Generalni direktor Dragan Bujošević je u obavezi da obavi razgovor sa svim kandidatima koji ispunjavaju uslove, a odluka o imenovanju direktora Radio Beograda i glavnog urednika Prvog programa mora biti doneta najkasnije do 20. decembra 2025. godine.

Nagrada „Aleksandar Tijanić“ dodeljuje se za tekstove ili priloge objavljene u štampanim, elektronskim ili onlajn medijima, ali i za novinarski potez koji bi zavredeo ovu nagradu.

Za nagradu mogu da konkurišu novinari koji rade u medijima u Srbiji, a radovi moraju biti objavljeni u periodu od 28. novembra 2024. godine do 28. oktobra 2025. godine.

Kandidata za nagradu mogu predložiti novinari i drugi građani Srbije, kao i organizacije registrovane u Republici Srbiji.

Predloge za nagradu treba poslati putem formulara koji se nalazi na linku.

Ime dobitnika biće objavljeno 13. decembra, na dan kada je Aleksandar Tijanić rođen.

Nagrada će biti uručena 21. decembra, na dodeli godišnjih nagrada UNS-a.

Nagrada je prvi put dodeljena 2015. godine.

„Iz toga proizilazi da su pre više od decenije lokalne samouprave za medije opredeljivale dvostruko više novca nego u 2023. godini, kada je izdvojeno najviše novca za projektno sufinansiranje. To je pokazala baza podataka koju je UNS čitavu deceniju dopunjavao rešenjima i novim podacima“, rekao je Brajović.

Najviše konkursa, pokazala je baza, raspisano je 2019. godine. Najveći iznos opredeljen za projektno sufinansiranje bio je, prema bazi, 2023. godine, a najveći pad u opredeljenim sredstvima dogodio se u 2024. godini.

Kao rekorderi, odnosno mediji koji su dobili najviše novca za prethodnih 11 godina izdvajaju se RTV Novi Pazar (403.2 miliona dinara), Novosadska TV  (234.8 miliona), Zona Plus - Niš (174.1 milion), VTV Subotica (92 miliona), RTV Kanal M – Paraćin (71.7 miliona), Sremska televizija (67.8 miliona) i Belami Niš (60.2 miliona), pokazuje UNS-ova baza finansiranjemedija.rs.

UNS se, rekao je Brajović, uvek zalagao da dva odsto budžeta lokalnih samouprava bude opredeljeno za medijske projekte, kako bi se održao dostignuti nivo ulaganja u medije pre privatizacije, ali taj predlog nikad nije uvažen.

Urednica sajta UNS-a i autorka „Sive knjige“ Kristina Kovač Nastasić napravila je rekapitulaciju procesa projektnog sufinansiranja, ukazujući na probleme i trendove u tom procesu.

Na samom početku procesa – 2015. i 2016. godine, problem su, kako je rekla, bili nezakoniti uslovi učešća na konkursima, kao i problematični sastavi komisija za ocenu projekata.

„Opštinama je bilo teško da prihvate da nezavisni članovi komisija odlučuju raspodeli novca, pa su u komisijama imenovani čak i činovnici iz opštinskih službi, dok su odluke komisija prekrajane. Proces je bio netransparentan. Taman kada smo preležali ove 'dečje bolesti',  od 2017. do 2020. godine javili su se novi problemi“, objasnila je Kovač Nastasić.

Članovi komisija su, kako je rekla, u godinama koje su usledile često bili predstavnici novoosnovanih udruženja – PROUNS, Društva novinara Niša, Asocijacija elektronskih medija Vojvodine i Comnet-a...čije su se aktivnosti svodile isključivo na učešće u komisijama.

„Favorizovani su mediji bliski vlasti, šampioni po kršenju novinarskog kodeksa“, ukazala je Kovač Nastasić.

Problemi su, kako je objasnila, intenzivirani u periodu od 2021. do 2023. godine. kada je dolazilo do čestih sukoba interesa u sastavima komisija, ali i nastavljeno favorizovanje i finansiranje medija koji krše Kodeks. Osvrnula se i na primer TV Belami, koji je, kako je navela, pokazatelj da je tvrdnja novinarskih i medijskih udruženja da se novac raspodeljuje po političkoj podobnosti medija, tačna.

„RTV Belami u Nišu je svake godine dobijao tradicionalno najviše novca, ali kada je ova televizija rešila da izveštava sa protesta, ove godine od Grada Niša nije dobila ni dinar“, ukazala je ona.

U 2024. godini zabeležen je drastičan pad kada je u pitanju izdvajanje novca za projektno sufinansiranje. Ovo je, kako je dodala Kovač Nastasić, posledica donošenja novog Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i pravila bodovanja kandidata za članove komisija, ali i projekata, što je proizvelo strah kod lokalnih samouprava da neće imati kontrolu nad raspodelom sredstava.

Ove godine prvi put se ocenjivanje projekata sprovodilo preko Jedinstvenog informacionog sistema – JIS. Ipak, iako je, kako je navela Kovač Nastasić, za JIS izdvojeno 715 hiljada evra, ovaj sistem je nepretraživ, nema uporedne podatke, a naročiti problem je što ne možemo videti unazad menjane podatke.

Ukazala je i na činjenicu da je u 2025. godini u velikom broju komisija odlučivali isti ljudi.

Kao preporuke za poboljšanje procesa, predstavnici UNS-a naveli su uvođenje minimalnog procenta lokalnih budžeta za sufinansiranje projekata, zabranu da se dostignuti nivo izvdvojnih sredstava smanjuje u narednim godinama, uspostavljanje mehanizama za utvrđivanje relevantnosti udruženja koja predlažu članove komisija.

Takođe, neke od navedenih preporuka su i poboljšanje transparentnosti i pretraživosti aJIS-a, precizno definisanje i sankcionisanje sukoba interesa, ustanovljenje mehanizama kontrole bodovanja, razvijanje sistema evaluacije sprovedenih projekata. Predstavnici UNS-a preporučili su i razvijanje sistema evaluacije sprovedenih projekata, pružanje podrške medijima za pripremu projekata i profesionalizaciju i obuke za članove komisija.

Predstavnik ANEM-a i medijski stručnjak Saša Mirković ukazao je na to da je zakonski okvir dobar, ali da postoji nedostatak političke volje da se zakoni primene u praksi.

Želeći da testira model projektnog sufinansiranja koji je definisan zakonom iz 2023. godine, prijavio se, kaže, ove godine kao nezavisni kandidat za učešće u komisijama na 29 konkursa.

„Šta se desilo? Desilo se da, zbog ‘bodovnog inženjeringa’ - koji je posledica kako naknadnog tumačenja zakona i izrade pravilnika, tako i netransparentnog korišćenja Jedinstvenog informacionog sistema -  ja, sa svojom biografijom, nisam bio izabran ni u jednu od tih 29 komisija“, rekao je on.

On je kao paradoks naveo i činjenicu da je na konkursu Grada Beograda 2024. godine dobio maksimalnih 100 poena za biografiju, ali da ni tada nije imenovan za člana komisije.

„Ni to nije bilo dovoljno da budem izabran. Kako je bilo više kandidata sa ovim brojem bodova, pristupalo se žrebu. Voleo bih da znam ko je sproveo taj žreb, ko su bili svedoci“, naveo je on.

