Omladinski mediji su mesta gde stasavaju brojni novinari i novinarke. Mesta gde se mladi uče novinarskom zanatu, neguju vrednosti koje će ih pratiti kroz čitavu karijeru. Mladi iz tih medija su i proteklih šest meseci danonoćno na terenu, a njihov rad je često volonterski, te omladinski mediji neretko opstaju samo na entuzijazmu. 

Presing, omladinski medij iz Niša, jedan je od retkih koji ima iskustva sa projektnim sufinansiranjem putem državnih konkursa. Mladima u ovom mediju potrebno je pojačanje u vidu projektnog menadžera, ali i edukacije koje bi trebalo da sprovodi država, kako za UNS ističe zamenica glavnog urednika Presinga Katarina Aleksandrović. 

Koliko su omladinski mediji upoznati sa procesom projektnog sufinansiranja, s obzirom na to da ih uglavnom čine mladi na početku karijere? 

Ja sam, kao studentkinja novinarstva, za projektno sufinansiranje saznala preko starijih kolega. Mladi novinari koji uče o novinarstvu isključivo na fakultetu neće znati ništa o ovoj temi, jer se na fakultetu slabo govori o bilo kakvom finansiranju, a kamoli projektnom sufinansiranju. To kasnije može uticati na sam rad, jer će se po završetku fakulteta novinar prvi put susresti sa nekom temom koju mora da odradi onako kako je to zamišljeno u projektu, a ne onako kako je taj novinar možda zamislio. U još gorem slučaju, ako novinar ili grupa mladih novinara žele da pokrenu svoj medij, neće imati nikog ko je upoznat sa projektnim sufinansiranjem. 

Drugi problem su tzv. babl donatori, koji su, na neki način, dostupni određenim medijima. Tako imamo medijske konkurse koje raspisuju resorno Ministarstvo informisanja i telekomuniakcija i opštine i gradovi, a gde najveći deo ,,kolača” uzimaju režimski mediji. Takođe, postoje i strani donatori čije su finansije najviše otvorene za medije koji prate njihove narative. Za sve ostale, od kolača ostanu samo mrvice. 

Šta mislite o čitavom procesu projektnog sufinansiranja — da li je transparentan? 

Transparentnost zavisi više od projekta do projekta, nego od donatora do donatora. Mi smo imali prilike da učestvujemo na konkursima na kojima su naši projekti odbijeni, a da nikad nismo dobili ni kriterijume, ni obrazloženje. Samim tim, to jako loše utiče na transparentnost tokova novca tih donatora i finansiranja pojedinih medija. 

Kakva su Vaša iskustva sa promenom načina bodovanja i prijavljivanja, usled izmene Pravilnika o sufinansiranju medijskih projekata i uvođenja Jedinstvenog informacionog sistema (JIS)? 

Uglavnom se i dalje prilagođavamo. Reklo bi se da je sistem bodovanja donekle ograničio proizvoljnost u odlučivanju komisije, ali i dalje ima prostora za favorizovanje određenih projekata i organizacija. Što se tiče JIS-a, za sada to deluje pomalo nespretno, kao da je u izradi tog sistema bilo malo ljudi iz prakse, onih koji su se zaista bavili projektnim sufinansiranjem. Naravno, to je samo naš subjektivni utisak. Mi se prilagođavamo, jer nemamo drugog izbora i oprezni smo sa ocenjivanjem, dok su ocene nekih kolega mnogo radikalnije. Činjenica je da projektno sufinansiranje za medije poput našeg znači da svake godine krećemo praktično od nule, što umnogome koči razvitak i troši previše energije. 

Koliki udeo ima projektno sufinansiranje preko državnih konkursa u finansiranju Vašeg medija? 

Ovo je jedini izvor našeg finansiranja. Presing je pokušavao da dođe do podrške  inostranih donatora, ali do sada naši projekti nisu prolazili. Nažalost, slučaj gde nikad nismo dobili obrazloženje zašto naš projekat nije prošao, jeste baš sa stranim donatorima, tačnije organizacijom civilnog društva koja je taj novac preusmeravala i vršila selekciju projekata. 

Ko se u Vašem mediju bavi projektima? Da li imate dovoljno kapaciteta za to? 

Naš magazin već duže vreme traži osobu koja je iskusnija u pisanju projekta i koja radi na njima. Trenutno imamo dve osobe koje se bave projektima, od kojih je jedan i glavni urednik. 

Šta su Vam najveći izazovi po pitanju projektnog sufinansiranja? 

Kada su u pitanju domaći donatori, najveći izazovi su ograničenost vremenskog trajanja kada su oni dostupni (uglavnom početak godine). Kada su strani donatori u pitanju, najveći izazov jeste nedostatak prethodnih projekata koji su prolazili kod njih, nedostatak stručnih ljudi u redakciji i partneri za one konkurse gde su oni neophodni. Opšti utisak je da smo nezadovoljni načinom funkcionisanja i jednih i drugih. 

Kako se finansirate kada nemate projekte? 

Nemamo finansije mimo projekata. Tada se rad odvija na dobrovoljnoj bazi, stoga i najveći broj dopisnika čine trenutni studenti, uglavnom novinarstva i komunikologije. Kada imamo finansije od projekata, uračunavamo i rad u minulom periodu. 

Šta bi moglo da doprinese finansijskom osamostaljivanju omladinskih medija? 

Veća ulaganja Ministarstva prosvete i Ministarstva omladine i sporta (budući da im pripada i omladinski sektor), ali i bolja edukacija o finansiranju putem sponzorstva i reklamiranja, sa posebnim akcentom na društvene mreže gde mladi, koji su prirodno i ciljana publika omladinskih medija, najviše provode vremena. 

Podsetimo, u NATO bombardovanju Ambasade Narodne Republike Kine pre 26 godina stradali su dopisnici lista "Guangming žibao" Džu Jing i Su Singhu, kao i novinarka agencije Sinhua Šao Junhuan.

Ambasada je pogođena sa tri projektila. Južni deo zgrade pogodile su dve rakete - jedna poslednji sprat, a druga prizemlje. Treći projektil srušio je prizemlje i podrum zapadnog dela zdanja na Novom Beogradu.

Na mestu srušene kineske ambasade 2009. godine postavljena je spomen-ploča stradalim novinarima, a izgrađen je i Kulturni centar Narodne Republike Kine.

„Broj od 62 slučaja napada na novinare u 2024. godini koji je evidentiran u bazi podataka tužilaštva manji je u odnosnu na 2023. godinu, kada je formirano 76 slučajeva. Prvostepena ili pravosnažna odluka doneta je u 17 predmeta formiranih tokom 2024. godine, što predstavlja 27,42% od ukupnog broja. U predmetima pokrenutim 2024. godine doneta je jedna osuđujuća presuda, što je značajno smanjenje u odnosu na 2023. godinu kada je bilo 12 osuđujućih presuda“, navodi se, između ostalog, u izveštaju.

Među najznačajnijim aktivnostima u 2024. godini, kako piše, bile su posete lokalnim zajednicama - predstavnici/ce SRG posetili su 9 gradova (Jagodina, Leskovac, Novi Sad, Prijepolje, Šabac, Sremska Mitrovica, Vranje, Zaječar i Zrenjanin) i sastali se sa više od 300 lokalnih aktera, čime su doprineli unapređenju dijaloga i jačanju međusobnog poverenja.

Izveštaj su napisale su članice SRG: Tatjana Vasiljević Veljković (Vrhovno javno tužilaštvo), Kruna Savović (NUNS) i Miroslav Janković, predstavnik Misije OEBS-a u Srbiji.

