušen javni interes u oblasti javnog informisanja utvrđen Zakonom o javnom informisanju i medijima (ZJIM). Ovu izjavu Ristića kolegijum KTV ocenio je kao pritisak na njihovu uređivačku politiku.

Ristić, kako kaže Konstantinović, treba da deluje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima (ZJIM), ali i da se uzdrži od izjava datih u dnevno-političke svrhe.

„Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, po Zakonu o javnom informisanju i medijima, ima ovlašćenja koja treba da koristi uvek, i prema svim medijima u istim i sličnim situacijama jednako“, kaže Konstantinović.

Komemoracija Radu Brajoviću biće održana u četvrtak u 9.30 sati u Pres centru UNS-a, Knez Mihailova 6/III.

„Rade Brajović je zasigurno jedno od ‘najprepoznatljivijih pera Večernjih novosti’. Imao je privilegiju i da iz sveta donese velike reportaže, izveštaje i intervjue. Neke od intervjua radio je sa svetskim liderima među kojima su Indira Gandi i Norodom Sihanuk. Bio je stalni dopisnik iz Velike Britanije, Indije i Kine“, istakao je žiri koji mu je prošle godine dodelio UNS-ovu nagradu za životno delo.

Ceo radni vek radio je u novinama, a i sve knjige su mu novinarske. Brajović je bio najduže na uredničkoj poziciji u Novostima, a i u penzionerskim danima je aktivno pisao. Bavio se i drugim poslovima, literarnim, ali uvek uz novinarstvo, koje nikad nije napuštao, ni kad je, prinudno, otišao u invalidsku penziju.

Radisav Rade Brajović rođen je 23. novembra 1938. u selu Kosiću, kod Danilovgrada, u Crnoj Gori, u seljačko-radničkoj porodici. Posle završetka Više realne gimnazije, 1957. godine, u Titogradu (sada Podgorica), preselio se u Beograd, gde je, januara 1962. godine, diplomirao jugoslovensku književnost, na Filološkom fakultetu, pišu Večernje Novosti.

Prve novinarske korake napravio je u “Borbi”, gde je radio od 1962. do 1966. godine. Tada je započeo rad u „Večernjim novostima“ - prvo kao korektor, pa saradnik i urednik više rubrika, stalni dopisnik iz sveta (Velika Britanija, Kina, Indija) i, konačno, najduže u istoriji „Novosti“ — glavni i odgovorni urednik, od novembra 1987. do novembra 1998. godine.

Kao student sarađivao je sa listom “Student”, a u časopisu “Delo” objavljivao je književne kritike.

Pokrenuo je više novih izdanja i listova, počeo i izdavanje knjiga. Osnivač je prve naše medijske Kompanije NOVOSTI d.d., čiji je bio generalni direktor.

Dobitnik je brojnih novinarskih nagrada - „Svetozar Marković, „ Dimitrije Davidović“, više godišnjih nagrada „Večernjih novosti" i nagrade za životno delo „Slobodan Glumac“, ali prošle godine i UNS-ove nagrade za životno delo, kao i „Evropskog medijskog Oskara“.

Udruženje za kreativnu industriju Privredne komore Srbije, gde su održani razgovori, potvrdilo je UNS-u da se razgovori jesu vodili, ali da dogovor o tarifi nije postignut, te da je GOS naknadno sam sastavio predlog Tarife po kojoj mediji sada plaćaju naknadu.  

Kako su naveli, u ovim, ispostaviće se neuspelim, pregovorima „učestvovali su predstavnici svih nacionalnih emitera, zatim predstavnici dva udruženja lokalnih i regionalnih emitera ComNet i Nova mreža Srbije, te i emiteri koji imaju igrani program (RTV Pink, Happy TV, Prva TV, B92, RTV Vranje, RTV Kruševac, RTV MAG, TV UNA, Udruženje ComNet, Udruženje Nova mreža Srbije)“.

GOS: Pregovori sa emiterima od prošle godine, nakande minimalne

Nikolina Vujinović, pravna zastupnica GOS-a ponavlja da su emiteri, s obzirom na održane pregovore, znali da će početi primena Zakona o autorskom i srodnim pravima u ovoj oblasti i da ne razume zašto se sada o tome priča.

Ona ističe da je naknada za emitovanje različita u odnosu na to koju frekvenciju, odnosno koju pokrivenost ima televizija, te da su naknade pojedinim medijima simbolične.

„Tarifa za lokalne medije je zaista niska, po nekoliko hiljada dinara. Nije to veliki namet. Kada zaključe ugovor sa GOS-om i plaćaju naknade na vreme, mediji mogu ostvariti  popust i do 25 odsto“, rekla je ona.

„Mislim da je važno da imaju to u vidu. Ne postoje prekršajne kazne ukoliko mediji ne plaćaju naknadu, ali bi ih u tom slučaju GOS tužio, pa bi svakako bili obavezni da plate“, pojašnjava Vujinović.

Udruženja elektronskih medija: U pregovorima nismo učestvovali, nameti neprimereni prihodima medija

Predstavnik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Saša Mirković rekao je za UNS da ova Asocijacija nije bila pozvana da učestvuje u razgovorima u vezi sa naplaćivanjem naknade za emitovanje audio-vizuelnih dela.

„Nismo bili ni na jednom sastanku sa GOS-om, pa ni u Privrednoj komori Srbije“, rekao je Mirković.

„Čak nam ni naše članice nisu ukazivale da postoji poziv za učestvovanje u bilo kakvim razgovorima sa GOS-om u vezi sa tim. Verovatno će sada kada je počela naplata i nama početi da se javljaju emiteri, kao što se i vama u UNS-u javljaju“, rekao je Mirković.

Niko od predstavnika Udruženja elektronskih medija Srbije (ComNet), koje, kako kaže zamenik predsednika Udruženja Vladan Stefanović, okuplja oko 100 televizija i 90 radio stanica, nije učestvovao u razgovorima sa GOS-om.

„Na sastanke nismo bili pozvani, moguće da je bio neko od medija koji su naši članovi, ali rukovodtvo ComNet-a nije sigurno. Poznato nam je da je bilo razgovora u sklopu Udruženja za kreativnu industriju Privredne komore“, kaže Stefanović.

Od članica su, kaže on, dobili informacije o ovom problemu. GOS je, po njihovim saznanjima, prvo emiterima slao predloge ugovora, a nakon toga i fakture.

„Javljaju nam se naši članovi. To nimalo ne odgovara emiterima, ali ne odgovara ni stvarnosti u smislu da je te naknade GOS sam odredio, prema svojim internim aktima. Sve je za sada velika nepoznanica. Nisu stvarno seli sa emiterima da se dogovore, da razgovaraju i nađu model kako bi to moglo da funkcioniše“, kaže on.

Stefanović podseća da Zakon o autorskom i srodnim pravima izričito naglašava da naknade moraju biti proporcionalne prihodima koje emiteri ostvaruju upotrebom autorskih dela.