Rekao je da ovaj primer odražava podvojenost unutar društva, kao i činjenica da se ovom skupu, kao i na skupovima ANEM-a i Lokal presa sa sličnom temom,  uprkos blagovremenim pozivima, niko iz Minstarstva informisanja i telekomunikacija nije pojavio.

Dodao je da podvojenost unutar društva dobija formalne oblike i osvrnuo se na poziv koji je ovih dana stigao pojedinim medijskim i novinarskim udruženjima iz Ministarstva informaisanja i telekomunikacija da učestvuju u radnoj grupi za transpoziciju Evropskog akta o slobodi medija u Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, ali da među tim udruženjima nisu ANEM, Lokal pres, Asocijacija medija i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV).

„Opravdano je, naravno, što je poziv stigao UNS-u i NUNS-u, ali ne i to što poziv nisu dobila pomenuta medijska udruženja. Umesto toga, masovno su pozvani predstavnici novoosnovanih organizacija i njihovih ‘satelita’“,  rekao je Mirković.

Članuca Upravnog odbora Lokal presa Marija Obrenović rekla je da se od 2015. godine – iz godine u godinu se ponavljala rečenica da „od ovoga ne može gore“.

Sada, kako je dodala, već svi strahuju da izgovore tu rečnicu. Osvrnuvši se na izazove sa kojima se suočavaju lokalni mediji, navela je da  većina kolača ostaje u nacionalnim medijima i da lokalnim medijima ostaju mrvice. Ove godine, kako je ukazala, neki mediji su ostali i bez tih mrvica.

„Ko god je izveštavao sa studentskih protesta ostao je bez sredstava. Ne navijao – već izveštavao. Slučaj porodice Radomirović i Belamija to rečito pokazuje “, rekla je ona.

Glavni i odgovorni urednik Za medije iz Zaječara Dušan Vojvodić rekao je da postoji nekoliko desetina načina za izigravanje zakona, ali da niko za to nije kažnjen.

Govorio je o upravnom sporu u Kladovu, po tužbi Za medije, kada je presuđeno da je komisija koja je odlučivala o raspodeli sredstava postupila mimo Zakona. 

„Nikada nismo dobili naknadu štete“, rekao je.

Podsetio je i na istraživanje Za medije o slučaju zloupotrebe budžetskog novca koji su na konkursu Ministarstva kulture i informisanja, novac dobile i firme - G.F.C. i Essentis, koje ne proizvode medijske sadržaje i nemaju zaposlene.

Vojvodić se osvrnuo i na trenutno stanje na lokalnoj medijskoj sceni.

„Lokalna medijska scena ne postoji, već postoje samo propagandni mediji koji su inspirisani koruptivnim delovanjem, jer im je to platforma da prisvoje neki novac. Nisam čuo u poslednjih deset godina predlog kako da prevaziđemo ovu situaciju – u Timočkoj krajini imamo samo moju redakciju. Možda postoje mediji, ali ja govorim o redakciji, zajedništvu“, rekao je Vojvodić.

On je inače bio jedan od sagovornika koje su u okviru istraživačkih tekstova pisale mlade novinarke i studentkinje novinarstva.

Tako su danas i studentkinje Danka Jakšić i Milica Mihajlović govorile o najvećim izazovima u pisanju ovih istraživačkih priča.

Kao izazove navele su lošu komunikaciju sa lokalnim samoupravama, neobučenost kadra i neznanje o procesu projektnog sufinansiranja.

"Sivu knjigu sufinansiranja projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja (2015-2025)" prezmite u prilogu:

Snimak događaja pogledajte u prilogu.

  

 

"Siva knjiga" je nastala u okviru projekta „Gde smo deceniju posle medijske reforme u Srbiji“, a uz finansijsku podršku Vlade Norveške, Vlade Švajcarske i Balkanskog fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršal fonda Sjedinjenih Američkih Država. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Udruženja novinara Srbije (UNS) i ne odražava stavove Vlade Norveške, Vlade Švajcarske, niti GMF BTD-a ili njegovih partnera.

Posle medijske reforme i uvođenja sistema projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja 2015. godine u kom lokalne samouprave, pokrajinske vlasti i republika dodeljuju budžetski novac medijskim projektima, UNS je redovno, iz godine u godinu, prikupljao i objavljivao podatke i originalna dokumenta iz ovog procesa. 

Ovom prilikom UNS će uz podatke predstaviti zapažanja, trendove, izneće primere iz prakse na sva tri nivoa vlasti, uočene nepravilnosti i zloupotrebe.

Biće reči i o primeni medijskih zakona i transparentnosti konkursa, radu komisija, količini novca koji se dodeljuje, položaju lokalnih medija i uticaju projektnog sufinansiranja na kvalitet medijskog sadržaja.

Govoriće:

- Predstavnik Ministarstva informisanja i telekomunikacija (očekujemo potvrdu)

- Nino Brajović, generalni sekretar UNS-a 

- Kristina Kovač Nastasić, urednica sajta UNS-a i autorka analize o projektnom sufinansiranju medija 

- Saša Mirković, medijski stručnjak i predstavnik ANEM-a 

- Marija Obrenović, predsednica Upravnog odbora Lokal presa 

- Dušan Vojvodić, glavni i odgovorni urednik ZA media 

- Milica Mihajlović, novinarka/ studentkinja koja je učestvovala u istraživanju 

- Danka Jakšić, novinarka/ studentkinja koja je učestovala u istraživanju 

Moderator: Jelena Čolović, novinarka Bete

Direktan prenos događaja možete pratiti preko Jutjub kanala Pres centra UNS-a.

Ovaj sadržaj nastao je u okviru projekta „Gde smo deceniju posle medijske reforme u Srbiji“ koji su podržali Vlada Norveške, Vlada Švajcarske i Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršal fonda Sjedinjenih Američkih Država. Sadržaj je isključiva odgovornost Udruženja novinara Srbije (UNS) i ne odražava stavove Vlade Norveške, Vlade Švajcarske, Nemačkog Maršal fonda – Balkanskog fonda za demokratiju ili njihovih partnera.

Medijski forum (SEEMF) je ove godine održan 17. i 18. novembra u Kišinjevu (Moldavija). Glavna tema bila je posvećena neprijateljima medija i naporima da se sa njima nosimo. I tako smo prvi put glasno i jasno čuli da glavni izazovi i opasnosti za novinare ne dolaze samo od političara, odnosno oligarhije, tajkuna ili moćnih korporacija i organizovanog kriminala. Naša profesija ima novog “neprijatelja”. To su veštačka inteligencija i algoritmi koji upravljaju sadržajem na društvenim mrežama u skladu sa željama i interesovanjima svakog pojedinačlnog korisnika.

I tako su “mediji” postali Fejsbuk, Instagram i Tik tok, a “novinari” sami političari, biznismeni, sportisti, glumci... Svako ko ima mobilni telefon u ruci danas proizvodi i deli informacije, bez onoga što novinari zapravo treba da rade. A to je da filtriraju,ocenjuju i publici prenose istinite i relevantne informacije, a da tragajući za rešenjima postavljaju i takozvano šesto novinarsko pitanje – Zašto? 