Izveštaj o radu SRG za 2024. godinu pročitajte u prilogu.

Istraživanje “Novinari i mentalno zdravlje” ima za cilj da utvrdi stepen prisustva i izvore stresa sa kojima se novinari potencijalno susreću u svakodnevnom radu.

Izveštaj sa rezultatima biće dostupan javnosti, a sa nalazima istraživanja će biti upoznata i Stalna radna grupa za bezbednost novinara, a pre svega novinarska i medijska udruženja koja učestvuju u njenom radu - UNS, NUNS, NDNV, ANEM, AM, AOM. 

U realizaciji ovog istraživanja učestvovali su i novinari članovi drugih udruženja poput PROUNS-a, Udruženja sportskih novinara i drugih. Zaključci i preporuke biće iskorišćeni za definisanje budućih aktivnosti i projekata kako bi se novinarima omogućili bolji uslovi za rad

Upitnik je anoniman i za popunjavanje je potrebno manje od 15 minuta.

Uzgred, rekao je, „hvala Informeru što nas je podržavao u ovoj blokadi, ali ne hvala za sve ono drugo što je radio“.

Nenad Lj. Stefanović naveo je u emisiji i da je „RTS je dovoljno široka meta da uvek bude predmet odsustva bilo kakve solidarnosti“.  

„Ljudi velikih novinarskih karijera, možda i najvećih karijera u njihovoj generaciji“, kako je svoje goste opisao voditelj, zanemarili su činjenicu da je UNS u toku obe blokade RTS-a javno reagovao i osudio ometanje rada novinara i medijskih radnika RTS-a, kao i objavljivanje i deljenje brojeva telefona novinara RTS-a na društvenim mrežama, te lepljenje poternica sa fotografijama glavnih urednika.

UNS je dva puta pozivao studente i građane da omoguće radno angažovanima u javnim servisima i gostima programa nesmetan rad i dolazak na posao.

UNS je takođe pozvao građane da prestanu sa označavanja novinara i ugrožavanja njihove sigurnosti i privatnosti deljenjem brojeva telefona i lepljenjem plakata, odnosno, kako je na njima pisalo - poternica, sa fotografijama urednika RTS-a, a na kojima je stojalo „TRAŽI SE“.

Generalni direktor RTS-a i glavni i odgovorni urednik Informativnog programa zaboravili su i da je Radio-televizija Srbije ova saopštenja UNS-a objavljivala kako na svom sajtu, tako i u Dnevniku ove televizije.

Osim UNS-a na ometanje rada novinara i medijskih radnika RTS-a reagovao je i Sindikat novinara i medijskih radnika Srbije (SINOS) koji je pozvao studente i građane da prekinu blokadu javnih medijskih servisa kako bi zaposleni mogli da obavljaju svoj posao.

I Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) izrazilo je „zabrinutost i osudilo javno deljenje ličnih podataka zaposlenih u RTS-a na društvenim mrežama, kao i postavljanje plakata sa imenima i fotografijama urednika, koji po formi podsećaju na poternice“.

„Ovakvi postupci predstavljaju ozbiljan pritisak na medijske radnike i radnice i mogu potencijalno dovesti do ugrožavanja njihove bezbednosti i privatnosti, zbog čega ih smatramo nedopustivim u demokratskom društvu“, naveo je NUNS u saopštenju.

Redakcija Euronews Srbija objavila je saopštenje pod naslovom “Pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a”.

Ovom saopštenju kasnije su se, kako je pisalo na sajtu RTS-a, pridružili Politika, Večernje novosti, Tanjug, Prva, B92, Pink, Kurir, Informer, Alo. Kasnije je ovo obraćanje podržala predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije Ana Brnabić.

Iako se nakon ovog saopštenja 78 novinara i medijskih radnika Euronews Srbija ogradilo od saopštenja koje je objavljeno bez potpisa uredništva ili uprave ove kuće, oni su takođe u svom saopštenju „najoštrije osudili svaki vid targetiranja i vređanja kolega sa RTS-a, kao i nezakonito objavljivanje njihovih brojeva telefona“.

Takođe, naveli su i da nisu saglasni sa blokadom medija, bez obzira na nivo profesionalizma koji su u prethodnim godinama pokazali.

Odavanje počasti stradalim kineskim novinarima je, kako je rekao Predrag Rava, prilika da se ukaže da su novinari često na prvoj liniji fronta – ne kao učesnici rata već kao borci za odbranu istine.

„Obeležavanje godišnjice stradanja dopisnika lista ’Guangming žibao’ Džu Jing i Su Singhu, kao i novinarke agencije Sinhua Šao Junhuan je prilika da se podsetimo da su novinari koji dorpinose širenju informacija od javnog značaja važni za svako društvo“, dodao je on.

Današnje polaganje venaca je, kako je naveo Rava, prilika da se podsetimo kolika je cena rata.

„Ovo je prilika da ukažemo na to kolika je odgovornost onih koji se opredele da upotrebe ovako veliku silu. Dobro je što je na ovom mestu podignut Kineski kulturni centar jer će to odugovečiti sećanje na poginule kolege“, istakao je on.

NATO bombardovanje je, kako je rekao ambasador Narodne Republike Kine Li Ming, pogazilo međunarodno pravo i osnovne norme međunarodnih odnosa.

„Na današnji dan, pre 26 godina, upravo na ovoj zemlji pod našim nogama, Ambasada Kine u Saveznoj Republici Jugoslaviji je bombardovana višestrukim precizno navođenim projektilima. Troje kineskih novinara je stradalo, više od 20 kineskih diplomata je povređeno, a zgrada Ambasade je teško oštećena“, naveo je on.

Za NATO bombardovanje Ambasade Kine ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski rekla je da je zločin protiv kineskog naroda.

„Agresiju na Ambasadu Narodne Republike Kine nije zaustavila ni Bečka konvencija o diplomatskim odnosima, koja predviđa da ambasade uživaju posebnu zaštitu, te da ne smeju biti predmet napada, čak ni u slučaju rata. Osuda agresije na Ambasadu Narodne Republike Kine ostaje naš jasan stav“, rekla je Đurđević Stamenkovski.

Ona je dodala da saoseća sa porodicama stradalih i da mesto stradanja predstavlja mesto simbolike, sećanja i nade.

Podsetimo, Ambasada Kine je u jeku bombardovanja pogođena sa tri projektila. Južni deo zgrade pogodile su dve rakete - jedna poslednji sprat, a druga prizemlje. Treći projektil srušio je prizemlje i podrum zapadnog dela zdanja na Novom Beogradu.

Na mestu srušene Ambasade 2009. godine postavljena je spomen-ploča stradalim novinarima, a izgrađen je i Kulturni centar Narodne Republike Kine.

Kineski kulturni centar danas predstavlja mesto koje Srbiji približava kinesku tradiciju, ali i sećanje na kineske novinare.

Ljubica Gojgić je od 2015. godine do danas urednica i voditeljka emisije Pravi ugao, Radio-televizije Vojvodine, jednog od dva javna servisa u Srbiji. Kao vešt i dobro pripremljen intervjuer u trenucima kada je društvena, politička i medijska podela u Srbiji u zenitu, uspeva da ugosti relevantne sagovornike na aktuelne teme i pritom ne pravi ustupke koji bi je udaljili od profesionalno principijelnog i fer novinarstva.