Ovo su, kaže on, proizvoljne naknade koje ne samo da nisu primerene tome, već su daleko od toga.

„Imate emitere koji pokrivaju nacionalno tržište ili tržište Beograda, a koji plaćaju nešto malo više od nekog grada koji ima 10 puta manje stanovnika. To je oblast koja je apsolutno nesređena“, kaže Stefanović.

Na konstataciju GOS-a da su naknade za lokalne emitere minimalne, odnosno da iznose nekoliko hiljada dinara, Stefanović kaže da mu se nije javio nijedan član koji je dobio tako simboličnu naknadu.

„Mnogo su to veći iznosi od simoličnih. Pomnožite tih njihovih ’nekoliko hiljada’ sa deset ili više puta. To su iznosi od 50 do 100 hiljada dinara mesečno. I to je nepodnošljivo za lokalne medije. Sve što sam čuo od članica su znatno veći iznosi od nekoliko hiljada i izazvali su veliko ogorčenje“, kaže on.

Isti scenario i za radio stanice

Iako do sada nisu dobile fakture, uskoro će, kaže Stefanović, i radio stanice sačekati isti scenario.

„I u radio stanicama imate reklame u kojima mogu biti zastupljeni glumci, tako da i one potpadaju pod ovaj zakon. GOS je u ovom prvom talasu krenuo na televizije, ali siguran sam da će se u drugom talasu okrenuti i radio stanicama jer nema razloga da to ne urade, zakon ima daje za pravo“, zaključio je on.

Udruženje za kreativnu industriju PKS: U pregovorima nije postignut sporazum, GOS sam predao predlog Tarife

Na pitanje UNS-a kada su održani sastanci predstavnika GOS-a i emitera, ko je od emitera učestvovao i koji je rezultat pregovora, iz Udruženja za kreativnu industriju Privredne komore Srbije rekli su da su GOS i nacionalni i lokalni emiteri imali pregovore u nekoliko navrata u prostorijama PKS, tokom juna i jula 2023. godine.

„Kako na pregovorima nije postignut sporazum, svi emiteri su bili obavešteni da će, shodno pomenutom Zakonu, GOS predati svoj predlog tarife Zavodu za intelektualnu svojinu na donošenje konačne tarife“, naveli su UNS-u iz Privredne komore.

Oni su podsetili da Zakon o autorskom i srodnim pravima, u poglavlju 2.5.2. Pregovori i sporazum o tarifi, članovi 173 – 177, reguliše pregovore o tarifi svih organizacija za kolektivno ostvarivanje prava koje je autorizovao Zavod za intelektualnu svojinu.

„Radimo u nehumanim uslovima. Na četvrtom i petom spratu smo izgubili kancelarije. Svaki put kada padne kiša, mi se pitamo hoćemo li uspeti da napravimo novine. Tada strepimo kako ćemo da obavljamo svakodnevne zadatke“, kaže ovaj novinar.

Najgore je, dodaje on, što njegove kolege, novinari najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, pristaju da rade u ovakvim uslovima.

„Ni vlasnike sve ovo ne zanima, mi smo za njih trošak“, navodi kolega.

Kako UNS saznaje, od petka je na ova dva sprata isključena struja, a novinari privremeno rade od kuće.

Direktorka „Politike“ Mira Glišić Simić je juče na pitanje UNS-a kada će ovaj problem biti rešen, rekla da već neko vreme imaju problema sa održavanjem ove zgrade, čiji je vlasnik „Komercijalna banka“.  Dodala je da će imati sastanak na kome će razgovarati o rešavanju ovog problema.

Glišić Simić je rekla da će se javiti nakon sastanka, međutim to do trenutka objavljivanja teksta nije učinila. UNS je posle ovog razgovora više puta pokušavao da stupi u kontakt sa njom, ali neuspešno.

„Ni kiša nam ništa ne može“, poručio je Agatonović, koji je, kako kaže, poznavao Đoka Vješticu.

Inače, spomen-obeležje Đoku Vještici otkriveno je 1. aprila 2012. godine na platou koji je tada dobio njegovo ime, a polomljeno je u decembru 2019. godine.  

Simbolično, spomen-obeležje je obnovljeno 18. novembra, na godišnjicu njegove smrti, i to nakon što su Udruženje novinara Srbije (UNS), Studio B i Nova S, pokrenuli medijsku akciju za obnovu ovog spomen-obeležja.

U novembru je ovo spomen-obeležje ponovo oštećeno, tako što je ime Đoka Vještice precrtano, a njegov lik išaran. I tada je Agatonović spomenik Đoku Vještici vratio u prvobitno stanje.

Prošle nedelje spomen-obeležje je ponovo išarano, a štetu je ponovo sanirao domar UNS-a.

Ko je bio Đoko Vještica?

Novinar Đoko Vještica poznat je po organizovanju humanitarnih akcija i pokretanju brojnih inicijativa za uređenje Beograda i zelenih površina u glavnom gradu.

Rođen je 9. maja 1939. godine u selu Otrić u opštini Gračac (Hrvatska). Novinarsku karijeru započeo je u listu „Borba“, a zajedno sa kolegama iz ovog lista je 1970. godine osnovao Radio Studio B.

UNS mu je 1976. godine dodelio nagradu „Svetozar Marković“, a 2005. godine Nagradu za životno delo.

Preminuo je 18. novembra 2008. godine.

Nagradu za novinarsku humanost „Đoko Vještica“ UNS je ustanovio tri godine nakon njegove smrti. Dodeljuje se za priloge koji pokreću i motivišu pojedince i javnost za ostvarivanje humanih akcija i ciljeva, kritikuju socijalno neodgovorno ponašanje u društvu i podstiču solidarnost i uzajamnost.

Pre toga nadležnima je trebalo godinu i po dana, od kada je Žujović objavio istraživanja, da ga pozovu na razgovor. Od spornog konkursa prošlo je četiri godine.

Ipak, kako Žujović kaže za UNS, od svih zlouptreba na konkursima za projektno sufinansiranje medija na koje je u svom istraživanju „Milioneri iz konkursnog blata“ ukazao, policija se interesovala samo za onu u opštini Odžaci.

Šta je preuzela nakon što je Žujović dao izjavu i dokle se stiglo sa ovim slučajem, policija u Somboru nije ni UNS-u želela da odgovori. Na poslata pitanja odgovor nije stigao.

Podsetimo, Žujović je sredinom 2022. godine na portalu Suboticke.rs objavio seriju tekstova, u okviru istraživanja „Milioneri iz konkursnog blata“ , u kojima je otkrio kako pojedini mediji „isisavaju“ novac iz budžeta opština i gradova za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja.

On je tada, između ostalog, pisao o tome da u Subotici godinama unazad najviše novca na gradskom konkursu za sufinansiranje medijskih projekata dobijaju mediji čiji je vlasnik Vladan Stefanović.

„Četiri medija u vlasništvu Vladana Stefanovića i članova njegove porodice (VTV, ’V Production’, Radio Subotica, Magazin ’Dani’) trenutno su drugi po prihodima na medijskim konkursima u Srbiji sa iznosima od više miliona dinara“, izjavio je 2022. godine Branko Žujović.