Umesto toga, laži i propaganda ne samo da se šire, već se i slave – zaključio je Lutfi Derviši iz Albanskog centra za kvalitetno novinarstvo, uz podatke da u njegovoj zemlji od 2,4 miliona stanovnika prema poslednjim podacima ima 1,9 miliona korisnika Fejsbuka, da Instagram koristi gotovo polovina populacije, a da je kod njih na Tiktoku million i po ljudi. Statistika je slična i u ostalim zemljama Jugoistoične i Centralne Evrope.

Mesto održavanja Foruma je svake godine odabrano tako da se pruži podrška ili ukaže na probleme sa kojima se susreću novinari u toj zemlji. Moldavija je za 2025. odabrana jer je na nedavno održanim izborima, prema rečima predstavnika medijskih organizacija, kao i nove vlasti, došlo do međusobne sinergije u odbrani demokratije, odnosno da su nezavisni i objektivni  medijski profesionalci odigrali važnu, ako ne i ključnu ulogu u odbrani od lažnih informacija, dezinformacija, propaganda, pa i ozbiljnijih pokušaja zastrašivanja građana od strane proruskih medijskih, političkih, pa i kriminalnih organizacija. Moldavija je tako dobila proevropsku vlast koja očekuje naredne godine otvaranje prvih poglavlja u pregovorima  o članstvu u Evropkoj uniji. 

Ali se neminovno nametnulo i pitanje šta će se desiti ako novoizabrani predstavnici naroda Moldavije ne budu bili srećni i zadovoljni kada njihovi novi najbolji projatelji novinari počnu da im postavljaju teška pitanja, ukazuju na greške, korupciju, i sve ostalo što vlast po prirodi stvari želi da sakrije. 

Nije da to nismo do sada već videli, zar ne?! Moldavske kolege se nadaju da će im u tome pomoći upravo prilagođavanje evropskom zakonodavstvu u procesu priključivanja, kao i EU zvaničnici u porukama i preporukama vlastima u Kišinjevu. Videli smo da to pomaže u mnogim zemljama kandidatima, zar ne?!

Ovogodišnji dobitnici nagrade Centralnoevropske inicijative (CEI) i Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO) za izuzetan doprinos u istraživačkom novinarstvu su bugarska novinarka, urednica i autorka, Bogdana Lazarova, ukrajinska istraživačka novinarka ratnih zločina obeju strana u sukobu, Evgenija Matorevska, kao i mlade nade, Edoardo Anziano iz Italije i Danijel Kotecki iz Češke. 

Upravo je četvoro dobitnika na panelu posvećenom istraživačkom novinarstvu govorilo o izazovima sa kojima se susreću u radu, pokušajima da ih zastraše ili ućutkaju oni o kojima pišu, ali i zadovoljstvu i ličnoj satisfakciji kada čitaoci/slušaoci/gledaoci saznaju pravu istinu. Ali se i tu postavilo pitanje koliko je u njihovim zemljama istraživačkih priča navelo zvaničnike na reakciju, tužilaštva na pokretanje postupka ili osuđujućih presuda. Odgovor uz tužno sleganje ramenima je bio da konkretnog učinka nije bilo ili bar vrlo malo. I to u bilo kojoj od zemalja, ne samo Jugoistočne i Centralne Evrope, već i onima koje sebe smatraju pozvanim da dele savete o nezavisnosti i objektivnosti medija.

Inače, Konferenciju organizuju Medijska organizacija Jugoistočne Evrope (SEEMO), Medijski program za JIE fondacije Konrad Adenauer i Centralnoevropska inicijativa (CEI) u saradnji sa Evropskom radiodifuznom unijom (EBU), a 19. izdanje u Kišinjevu pomogli su Austrijska ambasada u Moldaviji, Nemačka novinska služba Dojčen Velea (DW) i Dojče Prese-Agentura (dpa), Međunarodna akademija (Srbija), Škola novinarstva iz Moldavije i Centar za istraživačko novinarstvo Moldavije. Među učesnicima su bili mnogi novinari, urednici i direktori medija, profesori na medijskim studijama, kao i predstavnici političkog esablišmenta i organizacija civilnog društva.

I zato su se na panelima mogle čuti mnoge ideje o prekograničnoj saradnji javnih medijski servisa kao vidu suprotstavljanja manipulacijama i propagandi, kako stvarati publiku otpornu na dezinformacije, ali i o osiguranju održivosti nezavisnih medija. A od mladih kolega i komunikologa, stariji su dobili savete o dužini sadržaja i trajanju pažnje kod novih generacija i kako im prilagoditi medije u svetlu globalnog umrežavanja. 

Blogovi i podkasti treba da postanu regularne novinarske forme, kažu, a njihove kreatore treba naučiti osnovnim pravilima zanata. A i veštačke inteligencije ne treba da se bojimo, poručuju, jer je korisna alatka ukoliko ne kreira vesti već ih „bustuje“. Zaključili su ti mladi ljudi na kraju da moramo da „krademo“ trikove od influnsera.

I da se, onda, vratimo nas početak. Vreme je da menjamo profesiju!

Ovogodišnji domaćin bio je član Uprave UNS-a Petar Živković.

Slavski obred služio je sveštenik Boško Savić.

Inače, novinari Srbije slavili su Aranđelovdan kao svoju slavu do Drugog svetskog rata, a UNS je ovu tradiciju obnovio 2001. godine.

Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina formiranje ovih radnih grupa ocenio je kao korak ka daljem unapređenju medijskog okvira i usklađivanju sa zakonodavstvom i standardima Evropske unije. 

„U vezi sa obavezama Republike Srbije, kako one predviđene Reformskom agendom, tako i onih preuzetih u procesu pristupanja Evropskoj uniji, MIT, kao organ nadležan za poslove javnog informisanja i medija, ima obavezu da sprovede transponovanje evropskog zakonodavstva,“, piše u ovom pozivu.

Dopisi su poslati Udruženju novinara Srbije (UNS), Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS), Profesionalnom udruženju novinara Srbije (PROUNS), Društvu novinara Vojvodine (DNV) i Asocijaciji novinara Srbije (ANS).

Od medijskih udruženja da predlože kandidate pozvani su Udruženje elektronskih medija Srbije COMNET i Udruženje RAB Srbija, a od sindikata je poziv upućen Sindikatu novinara Srbije (SINOS).

Ovo pozivno pismo poslato je i Regulatornom telu za elektronske medije.

Pozivi su stigli i na adrese Ministarstva finansija, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva pravde, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Kandidate će moći da predloži i Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu,  kao i Republički sekretarijat za zakonodavstvo.

Predstavljanje rezultata ovog istraživanja pratila je panel diskusija stručnjaka posvećen etičkom izveštavanju o deci, a događaj je organizovan povodom Međunarodnog dana deteta – 20. novembra.

Kako je objasnio predsednik CEPROM-a i vođa istraživanja doc. dr Marko Nedeljković, analiza medijske slike dece sprovedena je u periodu od 1. juna do 10. avgusta i obuhvatila je devet dnevnih listova (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Alo i Nova), centralne informativne emisije televizija sa nacionalnom pokrivenošću (RTS1, Pink, Prva, B92 i Hepi), kao i 20 najposećenijih portala, prema Gemiusu.