Ljubica Gojgić je više od decenije, od 2001. godine do prelaska na RTV, bila urednica i novinarka u Informativnoj redakciji RTV B92. Kao specijalni izveštač javljala se iz Haga i Brisela za ovu televiziju, a uređivala je i vodila emisije Proces TV, Intervju dana i Između dve vatre. Radila je i kao urednica i voditeljka jutarnjeg i popodnevnog Dnevnika Radija B92

U nedeljniku NIN provela je kao novinarka-saradnica u rubrikama Politika i Društvo sedam godina, od 1994. do 2001. godine. Takođe, u 1997. godini, nekoliko meseci sarađivala je sa listom Demokratija.

Na radio Indeksu radila je od 1992. do 1995. godine kao novinarka, urednica i voditeljka u redakciji kulture

U 2021. godini Ljubici Gojgić dodeljen je Orden Legije časti nacionalnog reda, koji daje Francuska. U 2018. joj Liga eksperata LEX dodeljuje nagradu Vitez poziva. Od Udruženja novinara Srbije je 2017. godine dobila priznanje za novinarsku hrabrost “Aleksandar Tijanić”, a 2012. izabrana je za Novinara godine u organizaciji magazina STATUS, na osnovu ankete među novinarima.

Obrazovni centar UNS-a organizovao je niz raznovrsnih obuka u zemlji i regionu u protekle dve godine, a ovim predavanjem započinje saradnju sa Fakultetom političkih nauka iz Banjaluke, na kom se školuju i novinari.

Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine, obaveštava svu zainteresovanu javnost da će na osnovu člana 13. Zakona o elektronskim medijima, a u vezi sa članom 126. Zakona i Odluke o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koja je doneta 28. aprila 2025. godine, objaviti Javni poziv za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, 8. maja 2025. godine u „Službenom glasniku Republike Srbije“, dnevnom listu „Politika“ i na internet prezentaciji Narodne skupštine Republike Srbije.

Rok za podnošenje predloga kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije propisan je odredbama Zakona o elektronskim medijima i trajaće 15 dana, a počinje da teče narednog dana od dana kada se ovaj javni poziv objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

UNS je danas pokušao da od Narodne skupštine Srbije i predsednice Odbora za kulturu i informisanje Nevene Đurić sazna kada će biti raspisan novi konkurs za izbor članova Saveta REM-a, međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovor nismo dobili.  

Podsetimo, poništenje konkursa tražila su najpre relevantna novinarska i medijska udruženja, zbog neregularnosti prilikom formiranja liste od 18 kandidata, od kojih se sedmoro povuklo iz izbornog postupka.

Raspisivanje novog konkursa tražili su i studenti, kao uslov da odblokiraju sve ulaze u zgrade RTS-a u Takovskoj, Aberdarovoj i na Košutnjaku. Ubrzo nakon poništenja konkursa, studenti su okončali blokadu javnog medijskog servisa koja je trajala četrnaest dana.  

Ovo je dan, ističe Rakočević, kada je premalo papira da se napiše sve ono šta se u proteklih godinu dana dogodilo novinarskoj zajednici.

„Premalo je vremena da se nabroji šta sve iz prošlosti nije rešeno. Kako govoriti na teritoriji na kojoj je oteto 17 novinara i medijskih radnika i o čijoj se sudbini gotovo ništa ne zna? Kako govoriti iz perspektive da je poništena presuda Slavku Ćuruviji i da svi oni koji su tu presudu doneli ne pakazuju ni trunku samilosti i mogućnosti da se pokaju?“ upitao je on.

Rakočević je naveo i da je teško govoriti o svakodnevnim pritiscima na čitavu zajednicu koja je jedna od retkih, ako ne i jedini, prozor pluralizma i slobode.

„Kako govoriti u situaciji kada institucije koje minimalno treba da pomognu, a na prvom mestu Ministrastvo informisanja Vlade Republike Srbije, čine nepravdu i prave razdor, kako govoriti u situaciji kada je medij nešto što se nastoji ograničiti i getoizirati? Kako na kraju govoriti iz pozicije kada se čitavi sistemi pretvaraju u propagandu i kada je slobodni pojedinac prinuđen da sluša jednu i drugu propagandu i da se na osnovu toga određuje prema istini?“, rekao je predsednik UNS-a.

Predsednica Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) Ivana Vanovac istakla je da ovaj Svetski dan slobode medija srpska novinarska zajednica na Kosovu i Metohiji dočekuje sa mnogobrojnim problemima koje vuče kao nasleđe.

 „Period između dva Svetska dana slobode medija pokazao je da naši problemi mogu da budu raznovrsni, ali podjednako teški. Svedoci smo apatičnog pristupa bezbednosnih instanci prema novinarima, a to se verovatno najbolje vidi na primeru redakacije Tanjuga, odnosno najozbiljnijih i najkonkretnijih pretnji koje su im upućene mejlom sa adrese koja se nalazi na Kosovu, a gde mi, uprkos svim našim apelima nemamo adekvatan odgovor bezbednosnih institucija“, navela je ona.

Pogoršana je i finansijska stabilnost, napominje Vanovac, ukazujući na povlačenje sredstava izvesnog broja stranih donatora, kao i raspodelu sredstava Ministarstva informisanja Vlade Republike Srbije.

„Tu smo otkrili izvesne neregularnosti i zahtevali da se taj konkurs poništi kako bi se još jednom sagledalo ko su zaista aktivni mediji na području Kosova i Metohije, ko tu postoji i ko je tu od neizmerne koristi za građanstvo“, rekla je Vanovac.

Posebno je skrenula pažnju na postojanje straha kod koleginica i kolega koji doživljavaju neprijatnosti i ometanja od strane kosovske policije, a koje, osim što o tome informišu Udruženje, ne žele da se javne oglase. 

Obeležavanju Svetskog dana slobode medija u Gračanici prisustvovali su brojni novinari i medijski radnici, a skup je počeo čitanjem proglasa UNS-a.

P R O G L A S

Srpsko pravosuđe i dalje potvrđuje nemoć da kazni ubice novinara i njihove nalogodavce. Ni posle više decenija još uvek nisu pronađeni i kažnjeni nalogodavci i ubice novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, niti rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović, kao ni ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine. 

U 2024. godini UNS je zabeležio 111 slučajeva ugrožavanja novinara i medijskih radnika. U UNS-ovoj bazi prošle godine evidentirane su 33 pretnje, 29 pritisaka i uvreda i 13 fizičkih napada.

Samo u novembru, fizički je napadnuto, vređano ili ometano u radu 15 novinara i medijskih radnika, odnosno novinarskih ekipa, od čega njih osam u toku izveštavanja sa protesta u Novom Sadu i Beogradu. 

Zabrinjavajući je porast napada, uvreda i pritisaka na novinare i medijske radnike u ovoj godini. Od početka godine do danas UNS je zabeležio 51 slučaj ugrožavanja novinara, devet više nego u istom periodu prošle godine. U četiri meseca ove godine bilo je osam fizičkih napada na novinare – čak sedam više nego u istom periodu prošle godine. 

UNS je zabeležio i više slučajeva ometanja u radu nego u istom periodu prethodne godine – devet u poređenju sa šest prošlogodišnjih. Dok lane nije bilo hapšenja novinara, ove godine evidentirana su tri slučaja. 

U godini između dva Svetska dana slobode medija organizacija Amnesti Internešnl saopštila je da je forenzičkom analizom otkrila da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista i novinara u Srbiji koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy. 

Ako se napadima i pritiscima doda neefikasno reagovanje nadležnih organa i loš ekonomski položaj medijskih radnika, jasno je zašto i ovog 3. maja moramo reći da je teško biti novinar u Srbiji.

Članovima Saveta REM-a, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, 4. novembra prošle godine prestao je mandat. Skupština Srbije nije u zakonskom roku raspisala poziv za predlaganje novih članova Saveta, pa tako i danas REM ne može da funkcioniše. Čak i kada bi do kraja maja bili izabrani članovi Saveta REM-a po ponovljenom konkursu, bilo bi to sa zakašnjenjem od sedam meseci. 