Jedan od tekstova koje je objavio, pokazao je da je iz opštinske kase Odžaka za 2020. godinu dato oko 900.000 dinara za izradu “scenografije” i “najam igrajućih i scenskih rekvizita” kojih u medijskim prilozima, kojima je projekat “Opština Odžaci – vaš dom” firme “Daisy Production” pravdan, uopšte nema.

Značajan deo pomenute sume naplatila je, otkrio je Žujović, firma Vladana Stefanovićeva i to, kako se pokazalo, za izradu skice i idejnog rešenja nepostojeće scenografije.

On je tada upitao tužilaštvo u Somboru „jesu li pročitali članke o medijskim konkursima koje su preneli i sajtovi svih reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja i, ukoliko jesu, šta nameravaju da učine tim povodom“.

Iz somborskog tužilaštva uputili su ga na nadležno Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, kojem je Žujović nakon toga poslao ista pitanja.

Godinu i po dana od ukazivanja na zloupotrebe do poziva da da izjavu

Žujović za UNS kaže da ga je Posebno odeljenje VJT u Novom Sadu obavestilo još u jesen 2022. godine da će ispitati sve navode iz njegovog novinarskog istraživanja „Milioneri iz konkursnog blata“.

„Krajem januara dao sam u Subotici izjavu, inače vrlo ljubaznoj inspektorki iz Policijske uprave u Somboru. Od nje sam doznao da će podrobno biti istražen samo slučaj nepostojeće scenografije, plaćene 900.000 dinara u okviru jednog medijskog projekta u Opštini Odžaci“, rekao je Žujović za UNS.

Kako podseća, da se scenografija na snimcima nigde ne može videti utvrdio je neposrednim uvidom u video materijal kojim je projekat pravdan.

„Samo 'idejno rešenje' te nepostojeće scenografije plaćeno je 230.000 dinara. Izrada navodne scenografije plaćena je 350.000 dinara, a u troškove izrade ušli su blokovi broj 5, vodene bojice, lenjiri, draperije, krovne letvice, valjci za krečenje i još koješta“, rekao je Žujović.

Policija: Vrednost novinarskih tekstova se ne može utvrditi

Kada je, kaže Žujović, inspektorku pitao šta će, na primer, biti sa projektom udruženja 'Putevi prirode' koje je u Opštini Mali Iđoš, svojevremeno, dobilo 600.000 dinara za četiri kratka teksta, obima jedne novinarske šlajfne, a koji su, pritom, doslovno prepisani (dva sa “Vikipedije”, a dva iz jednog stručnog istoriografskjog rada koji je pronašao i citirao), odgovorila mu je da je nemoguće utvrditi vrednost tih tekstova.

„Štaviše, i fotografije u tim objavama su preuzete iz publikacija, ali su naplaćene od Oštine Mali Iđoš. Tvrdnja da je nemoguće utvrditi vrednost očigledno plagiranih tekstova, sa aspekta policijske istrage možda jeste prihvatljiva, ali sa aspekta javnog interesa predstavlja besmislicu. Da li za plagirane tekstove bilo koja opština ili grad u Srbiji treba da plaća cenu od skoro 440 dinara po objavljenoj reči?“, pita Žujović.

Kako je ranije rekao za UNS, „ima utisak da istraga neće dubinski zalaziti u taj perpetuum mobile dosadašnje konkursne korupcije, u okviru kog su vlasnici medija, posredstvom vlastitih kvazimedijskih organizacija, delegirali članove medijskih komisija i međusobno dodeljivali ogromne sume novca“.

„Detaljan mehanizam tih zloupotreba opisao sam u svom istraživanju. Taj mehanizam obihvata tri nivoa: direktno učešće, podizvođače koji su uvek isti i uvek međusobno razmenjuju fakture za iste usluge i njihove bočne igrače kakvi su 'Putevi prirode' koje sam pomenuo, a koji dobijaju ogromna sredstva. Sama činjenica da UNS godinama već nema predstavnike u medijskim komisijama, sama za sebe dovoljno govori“, zaključio je on.

Snimak sednice: Savet za štampu

Vesna Jerotijević žalila se na tekst objavljen na portalu „Glas Zapadne Srbije“ u kome su, kako je navela, iznete neistinite i netačne tvrdnje o njoj, kao i kvalifikacije kojima se vređaju njen javni status, društveni angažman i ugled.

U ovom tekstu su, odlučila je Komisija za žalbe, prekršene tačke poglavlja Istinitost izveštavanja,  Nezavisnost od pritisaka, Odgovornost novinara i Novinarska pažnja.

U tekstu piše da se Jerotijević, kao „portparolka i član Predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika (USPRS) donedavno navodno borila za sve prosvetne radnike ali da je sada ušla u ogoljenu politiku“. Dodaje se da bi „časno bilo da je odnela ostavku na sve funkcije u Sindikatu, pa se uključila u politiku“, ali da „to govori o njenom političkom kredibilitetu, ali i moralnim osobinama". 

Netačno je, navodi ona, da je u vreme objave teksta bila portparolka i članica Predsedništva USPRS. Ona je, dodaje u žalbi, ostavku na mesto portparola podnela mesec dana pre toga, što znači da je „Glas Zapadne Srbije“ objavio neistinitu informaciju.

„Samim tim neistinita je i tendeciozna i druga tvrdnja u tekstu vezana za dovođenje u pitanje ’mog političkog kredibiliteta i moralnih osobina’ jer sam upravo postupila časno i podnela ostavku na sve funkcije u sindikatu, pa se tek nakon toga uključila u kampanju i kandidovanje na lokalnim izborima“, navela je ona u žalbi.

Tome dodaje da je niko iz „Glasa Zapadne Srbije“ pre objavljivanja teksta nije zvao kako bi proverio informacije u vezi sa njenim angažmanom u sindikatu, iako je redakciji, kako navodi, bilo poznato da je podnela ostavku na ove funkcije. Pre objavljivanja teksta novinari GZS su kontaktirali predsedništvo Unije sindikata, koje im je dalo informaciju da ona nije funkcionerka sindikata.

U ovoj prepisci novinara „Glasa Zapadne Srbije“ sa Unijom sindikata, u koju je imala uvid, kako navodi, nigde se ne ne navodi da je ona "bez saglasnosti sindikata govorila u ime sindikata", niti da je „sindikalnu funkciju upotrebila kao govornicu sa ostvarenje svojih političkih ciljeva i promociju". Ove, kako je navela, izmišljene tvrdnje, novinari GSZ su uvrstili u tekst.

Dan posle objavljivanja teksta, na sajtu se našla i izmenjena verzija sa antrfileom, u kome se obrazlaže izmena.

Ispod teksta su, kako navodi, objavljeni i uvredljivi komentari.

