Svi koji žele da glasaju mogu to učiniti klikom na sledeći link: GLASANjE.

Pobednik se bira na osnovu glasova publike i ocene tima eksperata. Inače, na osnovu glasanja ekspertskog tima UNS-ov projekat ušao je u uži izbor za nagradu.

Za glasanje je potrebno izabrati favorita u svakoj od tri kategorije. Osim nagrade za najveći uticaj na zajednicu, Fond za Zapadni Balkan dodeljuje i nagradu za najbolju inovaciju, kao i za najbolju organizaciju pod ženskim vođstvom.

UNS je od 1. oktobra 2024. godine do 1. marta 2025. godine realizovao projekat „Kako koristiti veštačku inteligenciju u novinarstvu“, u saradnji sa Albanskim centrom za kvalitetno novinarstvo iz Tirane (ACQJ), Centrom za razvoj omladinskog aktivizma iz Sarajeva (CROA) i Medija centrom iz Čaglavice.

„Projekat je doprineo jačanju kapaciteta mladih novinara i studenata novinarstva kroz organizaciju četiri radionice održane u Beogradu, Sarajevu, Tirani i Čaglavici, sa ukupno 104 učesnika. Kroz predavanja i praktične vežbe, učesnici su stekli znanje o korišćenju alata veštačke inteligencije (VI) u novinarstvu, sa posebnim fokusom na etičke standarde i odgovorno korišćenje novih tehnologija“ piše u obrazloženju Fonda za Zapadni Balkan.

Glasanje za nominovane organizacije otvoreno je do 10. septembra, a pobednici će biti proglašeni u poslednjoj nedelji septembra kada će biti  obeleženo osam godina od osnivanja WBF-a.

Više o nagradi pročitajte OVDE.

Tomislav Milosavljević preminuo je 22. avgusta u 80. godini u Beogradu.

Rođen je 15. jula 1946. godine u Bogdanju,  selu kraj Trstenika. Svoju novinarsku karijeru započeo je u redakciji Prve Petoletke Trstenik (PPT).

U agenciji Tanjug proveo je čitav radni vek, a izveštavao je i za Studio B i Radio-televiziju Beograd. Zajedno sa Mićom Orlovićem osmislio je i realizovao emisiju Matica za dijasporu „Dobro jutro, Jugoslavijo“.

U toku rata Milosavljević je izveštavao o sukobima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, kao specijalni vojni izveštač sa centralom u Herceg Novom i Kumboru. Za vreme bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine bio je specijalni izveštač iz Njujorka.

Izveštavao je i o razgraničenju između SR Jugoslavije i Hrvatske na Prevlaci i Debelom brijegu. Prelazio je u Hrvatsku sa međunarodnim predstavnicima prilikom potrage za zarobljenim vojnicima koji su bili stacionirani u splitskoj „Lori“.

Milosavljević je bio član Udruženja novinara Srbije (UNS).

UNS je početkom nedelje podneo inicijativu Gradu Beogradu da Milosavljević bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, a Grad je ovu inicijativu odobrio.

Kako je rekao pesnik Blagoje Baković, Arhiv Vojvodine, kao neporfitabilna izdavačka kuća, uz pomoć Ministarstva kulture i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje, objavljuje izdanja koja se odnose na srpski rod i srpske prostore.

„Izdavač me je zamolio da predam ove knjige Domu kulture u Gračanici, kako bismo se bolje povezali. Ako nam je sudbina da ne možemo da živimo sa mirom i ako nam ne daju da živimo u jednoj državi, kulturi, jeziku i jednom saznanju o našoj sudbini i prošlosti, bojim se da nećemo znati ko smo. Ako zaboravimo ko smo, bojim se da nećemo znati ni kuda idemo. U tom smislu ovo je poklon od srca i nadam se da će ih biti još“, rekao je Baković za UNS.

Zvanično, razlog smene je to što „nije adekvatno koristila produkcione resurse RTS-a“.

Biljana Carević u RTS-u radi više od 30 godina.

Kako piše u njenoj biografiji, „od 1991. godine, kao organizator angažovana je na realizaciji projekata različitih struktura u TV Beograd. Do 2015. godine bila je angažovana na realizaciji više stotina programskih sadržaja u statusu producenta, izvršnog producenta i izvršnog direktora. U maju 2008. godine Srbija i Beograd bili su domaćini  Evrovizije (Eurovision Song Contest), na kojoj je obavljala funkciju Menadžera događaja“.

„U novembru 2015. godine, postavljena je na funkciju Direktora PJ Produkcija TVS u JMU Radio Televizija Srbije. Poslovna jedinica ima oko 900 zaposlenih (u radnom odnosu i honorarno) i čine je tri izvršne produkcije programa i izvršna realizacija sa sektorom za planiranje proizvodnih kapaciteta“, piše u biografiji Biljane Carević.

Carević je i docentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Nova direktorka produkcije Dragica Barović učestvovala je u realizaciji programa RTS-a u toku blokade javnog servisa.

Na pitanja UNS-a upućena PR službi Radio-televiziji Srbije da potvrde ove informacije, kao i da objasne razloge smene Biljane Carović, do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Tomislav Milosavljević rođen je 15. jula 1946. godine u Bogdanju,  selu kraj Trstenika. Svoju novinarsku karijeru započeo je u redakciji Prve Petoletke Trstenik (PPT).

U agenciji Tanjug proveo je čitav radni vek. Izveštavao je i za Studio B Duška Radovića i Đoke Vještice, kao i za Radio-televiziju Beograd iz vremena Borivoja Bore Mirkovića. Zajedno sa legendarnim Mićom Orlovićem osmislio je i realizovao emisiju Matica za dijasporu „Dobro jutro, Jugoslavijo“.

U toku rata Milosavljević je izveštavao o sukobima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, kao specijalni vojni izveštač sa centralom u Herceg Novom i Kumboru. Za vreme bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine bio je specijalni izveštač iz Njujorka, i kao dopisnik Tanjuga deo diplomatske misije SR Jugoslavije pri Ujedinjenim nacijama.