Od 180 zemalja, Srbija je po Svetskom indeksu slobode medija svrstana na 98. mesto, što je za sedam pozicija lošije nego godinu pre, naveli su u izveštaju za 2024. godinu Reporteri bez granica (RSF).

U prvoj godini sprovođenja projektnog sufinansiranja putem Jedinstvenog informacionog sitema, novinari i mediji u Srbiji suočili su sa velikim problemima u funkcionisanju ove platforme, kao i sa njenom netrasparentnošću.

Opštine i gradovi ponovo su kasnili sa raspisivanjem konkursa za projektno sufinansiranje medija, a Ministarstvo informisanja i telekomunikacija sa formiranjem liste kandidata za komisije.    

Bezbednost, targetiranja, policijska represija i onemogućavanje slobode kretanja stvarnost su medijske zajednice na Kosovu i Metohiji. 

Tako se, na primer, i ovaj 3. maj dočekuje sa zabranom ulaska na KiM novinarki RTS-a Svetlani Vukmirović, kao i neodgovarajućim postupanjem policije. Pojedini medijski radnici su poslednjih meseci prijavljivali pritiske od strane Kosovske policije, sa zahtevom da Udruženje javno ne reaguje, jer nemaju poverenje u institucije na Kosovu i Metohiji koje bi trebalo da ih štite.  

Novinarska zajednica na Kosovu i Metohiji se dodatno suočila sa finansijskom neizvesnošću nakon povlačenja stranih donatora i neregularne raspodele novca na medijskom konkursu Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT) za sufinansiranje medijskih projekata projekata za elektronske medije na KiM. UNS je tražio poništenje konkursa imajući u vidu da su značajna sredstva dodeljena organizacijama koje nisu poznate medijskoj zajednici.

I posle 20 godina od Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, svedoci smo skandaloznog izveštavanja sajta Radio-televizije Kosova (RTK) na srpskom i albanskom jeziku koji i dalje krivotvori činjenice i netačno obaveštava javnost.

Godinu između dva Svetska dana slobode medija obeležila su i drastična kršenja Kodeksa novinara Srbije. 

UNS zato traži:

- Da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost;

- Da pravosudni organi ne dozvole da i ubistvo Milana Pantića dočeka potpunu zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva.

- Da se izmeni Krivični zakonik tako da više oblika napada na novinare bude obuhvaćeno krivičnom odgovornošću;

- Da se obezbedi efikasna institucionalna zaštita novinara od pritisaka nosilaca javnih funkcija, vlasnika medija i drugih moćnika;

- Da se javni novac pravedno raspodeljuje kako bi se očuvao medijski pluralizam i omogućilo kvalitetno informisanje građana;

- Da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija kroz efikasan inspekcijski nadzor kontroliše da li lokalne samouprave poštuju obavezu i rokove raspisivanja konkursa za projektno sufinansiranje medija, kao i sprovođenje konkursne procedure;

- Da Skupština Srbije konačno izabere članove Saveta REM-a;

- Da kosovske institucije i međunarodna uprava na Kosovu hitno formiraju Međunarodnu ekspertsku komisiju radi istraživanja ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine;  UNS traži da u ovoj komisiji budu i predstavnici novinarskih udruženja.

Dok su mišljenja koleginica i kolega o nekim problemima oprečna, svi su saglasni da su se lokalni novinari ove godine više nego ikad suočavali sa diskriminacijom i lošim ekonomskim položajem.

Slobodan Ćirić: Pritisci vlasti na novinare koji izveštavaju sa protesta izraženi i u lokalnim sredinama

Novinar lista „Napred“ iz Valjeva i potpredsednik UNS-a Slobodan Ćirić kaže da su proteklu medijsku godinu obeležili diskriminacija medija, loš ekonomski položaj medijskih profesionalaca i pritisci sa kojima se suočavaju oni koji izveštavaju sa protesta.

„Samo zato što pokušavaju da predstave ono što je od javnog interesa, novinari koji izveštavaju sa protesta izloženi su dodatnim pritiscima predstavnika vlasti“, naveo je on.

Ćirić je dodao da je o lošem ekonomskom položaju novinara bespredmetno govoriti, imajući u vidu probleme u projektnom sufinansiranju, koje je postao „osnovni poslovni model brojnih medija na lokalu“.

Lokalnu medijsku stvarnost, navodi Ćirić, godinama karakterišu manipulacije sa novcem predviđenim za sufinansiranje medijskih projekata.

„U takvim okolnostima, mediji koji nastoje da profesionalno obavljaju svoj posao po pravilu postaju žrtve, dok dobit ostvaruju oni koji su spremni da služe vlasti i da žrtvuju profesionalne principe zarad poslušnosti. Tako dolazimo u situaciju da se sredstva raspodeljuju medijima koji to ne zaslužuju, i to za realizaciju projekata koji nisu projekti“, ističe on.

Ovakve odluke su, dodaje Ćirić, posledica nepoštovanja Zakona o javnom informisanju, ali i pritisaka kojima su izloženi članovi komisija koji ocenjuju kvalitet projekata.

UNS, kako navodi, tim priticima nije podlegao, a zbog toga, dodaje on, kandidati koje predlaže ovo udruženje često nisu deo tih komisija.

S druge strane, pokretanje Jedinstvenog informacionog sistema, kako kaže Ćirić, iako je na prvi pogled stvar tehničke prirode, ima ozbiljne posledice na suštinu novinarske profesije.

„Sve je zakomplikovano, centralizovano, pretvoreno u matematičke formule, a u svemu tome praktično je izgubljen smisao. Kada ljudski i pošteno sagledate situaciju, vidite da će se sve opet odvijati onako kako vlast želi. Opet će u komisijama sedeti oni koji su sakupili dovoljan broj bodova zahvaljujući upitnim nagradama i učešćima u sumnjivim projektima, a biće eliminisani oni kojima je profesija u prvom planu“, rekao je Ćirić.

Iako je bilo izraženo i prethodnih godina, pitanje diskriminacije lokalnih novinara od strane vlasti sada je dodatno aktuelizovano. Novinari u Valjevu su se, kako je rekao, često susretali sa ovakvim primerima neravnopravnog tretiranja lokalnih medija.

„Znam da ima sličnih slučajeva diskriminacije medija i širom Srbije. To više nisu prikrivene radnje kao što su ranije bile. Sada predstavnici vlasti i ‘lokalni šerifi’ bahato, javno i direktno saopštavaju da ne žele da pozivaju predstavnike određenih medija na konferencije za novinare, kao i sednice Skupština gradova i opština“, dodao je on.

Ninoslav Miljković: Nisu nas ugrozili direktni pritisci od strane političara, već nepravedno ocenjivanje medijskih projekata

Urednik i direktor Alpresa iz Aleksnica Ninoslav Miljković za sajt UNS-a pak kaže da političari nisu vršili pritisak nad ovom medijskom kućom, ali da je njihova medijska sloboda ugrožena finansijskim ololnostima. Alpres-u je, dodaje Miljković, najviše štete nanelo nerealno ocenjivanje medijskih projekata od strane komisija.

„Nismo bili izloženi pritiscima od strane političara, ali smo ugroženi od strane komisija koje su odlučivale o raspodeli sredstava na raznim konkursima– od republičkog do lokalnog nivoa. Te komisije imaju svoje favorite, a lokalni mediji koji se nisu opredelili da podržavaju ni vlast ni opoziciju prolaze vrlo loše. To ugrožava samo postojanje medija, a da ne govorimo o slobodi novinarstva”, navodi Miljković za UNS.