Urednik portala „Glas Zapadne Srbije“ Gvozden Nikolić u odgovoru na žalbu naveo je da ovo nije prvi put da se „Komisija Saveta za štampu zloupotrebljava kao vid pritiska na medije koji ne podržavaju određene političke i politikanstke strukture i organizacije u Čačku“.

Kako kaže, tačno je „da je kao učiteljica ušla u 'ogoljenu' politiku, da je postala javna ličnost kao portparol i član predsedništva sindikata, o čemu svedoče brojni tekstovi i tv nastupi a sada i kao političar, da se kandidovala na lokalnim izborima, da je kao druga na listi postala odbornik u Skupštini Grada Čačka, da je baveći se sindikalnim radom više vremena provela na sindikalnim a sada i političkim tribinama“.

Redakcija je htela, naveo je Nikolić, da ukaže na to da neko ko vaspitava decu „ne treba da se bavi politikom“.

Predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Jelka Jovanović rekla je da joj smetaju tvrdnje da neko ko je u prosveti ne sme da se bavi politikom i da neko ko je član sindikata može da bude i politički angažovan.

Sam odgovor urednika da je ovo „hajka na medije koji ne podržavaju određenu političku opciju“, kako navodi predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) u Komisiji za žalbe Olivera Milošević, govori o načinu na koji on percipira medije.

Predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) u Komisiji za žalbe Jelena Petković rekla je da u tekstu nema nikakve razlike između činjenica, komentara i pretpostavki autora.

„Novinari imaju pravo da iznose svoje mišljenje i kritike u vezi sa nečijim političkim angažmanom, ali te činjenice moraju biti zasnovane na istinitim podacima. Kada je reč o komentarima, oni se nadovezuju na te neistinte podatke i kreiraju određenu atmosferu“, navela je ona.

Od ovog broja, 20 opština i gradova na do sada raspisanim konkursima izdvojilo je čak 90 odsto manje novca nego lane.

U pitanju su gradovi Pančevo, Vršac i Sombor, kao i opštine Ada, Apatin, Bajina Bašta, Bečej, Beočin, Čoka, Kosjerić, Mali Iđoš, Novi Kneževac, Odžaci, Srbobran, Požega, Sremski Karlovci, Žitište, Žabalj, Kula i Pećinci.

Opština Bačka Topola je na konkursu koji je raspisala izdvojila sedam procenata u odnosu na prošlu godinu, a opština Mali Zvornik za sada je izdvojila svega devet odsto prošlogodišnjeg iznosa.

Do danas, na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata Opština Nova Crnja izdvojila je devetinu, Kučevo i Ljubovija osminu, a Opština Sečanj sedminu prošlogodišnjeg iznosa.

Grad Novi Sad, na konkursu koji je do sada raspisan, izdvojio je šestinu prošlogodišnjeg iznosa. Ipak, valja naglasiti da je ovaj grad novac koji je izvojio za medijske projekte prethodne godine dodeljivao putem više konkursa.

Među lokalnim samoupravama koje su izdvojile blizu šestine prošlogodišnjeg iznosa je i Opština Novi Bečej. 

Opštine Osečina, Krupanj i Bogatić ove godine izdvojile su četvrtinu prošlogodišnjeg budžeta za medijske projekte, dok su Grad Loznica i opštine Obrenovac i Trstenik izdvojile trećinu prošlogodišnjeg iznosa. Upola manje nego lane opredelile su opštine Mladenovac, Nova Varoš i Prijepolje.

Inače, Zakonom o javnom informisanju i medijima (ZJIM) propisano je da će odluke Saveta za štampu i Regulatornog tela za elektronske medije biti jedan od kriterijuma za bodovanje medijskih projekata i raspodelu sredstava. Neke lokalne samouprave su smanjivanjem novaca za sufinansiranje medijskih projekata, a povećavanjem iznosa za pojedinačna davanja pronašle način da zaobiđu zakon.

Ipak, valja naglasiti da su neke lokalne samouprave budžet za ovu godinu usvojile nakon izbora, dok su pre toga važile odluke o privremenom finansiranju, po kojima je i raspisan prvi konkurs. To znači da postoji mogućnost da će ovi gradovi, u skladu sa iznosom predviđenim za sufinansiranje u oblasti javnog informisanja, uskoro raspisati i nove konkurse.

Po podacima kojima raspolažu UNS i MIT, konkurse do sada nisu raspisale 32 samouprave od ukupno 167.

Podsetimo, po ZJIM, rok za raspisivanje konkursa 1. mart tekuće godine.

ZJIM predviđa i kaznene odredbe za prekršaj za odgovorno lice u organu javne vlasti ako ne raspiše javni konkurs za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Karan je kao novinar najduže radio u „Privrednom pregledu“, od 2003. do 2017. godine. Pisao je za sportsku rubliku u sarajevskom listu „Oslobođenje“, a radio je i u informativnom programu Radio Sarajeva.

Osim novinarstva, bavio se i publicističkim radom. Objavio je knjige „Zvezdani evropski pohodi“, i „Mozaik“.

Knjigu „Najveće nepravde prema srpskim i jugoslovenskim sportistima – od Stokholoma 1912. do Melburna 2022. godine objavio je 2021. godine. U ovoj knjizi sublimirao je događaje u kojima su srpski i jugoslovenski sportisti bili sprečeni da učestvuju.

Karan će biti sahranjen u subotu, 29. juna u 11 časova na groblju Lešće. Okupljanje je u 10, a opelo u 10.30 časova.

Ovo je prvi put od 2014. godine, kada je uvedeno projektno sufinansiranje medija, da je opština Rača rapisala medijski konkurs. Za medijske projekte je u ovoj opštini izdvojeno je 500.000 dinara.

Srbobran je za medije ove godine izdvojio 800 hiljada, što je desetina prošlogodišnjeg budžeta ove opštine. Srbobran je za projektno sufinansiranje medija prošle godine izdvojio 7.865.000 dinara. 

Najniži iznos koji može biti dodeljen po projektu u Srbobranu je 50 hiljada, a najviši 500 hiljada dinara.

U konkursu opštine Rača navedeno je da je najniži iznos koji se može dodeliti po projektu 100 hiljada, a najviši 200 hiljada dinara.

Konkursi u obe opštine traju do 5. jula.

Više informacija o medijskim konkursima nalazi se na sajtu Udruženja novinara Srbije (UNS) u rubrici „Medijski konkursi – projektno sufinansiranje“ i na zvaničnim sajtovima ovih opština.

Članovi Saveta REM-a zatražili su 4. juna ocenu ustavnosti odredbe kojom im mandat prestaje 4. novembra 2024. godine.

O tome koje su pravne posledice podnošenja Inicijative za ocenu ustavnosti i šta se može očekivati ukoliko Ustavni sud donese odluku da osporena odredba ZEM-a nije u skladu sa Ustavom, Udruženje novinara Srbije (UNS) razgovaralo je sa advokatom Gordanom Konstatinović.

„Ukoliko bi Ustavni sud utvrdio da odredba ZEM-a nije u saglasnosti sa Ustavom RS, ta odredba bi prestala da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u 'Službenom glasniku Republike Srbije'“, kaže ona.