Izveštavao je i o razgraničenju između SR Jugoslavije i Hrvatske na Prevlaci i Debelom brijegu za vreme UN-mandata Satiša Nambijara. Prelazio je u Hrvatsku sa međunarodnim predstavnicima prilikom potrage za zarobljenim vojnicima koji su bili stacionirani u splitskoj „Lori“.

Među kolegama je bio poznat kao Toma-Tanjug, dok su ga prijatelji zvali Toma-Božja volja, a stanovništvo koje je štitio za vreme rata Toma-UNPROFOR…

Milosavljević je bio višedecenijski član Udruženja novinara Srbije (UNS).

Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

„I tako, ovako ili onako, počela da gori N1. Nek se spreme Danas i Nova. Da se usred Beograda ne ponovi Šarlije Bdo. Insajder, za tebe Brankice imamo specijalne planove. Otrovna si kao zmija.. #caosvima“, piše u pretećoj objavi.

Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić je ove pretnje prijavio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

Podsetimo, napad na Šarli ebdo se dogodio 7. januara 2015. godine, kada su braća Said i Šerif Kuaši ubila 10 članova redakcije i dvojicu policajaca.

Inače, početkom jula na adresu redakcije N1 poslato je pismo u kome pošiljaoci prete, pozivajući se takođe na to kako je prošao Šarli ebdo. Nakon što je tog dana N1 kontaktirao tužilaštvo, policija sa forenzikom je brzo došla na adresu N1 i preuzela pismo, ali dalji rezultati istrage ni posle više od mesec dana nisu poznati javnosti.

UNS takođe podseća da je Brankica Stanković, zbog uvreda i pretnji koji su joj upućivane na utakmici 2009. godine, imala policijsku pratnju.

UNS ističe da su pretnje redakcijama N1, Danasa, Nove S i Insajdera, kao i urednici Insajdera Brankici Stanković, posebno uznemirujuće u trenutku pojačanih tenzija u društvu i pritisaka na medije.

Nakon nekoliko pređenih kilometara skrenuli su na pogrešan put koji ih je odveo do pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Od tog trenutka gubi im se svaki trag, a do danas porodice Perenić i Slavuj nemaju zvanične informacije o njihovoj sudbini.

Na mestu otmice UNS i DNKiM postavili su obeležje, koje je do sada rušeno devet puta, na kome na srpskom i albanskom jeziku, piše: "Ovde su 21. avgusta 1998. nestali novinari. Tražimo ih".

EULEKS je 2017. godine potvrdio da su Perenića i Slavuja oteli pripadnici OVK odnosno da su ih, zapretivši oružjem, poveli u nepoznatom pravcu.

U jeku ratnih dešavanja na Kosovu i Metohiji su oteti i mnogi drugi novinari, a zvanične informacije o njihovom nestanku još uvek nisu poznate javnosti.

Novinar i prevodilac Aleksandar Simović nestao je 21. avgusta 1999. godine u Prištini.  Deo posmrtnih ostataka je pronađen u selu Obrinje kod Glogovca.

Dopisnik "Politike" i novinar prištinskog "Jedinstva"  Ljubomir Knežević otet je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica.

Fotoreporter Momir Stokuća je 21. septembra 1999. godine ubijen u kući u kojoj je živeo u centru Prištine. U Prištini je 9. septembra 2000. godine nestao i novinar srpske redakcije Radio Kosova Marjan Melonaši.

Urednik Radio televizije Priština Krist Gegaj ubijen je u Istoku septembra 1999. godine, tri meseca nakon dolaska međunarodnih snaga.

Na Kosovu i Metohiji su u periodu od 1999. do 2005. godine ubijeni novinari listova „Bujku“ Afrim Malići (1998), „Informator“ Informativnog centra Kosova Enver Maljoku (1999), "Rilinđa" Šefki Popova (2000) i „Bota sot“ Džemailj Mustafa (2000), Bekim Kastrati (2001) i Bardulj Ajeti (2005). Za Badrulja Ajetija je poznato da je ubijen iz vozila u pokretu kod sela Bresalce.

Istragu za nestala i ubijena lica je najpre vodio UNMIK, a zatim EULEKS, koji je potvrdio da su pripadnici OVK oteli Perenića i Slavuja. Sada je nadležnost za rasvetljavanje ovih zločina pripala kosovskim institucijama.

Rezolucija o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu

U maju prošle godine, Rezolucija o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, koju je predložio UNS, jednoglasno je usvojena na Godišnjoj skupštini Evropske federacije novinara (EFJ) u Prištini.

U ovoj Rezoluciji piše da Skupština EFJ-a traži da Upravni odbor ove federacije od UNMIK-a, EULEKS-a i vlasti na Kosovu zahteva da se formira međunarodna ekspertska Komisija koja bi pomogla u istraživanju ubistava, kidnapovanja i nestanaka 19 novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine.

U njoj se ističe da Skupština EFJ-a traži da se u rad međunarodne Komisije za istraživanje ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, kao eksperti, uključe sudije i tužioci iz Beograda i Prištine, predstavnici međunarodnih misija koje su u pomenutom periodu bile zadužene za vladavinu prava na Kosovu (UNMIK i EULEX), kao i predstavnici UNS-a i Asocijacije novinara Kosova (AGK).

Od predstavnika Upravnog odbora EFJ-a, traži se da u saradnji sa članicama, radi na stvaranju uslova za formiranje međunarodne Komsije za istraživanje ovih zločina, kao i da tužilaštva iz Beograda i Prištine sarađuju direktno ili uz posredovanje partnera od poverenja obe strane i redovno o rezultatima obevštavaju javnost.

Od Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu ovom rezolucijom zatraženo je da otvori istrage o ubijenim i nestalim novinarima i medijskim radnicima na Kosovu od 1998. do 2005. godine.