Situaciju na “medijskom nebu” ugrožava, kaže Miljković, i nedostatak debate u javnom prostoru, te se sve svodi na dijalog istomišljenika. 

Kao još jedan od problema Miljković ističe činjenicu da su sve češći izvor informacija društvene mreže, koje su se u nizu slučajeva pokazale kao nepouzdane.

“Kada se sve ovo uzme u obzir, za klasično novinarstvo koje je nekad postojalo – ovo su veoma teški trenuci”, zaključio je Miljković.

Vanovac: Godina bezbednosnih rizika i finansijske neizvesnosti, ali i odluke Ustavnog suda Kosova da van snage stavi Zakon o Nezavisnoj medijskoj komisiji

Za novinarku Radija Kosovska Mitrovica i predsednicu Društva novinara Kosova i Metohije Ivanu Vanovac prethodnu medijsku godinu obeležili su bezbednosni rizici, ali i stavljanje Zakona o Nezavisnoj medijskoj komisiji van snage. 

Podsetimo, Skupština Kosova je na sednici 11. jula prošle godine, bez učešća opozicije, usvojila Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije. 

Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, između ostalog, predviđao je licenciranje onlajn medija, praćenje njihovog sadržaja i kazne do 40.000 evra. Onlajn mediji bili bi, po ovom Zakonu primorani da se registruju u Registar onlajn medija kojim bi upravljala NKM, a za objavljivanje bilo kakvog sadržaja morali bi da traže dozvolu ove Komisije.

Ustavni sud Kosova je ovaj Zakon stavio van snage, što je, rekla je Vanovac, rezultat truda medijske zajednice da ne dođe do nepovoljnog ishoda. Ipak, ovaj Zakon nije bio jedini izazov za medijsku zajednicu na KiM.

“Lokalna novinarska zajednica na ovom području suočila se i sa finansijskom neizvesnošću nakon odluke američke administracije da povuče svoja sredstva iz projekata širom sveta. To je bila prilika da shvatimo kako se naše novinarstvo u ovoj oblasti koreni na ekonomski nestabilnom tlu.”. 

Vanovac je navela da je DNKiM zabeležio nekoliko slučajeva neprijatnosti koje su medijski radnici doživeli pri susretu sa kosovskom policijom, ali je dodala da kod njih postoji bojazan da o ovim situacijama govore.

Vanovac je pomenula i neozbiljno sagledavanje pretnji novinarima Tanjuga na Kosovu.

“Posebno bih akcenat stavila na neozbiljnost koju su sve ‘karike u bezbednosnom lancu Kosova’ pokazale kada smo imali najotvorenije pretnje nasiljem novinarima Tanjuga putem mejla”, dodala je ona.

Kao probleme sa kojima se duže suočavaju navela je teško podmlađivanje novinarskog kadra, kao i pritiske na medije koji se manifestuju cenzurom, autocenzurom, pretnjama putem društvenih mreža, pa i oštećenjem imovine medija.  

“Svedočimo i problemima sa kojima se nose kolege i u centralnoj Srbiji i jasno je jedno - gde god da se dešava krizna situacija, prvi na udaru su novinari i medijski radnici. Zato je Svetski dan slobode medija dobra prilika da se i mi prisetimo da imamo prava, ali i odgovornost prema javnosti”, navela je Vanovac.

Vladimira Dorčova Valtnernova: Čitaoci Storiteleru pružaju značajnu podršku u radu

Urednica portala Storiteler iz Bačkog Petrovca Vladimira Dorčova Valternova, istakla je da situacija u novinarstvu nije nimalo laka, posebno nakon studentskih protesta i blokada.

Pritisci i napadi na novinare su, kako je navela, sve učestaliji - i to ne samo u velikim centrima već i malim sredinama.

“Biti novinar ili novinarka danas znači biti na vetrometini, često nezaštićen i nezaštićena, i to ozbiljno ugrožava (i) mentalno zdravlje mnogih od nas, uz ionako obiman posao.

Finansijski pritisak dodatno otežava situaciju”, rekla je ona. 

Povlačenje USAID-a je, kako je apostrofirala Dorčova Valtnernova, mnoge medije dovelo u težak položaj, a posebno one čiji je finansijski opstanak zavisio od donacija ove organizacije. 

Kao svojevrstan čin ugrožavanja slobode medija i sprečavanja da informacije dođu do građana Dorčova Valtnernova je navela pokušaje radnika Elektrodistribucije da u Nišu, Padini i Kovačici prekinu kablovske priključke pojedinih distributera.

“Ovi postupci, koji deluju neopravdano i bez zakonske osnove, samo dodatno produbljuju zabrinutost. Bojim se da ovo zaista nije vreme za slavlje i da mnogi mali mediji neće uspeti da opstanu, što neminovno vodi ka medijskom mraku”, dodala je ona.

Ipak, usred svih navedenih izazova se, kako je navela, kao svetla tačka nazire tzv. civilno novinarstvo, ondnosno, pomoć građana u izveštavanju.  U trenutku krize i preopterećenih redakcija, publika je, kako piše na portalu Storitelera, preuzela aktivnu ulogu u prikupljanju i deljenju informacija, dokazujući da je komunikacija sa medijima uvek dvosmerna. 

Kada ne vide novinare Storitelera na nekom događaju, čitaoci im šalju fotografije i informacije, a tako grade zajednicu Storitelera, priča Dorčova Valtnerova.

“Zajednica portala Storiteler prepoznala je naš terenski rad i posvećenost izveštavanju sa studentskih blokada i protesta, uprkos tome što nismo primarno dnevno-informativni portal. Ovo se pozitivno odrazilo na naš rad, vidimo porast posete sajtu, dosega objava, angažovanosti i broja pratilaca na društvenim mrežama. Takođe, saradnja između naše redakcije i zajednice je izuzetno dobra i to nam daje dodatnu motivaciju u ovim teškim vremenima”, navela je ona.

„Prema ekonomskoj klasifikaciji konkursa za organizacije civilnog društva nisu predviđena sredstva za raspodelu, te proizilazi da Udruženje građana „Regionalni institut za politikološka istraživanja i javno mnjenje ABERDAR“ NEMA PRAVO UČEŠĆA NA KONKURSU“, pisalo je u imejlu koji je stigao redakciji „Glasa Pomoravlja“.

Udruženje novinara Srbije (UNS) protestovalo je zbog odluke Opštine da iz konkursa isključi medije čiji su osnivači organizacije civilnog društva i tražio da konkurs bude poništen.

UNS je u svom saopštenju istakao da je članom 22. Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) propisano da učešće na konkursu imaju sva pravna lica i preduzetnici pod uslovom da su upisani u Registar medija ili Evidenciju proizvođača medijskih sadržaja.

Aleksandar Racić iz „Glasa Pomoravlja Info“ za UNS je danas rekao da je ranije pozvao Opštinu i da im je ukazao na to da nemaju pravo da ih isključe sa konkursa, jer udruženja građana - izdavači medija imaju pravo učešća.

„Najpre su kao problem naveli to što smo udruženje građana, a zatim to što nemamo zaposlenih. Rekao sam im da mi ništa od navedenog ne onemogućava da učestvujem na konkursu. Kako mi nisu dali mogućnost žalbe, rekao sam im da postoji verovatnoća da ću ih tužiti. Nakon toga sam se konsultovao i sa advokatima UNS-a. Nisam siguran da li je u pitanju bila namera da nas isključe ili neznanje“, naveo je on.

Kako je UNS-u rečeno iz Opštine Ćuprija, ovaj projekat je, nakon razgovora sa pravnicima iz ove Opštine i poredstavnicima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, ipak odobren u JIS-u, odnosno vraćen u konkurenciju.

Pravilnik o sufinansiranju projekata predviđa da se većina članova komisije imenuje se na predlog novinarskih i medijskih udruženja. Kako je, navodi se u Zapisniku o žrebanju Opštine Bačka Topola, tri kandidata imalo isti broj poena, opština je „pristupila žrebanju“.

Predstavnica UNS-a Sandra Iršević, predstavnik Saveza udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“ Vladan Stefanović i predstavnik Društva novinara Vojvodine Petar Njaradi imali su po 93 poena.

Kako se navodi u Zapisniku, nijedan od navedenih kandidata, iako pozvan, nije prisustvovao žrebanju u kancelariji Opštine, održanom 16. aprila.

Predsednica Komisije za sprovođenje Javnog konkursa Livia Mentuš, navodi se,  je za kandidate koji nisu prisustvovali žrebanju, pred pristunim članovima Komisije u prazne koverte stavila hartije sa imenima odsutnih kandidata.

„Sve koverte koje sadrže imena kandidata ubačene su u neprozirnu kutiju, koja je prethodno pokazana prisutnim članovima Komisije radi utvrđivanja da je prazna. Nakon ubacivanja svih koverti, kutija je zatvorena neprozirnim poklopcem. Predsednica Komisije za sprovođenje Javnog konkursa zatim je ručno promešala koverte u kutiji (tresući kutiju) pred prisutnima, a potom nasumice izvlačila koverte jednu po jednu“, opisuje se u Zapisniku.

Nakon izvlačenja svih koverti, utvrđen je redosled izvlačenja, odnosno redosled imenovanja članova komisije.

1. Sandra Iršević
2. Petar Njaradi
3. Vladan Stefanović

S obzirom na rezultate žrebanja, Opština Bačka Topola 23. aprila formirala je komisiju u sastavu Sandra Iršević, Petar Njaradi i Branislav Sančanin, samostalno prijavljen kandidat.

Ipak, kako se navodi u rešenju objavljenom u Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS), Opština je juče objavila Rešenje o poništenju dela rešenja o imenovanju članova komisije i umesto Sančanina, koji je obavestio Opštinu da neće biti u mogućnosti da ocenjuje projekte,  na osnovu rang liste, imenovala Tatjanu Ćitić, takođe samostalno prijavljenu.  

Popust ne obuhvata eventualne materijalne troškove, koji se odnose na administrativne takse, sudske, troškove veštačenja u predmetu ili druge troškove,  koji se plaćaju od strane Primaoca usluge, naknade goriva za zastupanje pred državnim organima ili sudovima van teritorije Beograda.

Advokat Dejan Nedić, vlasnik kancelarije, ima trideset godina iskustva i iza sebe više od hiljadu uspešno rešenih sporova. Pojedince kojima su povređena ljudska prava u civilnim i krivičnim postupcima u Srbiji zastupao je pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Zahvaljujući znanju francuskog jezika, vodio je ostavinske postupke naših sugrađana u frankofonskim zemljama. Zastupajući deo porodice Karađorđević, uspešno je sproveo restituciju Vile Crnogorka u Užičkoj ulici u Beogradu.

Nedić je ujedno i sudski tumač za francuski jezik pri Višem sudu u Beogradu, a nalazi se i na spisku advokata Ambasade Republike Francuske u Srbiji.

Ipak, njegova kancelarija u kojoj rade tri advokata, prvenstveno je posvećena rešavanju poteškoća građana pred domaćim institucijama.

„Mi smo čisti praktičari, najviše se bavimo građanskim pravom, kao što su nasledna prava, neimovinski i imovinski odnosi, promet imovine i stvari. Zastupamo u vanparničnim i parničnim postupcima, u zaključivanju svih vrsta ugovora, izvršnim postupcima. Ostvarili smo i brojne uspehe pred prekršajnim sudovima – dugi niz godina zastupali smo radnike GSP, koji su najčešće prekršajno prijavljivani“, kaže Nedić.

Kontakt telefon advokata Dejana M. Nedića: +38163346323.

U tom periodu, redovni članovi UNS-a na objavljene kandidature mogu podneti prigovor Kandidacionoj komisiji (zaključno sa 8. majem 2025. godine). Prigovori se dostavljaju na mejl adresu skupstina@uns.rs. Rok za rešavanje po podnetim prigovorima je tri dana.

Liste kandidata sa biografijama

Kandidat za predsednika UNS-a:

1. Živojin Rakočević

Kandidati za članove Nadzornog odbora UNS-a:

1. Borojević Dijana
2. Vujošević Dušanka
3. Zvizdić Ljubenko
4. Ilić Novka

Kandidati za članove Suda časti UNS-a:

1. Dojčinović Nikoleta
2. Durman Rastislav
3. Iršević Sandra
4. Petković Gordana
5. Stanković Branko

Kandidati za članove Uprave UNS-a: 

1. Avramović Goran
2. Agatonović Mateja
3. Albijanić Dušan
4. Vitomirović Miljan
5. Vlajić Milan
6. Vranješević Bogdan
7. Grubeša Aleksandar
8. Deurić Dragana
9. Dulanović Željko
10. Eror Gordana
11. Živković Petar
12. Ivković Sonja
13. Kovačević Olivera
14. Kovačević Ružica
15. Marinković Katarina
16. Milošević Nemanja
17. Milošević Olivera
18. Mihajlović Darinka
19. Nedeljković Marko
20. Nikolić Dubravka
21. Ničić Budimir
22. Obradović Neven
23. Orlić Aleksandra
24. Rava Predrag
25. Sivački Goran
26. Stefanović Stanojević Jovanka
27. Stojanović Dragan
28. Todorović Dragan
29. Ćirić Slobodan
30. Ćurčija Marija
31. Honić Edib
32. Džunova Stošić Branislava

U UNS-ovoj bazi evidentirano je i više slučajeva ometanja u radu nego u istom periodu prethodne godine – devet u poređenju sa šest prošlogodišnjih.

Dok lane nije zabeležen nijedan slučaj hapšenja, ove godine evidentirana su tri slučaja. UNS je u četiri meseca ove godine zabeležio i dve uvrede više nego u istom periodu lane – ukupno osam.

Ipak, u UNS-ovoj bazi je u četiri meseca ove godine zabeleženo po osam pretnji i slučajeva onemogućavanja rada manje nego prošle. Tako je UNS u prva četiri meseca ove godine zabeležio osam pretnji i četiri slučaja diskriminacije. Zabeleženo je i tri napada na imovinu, dva slučaja cenzure, javno deljenje brojeva mobilnog telefona novinara RTS-a. 

Novinari žrtve fizičkih napada, u vidokrugu policije

Posebno zabrinjavajući podatak je da je u četiri meseca ove godine značajno povećan broj fizičkih napada.

Poslednji napad desio se novinarki Istinomera, koja je, u okviru radnog zadatka, snimala šatore postavljene preko puta Narodne Skupštine, kada joj je nepoznati muškarac, kako se navodi na sajtu ovog portala, prišao, udario je po ruci i izbio joj telefon.

Ona je imala jasno istaknutu novinarsku legitimaciju.

„Nakon incidenta, novinarka se obratila policajcu koji je bio prisutan na licu mesta. Umesto da preduzme mere zaštite i evidentira napad, policijski službenik joj je rekao: 'Čuvajte se, i prema nama se odnose tako''', navedeno je na sajtu Istinomera.