To znači, rekla je Konstatinović, da ako se raspiše javni poziv pre donošenja odluke Ustavnog suda i izbor novih članova Saveta ne bude završen, a odluka suda bude da član 126 st.1. nije u skladu sa Ustavom, postupak se obustavlja.

Iako odluke Ustavnog suda deluju pro futuro, Konstatinović podseća da u određenim slučajevima mogu imati retroaktivno dejstvo.

“Ukoliko bi Ustavni sud tek nakon izbora novih članova Saveta REM-a, utvrdio da odredba nije u skladu sa Ustavom, bivši članovi Saveta REM-a bi mogli da primenom člana 61 Zakona o Ustavnom sudu traže, u roku od 6 meseci od dana objavljivanja odluke u „Sl. glasniku RS“, izmenu pojedinačnih akata donetih na osnovu odredbe zakona za koju je utvrđeno da nije u skladu sa Ustavom“, rekla je ona.

Ipak, kaže Konstatinović, ukoliko to nije moguće, jer se u praksi dešavalo da se izmenom akta nisu mogle otkloniti štetne posledice nastale usled primene odredbe zakona stavljene van snage, članom 62 istog zakona je predviđeno da Ustavni sud može da odredi da se te posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način.

„Na primer, izmenom odluke o prestanku odborničkog mandata zbog blanko ostavke nisu mogle da se otklone štetne posledice neustavne odredbe člana 47 Zakona o lokalnim izborima („Sl. glasnik RS” br. 129/07) u situaciji kada su u međuvremenu već sprovedeni novi lokalni izbori i tada je prethodnim odbornicima nadoknađena šteta“, podsetila je ona.

Na pitanje kada se može očekivati odluka Ustavnog suda, Konstatinović kaže da pravila nema, te da je u najvećem broju slučajeva Ustavni sud prilično spor i da odlučivanje u proseku traje oko dve godine. 

Članovi Saveta REM-a – diskriminacija bez utvrđenog opšteg interesa

Zakon o elektronskim medijima, koji je stupio na snagu 4. novembra prošle godine, u članu 126 stav 1. predviđa da članovi Saveta izabrani na osnovu prethodnog Zakona nastavljaju da obavljaju tu funkciju do isteka jedne godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona.

Ovo znači da im mandat ne prestaje istekom vremena na koje su izabrani već najkasnije 4. novembra 2024. godine.

Ovakvo rešenje dogovoreno je pred usvajanje Zakona, oktrobra 2023. godine, na sastanku vlasti i predstavnika medijske zajednice, uz podršku međunarodnih organizacija, a putokaz kojim se išlo bila je ranije usvojena Medijska strategija.

Aktuelni članovi Saveta REM-a ovu odredbu smatraju neustavnom i, kako su naveli u Inicijativi za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti koju su 4. juna podneli Ustavnom sudu, vrstom diskriminacije.

Oni su u Inicijativi, između ostalog, naveli da je sporna odredba Zakona u suprotnosti sa četiri člana Ustava - članom 3, članom 21 stav 1, članom 53, kao i članom 197 st. 1. i 2.

Članovi Saveta REM-a smatraju da se odredbom člana 126. stav 1. ZEM-a stavljaju u nejednak položaj u odnosu na buduće članove Saveta, te da im se uskraćuje pravo na vršenje javne funkcije pod jednakim uslovima.

Oni podsećaju da članovi 18 i 19 ZEM propisuju redovne uslove za prestanak mandata članove REM-a, a da je spornom odredbom propisan poseban osnov za prestanak mandata koji važi samo za aktuelni saziv Saveta.

Ovo, smatraju oni, predstavlja diskriminaciju jer je u suprotnosti sa ustavnim načelom jednakosti svih građana pred zakonom, uključujući i one koji stupaju na javnu funkciju.

U Inicijativi se još podseća da Ustav propisuje da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno (retroaktivno, prim.nov.) dejstvo, osim ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.

Kako se dodaje, sporni član nije postojao u ZEM-u u trenutku izbora aktuelnog saziva Saveta, te ne može imati povratno dejstvo, naročito ako se uzme u obzir da „nije utvrđen opšti interes za povratno dejstvo navedene odredbe zakona“.

Članovi Saveta ističu i da bi se sprovođenjem ove odredbe urušio princip nezavisnosti REM-a, imajući u vidu da se osporenim aktom uvodi mogućnost proizvoljne smene Saveta bez postojanja za to zakonom predviđenog razloga.

Savet REM-a, osim predloga Ustavnom sudu da prihvati Inicijativu i donese odluku da član 126 st.1. ZEM-a nije u saglasnosti sa Ustavom, zatražili su od ovog suda i da do donošenja konačne odluke obustavi izvršenje ove odrebde ili radnje koja je preduzeta na osnovu nje.
 
Izbor novih članova Saveta REM-a

Na osnovu sporne odredbe Zakona, Narodna skupština RS do 4. novembra treba da izabere nove članove Saveta REM-a.

Pre toga, kako je propisano članom 13 ZEM- a, „odbor Narodne skupštine nadležan za informisanje (u ovom slučaju Odbor za kulturu i informisanje, prim.nov.), „objavljuje javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta najranije šest meseci a najkasnije tri meseca pre prestanka mandata člana Saveta, odnosno najkasnije 15 dana od prestanka mandata iz razloga predviđenih članom 18 tač. 2)-4) ovog zakona“.

Na ovnovu ovog člana Zakona, Odbor bi konkurs u ovom slučaju morao da raspiše najkasnije do 4. avgusta.

Na pitanje UNS-a postavljeno predsednici Odbora Neveni Đurić, kada će Odbor za kulturu i informisanje objaviti javni poziv za predlaganje kandidata za članove Saveta REM-a i da li je Odbor do sada razmatrao ovo pitanje, nismo dobili odgovor.

Inače, od konstituisanja početkom aprila ove godine, nije održana nijedna sednica Odbora za kulturu i infromisanje Narodne skupštine.

U prvoj polovini 2024. godine zabeleženo je ukupno 20 slučajeva onemogućavanja rada novinarima, dok je u prvih šest meseci prošle godine bilo 12 ovakvih slučajeva. Kada su u pitanju pretnje, UNS je od januara do juna prošle godine evidentirao ukupno 16 slučajeva pretnji, dok je u prvom polugodištu 2024. godine zabeleženo 12 pretnji.

Dok je UNS u prvih šest meseci prošle godine evidentirao 21 pritisak, ove godine ih je evidentirano za 16 manje. Osim toga, zabeležena su i dva napada na imovinu medijskih kuća, kao i pokušaj hakovanja Instagram profila novinarke Ivane Milosavljević, koja je pred decembarske izbore istraživala rad kol centra Srpske napredne stranke.

Fizičkih napada dvostruko manje – kolega napao kolegu

Iako je fizičkih napada dvostruko manje nego prethodne godine, valja istaći da su ovoga puta napadane novinarke, kao i to da je kolega napao kolegu.