Najverniji pokazatelj interesovanja medija za određenu temu je broj medijskih sadržaja o njoj, rekao je Nedeljković, a podatak da se u centralnim informativnim emisijama televizija sa nacionalnom frekvencijom prilog o deci emituje u proseku tek svakog petog dana, kako je rekao, govori kako se ovoj temi pristupa u televizijskim programima.

Kao još jedan od problema Nedeljković je naveo manjak pozitivne konotacije na televiziji, onlajn medijima i u printu, pa je dodao da, prema istraživanju, 71 odsto tekstova o deci na najčitanijim portalima obrađuje teme kao što su nasilje, zlostavljanja i nesreće.

“Takva je i priroda više od polovine tekstova u dnevnoj štampi (57,5 odsto), dok je situacija bolja u slučaju televizija (30,2 odsto). Problem sa ovakvim usmerenjem je u tome što negativna konotacija ne podrazumeva ukazivanje na propuste, nedostatke ili određene greške s ciljem da se rešavaju postojeći problemi i tako poboljša položaj dece, već da se o deci dominantno izveštava u slučaju nasilja, raznih incidenata i nesreća”, dosao je on. 

U dnevnim listovima i na portalima dominantna negativna konotacija prilikom izveštavanja o deci 

Govoreći o dominaciji negativne konotacije u štampanim i onlajn izdanjima, istraživač na projektu i bivši član Komisije za žalbe Saveta za štampu Bojan Cvejić rekao je da problematični tekstovi u kojima se narušavaju privatnost i dostojanstvo dece dominantno spadaju u domen crne hronike. Kako je naveo Cvejić, posebno zabrinjava što bi, da je istraživanje rađeno u drugom periodu, verovatno bilo manje tekstova sa neutralnom konotacijom, imajući u vidu da je analizom obuhvaćen period kada deca polaze u školu. To je, kako je naveo, podrazumevalo i više neutralnih tekstova o deci.

Cvejić je rekao da zabrinjava i kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije prilikom izveštavanja o ovoj deci.

„Tako se u svakom petom tekstu na portalima i svakom desetom u dnevnoj štampi krše profesionalni i etički standardi prilikom izveštavanja o deci“.

Prema istraživanju, najčešći prekršaji Kodeksa su otkrivanje identiteta dece, povreda privatnosti, nepoštovanje dostojanstva i objavljivanje senzacionalističkih sadržaja.

“Broj negativnih objava o deci na portalima se drastično povećao 21. jula 2025. godine nakon vesti o porodičnom nasilju u Bajinoj Bašti gde je čovek ubio suprugu i maloletnog sina, a potom izvršio samoubistvo. Gotovo nijedan medij koji je izveštavao o ovom slučaju nije sakrio identitet žrtava, jer su nizom detalja iz privatnog života svi članovi porodice bili direktno ili indirektno prepoznatljivi javnosti”, objasnio je on.

Kod onlajn izdanja senzacionalizam se najviše primećuje naslovima u okviru kojih se deca koriste kao “mamac” za pristupanje sadržaju, iako o njima suštinski nije reč u tekstu.

Televizije bez kršenja standarda, ali i bez dublje analize

Istraživačica Jelena Gajić rekla je da je analiza pokazala da i u prilozima u centralnim informativnim emisijama nisu uočeni prekršaji profesionalnih standarda, kao i da u njima dominira neutralna konotacija izveštavanja o deci. Ova konstatacija bi, dodala je Gajović, značila da na televizijama postoji pozitivan pomak u ovom domenu u odnosu na dnevne listove i portale, ali i da ne postoji pozitivan pomak u odnosu na prethodni period. Tako je u istraživanju medijske slike dece, koje je CEPROM sproveo 2018. godine, dominirala pozitivna konotacija prilikom izveštavanja o deci, dok je ove godine takvih priloga bilo znatno manje.

“Iz takvog usmerenja po pitanju konotacije priloga, očekivano sledi i izbor tema koje su bile u fokusu, a upravo to je jedna od najvećih promena u odnosu na istraživanje koje je CEPROM sproveo 2018. godine. Tada su dominantne teme bile socijalna i zdravstvena briga o deci (45 odsto), nasilje i nesreće (35 odsto) i obrazovanje (10 odsti), dok su se sve ostale teme pojavljivale u svakom desetom prilogu (10 odsto)”, navela je ona

Gajić je ukazala i na to da, zbirno posmatrano, televizijsko izveštavanje o deci uglavnom ne nudi ozbiljniju analizu, pa čak i veoma retki prilozi najčešće ostaju bez šireg konteksta.

Diskusiju je pratila konstatacija da je nekad izazov sačuvati glas deteta i da ostane čist, ali da novinari ne treba da taj “čist glas” utišaju.

Kanjevac je, kako je naveo Stojilović, iznova pomerao granice u etru i našoj medijskoj kulturi. U Radio Beograd 2 uneo je, kako je istakao, posebnu svežinu, energiju i dinamiku.

„Bio je autor koji izaziva, odmerava, provocira, aludira, suprotstavlja. Sa veštinom koreografa, usklađivao je svaki detalj. Poigravao se zvukom i znakom, stvarnošću i fikcijom. Kao urednik redakcije Drugog programa Radio Beograda rušio je ustaljene šablone, prezirao predvidivost, konvencionalnost, duhovni provincijalizam i patetiku“.

Afirmisao je, dodao je Stojilović, generaciju mladih novinara, pokrenuo sijaset novih emisija i programskih akcija kao što je „Poezija uživo“- ciklus pesničkih večeri u Kolarčevoj zadužbini koji se prenosio na Radio Beogradu 2.

Kanjevac, kako je rekao dugogodišnji urednik Radio Beograda 2 Radoš Glišić, nije slučajno radijski čovek, jer se poezija ne čita već govori, i to kako je to on za života činio - „nekome na uvo, u punoj sali Kolarčeve zadužbine, na radiju, na prepunom Trgu Republike u Beogradu, na Pešterskoj visoravni“.

Čovek od duše u vremenima kada duhovnog sve manje ima

Scenarista, pisac i kolega Kanjevca iz Radija Indeks Vojislav Žanetić istakao je da je „Kanjevac bio duša od čoveka i čovek od duše u vremenima kada duhovnog sve manje ima“.

„Da je Radomanove duše bilo - bilo je. Ima je i dalje. Još se može čuti u tekstovima pesama, u stihovima, poeziji, esejima, a sećamo se i kako nam je glasom dolazila iz radija“, dodao je Žanetić.

Govoreći o zajedničkim danima u Indeksu, rekao je da su saradnja i druženje sa Kanjevcom bili bez konflikta i sujete, a uz osmeh - „topao, iskren, a pomalo nagnut na onu stranu na koju se svet uporno naginje u očima onih koji bi da ga isprave“.

Kanjevac je, kako je naveo Žanetić, svet ispravljao na svoj način -  starajući i pomažući drugima u stvaranju.

„Gledajući iz perspektive prošlih vremena, sve se radikalno promenilo: okolnosti, pravila, tehnologija, kultura, sistem, moral, ljudi. Generacija Kanjevca prešla je civilizacijsku distancu kakvu skoro nijedan naraštaj nije prevazišao“, istakao je Žanetić.