Nekoliko dana ranije, sredinom aprila, fizički je napadnut i zamenik glavnog urednika portala 021 Zoran Strika, dok je izveštavao sa odlaska Novosađana na miting Srpske napredne stranke (SNS) u Beograd.

Strika je za UNS rekao da je napadnut dok je kamerom telefona beležio kako dvojica muškarca obaraju i udaraju građanina koji je snimao odlazak građana na SNS miting, a potom mu bacaju telefon u Dunav. Kada je jedan od prisutnih primetio da Strika snima ovaj incident, on ga je, kako navodi, fizički napao, hvatajući ga za ruku i vrat.

“Rekao sam mu da sam novinar, a onda sam primetio da je u blizini direktor Pokrajinskog fonda za evropske poslove i razvoj Ognjen Dopuđ, i tražio da reaguje. Iako Dopuđ nije preduzeo ništa, ovaj mladić je otišao”, naveo je Strika.

Strika se tada udaljio sa napadnutim građaninom i pozajmio mu svoj telefon da bi mogao da pozove porodicu.

“U tom trenutku prišla su nam trojica muškaraca sa kapuljačama. Jedan od njih mu je oteo moj telefon iz ruku i bacio ga u reku, a potom i pobegao”, naveo je Strika.

Istog dana u Beogradu, na skupu “Ne damo Srbiju” napadnuta je i ekipa KTV-a iz Zrenjanina.

Vlasnik KTV-a Danijel Radić za UNS je rekao da su okupljeni na mitingu u Beogradu fizički nasrnuli na njega, na novinara ove medijske kuće Nemanju Šarovića i snimatelja Sinišu Nikšića.

Radić je rekao da su policajci videli napade, ali da nisu reagovali. 

“Tukli su nas Marko Popadić i ekipa Relje Ognjenovića, koji je predvodio redare. Sve se vidi jasno na snimku. Polomljena nam je kamera i oštećena celokupna oprema”, rekao je Radić tada za UNS.

Najtežu povredu, kako je rekao Radić, zadobio je tehničar kojem su tog dana izbijena tri zuba.

U martu je fizički napadnuta i novinarka “Storytellera” Brankica Matić, dok je izveštavala sa skupa ispred osnovne škole. Kada je pokušala da uzme izjavu od nekoliko učesnika protestnog skupa roditelja koji traže redovnu nastavu, usledili su verbalni napadi, vikali su na nju, unosili joj se u lice, a potom je na nju fizički nasrnuo muškarac i istrgao joj telefon iz ruke.

Novinar BIRN-a Saša Dragojlo takođe je u martu bio žrtva fizičkog napada. Dragojlo je napadnut, na pijaci Đeram u Beogradu kada je izveštavao sa protesta protiv aktivista SNS-a.

“Krenulo je guranje u blizini štanda gde je bio i čovek koji me je napao. Telefonom sam snimao šta se dešava, a dva gospodina iz SNS-a su krenula prema meni i pitala me šta tu snimam. Prišli su mi blizu, predstavio sam im se da sam novinar i da zato snimam“, objašnjava Dragojlo.

Nakon toga, kaže on, jedan od SNS aktivista je nasrnuo na njega.

Dragojlo je istakao da se sve to dešavalo na metar ili dva od policije.

„Policija je stala između nas. Pokazao sam novinarsku legitimaciju BIRN-a, zahtevao da ga legitimišu i privedu. Međutim, ništa se od toga nije desilo. Taj čovek je stajao pet metara iza, praktično ga je policija štitila, pošto su mene odgurivali. Policija nije radila svoj posao“, objašnjava Dragojlo.

Urednik fotografije lista “Zrenjanin” Jovan Njegović Drndak bio je žrtva uvreda i unošenja u lice. Nepoznati muškarac je, protiveći se protestu ispred suda u Zrenjaninu, vređao urednika fotografije lista „Zrenjanin“ Njegovića Drndaka i unosio mu se u lice, dok je fotografisao.

Njegović Drndak je za sajt UNS-a rekao da je na protestu ispred suda u Zrenjaninu stariji čovek najpre vređao i psovao đake i studente, a zatim i njega kada je to pokušao kamerom da zabeleži.

„Uputio mi je verbalne uvrede, a zatim mi se uneo u lice“, naveo je on.

Zbog toga se, kaže, obratio policiji koja je, kako navodi blagovremeno reagovala.

U februaru je fizički napadnuta i novinarka „In medije“ Verica Marinčić, ali i njen kolega Miodrag Blečić, tokom protestne šetnje, koju su organizovali studenti i srednjoškolci u Inđiji.

Verica Marinčić za sajt UNS-a rekla je da je stariji čovek psovao kolegu Blečića i nju, kao i da ju je udario po ruci u kojoj je držala telefon, pokušavajući da ga snimi.

Fizički je napadnuta i novinarka TV „Informer“ Branka Lazić, dok je izveštavala sa skupa ispred Skupštine Grada Beograda. Grupa okupljenih građana ometala je u radu, vređala, gađala jajima i polila crvenom bojom.

Iako je u provladinim medijima kružila informacija da UNS nije reagovao povodom napada na Branku Lazić, koji se dogodio ispred Narodne skupštine, ovo udruženje osudilo je svaki od pomenutih fizičkih napada. UNS je izrazio zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i povređuju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana iz što više izvora.

Novinari hapšeni zbog izveštavanja i izražavanja stavova

Nemanja Šarović je u maju dva puta priveden – najpre dok izveštavao iz kampa „Studenata 2.0“ u Pionirskom parku, a zatim i ispred zgrade u kojoj živi. UNS je reagovao na hapšenje koje se dogodilo dok je izveštavao iz Pionirskog parka, protestujući i navodeći da je neprihvatljivo.

UNS je protestovao i zbog hapšenja kolumniste i publiciste „Peščanika“ Dejana Ilića, koji je 12 dana pre privođenja u emisiji “Pokreni se” na televiziji “Nova” izrazio bojazan o mogućim ishodima političke krize, upotrebivši i reč „krvoproliće“.

Ilić je, kako je naglasio UNS, u svojoj izjavi naveo krvoproliće kao najgori ishod, istovremeno se zalažući za druga rešenja.

UNS je istakao da ovakva reakcija Tužilaštva na izjavu koja je izvučena iz konteksta, i to 12 dana nakon što je saopštena, predstavlja napad na slobodu govora, mišljenja i izražavanja.

Objavljivani mobilni telefoni zaposlenih na RTS-u i lepljene poternice

UNS je u aprilu tokom prvog dana blokade Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV) pozvao studente i građane da omoguće radno angažovanim u javnim servisima i gostima programa nesmetan dolazak u javne servise. Blokada RTV-a završila se nakon 24 sata, dok blokada RTS-a još uvek traje.

Inače, tokom blokade RTS-a, likovi urednika ove televizije našli su se na poternicama, a na društvenoj mreži X sa profila „Kristal Met Dejmon“ objavljeni su brojevi telefona novinara RTS-a Nikoline Rakić, Milenka Krišana i Marka Ivasa.

„Molim vas nemojte DA ZOVETE I ŠALjETE PORUKE ovoj SNS animir dami sa RTS-a koja je sinoć ušla u zgradu sa kordonom policije Apelujem na vas da je ne ZOVETE I ZOVETE I ne ŠALjETE UVREDLjIVE PORUKE HVALA NA SARADNjI“, napisao je on uz objavu broja telefona novinarke Rakić.

Novinari RTS-a pozvani na informativni razgovor

UNS je u aprilu obavešten i da je nekoliko novinara i medijskih radnika RTS-a telefonom pozvano od pripadnika Bezbednosno-informativne agencije da dođu na informativni razgovor. Svi su se, naveo je UNS, odazvali tim pozivima, ali nisu razumeli zašto su baš oni pozivani. Telefonski poziv usledio je nakon sastanka novinara i medijskih radnika RTS-a koji je organizovala neformalna grupa "Naš pRoTeSt".

UNS je tražio od Vlade Srbije i Narodne skupštine odgovor na pitanje zašto je BIA pozivala novinare i medijske radnike RTS-a na razgovor.

Pretnja novinarki Kosseva i targetiranje redakcije Radio Goraždevca

Službenica u Opštini Severna Mitrovica Fatime Staviljeci pretila je novinarki portala Kossev Dragani Vukosavljević da će doći sa policijom u kancelariju.

“Vidimo se za dva minuta. Da da, ima da izbrišeš ime iz momenta ili ću da dođem sa policijom, to ti ćeš da rešiš. Imam da te tužim budi ubeđena, i ko ti dao broj i sve“, pretila je Staviljeci.

UNS je sa svojim ogrankom na Kosovu i Metohiji osudio pretnju i zatražio od Kosovske policije da hitno istraži ovaj slučaj, ističući da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

U seriji tekstova koje je objavio portal SrpskiGlas.rs obeležavana je redakcija Radio Goraždevca gde su ih, između ostalog, optužili da „podržavaju nezavisnost Kosova“ i pozvali na njihov bojkot.

Glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević rekao je za UNS da ovaj napad nije samo pokušaj klevete, već ozbiljna bezbednosna pretnja, jer je takvo targetiranje potencijalno opasno za sve koji rade za ovaj medij.

UNS je zatražio da hitno prestane ova kampanja, ističući da je targetiranje i ulaženje na ovaj način u obračun sa novinarima i medijskim kućama neprihvatljivo, jer bi ovakvo obeležavanje moglo ugroziti bezbednost novinara i medijskih radnika.

U četiri meseca ove godine UNS je evidentirao tri slučaja ugrožavanja novinara na Kosovu i Metohiji, odnosno neodgovarajućeg postupanja policije. Međutim, medijski radnici koji su slučajeve prijavili UNS-u nisu želeli da Udruženje javno reaguje, što dovodi do zaključka da ne postoji poverenje medijskih radnika u rad, efikasnost i efektivnost bezbednosnih organa na Kosovu i Metohiji.

Medijske ekipe zaključavane i vređane

Novinarke i novinare koji su u Skupštini Novog Sada pratili konfereniciju za novinare predsednice gradske Skupštine Dine Vučinić, obezbeđenje je, kako je rekla novinarka N1 Ksenija Pavkov, zaključalo u pres sali.

 „Predsednica Skupštine nam je objasnila 'da to rade zbog naše bezbednosti i da su takve mere neophodne da bi se skupština uopšte održavala'. Ne mogu da prihvatim takvo objašnjenje, posle toliko godina izveštavanja. Svi nas tamo poznaju, zaista je ponižavajuće. Sa svih prozora su čak poskidali kvake, pa nijedan nije mogao da se otvori“, rekla je ona.

Pavkov je dodala da ih je prethodno, pre ulaska u Skupštinu, obezbeđenje detaljno pretresalo.

UNS je protestovao, ističući da je zaključavanje novinara i onemogućavanje slobode kretanja neprihvatljivo.

UNS je pokušao da stupi u kontakt sa glavnim urednikom Informer TV-a Draganom J. Vučićevićem kako bi saznao razlog „vraćanja“ regionalne dozvole, ali se on nije javio na poziv, niti odgovorio na poruku.

Dozvola za kablovsko emitovanje, koju takođe izdaje REM, znatno je jeftinija, a naknada JP Emisiona tehnika i veze (ETV) se u tom slučaju ne plaća.

Iz odgovora REM-a saznajemo i da se Informer TV istovremeno obratio i ETV-u sa molbom da joj isključe signal u zoni raspodele Avala.

Kako navode iz REM-a, odluka o oduzimanju regionalne dozvole biće doneta od strane Saveta REM-a, i to nakon imenovanja novog saziva.

„Informer više neće biti u obavezi da plaća naknadu za pružanje medijske usluge Regulatornom telu“, piše u odgovoru REM-a.

Informer je u novembru prošle godine dobio regionalnu dozvolu, tri dana pre nego što je po Zakonu o elektronski medijima istekao mandat članovima Saveta REM-a. Kako su tada pisali mediji, pre donošenja ove odluke nije ispoštovan Zakon o elektronskim medijima i nije održan razgovor sa kandidatom.

Od promene vlasničke strukture SBB-a, tačnije od aprila ove godine, Informer TV se, pored Telekoma, može pratiti i na SBB-u, što mu obezbeđuje pokrivenost na praktično celoj teritoriji Srbije.

Podsetimo, UNS je u martu ove godine pisao činjenici da se 27 medija prethodne dve godine nije prijavilo na konkurse REM-a za dobijanje, odnosno produženje dozvola koje su do tada imali za emitovanje televizijskog programa putem terestričkog digitalnog prenosa, te da su svoj program odlučili da emituju isključivo putem kabla.

Predstavnici medija sa kojima je tada UNS razgovarao, kao razlog su navodili velike finansijske namete koji su dužni da plaćaju REM-u i ETV-u.

Na pitanje šta činjenica da emiteri odustaju od terestričkih dozvola za emitovanje finansijski znači za REM, nismo dobili odgovor.

U dugogodišnjoj karijeri radio je kao novinar i reporter na Bliskom Istoku, u Evropi, Australiji,  Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Bio je dopisnik brojnih svetskih listova.

Fernando Francis je dugo godina bio ratni reporter, izveštavao je sa Bliskog Istoka, gde je bio i ranjen.

„Bio sam mlad novinar i, pošto niko nije hteo da izveštava iz ratova, shvatio sam to kao šansu da izgradim karijeru. Počeo sam u Iranu za vreme sukoba sa Irakom, a nastavio u Bejrutu tokom građanskog rata. Mi tada nismo imali zaštitnu opremu i osiguranje, pa sam prestao sa sobom da vodim fotoreportere, kako ne bih rizikovao još nečiji život osim svog. Tako sam počeo da se bavim fotografijom“, rekao je Francis pre tri godine u intervjuu za BizLife.

Radio je u Jordanu, Libanu, Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji, ali i kao dopisnik „Gardijana“.

U Australiju je otišao osamdesetih godina prošlog veka. Radio je za australijske medije „SBS“, „ABC“ i druge. Pokrenuo je i svoj list „Al Bajrak“, koji je izlazio na arapskom jeziku i čitala ga je arapska manjina u Australiji.

Dugo godina bavio se i dokumentarnom fotografijom. U Srbiji je živeo prvo povremeno od 2015. godine, a onda i stalno od 2017. godine. Bio je oženjen istoričarkom umetnosti Zojom Bojić.

I u Srbiji se bavio fotografijom, ali, kako kaže njegova supruga, to su bile fotografije iz svakodnevnog života.

„Imao nekoliko izložbi fotografija. Njegovi radovi bili su izloženi u Galeriji RTS-a, u Novom Sadu, Kragujevcu...Trebalo je u maju da otvori izložbu i u Nišu, ali ona će sada biti odložena. Nadam se da ću uspeti jednom da je ipak tamo organizujem. Bio je veoma ugledan reporter i novinar i veoma voljen čovek. Novinar starog kova koji se držao pravih novinarskih postulata tokom čitavog svog radnog veka“, rekla je za UNS njegova supruga Zoja Bojić.

Fernando Francis preminuo je 21. aprila u Vrčinu u 75. godini.