Kako je UNS-u rekao Vuk Cvijić, prošlog meseca ga je u Kosovskoj ulici prvo vređao, a zatim i pesnicom u glavu udario direktor „Srpskog telegrafa“ Milan Lađević.

Cvijić je rekao UNS-u da je prolazio Kosovskom ulicom, kada su u kafiću sedeli Lađević i novinar kome se javio. Cvijić je dodao da ih je tada pozdravio i pitao kako su, a da je zatim Lađević ustao i počeo da ga vređa, unosi mu se u lice. U jednom momentu je, kako je naveo, čak došlo i obezbeđenje koje se postavilo između Lađevića i njega.

„On im se obratio i rekao ne brinite, mi smo kolege“, rekao je Cvijić UNS-u.

Zatim se obezbeđenje udaljilo, a Cvijić je, kako je objasnio, napadnut.

„Udario me pesnicom u glavu. Zatim mi se uvredljivo obratio i rekao 'šta, nećeš da se biješ?`. Rekao sam da ću pozvati policiju. A on je uzvratio: `Reci im da sam gore u redakciji`“, ispričao je novinar „Radara“ UNS-u.

Cvijić je postupio u skladu sa uputstvima Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) i napad prijavio policiji i članu SRG Veranu Matiću, koji je odmah došao u Kosovsku ulicu.

UNS je osudio ovaj napad, dok je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštilo da je zabrinuto zbog „incidenta do koga je došlo u Beogradu, a u kome su učestvovali novinari Vuk Cvijić i Milan Lađević“.

Ovog meseca su zabeležena dva fizička napada na novinare koji su izveštavali sa lokalnih izbora. Novinar Ugljeđa Bokić napadnut je dok je snimao mlade ljude koji su izlazili iz prostorija Novosadskog sajma. Tada mu je nepoznat muškarac prišao uzeo telefon i udario ga pesnicom u grudi, rekao je on UNS-u. 

Bokić je, kako je naveo, sa sobom imao istaknutu legitimaciju dnevnog lista “Danas”, te je istakao da veruje da je osoba koja ga je napala znala da se radi o novinaru. On je nakon napada primljen u Urgentni centar, gde mu je konstatovano nagnječenje grudne kosti. Iz Urgentnog centra su pozvali policiju i Bokić je napad prijavio. 

Istog izbornog dana na  „Mašina.rs“ objavljeno je da je kourednik ovog portala Marko Miletić napadnut u Zemun Polju ispred sedišta SNS u Ulici Dušana Korčagina.

Početkom godine pripadnik Opštine Inđija odgurnuo je novinarku portala „In medija“ Vericu Marinčić. Ona je u zgradu Opštine ušla kako bi ispratila sastanak zvaničnika Inđije i mesnih zajednica Čortanovci i Beška.

Tada ju je, kako kaže, u hodniku video šef kabineta predsednika opštine koji joj je rekao da napusti zgradu jer nema akreditaciju. Odgovorila je da joj akreditacija nije potrebna za tu vrstu događaja i da su druge kolege nenajavljeno ušle.

Pripadnik obezbeđenja ju je tada uhvatio za ruku i gurao, kako bi je izbacio iz zgrade.

U međuvremenu je, dodala je, dala izjavu policiji i prijavila incident. UNS je ovaj fizički napad na novinarku osudio i tražio da vinovnik bude kažnjen.

Radonjić i Kurak tužili Slavko Ćuruvija Fondaciju

Bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić i Miroslav Kurak, koji su bili optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije, a zatim oslobođeni presudom Apelacionog suda, tužili su Slavko Ćuruvija Fondaciju zbog objavljivanja saopštenja u kome je izrazila nezadovoljstvo ovom presudom.

„Zbog povrede ugleda i časti, Radonjić i Kurak od Fondacije traže odštetu od po 500.000 dinara“, navela je fondacija.

Inače, Apelacioni sud je u februaru u ponovljenom postupku preinačio prvostepenu presudu Specijalnog suda kojom su Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora i pravosnažno ih oslobodio.

Polovina ukupnog broja slučaja onemogućavanja rada zabeležena na KiM

Novinarima je u prvoj polovini godine onemogućavan rad tako što im je bilo zabranjeno izveštavanje sa događaja, prelaženje administrativnog prelaza ili pak tako što su izbacivani iz redakcije.

Novinarima je rad onemogućavan i odbijanjem političkih aktera da odgovore na pitanja novinara samo zato što dolaze iz redakcije čije im se izveštavanje ne dopada.

Predsednik privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić započeo je u 2024. godini praksu odbijanja da novinarima televizija Nova S i N1 odgovara na pitanja.

„Nekih sedam dana pre izbora, čini mi se, prekinuo sam komunikaciju sa vašim medijem i nemam nameru da je nastavljam. Niste, prosto, niste dorasli ili ja nisam dorastao vama. Možete da dođete gde hoćete, ali neću vam davati materijala da možete da predstavljate realnost kako hoćete“, rekao je Šapić na konferenciji za novinare, održanoj 27. januara.

Iako su mu novinari televizija N1 i Nova S nekoliko puta nakon toga postavili pitanja, Šapić je svakog puta odbijao da odgovori.  U aprilu je čak novinarima ove televizije rekao da su "lažovi koji su se fizički iskrivili od zla i koje će zlo pojesti".

UNS je više puta reagovao i pozivao Šapića da ne krši Zakon o javnom informisanju i medijima, odnosno da ne diskriminiše novinare.

Polovina ukupnog broja slučaja onemogućavanja rada evidentirana je na Kosovu i Metohiji.

Novinarima lista „Jedinstvo" naloženo je da napuste prostorije u severnom delu Kosovske Mitrovice, jer su navodno prodate. Novinari i snimatelji više redakcija na srpskom jeziku i rukovodstvo Udruženja novinara Srbije, zbog toga su mirno protestovali ispred redakcije.

Novinari na KiM su se suočavali i sa drugim vidovima onemogućavanja rada. Na konferencijama za novinare i brojnim sastancima i okupljanjima često im nije bio obezbeđen prevod na srpski jezik, a dešavalo se i da im pristup ovim događajima potpuno bude zabranjen.

U martu je Vjosa Osmani dvaput onemogućavala rad novinarima srpskih redakcija. Početkom marta, većina medija koji izveštavaju na srpskom jeziku nije pozvana na sastanak Vjose Osmani i zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.

Dve nedelje kasnije, ekipi Medija centra Čaglavica nije dozvoljeno da prati sastanak i konferenciju za novinare Vjose Osmani i pomoćnika sekretara Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i poslove sporoveđenja zakona SAD Toda Robinsona.

UNS je sa svojim ogrankom Društvom novinara Kosova i Metohije (DNKiM) oba puta pozvao Osmani da ne diskriminiše novinare medija na srpskom jeziku, a dan kasnije novinari Medija centra Čaglavica dobili su svoje novinarske akreditacije.