Traži se i da Ujedinjene nacije sprovedu zaključke Savetodavne komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava (HRAP), a u kojima se konstatuje svojevremeno kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima u radu UNMIK-a. U tom slučaju došlo bi do obeštećenja porodica žrtava.

Od EULEKS-a i Saveta ministara EU, pod čijim okriljem je mandat ove misije, zatraženo je da javno saopšte zbog čega nisu sprovedene efikasne istrage ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika.

Savet ministara EU, piše u Rezoluciji, treba da ustanovi da li je EULEKS prekršio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

„Skupština EFJ-a traži da EU, koja je preuzela obaveze da postupa u skladu sa međunarodnim rezolucijama, u potpunosti poštuje ovu Rezoluciju i doprinese istragama ubijenih i nestalih novinara i medijskih radnika na Kosovu, kao i da o preduzetim koracima obavesti IFJ, EFJ i javnost“.

Rezolucijom se poziva Upravni odbor EFJ-a da u saradnji sa drugim organizacijama, udruženjima, Savetom Evrope, Ujedinjenim nacijama i OEBS-om, kao i drugim međunarodnim telima redovno prati istrage ovih ubistava, kidnapovanja i nestanaka i da o tome obaveštava javnost.

Sa željom da naprave prilog o otetim monasima, Đuro Slavuj i Ranko Perenić su se 21. avgusta 1998. godine uputili ka manastiru Sveti Vrači u Zočištu. Nakon nekoliko pređenih kilometara skrenuli su na pogrešan put koji ih je odveo do pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Od tog trenutka gubi im se svaki trag, a do danas porodice Perenić i Slavuj nemaju zvanične informacije o njihovoj sudbini. Plava Zastava 128, kojom su putovali i dalje nije pronađena.

Predstavnici UNS-a, brojne koleginice i kolege, članovi porodica Perenića i Slavuja i predstavnici Misije OEBS-a okupili su se danas na putu Velika Hoča -  Zočište u opštini Orahovac, mestu gde su ova dva novinara poslednji put viđena.

Poruka „tražićemo ih dok nas bude - dok bude ove profesije, ideje o slobodi i normalnom život“, suština je ovog okupljanja“, rekao je Živojin Rakočević.

Rakočević je apostrofirao da su se UNS, porodica, prijatelji i kolege Perenića do sada obraćali svim mogućim međunarodnim i domaćim insitucijama da nešto pokrenu u ovom slučaju.

„Sami smo pretražili ove potoke i urvine, jer smo dobijali informacije da je njihov automobil negde ovde viđen. Međutim, ništa nismo našli. Kako je vreme prolazilo, priči o Slavuju i Pereniću pridruživale su se i sudbine drugih kolega -  novinara koji su nestali na Kosovu i Metohiji “, naveo je on.

Rakočević je istaklo da je od 1998. do 2005. godine na Kosovu i Metohiji ubijeno, oteto ili 17 kolega, što je drugi najveći broj nestalih novinara na jednom području u Evropi posle tragedije u Ukrajini.

Mesto na kome su nestali Perenić i Slavuj predstavlja, kako je rekao Rakočević, simbol nade za te novinare, ali i simbol borbe za slobodu.

Član Uprave UNS-a Petar Živković kaže da okupljeni na obeležavanju godišnjice nestanka Ranka Perenića i Đura Slavuja rade upravo ono što su radili i ovi novinari - traže odgovore na pitanja.

„Nastavićemo to da radimo dok god na ta pitanja ne bude odgovoreno. Nadamo se da će ova naša poruka, molba, zahtev ‘Vratite nam naše kolege’ kad-tad  dobiti pravi odgovor”, rekao Živković.

Da je za odgovorima važno tragati, apostrofirala je predsednica Društva novinara Kosova i Metohije Ivana Vanovac. Ona je rekla da novinari znaju koliko je važno ne odustajati od neke priče, čak i ako to znači da će o nečemu govoriti 27 godina.

„Iako rizikujemo da javnosti, međunarodnim predstavnicima, predstavnicima pravosuđa postanemo dosadni pričanjem iste priče, mi ćemo taj rizik prihvatiti i nastaviti da upućujemo isti zahtev. Mi insistiramo da se istrage nakom više od decenije pokrenu i da se počinioci privedu pravdi. Sada to kažemo, govorićemo to onoliko puta koliko to bude bilo potrebno“, dodala je ona

Vanovac je pozdravila ozbiljnost Misije OEBS-a, navodeći da su jedino iz OEBS-a ozbiljno pristupali ovom problemu i bili podrška. 

Od srpske kuhinje do francuskih i italijanskih specijaliteta, jelovnik ovog restorana, kako navode iz Hotela „Radmilovac“, predstavlja pravi mozaik ukusa.

„Naš restoran vas poziva da uživate u svakom obroku u ambijentu koji prati promene godišnjih doba. Tokom zime, opustite se uz toplinu kamina ili tradicionalne kaljeve peći, dok leti možete obedovati u prelepom vrtu ispod raskošnih krošnji lipa. Bilo da započinjete dan doručkom, pravite pauzu uz ručak ili završavate dan večerom, svaki trenutak odiše šarmom i udobnošću“, piše na sajtu Hotela „Radmilovac“.

Tužilaštvo je, kako kaže Zubac, tražilo da ove mere traju 110 dana.

Inače, Miljanović Zubac kaže da je osumnjičena za kršenje člana 164 Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, zbog deljenja dokumenta bezbednosnih institucija BiH, koji nosi oznaku „interno“. Ipak, ona za UNS dodaje da postoje indicije da je ova oznaka tajnosti pre godinu dana skinuta sa dokumenta.

Kako bi pronašli dokaze u vezi sa ovim krivičnim delom, pripadnici Granične policije Bosne i Hercegovine (GP BiH) su 7. avgusta, po nalogu Tužilaštva BiH, pretresli porodičnu kuću novinarke Nataše Miljanović Zubac u Trebinju i njen automobil. Nakon pretresa, Miljanović Zubac je privedena, a puštena je dan kasnije.

Na jučerašnjem ročištu saopštene su mere zabrane koje zahteva Tužilaštvo, a Miljanović Zubac će o odluci suda biti blagovremeno obaveštena.

Meru redovnog javljanja policiji ocenila je kao apsurdnu, budući da je svakako u stalnom kontaktu sa policijom od sredine 2022. godine, kada joj je u Trebinju zapaljen automobil ispred kuće. U takvim okolnostima je, kako je navela Miljanović Zubac, opasna i mera zabrane izlaska iz zemlje.

„Da sam želela trajno da napustim BiH, već bih radila u drugoj državi. Ipak, iz bezbednosnih razloga, dešava se da kratkoročno odem u zemlje regiona, kako bih izbegla potencijalne opasnosti. Mera zabrane izlaska iz zemlje onemogućava mi ovaj vid samozaštite“, navela je Miljanović Zubac.

Ovakve mere zabrane, kako je dodala Miljanović Zubac, obično traju 48 sati, a ne 110 dana, kako je tužilaštvo tražilo.

Inače, na jučerašnjem ročištu tužiteljka je, kako navodi Miljanović Zubac, problematizovala to što Miljanović Zubac mnoge informacije ne objavljuje na RTRS-u.

Kao razlog za to Miljanović Zubac navela je neslaganje sa rukovodstvom RTRS-a po pitanju uređivačke politike.

„Više puta sam rekla da u odnosu sa menadžmentom RTRS-a imam problem zbog njihovog ponašanja. Oni mi nisu dozvolili da radim u Istočnom Sarajevu, iako je moja molba bila sasvim jasna i obrazložena bezbednošću. Stoga kao istraživačka novinarka, obavljam svoj posao na način koji je u ovom trenutku jedino moguć, te objavljujem informacije putem društvenih mreža. To sam obrazložila i juče na sudu“, rekla je ona za UNS.

Za sudiju kaže da je, bez obzira na odluku koju donese, juče postupala korektno prema njoj. S druge strane, ponašanje bezbednosnih struktura joj, kako kaže, ukazuje na to da je dodirnula „osinje gnezdo“, ali i da dobro radi posao istraživačke novinarke.

Razlog za ovu pravnu dilemu je, kaže Karadžić, to što je konkurs raspisan u martu, kada je važio prethodni ZJMS, prema kome urednike bira Upravni odbor.

Sredinom juna usvojene su izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima, koje propisuju da urednike bira generalni direktor ove medijske kuće.

„Generalni direktor javnog medijskog servisa imenuje i razrešava glavne urednike, koji se imenuju nakon sprovedenog javnog konkursa na period od četiri godine i koji mogu biti imenovani najviše dva puta, a obrazloženu odluku o imenovanju čini dostupnom javnosti“, piše u novom Zakonu o javnim medijskim servisima.

Nesigurni u vezi sa tim da li prilikom izbora urednika primenjuju novi ili stari Zakon, iz rukovodstva RTV-a su, kaže Karadžić, pre desetak dana tražili mišljenje Ministarstva.

„Shvatili smo da tu postoji pravna nejasnoća, a da pravnici daju različita tumačenja. Zbog toga smo tražili od Ministarstva mišljenje o najboljem načinu za izbor urednika i direktora programa“, rekao je Karadžić.

Na ovo pitanje je, kako kaže, „dobio usmeni odgovor o kome ne želi da govori“, dok zvanični odgovor, prema informacijama kojima raspolaže, rukovodstvo još nije dobilo.

„Na bolovanju sam i nisam u stalnom toku sa događajima. Možda je odgovor u međuvremenu stigao, a da o tome nisam obavešten“, dodao je Karadžić.

UNS je juče pitao Ministarstvo informisanja i telekomunikacija koje je njihovo mišljenje o ovom pitanju i kada će RTV dobiti odgovor od Ministarstva. Odgovor do sada nismo dobili.

Podsetimo, konkurs za sedam glavnih i odgovornih urednika i direktora programa RTV-a, koji su više godina u v.d. statusu, raspisan je krajem marta. Prethodno je glavni poverenik sindikata “Nezavisnost” u RTV-u  Darko Šper sedam dana štrajkovao glađu, a jedan od Šperovih zahteva upućenih Karadžiću bilo je rapisivanje konkursa za glavne i odgovorne urednike i direktora programa.

UNS je u prijavi naveo da su Bilića nepoznate osobe fizički napale u sredu, 13. avgusta 2025. godine, između 20.00 i 20.30 sati, isprva pesnicama, zatim štanglama.

Kako je UNS napisao u prijavi, neke od osoba koje su napale Bilića bile su maskirane. Napad se dogodio dok se nalazio sa suprugom u kafiću „Groseta bar“ u Stražilovskoj ulici.

„Kolega Bilić, koji radi za portal 192, ustao je kako bi snimio prolazak studenata koji su organizovali protest. Video je i grupu maskiranih lica koja se po prolasku studenata pojavila i počela da baca topovske udare. Dok je snimao, osetio je udarac s leđa i savio se, i zatim su napadači nastavili da ga udaraju štanglama“, naveo je u prijavi UNS.

UNS je objasnio i da je Bilić zatim otrčao u kafić gde se gotovo srušio od bola.

„Pozvao je policiju i hitnu pomoć koji se nisu odazivali, a zatim prijatelje koji su ga odvezli u policiju u Radničkoj ulici gde je prijavio napad. Policija je pozvala hitnu pomoć koja ga je pregledala i dala uput za Urgentni centar“, opisao je UNS u prijavi Tužilaštvu.

Biliću je prilikom  napada ukraden telefon.

Udruženje novinara Srbije (UNS) razgovaralo je sa napadnutim novinarima koji su ispričali šta im se sinoć desilo.

„Supruga i ja smo sedeli u kafiću ispred zgrade u kojoj živimo, a kada sam video studente koji su krenuli na zakazani protest hteo sam da to zabeležim video snimkom. Kada su studenti odmakli, s druge strane, iz parka preko puta se pojavila grupa maskiranih lica koji su počeli da bacaju topovske udare“, kazao je Bilić za UNS.

Dok sam snimao osetio sam udarac s leđa, rekao je Bilić, i dodao da je odmah nakon toga usledilo još više udaraca po telu, grudima i stomaku od strane maskiranog muškarca.

Kako je rekao, otrčao je u kafić u čijoj je bašti sedeo, a kada je nakon nekoliko minuta došao sebi pozvao je prijatelje da ga odvezu do policije i Urgentnog centra.

„Policija je dosta brzo uradila svoj posao, ali čini mi se nezainteresovano“, naglasio je on.

Bilić je dodao da mu je tokom napada ukraden telefon. 

Žarko Bogosavljević, kako je rekao za UNS, prilikom napada nije zadobio teže povrede, jer je, kako je naveo, nosio kacigu, pancir i prsluk sa oznakom PRES, ali je „od siline udarca odskočio“.

„Nakon što je došlo do incidenta kod prostorija Srpske napredne stranke (SNS) u Stražilovskoj ulici, grupa maskiranih mladića, naoružanih letvama, počela je da se spušta niz ulicu. Ja sam kao većina kolega bio u prednjem delu ulice, ali kada sam video da se nešto dešava otišao sam u prvi red i snimao kako grupa mladića juriša ka nama“, objasnio je Bogosavljević.

On je u razgovoru za UNS rekao da je tada „zadobio udarac od nepoznatog mladića, u belim pantalonama, koji se zaleteo ka njemu i udario ga letvom po glavi“.

„Ovo je najnoviji slučaj, a imamo hronologiju događaja od juna do avgusta na koje naša redakcija nije bila pozvana. Prvi u nizu događaja je obeležavanje dana rođenja heroja Aleksandra Berića kod spomen- biste Jovanu Beriću. Mesec dana kasnije, poziv je izostao i prilikom posete predsednice pokrajinske Vlade Maje Gojković i ministra kulture Nikole Selakovića“, podseća Janković.

Poziv redakciji Webinfo, dodaje ona, izostao je i za događaj kada su u Mesnoj zajednici Novi Bečej uručene nagrade đacima generacije.

„Moguće je da je bilo i drugih događaja za koje nemamo saznanja, jer bez poziva ne možemo biti obavešteni o njima“, napominje ona.

Janković ističe da se odnos lokalne samouprave prema redakciji Webinfo primetno promenio od kada su počela intenzivnija protesna okupljanja, posebno u Novom Bečeju, sa kojih njihova redakcija izveštava.

 „Čuje se da smo ‘opozicioni medij’ i može se primetiti čudno ponašanje političkih i čelnih ljudi ove Opštine. Ovde u Novom Bečeju ima dva lokalna medija. Uvek smo bili na marginama i uvek smo se teško borili i u nekom prethodnom periodu da budemo pozivani jer ne postoji zvanična opštinska služba za odnose sa medijima koja poziva na dešavanja i šalje saopštenja“, kaže Janković za UNS.

Podsetimo, pre mesec dana, na pitanje UNS-a zašto se redakcija Webinfo-a više puta nije našla među pozvanim medijima na događaje od javnog značaja i da li ubuduće može očekivati pozive na ovakve događaje, iz kabineta predsednika opštine Novi Bečej kao razlog naveli su „sukob interesa“, zbog, kako su naveli, toga što je suprug Tijane Janković odbornik vladajuće partije.

„Smatramo da se Webinfo nalazi u sukobu interesa s obzirom da je suprug novinarke i vlasnice Webinfo izabran na Listi ALEKSANDAR VUČIĆ-NOVI BEČEJ SUTRA“, navedeno je u odgovoru kabineta predsednika Opštine Novi Bečej.

UNS je tada, uvidom u Registar Agencije za privredne registre (APR), utvrdio da predsednik Upravnog odbora udruženja INFO-NB, koje je izdavač Webinfo-a, nije Janković već upravo njen suprug Zoran Đurić.

U Kodeksu novinara i novinarki Srbije piše da „politička aktivnost članova/članica porodice novinara/novinarki/ i urednika/urednica takođe može da uzrokuje sukob interesa“. 

U Kodeksu se navodi i da „novinari/novinarke ne bi trebalo da se bave sektorom u kojem članovi (bliži i dalji) njihovih porodica ili bliski prijatelji/prijateljice imaju moć odlučivanja“. 

„Odgovor UNS-u iz kabineta predsednika Opštine Novi Bečej je spin i zamena teza i ne vidim vezu te informacije sa nepozivanjem redakcije Webinfo-a na događaje“, rekla je tada Janković i dodala da je njen suprug član Socijalističke partije Srbije, ali da se njegova viđenja često kose sa vladajućom većinom.

Janković kaže da je njen suprug bio lokalni odbornik u Novom Bečeju, kao i da je u međuvremenu podneo ostavku.  

Spomen-obeležje ovom poznatom novinaru otkriveno je prvi put 1. aprila 2012. godine na platou koji je tada dobio njegovo ime.

Prvi put razbijeno je u decembru 2019. godine, a obnovljeno novembra 2023. godine.

Podsetimo, Udruženje novinara Srbije (UNS) je u avgustu 2023. godine, uz televizije Studio B i Novu S, pokrenulo medijsku akciju za obnovu ovog spomen-obeležja.

Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda su tada odgovorili da će „predlog za sanaciju navedenog spomenika biti razmotren u narednom periodu“.

Dve nedelje kasnije na pitanje da li je predlog za sanaciju razmotren UNS je dobio odgovor od Zavoda da obnova spomen-obeležja nije ušla u program Hitnih intervencija na spomenicima za 2024. godinu.

UNS se zatim obratio tadašnjem predsedniku privremenog organa Beograda Aleksandru Šapiću, iz čijeg kabineta je Udruženju odgovoreno da će oštećeno spomen-obeležje biti obnovljeno za nekoliko nedelja.

To je i učinjeno 18. novembra 2023. godine, na godišnjicu smrti ovog poznatog novinara.

Aprila prošle godine, spomen-obeležje ponovo je bilo oštećeno, tako što je ime Đoka Vještice precrtano, a njegov lik išaran.

Domar Udruženja novinara Srbije (UNS) Milovan Agatonović Aga tada je, uz podršku kolega iz UNS-a, uklonio tragove boje sa ovog spomen-obeležja na platou kod Beograđanke.

UNS ovog puta poziva nadležne da otkriju i kazne odgovorne za ponovno uništavanje spomen-obeležja, naročito imajući u vidu da Beograđanka ima nadzorne kamere i da se, po oceni UNS-a, sa jedne od njih može videti ko je odgovoran za ovaj vandalizam.

Ko je Đoko Vještica?

Novinar Đoko Vještica poznat je po organizovanju humanitarnih akcija i pokretanju brojnih inicijativa za uređenje Beograda i zelenih površina u glavnom gradu.

Rođen je 9. maja 1939. godine u selu Otrić u opštini Gračac (Hrvatska). Novinarsku karijeru započeo je u listu „Borba“, a zajedno sa kolegama iz ovog lista je 1970. godine osnovao Radio Studio B.

UNS mu je 1976. godine dodelio nagradu „Svetozar Marković“, a 2005. godine Nagradu za životno delo.

Preminuo je 18. novembra 2008. godine.

Nagradu za novinarsku humanost „Đoko Vještica“ UNS je ustanovio tri godine nakon njegove smrti. Dodeljuje se za priloge koji pokreću i motivišu pojedince i javnost za ostvarivanje humanih akcija i ciljeva, kritikuju socijalno neodgovorno ponašanje u društvu i podstiču solidarnost i uzajamnost. 

"Rečeno mi je da će biti izrečene mere zabrane. Šta tačno ne znam. Nije mi za sada saopšteno", izjavila je okupljenim novinarima

Navela je da je "uhapšena kao najteži kriminalac". 

"Nije bilo potrebe. Da mi je bilo ko poslao poziv ja bih se odazvala sve do jednoj instituciji", rekla je Miljanović Zubac koja svoja saznanja o kriminalu i korupciji uglavnom objavljuje na društvenim mrežama..

Izjavila je da su policajci koji su se pojavili u njenoj porodičnoj kući u Trebinju bili korektni i da je provela noć u pritvoru granične policije. Potom je, kaže, videla kako izgleda ono što je gledala u filmovima, a to je biti iza rešetaka.

Novinarka Miljanović Zubac smatra da se sistem ovim postupkom iživljava jer je ona neko ko ukazuje na kriminal i korupciju u sistemu.

"Na ovo sam bila spremna. Ovo sam očekivala. Možda i gore nego što sam doživela, ali ovom prilikom ne mogu da govorim o istrazi. Biće vremena da se i tu kaže štošta", rekla je ona.

Zahvalila se brojnim kolegama, novinarskim udruženjima na pokazanoj solidarnosti.

UNS je juče reagovao na ulazak policije u novinarkinu porodičnu kuću i njeno privođenje.

Nataša Miljanović Zubac poslednjih nekoliko godina dobijala je pretnje, zapaljen joj je automobil, i za to do sada niko nije odgovarao. 

Udruženje novinara Srbije (UNS), koristeći mehanizam Stalne radne grupe za bezbednost novinara, prijavilo je u novembru prošle godine ovom tužilaštvu pretnje koje je novinaru Vojinu Radovanoviću  uputio član Gradskog veća Beograda Slobodan Šolević, predstavnik Socijalističke partije Srbije.

Kako je Vojin Radovanović naveo u svojoj izjavi tužilaštvu, 27. novembra 2024. godine, kao novinar, otišao je u Skupštinu Grada Beograda, sa akreditacijom, kako bi izveštavao sa sednice koja je tog dana trebalo da bude održana u Skupštini.

Tada je na ulazu Skupštine primetio predsednika Udruženja porodica kidnapovanih, nestalih i ubijenih na Kosovu i Metohiji Sima Spasića koji je vikao na megafon, opirao se zahtevima obezbeđenja i odbijao da napusti zgradu Skupštine.

Snimao je događaj kada se u kadru pojavio Šolević, koji je upitao novinara da li Spasiću treba snimak pa zato snima. Radovanović je objasnio da je novinar na zadatku i da radi svoj posao.

Šolević je od njega zahtevao da snimak obriše, a kada to nije uradio, kako navodi Radovanović, član gradskog veća je počeo da mu preti, unosio mu se u lice, psovao mu majku i pretio kako će mu „polomiti p...“

Radovanović se, kako je dodao, tada okrenuo ka obezbeđenju i rekao da mu je Šolević pretio, ali su mu pripadnici obezbeđenja rekli da „nisu videli“. Oni su to naknadno ponovili i u izjavi policiji.

„Osetio sam se ugroženo za svoj život i bezbednost i osetio sam strah“, rekao je Radovanović.

Kako se navodi u odluci tužilaštva, Radovanović je policiji dostavio svoj snimak sa telefona, ali se „na njemu ne uočavaju opisane radnje, niti se čuju psovke ili bilo koje pretnje“.

Skupština Grada Beograda, na zahtev policije od 31. marta ove godine da dostavi snimak sa sigurnosnih kamera, odgovorila je da to nije mogućnosti da uradi zbog protoka vremena, s obzirom na to da serveri čuvaju snimke 25 dana, nakon čega se oni automatski brišu.

Slobodan Šolević u svojoj izjavi naveo je da je tog dana na ulazu u Skupštinu video Sima Spasića koji je pravio buku, te da je čekao pogodan trenutak da ga zamoli da prestane sa pravljenjem buke.

Tada je, kaže, „primetio da Simu snima treće lice, pa mu je prišao, upitao zašto snima i zamolio ga da prestane snimanje kako bi sprečio incident“.

Šolević je naveo da „lice“ nije na sebi imalo nikakva novinarska obeležja, da mu nije pretio niti ga psovao i da mu nije poznato da je Radovanović bio na radnom zadatku.

Rekao je i da ga pre nikada nije video, da ga ne poznaje od ranije i da mu nije poznato da je novinar, te da ga nikada više nije sreo, već da je na društvenim mrežama video njegovu izjavu i saznao da je novinar.

Obrazlažući svoju odluku sudija Tatjana Mihailović navela je da „smatra da ne postoje dokazi koji potvrđuju osnove sumnje da je Šolević izvršio krivično delo Ugrožavanje sigurnosti“, imajući u vidu da je Šolević izjavio da Radovanovića ne poznaje, da ga nikada ranije nije video i da novinar nije na sebi imao nikakva obeležja, te da mu nije pretio niti uputio psovke.

Kako piše dalje u rešenju, i sam Radovanović potvrdio je da na sebi nije imao novinarsko obeležje.

Prijava se odbacuje i imajući u vidu, navodi se, da Šolević Radovanovića „posle toga nikada nije sreo i da se nisu ponovile niti na bilo koji način realizovale izrečene 'pretnje'“, da obezeđenje nije videlo incident, da se na snimku Radovanovića od buke ne čuju psovke i pretnje, te da nije sačuvan video zapis događaja sa nadzornih kamera“.

Pravo na popust imaju članovi UNS-a sa overenom legitimacijom za godinu koja je u toku.

Bolnički dan obuhvata smeštaj u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, tri obroka dnevno i tri fizikalne terapije po preporuci lekara.

Uz uplatu pansiona ili bolničkog dana, članovi UNS-a imaju pravo na besplatno korišćenje bezena kod gejzira, zatvorenog bazena i korišćenje vode sa mineralnih izvora za piće.

Banjski list ne ulazi u cenu bolničkog dana i naplaćuje se 500 dinara.

Doplata za jednokrevetnu sobu, boravišnu taksu i sobu sa terasom naplaćuju se u Specijalnoj bolnici.

Više o Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Gejzer“ možete pogledati ovde.

Dušan Nedeljković rođen je 10. avgusta 1941. godine u Ripnju. Završio je Gimnaziju i studirao na Građevinskom fakultetu.

U svojoj novinarskoj karijeri pisao je za „Mladost“, „Student“ i list „Eskpres“. Najveći deo svoje karijere proveo je u „Večernjim novostima“ za koje je pisao od 1970. godine, do odlaska u penziju 2006. godine.

Sahrana Dušana Nedeljkovića biće u četvrtak, 7. avgusta na Novom bežanijskom groblju u Beogradu. Opelo počinje u 11.15, a sahrana će biti u 11.45č.

U žalbi Mileve Malešić se navodi da naslov teksta predstavlja flagrantan primer neprofesionalnog i tendencioznog novinarstva, sa ciljem da čitaocu unapred nametne sumnja i nepoverenje prema osobi o kojoj se izveštava.

U tekstu se, piše dalje u žalbi, tendenciozno navodi: “Mileva Malešić iz Prijepolja koja je decenijama alfa i omega u TV Forum, sada tvrdi da sa tom televizijom nema ama baš nikakvih dodirnih tačaka”, te da je „zbog sukoba interesa eliminisana iz komisije za ocenu medijskih projekata“.

Ovakva tvrdnja, napominje se u žalbi, izneta je bez ikakvih dodatnih informacija i dokaza, a Milevi Malešić nije ponuđena mogućnost da iznese svoj stav ili odgovor. Malešić zaključuje da je reč  o tekstu koji nije napisan u interesu informisanja javnosti, već sa očiglednom namerom da diskredituje i uruši njen profesionalni i lični integritet.

U odgovoru na žalbu iz Glasa zapadne Srbije navode da je Mileva Malešić svakodnevno prisutna u televiziji Forum, kao i da su pokušali da sa njom stupe u kontakt. Takođe, navode da je Malešić i dalje, iako u penziji, jedna od glavnih ljudi u TV Forumu, tvrdeći da je njena porodica, ne samo ona, uključena u rad ove televizije što je, kako ocenjuju, diskvalifikuje iz svih komisija i tela za koje je aplicirala.

Na reči žaliteljke da posebno zabrinjava način na koji se, u delu teksta gde se navodi saopštenje NUNS-a, tendenciozno komentariše i navodi: „tvrdi NUNS, koji bi očigledno želeo da ovu penzionerku vidi u REM-u”. Malešić ovakvu rečenicu ocenjuje uvredljivom i napisanom u ironičnom i podrugljivom tonu, dok Glas zapadne Srbije odgovara da „tu nema ničeg nejasnog“.

“NUNS je predlagač, što znači da je želi u REM-u. Tačno je i da je penzionerka. Pitamo se šta nije tačno i zar je poniženje ako se za nekoga kaže da je penzionerka? I želimo joj da dugo uživa u penziji”, navode u odgovoru na žalbu iz Glasa zapadne Srbije.

Predstavnica UNS-a u komisiji Jelena Petković navela je da se NUNS u svom saopštenju osvrnuo na izjavu Ane Brnabić govoreći o tome da je netačno da je Milena Malešić suvlasnica i zaposlena u toj televiziji.

“To je istina, niti je suvlasnica, niti zaposlena u toj televiziji. Ovaj tekst spinuje tu informaciju i pokušava da stvori atmosferu da to što je rekao NUNS nije tačno”, istakla je Petković.

Predstavnica UNS-a u Komisiji za žalbe Olivera Milošević istakla je da “tekst počinje kanditurom Miloša Garića koga je Ana Brnabić branila na toj konferenciji za medije. Mislim da je ovo jedan pokušaj malog doprinosa relativizaciji one nepodobnosti na koju su svi ukazivali kada je u pitanju kandidatura Miloša Garića. Priča je onda razrađena na Milevu, na način koji je potpuno neetičan. Takođe, diskriminacija po osnovu starosti nedopustiva je i za svaku osudu”.

Predstavnica NUNS-a u Komisiji za žalbe Tamara Skroza rekla je da je tonalitet teksta neprofesionalan i tendenciozan.

“Tabloidan je, štetan i opasan. Ima nekih tekstova, istina retko se pred nama nađu, kada više nije bitno šta piše, nego kako piše ”, rekla je Skroza.

“Činjenica je da Mileva Malešić nije zaposlena, niti je na odgovornim funkcijama u TV Forum. Ali je činjenica da je ona napravila od te televizije ono što ona danas jeste i to je preporučuje za članicu Saveta REM-a. Svako ko je kandidovan za REM morao je da napravi uspeh da bi bio adekvatan kandidat. To je prava kandidatura za članstvo u toj organizaciji”, zaključila je Nadežda Budimirović, predstavnica Lokal presa.

Članovi Komisije su jednoglasno odlučili da je Glas zapadne Srbije prekršio poglavlje 1 - Istinitost izveštavanja, tačke 1,2 i 5, poglavlje 3 - Odgovornost novinara/novinarki, tačke 1 i 3, poglavlje 5 – Poštovanje dostojanstva,  tačke 1 i 3 i poglavlje 8 - Odnos prema izvorima, tačke 3 i 4.

Tri podnete žalbe Alekse Pavlovića na pisanje portala Informer.rs, Alo.rs i Glas zapadne Srbije jednoglasno usvojene

Aleksa Pavlović podneo je žalbu na tekstove objavljene na portalima Alo. rs i Informer.rs pod naslovom “Još jedno zlodelo blokadera: izgrebali auto novinaru”.

Žalitelj navodi da su ova dva portala prekršila poglavlje 1 – Istinitost izveštavanja jer se on, kako navodi u žalbi, dovodi u vezu sa izvršenjem krivičnog dela „uništenje i oštećenje tuđe stvari“, što, kako ističe, nijedan relevantan državni organ prethodno nije potvrdio, niti javno saopštio postojanje osnova sumnje da je on izvršio navedeno krivično delo.

Pavlović dalje u žalbi navodi da slučaj nije prijavljen policiji, kao i da novinari pre objavljivanja nisu pokušali da provere tačnost navoda, niti ga kontaktirali za komentar.

Dodaje i da je ovakvim izveštavanjem prekršeno i poglavlje 2 – Nezavisnost od uticaja jer je, ističe se u žalbi, evidentno da je tekst objavljen pod političkim uticajem, s obzirom na činjenicu da je podnosilac žalbe bio podržavalac opozicione liste na lokalnim izborima u opštini Kosjerić.

Treća žalba, koju je podneo na tekst objavljen na portalu Glas zapadne Srbije pod nazivom „Mediji – Dopisnik Ozona vređao i grebao kola novinarima?“, razlikuje se od prethodne dve po tome što je Pavlović uputio demanti na objavljeni tekst, koji ovaj medij nije objavio.

U odgovoru na žalbu Glas zapadne Srbije navodi da ne zna na osnovu čega se tužitelj prepoznao u tekstu s obzirom da su, kako navode, koristili inicijale, a fotografiju “osumnjičenog” blurovali.

Tvrde da je činjenica da je Aleksa Pavlović vređao novinare i skandalozno se ponašao, kao i da je osumnjičen za grebanje automobila budući da su ga sigurnosne kamere snimile i da je sam priznao da je “šarao malo”.

Članovi komisije su jednoglasno odlučili da su Informer. Rs i Alo.rs prekršili poglavlje 1 – Istinitost izveštavanja, tačke 1,2,3 i 5, poglavlje 2 – Nezavisnost od uticaja, tačka 2, poglavlje 3 - odgovornost novinara/novinarki, tačke 1,2 i 3, poglavlje 5 -  Poštovanje dostojanstva 1 i 3.

Identična poglavlja i tačke Kodeksa prekršio je i portal Glas zapadne Srbije, s tim da je Komisija odlučila da je ovaj portal Glas zapadne Srbije prekršio i poglavlje 6, tačka 3 koje se odnosi na Pravo za odgovor.

Udruženje „Ruska dijaspora u Srbiji“ podnelo je žalbu na tekst intervjua “GOST NAŠE NOVE EMISIJE "OZLOGLAŠEN" KOD PREDRAGA AZDEJKOVIĆA BIO JE MIŠA VACIĆ! Rusi u Srbiji su dezerteri!”, a koji je objavljen na portalu Republika.rs.

U žalbi je navedeno da je u pitanju intervju sa političarem Mišom Vacićem, u kojem se iznose uvredljive i diskriminatorne ocene o ruskim državljanima koji legalno borave u Srbiji, kao i o članovima nevladinih organizacija, koji se nazivaju „NVO ološ“.

Žalba se odnosi naročito, naveli su, na deo intervjua u kome sagovornik intervjua na pitanje „šta misli o Rusima u Srbiji?“ između ostalog odgovara „moj stav je da su dezerteri, izdajnici, šljam, idoli naših blokadera. Sada imaju problem kod običnog Srbina, koji počinju da ne vole Ruse, ali vole Rusiju. Mi i dalje volimo Rusiju kao Kremlj, ideal, podržavamo Rusiju i Vladimira Putina. Ali preziremo ove Ruse ovde...“  

Prenošenje ovakve izjave Filip Švarm, član Komisije za žalbe, ocenjuje kao uredničku odluku.

„Jedan od poslova urednika je izbor šta će se preneti, šta ne. On je odlučio da se ovo prenose i to baš na ovaj način. Ovakva izjava targetira svakog pojedinca u toj grupi”, istakao je Švarm.

Jednoglasno je odlučeno da je portal Republika rs. prekršio poglavlje 3 – Odgovornost novinara/novinarki, tačke 2,4 i 6 i poglavlje 5 – Poštovanje dostojanstva, tačke 1,2 i 3.

Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu, 161. po redu, otvorena je minutom ćutanja u znak poštovanja prema nedavno preminulom direktoru Foneta Zoranu Sekuliću.