„Mediji treba da nas nauče zašto je dobro razgovarati sa neistomišljenicima“

Osvrnuvši se na pesme grupe „Galija“, na pečat koji je ostavio u Televiziji OK, emisijama „Prodor“, „Niko kao ja“, „To je samo rokenrol“, dugogodišnji urednik i voditelj muzičkih emisija u Radio Novom Sadu i prijatelj Kanjevca Bogomir Bogica Mijatović, rekao je da su njegov život obeležili muzika, ali i skromnost, hrabrost i odlično pozvanje medija.

„Kao misleći čovek, koji, kako reče u jednoj pesmi, ne pripada nikom, u ovom ludilu bio je glas razuma. U jednom intervjuu definisao je glavni problem rekavši: ‘Još uvek nismo naučili da razgovaramo sa neistomišljenicima, a to bi mediji trebalo da nam demonstriraju“, naveo je Mijatović.

Kada je, kaže, pitao Balaševića koju pesmu bi voleo da je napisao, on je na to rekao: „Nijednu, ali mi je žao što stih ‘U tebi je Vojvodina zaspala’, koji je napisao Kanjevac, nije moj“.

„Nezavisni kandidati zalažu se za ponavljanje glasanja, kako bi izbor članova Saveta REM-a bio častan način izlaska iz krizne situacije i vraćanje države u tokove etičnog, a ne politikantskog ponašanja“, navela je Valić Nedeljković.

Ipak, činjenica da je Odbor za kulturu i informisanje 13. novembra raspisao Javni poziv za predlaganje devetog kandidata za člana Saveta REM-a dovodi u pitanje mogućnost ponovnog glasanja.

Kako kaže advokat UNS-a Gordana Konstantinović, jedini zakonit način ponovljenog glasanja bio bi da se glasa po novom konkursu.

„U roku od 15 dana od dana objavljivanja poziva, nacionalni saveti su  dužni da predlože kandidate, i to je jedini zakonit način da se izaberu kandidati iz te kategorije. Naravno, ukoliko ispunjajaju zakonske uslove“, rekla je Konstantinović.

S druge strane, profesorka Valić Nedeljković ponavljanje glasanja ne smatra nezakonitim postupkom, već, naprotiv - jedinim načinom da se dođe do časnog rešenja, imajući u vidu prethodni proces glasanja.

Valić Nedeljković: Poslanica Elvira Kovač direktno uticala na poslanike

Neki poslanici su, podseća profesorka Valić Nedeljković, bojkotovali glasanje tako što nisu ubacili svoje kartice u glasačku mašinu i time izbegli da iskažu da li su „za“, „protiv“ ili uzdržani.

Istovremeno je, kako je navela, poslanica Elvira Kovač više puta, u danima između javnog slušanja i glasanja u Skupštini, direktno uticala na odluke poslanika, što je zabranjeno Zakonom.

„Zakonom je propisano da niko ne sme da utiče na mišljenje poslanika i poslanica i da oni moraju biti autonomni u svojim odlukama. Poslanica Elvira Kovač je, međutim, direktno zahtevala od svojih koalicionih partnera da ne glasaju i ovi poslanici zaista nisu stavili svoju karticu u glasačku mašinu“.

Upravo to, kako dodaje profesorka Valić Nedeljković, čini ceo postupak iznuđenim.

„Tačno je da poslanici po Zakonu mogu i ne moraju da glasaju, ali ova odluka da ne glasaju je bila čista manipulacija“.

Konstantinović: Bilo je zloupotrebe prava, ali valja pomenuti da mnogi poslanici nisu glasali ni u drugim kategorijama

Kako navodi Konstantinović, gledajući rezultate glasanja u drugim kategorijama, ni tu svi narodni poslanici nisu iskoristili svoje pravo da glasaju "za" , "protiv"  ili da budu uzdržani.

„Tako je bilo u kategorijama za kandidate nezavisnih institucija, kandidate izdavača elektronskih medija, kandidate udruženja za zaštitu dece, kandidate novinarskih udruženja, gde su glasovi bili samo "za" ili "protiv'', a nije bilo uzdržanih. Ni tu svi narodni poslanici nisu iskazivali svoj stav odnosno ‘bojkotovali su’, ali s obzirom da su kandidati dobili potrebnu većinu, izabrani su. U kategoriji nacionalnih saveta, nije bilo potrebne većine za izbor kandidata. Zakon predviđa tu mogućnost.  Drugo je pitanje, da li je tu bilo zloupotrebe prava. Stava sam da jeste“, dodala je ona.

Valić Nedeljković: Moguće je da će u ponovnom procesu izabrati svih devetoro kandidata po ukusu donosilaca odluka

Ukoliko Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Dubravka Valić Nedeljković podnesu ostavke, kako su najavili, oni neće moći da se ponovo kandiduju za članove Saveta REM-a, potvrdila je UNS-u Konstantinović.

Kako je navela Valić Nedeljković, u tom slučaju postoji bojazan da će svih devetoro članova Saveta REM-a biti izabrano po ukusu donosilaca odluka.

„Vi u tom slučaju više nemate društveni dijalog i demokratsku proceduru. Mogu da fingiraju nevladin sektor, kao što to čine u različitim slučajevima. To su zapravo nevladine organizacije koje je formirala sama država. U pitanju je mimikrija civilnog sektora koja nije civilni već državni sektor preobučen u udruženja građana“, dodala je ona.

Mukortpan proces izbora članova Saveta REM-a je, navodi Valić Nedeljković, "na kraju završen manipulacijom, i to baš kada je javnost bila na korak od toga da dobije Savet REM-a, neophodan ovoj 'razuzdanoj medijskoj sceni“.

„Krajnje je vreme da regulator počne da radi svoj posao, da napravi okvir u kojem će mediji biti prostor za debatu i stvaranje konsenzusa o komplikovanim, kontroverznim i konfliktnim pitanjima sa kojima se danas suočavamo. Mediji treba da daju prostor za dijalog, a ne za vikanje, omalovažavanje, psovanje i uništavanje karijera“, dodala je ona.

Pesnik i novinar Radoman Kanjevac preminuo je 9. novembra u 66. godini, a sahranjen je u petak, 14. novembra na Centralnom groblju u Beogradu, gde su se od njega oprostili članovi porodice, kao i brojne kolege, saradnici i poštovaoci.

„Enes Radetinac, autor i glavni urednik portala A1, koji je u Sandžaku prepoznat kao televizija zbog velikog broja višesatnih video-emisija i prenosa uživo, ostvario je izuzetan doprinos razvoju lokalnog novinarstva kroz emisije i debate koje su otvorile dijalog tamo gde ga ranije nije bilo“, navodi se u predlogu za nagradu.

Sve te debate, dodaje se, bile su izuzetno gledane i pokazale su da Enesu Radetincu, kao novinaru, i A1, kao mediju, podjednako veruju i vlast i opozicija, i nevladin sektor — što je danas izuzetno retko u društvu podeljenom i polarizovanom kao što je Srbija.

O značaju emisija za lokalno stanovništvo i razvoj lokalnog novinarstva, u predlogu se navodi da su u debati „Rogozna – rizik ili šansa?“ objavljenoj na A1tv.net, prvi put za istim stolom sedeli predstavnici ekoloških aktivista, lokalne vlasti i investitora.

„Tema eksploatacije planine Rogozne do tada je bila izvor sukoba, a upravo je A1 omogućio konstruktivan dijalog, uz visoku gledanost i pozitivne reakcije javnosti“, piše u predlogu.

Kako se ističe, emisija „GoloBrdo – blokada bez rješenja“, snimljena je nakon više od 100 dana blokade deponije, kada predstavnici građana i opštine nisu međusobno razgovarali.

„Prvi njihov susret dogodio se upravo u studiju A1, što je bio presedan u lokalnom novinarstvu Sandžaka. Ta emisija postala je simbol mogućnosti dijaloga i profesionalne hrabrosti novinara da vodi razgovor u izrazito napetoj atmosferi“, navodi se u predlogu za nagradu.

Članovi žirija koji je odlučivao o nagradi bili sugeneralni sekretar UNS-a Nino Brajović, sin Milorada Doderovića Nikola Doderović, kao i novinari Sonja Ivković, Dragan Stojanović i Ninoslav Miljković.

Nagrada „Milorad Doderović“ ustanovljena je na Skupštini UNS-a, 21. decembra 2024. godine, u spomen na doprinos kolege Doderovića novinarstvu. Biće dodeljivana svake druge godine u Nišu.

Ko je bio Milorad Doderović?

Milorad Doderović rođen je 1953. godine u selu Marovac, opština Medveđa.

Novinarstvom se profesionalno bavio od 1978. godine. Više od četiri decenije posvetio je ovom pozivu, naročito razvoju novinarstva u Nišu.

U junu 1989. godine bio je urednik niškog omladinskog nedeljnika Grafit, kada je zbog njegovog intervjua sa Momom Kaporom, 101. broj ovog nedeljnika zabranjen.

Njegove autorske emisije emitovane su na televizijama NTV i Zona plus, a bio je i saradnik emisije Hronika regiona RTS-a.

Dvanaest godina u niškim Narodnim novinama bio je politički komentator, urednik i izveštač iz saveznog i republičkog parlamenta.

Od 2001. do 2009. godine bio je šef dopisništva „Glasa javnosti" i Kurira iz Niša. Jedan je od osnivača Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Nišu.

Od 1994. godine bio je stalni dopisnik programa na srpskom jeziku australijskog državnog Es-Bi-Es radija.

Tokom novinarske karijere objavljivao je svoje tekstove u jugoslovenskim i srpskim novinama i časopisima.

Kao član Uprave i Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) aktivno se zalagao za slobodu medija i bolji položaj novinara.

Svoj prvi roman „Hodžina kći" objavio je 2018. godine u izdanju Udruženja pisaca „Sedmica" iz Frankfurta i niške agencije Svici. Knjigu „Sedma sila bez krila" je objavio 2019. godine, u kojoj je prikazao mnogobrojna iskustva i anegdote iz bogate novinarske karijere.

Preminuo je 30. decembra 2020. godine u Nišu.

Udruženje novinara Srbije (UNS), Lokalna fondacija Niš i porodica Doderović pokrenuli su prošle godine akciju prikupljanja sredstava za oslikavanje murala doajenu novinarstva Miloradu Doderoviću, u Nišu, na zgradi u kojoj je živeo. Mural je otkriven juna 2024. godine.

Dobitnik nagrade, glavni urednik portala A1tv.net iz Novog Pazara Enes Radetinac rekao je da je čitao mnogo o Doderoviću, ali da je ono što je danas čuo u Nišu, u njemu posebno probudilo ponos što je dobio nagradu, ali i odgovornost da se trudi da bude još bolji u svom radu.

„Mi novinari radimo na dijalogu. Smatram da je u ovom, trenutno podeljenom društvu, dijalog itekako važan i da njime možemo doći do rešavanja problema koji su naizgled nerešivi“, rekao je Radetinac.

On je istakao da novinarstvo nije profesija, već stil života i dodao da se ovim poslom ne mogu baviti oni koji novinarstvo ne vole.

Govoreći o Miloradu Doderoviću, predsednik UNS-a rekao je da je „ono što je kolege u UNS-u posebno u ovim poslednjim decenijama kopkalo kada je Milorad Doderović u pitanju, jeste činjenica da je on na lokalu sve - ikona, zna sve i zna svakoga, i može da kaže sve svima u lice, i autentičan je, i poseban je, i zašto, zaboga, izveštava za Australijski državni radio?“

Stalno smo se pitali, dodao je, šta to on ima da kaže Australiji.

„Suština je u tome da ako nemate šta da kažete Australiji, vi ne postojite ni na lokalu. Nema lokala koji nije svetski, i nema lokala ako teme, život, normalnost, prirodnost i univerzalnost ne možete poslati u svet“, istakao je predsednik UNS-a.

Na kraju, dodao je, ponoviću i onu njegovu rečenicu kada bismo se nešto sporili o jugu: „Nemate vi pojma šta je Niš, nemate vi pojma šta je jug. To se otkriva i to se živi, i to su ti ljudi sa svojim skrivenim potencijalima, životima, vrlinama i manama“.

„Hvala vam svima, hvala porodici, hvala Enesu Radetincu koji je zaslužio da iz složenih prilika svoga lokala dopre do svih nas i da, iznad svega, dijalogu, toj nesrećnoj reči koja se tako troši, udahne novu vrednost. Moramo joj vraćati vrednost, moramo vraćati razgovor“, rekao je Rakočević.

Enesu Radetincu, osim povelje UNS-a, uručena je i slika sa motivima starog Niša, koju mu je poklonio Ivan Tošić, vlasnik galerije u Nišu. Sin kolege Milorada Doderovića, Nikola, u ime porodice Enesu Radetincu poklonio je i dve Doderovićeve knjige – „Sedma sila bez krila“ i „Hodžina kći“.

Osim Radetincu, porodica Doderović na današnjem skupu uručila je i četiri knjige "Sedma sila bez krila“ najboljim studentkinjama prve, druge, treće i četvrte godine novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu, Lei Mitić, Emiliji Pavlović, Anji Diamant i Magdaleni Kostić.

Nagrada „Milorad Doderović“ ustanovljena je na Skupštini UNS-a, 21. decembra 2024. godine, u spomen na doprinos kolege Doderovića novinarstvu. Biće dodeljivana svake druge godine u Nišu.

Sanja Panović rođena je 1972. godine u Beogradu. Studirala je srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Bila je novinarka-saradnica radija Studio B od 1988. do 1990. godine i Drugog programa Radio Beograda, od 1991. do 1996. godine. Na radiju „Slovo ljubve“ kao novinarka i voditeljka radila je od 2018. godine.

Sanja Panović preminula je u petak, 7. novembra 2025. godine u Beogradu.  

„Enes Radetinac, autor i glavni urednik portala A1, koji je u Sandžaku prepoznat kao televizija zbog velikog broja višesatnih video-emisija i prenosa uživo, ostvario je izuzetan doprinos razvoju lokalnog novinarstva kroz emisije i debate koje su otvorile dijalog tamo gde ga ranije nije bilo“, navodi se u predlogu za nagradu.

Sve te debate, dodaje se, bile su izuzetno gledane i pokazale su da Enesu Radetincu, kao novinaru, i A1, kao mediju, podjednako veruju i vlast i opozicija, i nevladin sektor — što je danas izuzetno retko u društvu podeljenom i polarizovanom kao što je Srbija.

O značaju emisija za lokalno stanovništvo i razvoj lokalnog novinarstva, u predlogu se navodi da su u debati „Rogozna – rizik ili šansa?“ objavljenoj na A1tv.net, prvi put za istim stolom sedeli predstavnici ekoloških aktivista, lokalne vlasti i investitora.

„Tema eksploatacije planine Rogozne do tada je bila izvor sukoba, a upravo je A1 omogućio konstruktivan dijalog, uz visoku gledanost i pozitivne reakcije javnosti“, piše u predlogu.

Kako se ističe, emisija „GoloBrdo – blokada bez rješenja“, snimljena je nakon više od 100 dana blokade deponije, kada predstavnici građana i opštine nisu međusobno razgovarali.

„Prvi njihov susret dogodio se upravo u studiju A1, što je bio presedan u lokalnom novinarstvu Sandžaka. Ta emisija postala je simbol mogućnosti dijaloga i profesionalne hrabrosti novinara da vodi razgovor u izrazito napetoj atmosferi“, navodi se u predlogu za nagradu.

Članovi žirija koji je odlučivao o nagradi bili sugeneralni sekretar UNS-a Nino Brajović, sin Milorada Doderovića Nikola Doderović, kao i novinari Sonja Ivković, Dragan Stojanović i Ninoslav Miljković.

Nagrada „Milorad Doderović“ ustanovljena je na Skupštini UNS-a, 21. decembra 2024. godine, u spomen na doprinos kolege Doderovića novinarstvu. Biće dodeljivana svake druge godine u Nišu.

Ko je bio Milorad Doderović?

Milorad Doderović rođen je 1953. godine u selu Marovac, opština Medveđa.

Novinarstvom se profesionalno bavio od 1978. godine. Više od četiri decenije posvetio je ovom pozivu, naročito razvoju novinarstva u Nišu.

U junu 1989. godine bio je urednik niškog omladinskog nedeljnika Grafit, kada je zbog njegovog intervjua sa Momom Kaporom, 101. broj ovog nedeljnika zabranjen.

Njegove autorske emisije emitovane su na televizijama NTV i Zona plus, a bio je i saradnik emisije Hronika regiona RTS-a.

Dvanaest godina u niškim Narodnim novinama bio je politički komentator, urednik i izveštač iz saveznog i republičkog parlamenta.

Od 2001. do 2009. godine bio je šef dopisništva „Glasa javnosti" i Kurira iz Niša. Jedan je od osnivača Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Nišu.

Od 1994. godine bio je stalni dopisnik programa na srpskom jeziku australijskog državnog Es-Bi-Es radija.

Tokom novinarske karijere objavljivao je svoje tekstove u jugoslovenskim i srpskim novinama i časopisima.

Kao član Uprave i Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) aktivno se zalagao za slobodu medija i bolji položaj novinara.

Svoj prvi roman „Hodžina kći" objavio je 2018. godine u izdanju Udruženja pisaca „Sedmica" iz Frankfurta i niške agencije Svici. Knjigu „Sedma sila bez krila" je objavio 2019. godine, u kojoj je prikazao mnogobrojna iskustva i anegdote iz bogate novinarske karijere.

Preminuo je 30. decembra 2020. godine u Nišu.

Udruženje novinara Srbije (UNS), Lokalna fondacija Niš i porodica Doderović pokrenuli su prošle godine akciju prikupljanja sredstava za oslikavanje murala doajenu novinarstva Miloradu Doderoviću, u Nišu, na zgradi u kojoj je živeo. Mural je otkriven juna 2024. godine.

Predsednik UNS-a Živojin Rakočević zahvalio je polaznicima što su odlučili da saznaju šta zapravo znači biti novinar, kao i da upoznaju sebe i pronađu radost u onome što stvaraju i što vole.

Rakočević: Ponosni smo što ste probali da svojim očima oblikujete svet, napišete vest i shvatite sliku

Rakočević je podsetio da su polaznici tokom mesec dana, koliko je trajala škola, pokušali da svet oko sebe sagledaju sopstvenim očima, da napišu vest i razumeju značenje slike u savremenom medijskom okruženju.

„Važno je da u procesu učenja osećate sreću.  Markes je rekao da je ‘novinarstvo književnost 20. veka’. Na svakom vašem predavanju video sam da se nešto u vama pokreće i da tražite svoj izraz. Isprva mi nije bilo najjasnije šta je to što vam je potrebno, ali sam , gledajući kako se razvija škola, shvatio da pokušavate da otkrijete sebe i definišete vreme u kome živite, a u kojem svakodnevno konzumiramo milijarde slika“, istakao je Rakočević.

Vanovac: Najveća će radost biti ako odlučite da se bavite ovim pozivom

Predsednica ogranka Udruženja novinara Srbije (UNS) na Kosovu i Metohiji Ivana Vanovac navela je da je Škola novinarstva bila pozivnica da se polaznici oslobode predrasuda i uđu u svet novinarstva.

„Naš osnovni zadatak je da istinito izveštavamo javnost i da održavamo put istine prohodnim - od našeg podneblja ka ostatku srpske javnosti. To sada radimo mi, ali ako ne delegiramo među mladima nekoga ko će to nastaviti da radi dobro u budućnosti, pored toga što držimo novinarstvo živim, mi ga ujedno i sahranjujemo“, istakla je ona.

Vanovac je rekla da je važno objasniti mladima koliko je novinarstvo lep, častan, ali i težak posao.

“Uz novinarstvo postajemo bolji ljudi, saznajemo više, razvijamo se i rastemo. Taj rast ne prestaje nikada”, dodala je Vanovac.

Avramović: Želimo da budete budućnost naše profesije

Glavni i odgovorni urednik Radija Kim Goran Avramović, jedan od predavača, zahvalio je polaznicima na želji da uče, navodeći da je to u novinarstvu važno.

“Istina je osnovna stvar kojoj mi kao novinari težimo, ali i kao ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji. Istina o našim životima znači mogućnost da živimo kvalitetnije, ako o kvalitetu u ovim uslovima možemo da govorimo”, istakao je on.

Avramović je rekao su i predavači iz škole naučili šta će moći bolje da ponude narednim generacijama.

Marković: Ohrabreni smo što će novinarski posao nastaviti da rade sjajni profesionalci

Sekretarka UNS-a na Kosovu Jelena Marković rekla je da je ohrabruje što će novinarski posao nastaviti talentovani mladi profesionalci.

“Ovom Školom novinarstva Udruženje je preuzelo ulogu edukatora i kroz ovih mesec dana rada, predavači su edukovali mlade ljude koji su, verujem, spremni za početni rad u redakcijama“, istakla je ona.

UNS je, istakla je Marković, želeo da podstakne mlade ljude da uđu u svet novinarstva.

“Ova namera, odnosno ideja postoji već izvesno vreme i sada smo uspeli da je realizujemo. Pažljivo smo sa predavačima Vojkanom Kostićem, Ljubicom Gojgić, Goranom Avramovićem i Goranom Danilovićem napravili program rada. To su zaista velika imena iz sveta novinarstva, sjajni urednici i novinari i zahvalni smo im što su nas nesebično podržali u ovoj našoj nameri, kao i Misiji OEBS-a na Kosovu“, zaključila je ona.

Momir Ilić rođen je 1951. godine u Kololeču, u opštini Kosovska Kamenica na Kosovu i Metohiji. Završio je Fakultet političkih nauka.

Novinarstvom je počeo da se bavi 1977. godine u dnevnom listu „Politika“, gde je radio do 1990. godine.

Tokom svoje novinarske karijere Momir Ilić pratio je sudstvo, a osim „Politike“ radio je i u listovima „Intervju“ (od 1990. do 1997. godine), „Dnevni telegraf“ (od 1997. do 1998. godine), kao i „Blicu“ (od 1998. do 2015. godine).

Po odlasku iz „Blica“ pisao je za list „Advokat“ koji izdaje Advokatska komora Srbije.

Za sajt Udruženja novinara Srbije 2018. godine analizirao je i pisao o sudskoj praksi u oblasti medijskog prava.

Novinar FoNeta-a Miloš Milić je mladim novinarima i studentima novinarstva u Pres centru UNS-a govorio o važnosti razumevanja primene veštačke inteligencije u novinarstvu i izazovima u zaštiti privatnosti i autorskih prava.

„AI neće uništiti novinarstvo, osim ako mi to ne dozvolimo“, naglasio je Milić.

Kako je rekao, kada je u pitanju definicija pojma VI, to nisu inteligentni pametni sistemi, ali su sistemi koji umeju da prepoznaju, na osnovu podataka, obrasce našeg ponašanja i tako pokušavaju da imitiraju ono šta mi radimo, kako razmišljamo, govorimo, odlučujemo.

„Novinarstvo je sa upotrebom VI promenjeno na bolje jer se manje vremena troši na stvari za koje je ranije novinarima trebalo i po nekoliko sati“, rekao je Milić.

S druge strane, govoreći o lošim stranama upotrebe VI, Milić je dao primer da VI na osnovu naših informacija može jednu priču da predstavi na potpuno različite načine.

„AI je dobar kao asistent, ne kao autor. Mi smo pametniji, razumemo, osećamo, imamo empatiju, odgovornost, dok AI nema odgovornost ni za šta. AI nije radoznao i ne postavlja pitanja, mi znamo zašto nešto tražimo i želimo, a VI nam izbacuje generisani sadržaj za koji on pretpostavlja da je to što mi zapravo tražimo“, istakao je Milić.

Mediji poput Njujork tajmsa, kazao je on, napravili su okvir u kome „VI nikada neće biti autor, već pomoćno sredstvo“.

„Oni pitaju VI za sugestiju za naslove prilikom pisanja medijskih sadržaja, poseduju interne AI alate koje koriste na nivou redakcije kako bi efikasnije radili, ali sve ostaje pod strogom uređivačkom kontrolom novinara u Njujork tajmsu“, istakao je Milić.

Etička primena VI u novinarskom radu

„Veliki svetski mediji imaju interna pravila o upotrebi AI na nivou redakcija, dok kod nas mali broj medija ima pisana pravila o korišćenju veštačke inteligencije na nivou  redakcija“, rekao je novinar Bojan Cvejić, koji je učesnicima govorio o etičkim izazovima primene veštačke inteligencije u medijima.

Istakao je da je većina nacionalnih novinarskih kodeksa uključila određene preporuke i pravila za korišćenje VI u novinarstvu.

„Većina kodeksa o etičkoj upotrebi veštačke inteligencije se svodi na opšte stvari. Još uvek ne znamo na koje sve načine novinari koriste u redakcijama VI i koji segmenti u ovoj oblasti treba da se regulišu“, izjavio je Cvejić.

Kada je u pitanju primena veštačke inteligencije, istakao je on, važno je napomenuti da mediji preuzimaju uređivačku odgovornost za korišćenje sadržaja koji je generisala VI.

„Prilikom upotrebe veštačke inteligencije za kreiranje medijskih sadržaja mora biti jasno naznačeno da je korišćena VI, šta je od alata korišćeno i u kom delu medijskog sadržaja“, naglasio je Cvejić.

Savet za štampu je, naglašava, među prvima uvrstio određene preporuke i pravila o korišćenju VI u novinarstvu, u dokumentu „Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju".

„Savet za štampu je u Smernicama ispisao pravila i preporuke kako se koristi VI, a kada se u decembru prošle godine menjao Kodeks smernice za etičku primenu VI postale su i zvanično deo Kodeksa“, kaže Cvejić.

Dodao je da u Srbiji ne postoji regulacija o veštačkoj inteligenciji već sve što se u medijima dešava, a u vezi je sa veštačkom inteligencijom, potpada pod postojeće medijske zakone.

Među teoretičarima medija, rekao je Cvejić, aktuelno je mišljenje da će upotreba VI  osloboditi novinare rutinskih, tehničkih poslova, a da novinari imaju više  prostora da prave kvalitetnije medijske sadržaje.

„Većina sada misli da VI može da utiče bolje na kvalitet novinarstva i da će novinari moći da se vrate na period od pre 10-20 godina kada im je fokus bio na naprave kvalitetnu priču, za razliku od današnjih novinara koji sami moraju da lektorišu, fotogravišu, dele novinarski sadržaj na društvene mreže “, objasnio je Cvejić.

Ničić: Svaki od alata VI je delotvoran, ali je važno proveriti sve odgovore na upite koje pružaju

Novinarka sajta UNS-a Aleksandra Ničić učesnicima je predstavila kako se VI alati koriste za proizvodnju medijskog sadržaja.

„Veštačka inteligencija je transformativna sila koja uveliko oblikuje novinarstvo u domenu planiranja, proizvodnje i distribucije sadržaja, a na to su ukazali kako strani tako i domaći istraživači", istakla je Ničić.

Dodala je da su za planiranje i proizvodnju sadržaja posebno korisni veliki jezički modeli poput ChatGPT, Claude-a, Gemini-ja, Perplexit-ja i Microsoft Copilota, ali je važno znati specifičnosti svakog od njih i iskoristiti njihove prednosti.

„Tako je Claude dobar za stilske korekcije, ChatGPT je sveobuhvatan, a omogućava dodavanje dokumenata i analiziranje podataka iz njih, Microsoft Copilot je dobar za planiranje strukture tekstova, dok je Perplexity delotvoran za dalje istraživanje“, objasnila je Ničić.

Ničić je mišljenja da je svaki od alata VI delotvoran, ali, kako kaže, važno je  proveravati sve odgovore na upite koje pružaju.

„Imajući ovo u vidu, AI može biti isključivo asistent u radu, dok je ključna uloga novinarska", zaključuje Ničić.

Ničić je sa učesnicima provežbala primenu alata veštačke inteligencije, a oni su imali zadatak da dodatno multimedijalno i tekstualno opreme sadržaj koje su kreirali, primenom alata veštačke inteligencije za generisanje video snimaka, fotografija, ali i negenerativnih alata koji jednu formu pretvaraju u drugu.

Tokom celog dana novinarima koji su pratili Komemorativni skup u Novom Sadu bili su dostupni i advokati UNS-a, kao i pres služba.