Novinari na Kosovu i Metohiji suočavali su se i sa napadom na imovinu. Novinarima Radija KiM ukraden je lim sa krova pomoćnog objekta i kotlarnice Kim radija u Čaglavici.

Kako je glavni i odgovorni urednik Kim radija Goran Avramović rekao za sajt UNS-a, kosovska policija je obavila uviđaj. Ipak, kako je dodao Avramović, ne bi ga iznenadilo da policija zbog relativno male materijalne štete ne pokrene istragu.

Novinarima prećeno „da će im biti polomljene kosti“ i „da će biti zaklani“

Novinari su se u prvoj polovini godine često suočavali i sa pretnjama.

Žena koja se se predstavila kao advokat Ane Mihaljice, čije je troje dece, odlukom nadležnih organa, bilo izmešteno iz primarne porodice, rekla je novinarki Tanjuga „da će novinari koji lažu videti svoje“.

Novinarka N1 TV Ksenija Pavkov je nakon izveštavanja sa skupa podrške Ani Mihaljici dobila pretnje u kojima se navodi „da će biti zaklana“, „da će joj biti polomljene kosti“, kao i brojne uvrede. Poručeno joj je „da saučestvuje u zločinu“ i „da je treba šikanirati na svakom koraku“.

Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić Hegediš dobila je pretnje smrću dan nakon gostovanja na televiziji Nova S, gde je komentarisala izgradnju crkve blizu Štranda u Novom Sadu. Tada je rekla „da se pita da li je mesto jednom sakralnom objektu na ulazu u kupalište, gde se ljudi šetaju u kupaćim i japankama“.

Nakon toga, Lalić su na privatni i poslovni telefon stigle brojne preteće poruke, među kojima je i pretnja da će „biti zaklana u centru Novog Sada“.

Pretnje smrću dobio je i programski direktor ovog udruženja Dinko Gruhonjić, kada je objavljen video sa isečcima iz njegovog učešća na tribini festivala Rebedu u Dubrovniku prošle godine. Grafit sa pretećom porukom osvanuo je 21. marta u ulazu zgrade u kojoj živi, a u poruci je napisano "Dinko-Šakiću za večni dom si spreman", dok je u potpisu pisalo "Srpska Vojvodina". Iako su građani grafit prekrečili, ponovo se novi pojavio na zgradi dan kasnije.

Kako su naveli iz NDNV-a, do sada su podnete četiri krivične prijave zbog pretnji Lalić Hegediš i Gruhonjiću.

Novinarki Gordani Momčilović Ilić iz Stare Pazove je, posle prikupljanja podataka od opštinskih institucija o zakonitosti postavljanja objekta za ugostiteljstvo na zelenoj površini parka u ovom mestu, pretila supruga jednog od vlasnika.

Odrastanje u pravičnoj i čestitoj porodici u njemu je, naveo je Rakočević, razvilo finu, gospodstvenu prirodu koja je uvek znala za meru.

„Žarko je predstavnik one generacije prištinskih Srba, čije su dečaštvo, mladost i zrelost otežale društvene promene, gubitak i sticanje prava, demonstracije i naposletku bombe NATO pakta. Uprkos svemu, on je oko sebe i u sebi izgradio urbanost, uzdržanost i smirenje“, rekao je on.

Kolega Žarka Rakočevića, penzionisani snimatelj TV Priština i RTS-a Dimitrije Pužić rekao je da je Rakočević već na početku profesionalnog rada na Televiziji Priština 1985. godine pokazivao veliko interesovanje za rad.  Dolaskom u TV Beograd, kako je naveo, ubrzo je stekao poverenje kolega. Kamerom je, kaže Pužić, beležio velike sportske događaje poput Evrolige, Dejvis kupa, Lige šampiona u fudbalu, ali i dešavanja iz sfere politike, verske događaje i televizijske filmove.

Žarko Rakočević preminuo je prošle nedelje, u 59. godini.

Opština Kula 20. juna objavila je dva konkursa za projektno sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja, od kojih je jedan namenjen medijima na jezicima nacionalnih manjina.

Prošle godine ova Opština za konkurs je opredelila 9.500.000 dinara, a sada svega deset odsto od toga, odnosno 950.000 dinara. Za manjinske medije je, takođe, srazmerno smanjen iznos, pa je ovim medijima na raspolaganju svega 110.000 umesto prošlogodišnjih 1.100.000 dinara.

Dodatno, Opština Kula konkurs je raspisala sa skoro četiri meseca zakašnjenja, jer je, po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima (ZJIM), rok za raspisivanje konkursa 1. mart tekuće godine.

ZJIM predviđa i kaznene odredbe za prekršaj za odgovorno lice u organu javne vlasti ako ne raspiše javni konkurs za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Kula samo nastavila niz

Podsetimo, kako je UNS ranije pisao, osim neraspisivanja konkursa u roku, u prvoj godini sprovođenja projektnog sufinansiranja po novom ZJIM novinari i mediji svedoci su i prakse u brojnim lokalnim samoupravama da za konkurse izdvajaju značajno manje novca nego prethodnih godina.

Deset puta manje novca nego prošle godine, po podacima UNS-a, osim Kule izdvojili su i Grad Vršac, Pančevo, opštine Bajina Bašta i Požega, Bečej, Šid, kao i Bačka Topola koja je ovogodišnji iznos za medije smanjila čak 14 puta. Grad Smederevo izdvojio je ove godine svega 3 miliona dinara, dok je 2022. godine u ovom gradu za medije bilo opredeljeno 28 miliona dinara. Prošle godine Smederevo nije raspisalo konkurs.

Kako se može zaključiti po njihovim budžetima, finansijsku podršku medijima sve ove lokalne samouprave nameravaju da pruže kroz „usluge po ugovoru“, izbegavajući tako da pri dodeli novca uvažavaju odluke Saveta za štampu i REM-a, što prilikom odlučivanja o raspodeli sredstava na konkursima predviđa ZJIM.

Za ovaj slučaj Osnovni sud u Beogradu izrekao je dve prvostepene presude u korist Bugarskog, od kojih je Apelacioni sud prvu ukinuo, a drugu preinačio. U postupku po vanrednom pravnom leku, Vrhovni sud je u junu prošle godine ukinuo drugu presudu Apelacionog suda i vratio predmet ovom sudu na ponovno razmatranje.

„Poslednjeg puta kada sam zvao Apelacioni sud, javili su mi se u rekordnom roku i bili su jako prijatni prema meni. Rekli su da su ‘zatrpani’ novinarskim predmetima, ali da će nastojati sve to da reše brzo. Ipak, teško mi pada sve što se dogodilo u 'Politici“, rekao je Bugarski za UNS.

Bugarski je u dnevnom listu „Politika“ radio do 2010. godine.

Kao obrazloženje za otkaz generalna direktorka Mira Glišić Simić navela je, rekao je Bugarski, da je došlo do organizacionih promena koje su podrazumevale smanjenje ukupnog broja zaposlenih.

„Nas 18 je zbog toga tužilo ‘Politiku’, dok oko 70 radnika to nije učinilo“, rekao je Bugarski.

Prvu prvostepenu presudu Osnovni sud u Beogradu je doneo 2016. godine. Po presudi, Bugarskom je „Politika“ trebalo da isplati 320 hiljada dinara i da ga u roku od osam dana vrati na posao. Međutim, Apelacioni sud je 2018. godine ovu presudu poništio i vratio predmet Osnovnom sudu na ponovno razmatranje.

Osnovni sud je ponovio svoju odluku, a u drugoj prvostepenoj presudi se navodi da je „Politika novine i magazini“ angažovala spoljne saradnike, koji su radili novinarske poslove. Ovo je, piše u presudi, „protivno odredbi kolektivnog ugovora kojim je propisano da poslodavac može da donese odluku o prestanku potrebe za radom zaposlenih bez donošenja programa, pod uslovom da nije angažovao spoljne saradnike koji obavljaju slične ili iste poslove“.

Prema ovoj prvostepenoj presudi, „Politika novine i magazini“ trebalo je da isplati Bugarskom 456.000 dinara. Ipak, Apelacioni sud je ovu presudu preinačio, da bi kasnije i tu odluku Apelacionog suda ukinuo Vrhovni kasacioni sud.

Bugarski sada penzionerske dane provodi u svom rodnom selu Ostojićevu, gde se iz Beograda vratio tri godine nakon otkaza,  i čeka epilog spora zbog kojeg je, kako je rekao za sajt UNS-a, u velikom finansijskom gubitku.

 „Da sam ostao zaposlen i da imam još trinaest godina radnog staža, imao bih i za osam do deset hiljada dinara veću penziju. Za mene koji sam u penziji svaki dinar znači“, istakao je Bugarski.

Za oslikavanje murala, izradu i montažu ploče bilo je potrebno 320 hiljada dinara, te je pokrenuta akcija za prikupljanje novca. Za 27 dana prikupljeno je 372.700 dinara, što je više od planiranog iznosa, a novac je uplatilo 49 donatora.

Kao mesto za mural simbolično je predviđena zgrada u kojoj je živeo.

Idejno rešenje kreirao je poznati niški umetnik Eško Kurtić, a površina portreta je 14 kvadratnih metara (4x3.5 metara).

Doderović je četiri decenije posvetio profesionalnom novinarstvu.  Od 1994. godine bio je stalni dopisnik programa na srpskom jeziku australijskog državnog Es-Bi-Es radija, dok je 2001. do 2009. godine bio šef dopisništva „Glasa javnosti“ i Kurira iz Niša.  Njegove autorske emisije emitovane su na televizijama NTV i Zona plus, a bio je i saradnik emisije Hronika regiona RTS-a.

Kao član Uprave i Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) aktivno se zalagao za slobodu medija i bolji položaj novinara.

Tokom novinarske karijere objavljivao je svoje tekstove u jugoslovenskim i srpskim novinama i časopisima. Dvanaest godina u niškim Narodnim novinama bio je politički komentator, urednik i izveštač iz saveznog i republičkog parlamenta. Jedan je od osnivača Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Nišu.
U junu 1989. godine bio je urednik niškog omladinskog nedeljnika Grafit, kada je zbog njegovog intervjua sa Momom Kaporom, 101. broj ovog nedeljnika zabranjen.

Svoj prvi roman „Hodžina kći” objavio je 2018. godine u izdanju Udruženja pisaca „Sedmica” iz Frankfurta i niške agencije Svici. Knjigu „Sedma sila bez krila” je objavio 2019. godine, u kojoj je prikazao mnogobrojna iskustva i anegdote iz bogate novinarske karijere.

Preminuo je 30. decembra 2020. godine u Nišu.

Matić je slučaj prijavio kada je radnik obezbeđenja u Subotica-transu Ante Ivić dobio otkaz zato što je Ljubisavljević sumnjao da je on preko telefona dostavljao informacije u vezi sa aferom „Starter“ novinaru Branku Žujoviću. Prijavu protiv Ljubisavljevića Matić je, kako kaže Žujović, podneo zbog toga što je radniku obezbeđenja direktor Subotica-transa rekao da je njegov razgovor sa Žujovićem presretnut.

Ante Ivić je ubrzo nakon otkaza preminuo.

„Pozvali su me danas kod direktora Ljubisavljevića koji mi je oduzeo telefon i izlistao kontakte. Pronašao je broj telefona Branka M. Žujovića u imeniku i rekao mi je da zna da smo se čuli, jer je naš razgovor bio presretnut“,  rekao je tada radnik obezbeđenja za portal „Vesti 024“.

Ipak, Žujović za UNS kaže da nije ključno pitanje da li je Ljubisavljević nekoga prisluškivao, već zbog čega tužilaštvo nije istražilo aferu „Starter“, nakon koje su usledili svi ovi događaji.

Podsetimo, afera „Starter“ odnosila se, kako je Žujović naveo u svom istraživanju, na kupovinu opreme za Subotica-trans po višestruko većoj ceni od stvarne.

„Pomenuvši da su nam telefonski razgovori prisluškivani, Ljubisavljević je verovatno nasumice hteo da zaplaši čoveka za kog je u tom trenutku sumnjao da mi prosleđuje informacije od javnog značaja. Ključno pitanje je: zbog čega tužilaštvo nije istražilo aferu ‘Starter’ koja je dovela do Ljubisavljevićeve tvrdnje da je moj razgovor sa izvorom informacija prisluškivan?“, kaže Đujović.

Pokojni Ante Ivić bio je, nastavlja Žujović, penzioner koji se nije mirio sa korupcijom, a koji je, ipak, morao da zarađuje radeći u agenciji za obezbeđenje.

„Imali smo jednu po svemu nelogičnu situaciju: posao je izgubio čovek koji je pokušavao da zaštiti gradsku imovinu. Da podsetim, afera ‘Starter’ ogolila je izbliza jedan, po svemu bahat, šablon korupcije“, istakao je Žujović.

UNS je, kada je Ante Ivić dobio otkaz, tražio da on bude zaštićen Zakonom o zaštiti uzbunjivača, i naveo da svi koji su odgovorni za aferu „Starter“ treba da odgovaraju.

Žujović dodaje da su mu u samom tužilaštvu, kada je davao izjavu, rekli da je aferu istražio bolje od bilo kog tužilaštva.

„Ipak, optužnica nije podignuta. Javnosti sam obelodanio sve detalje tog skandaloznog posla, a tužilaštvo je ostalo nemo. E, to mi smeta. Izvesnu utehu predstavlja činjenica da su vinovnici koruptivnog posla odustali. Uređaj je vraćen nepoznatom isporučiocu, a novac subotičkom javnom preduzeću, što smatram pobedom subotičke javnosti“, dodaje on.

*Tekst je izmenjen 19. juna odmah nakon objavljivanja, tako što je precizirano da je prijavu podneo Veran Matić, koga je Žujović kontaktirao kao člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara.