Novinarka UNS-a je tužbu pročitala. Poruka je jasna. Živim od prodaje fotografija i snimaka, oštećen sam jer je medij bez saglasnosti i mog imena, a ja sam autor, objavio moje delo. I ne samo to, uzeo je delić i narušio celinu, jer fotografija nije video, a zamisao je da, ako se prikazuje, to bude video.

Autor videa iz kog je izvučen frejm, pa prikazan kao fotografija u onlajn izdanju medija, u tužbi je opisan kao profesionalac u foto i video produkciji. Video koji traje deset sekundi snimao je svojom opremom. 

Kako je došlo do tačno 122.830 dinara odštetnog zahteva?

Prvo, za povredu imovinskog prava medij treba da plati 22.830 dinara. To je bez zahtevanih kamata od dana objavljivanja do isplate. Iznos je određen cenovnikom ULUPUDS-a za 2023. godinu gde je za objavu fotografije u internet izdanju medija predviđeno 195 poena, a poen vredi evro.

Drugo, za povredu moralnih prava, jer nema autorovog potpisa ispod objavljenog dela, medij treba da plati 50.000 dinara. Kamate nisu uračunate.

I, treće, dodatnih 50.000 dinara treba da medij naknadi jer je objavljena fotografija segment izvučen iz video zapisa, što znači da je bez volje autora došlo do izmene i prikazivanja dela u nepotpunom obliku.

Do suđenja nije došlo jer je medij prihvatio mišljenje advokata da se dogovori sa tužiocem.

Advokata Dušana Popovića, stručnog za autorsko pravo, pitali smo da li bi moglo da dođe do tužbe ako medij objavi sekvencu, odnosno „skrinšot“, iz videa koji spada u informativni program. Na primer, gostovanje predsednika ili predsednice skupštine, a „skrinšot“ iz takvog videa uzmemo za ilustraciju teksta o onome o čemu je bilo reči.

„U navedenoj situaciji bi pre svega trebalo utvrditi da li ta emisija ima svojstvo autorskog dela u smislu člana 2 Zakona o autorskom i srodnim pravima, odnosno da li uživa autorsko-pravnu zaštitu. Ako to jeste situacija, onda bi se primenjivala obaveza poštovanja moralnih i imovinskih prava autora, pod uslovom da nema osnova za ograničenje isključivih autorskih prava“, kaže Popović.

Jednostavan ili bolje rečeno tačan odgovor na postavljeno pitanje se ne može dati, jer u pravu za svako pravilo postoji izuzetak, dalje kaže advokat.

„Ako bi došlo do sudskog spora, morale bi da se cene sve okolnosti slučaja. Kako autorstvo na delu, tako i način njegovog javnog saopštavanja i eventualna suspenzije isključivih autorskih prava“, nastavlja Popović.

Suštinski, kaže advokat, prikazivanje „skrinšota“ iz video zapisa uživa autorsko-pravnu zaštitu i o tome treba voditi računa.

„I u tom slučaju ne sme da dođe do povrede moralnog prava na zaštitu integriteta dela, propisanog članom 17 Zakona, zatim povrede prava na naznačenje imena autora, ukoliko autor dela nije potpisan, što je predviđeno članom 15 Zakona i na kraju povrede imovinskog prava na autorsku naknadu za korišćenje tog dela, regulisanu članom 19 Zakona“, ističe Popović.

Međutim, postoje situacije u kojima se može pozvati na ograničenje isključivih autorskih prava.

„Postoje odredbe Zakona koje dozvoljavaju suspenziju, odnosno ograničenje isključivih autorskih prava. Ovako glasi član 43, sa prvim stavom: `Dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava“, kaže Popović.

Ovaj advokat ukazuje da je Zakonom propisano da se „dnevne informacije i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja mogu slobodno koristiti“.

„Čak i kada se ispune uslovi za primenu ovog člana o ograničenju autorskog prava, moraju se navesti ime autora dela i izvor iz koga je delo preuzeto, a obim ograničenja isključivih prava ne sme biti u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem dela niti sme nerazumno vređati legitimne interese autora“, dodaje Popović.

Nije retkost, kaže Popović, da autori video zapisa pokreću sudske postupke radi zaštite svojih prava zbog objave „skrinšotova“, ali da u praksi takvih slučajeva ipak nije mnogo. 

Verovatno zbog činjenice, smatra advokat, da mediji u mnogo većoj meri koriste fotografije kao ilustraciju novinskih članaka, jer pružaju bolji kvalitet i jasniji vizuelni prikaz u poređenju sa „skrinšotovima“ iz video zapisa.

UNS-u se u ovoj godini obratilo nekoliko medija koji su dobili tužbu za neovlašćeno korišćenje „skrinšotova“. 

Izmenama i dopunama Pravilnika predviđeno je, za razliku od starog dokumenta, da se „opravdanim troškovima smatraju troškovi štampanja sufinansiranog medijskog sadržaja srazmerno njegovom učešću u konkretnom štampanom izdanju, za medije koji su dobili sredstva na raspisanim konkursima u oblasti javnog informisanja“.

U novoj verziji Pravilnika, odnosno članu 16. ovog dokumenta precizirano je takođe da izdavač više medija može da konkuriše sa jednim projektom za svaki mediji.

„U istom članu izvršeno je i preciziranje da učesnik konkursa koji ne raspolaže odgovarajućim kapacitetima može da angažuje izdavača medija čiji je medij upisan u Registar medija, odnosno proizvođača medijskog sadržaja koji je upisan u Evidenciju proizvođača medijskih sadržaja za proizvodnju medijskog sadržaja čija vrednost ne prelazi 20% od iznosa sredstva koji je organ dodelio za realizaciju projekta“, navelo je Ministarstvo.

Ministarstvo je novim Pravilnikom, između ostalog, preciziralo i da „novinarsko i medijsko udruženje može da predloži samo jednog kandidata, za člana komisije, za svaki pojedinačni konkurs koji raspisuje organ javne vlasti, kao i to da, u slučaju da organ javne vlasti raspiše više konkursa, isto lice može da bude prijavljeno samo na jedan od raspisanih konkursa“.

Kako se može videti u objavljenom dokumentu, izbrisani su stavovi koji se odnose na to da članovi komisije na prvom sastanku biraju predsednika koji vodi i koordinira rad komisije.

„Ove odredbe su nepotrebne imajući u vidu da članovi komisije svoj rad obavljaju preko platforme Jedinstvenog informacionog sistema i nemaju više potrebu da se sastaju uživo i posao obavljaju zajednički“, naveo je MIT.

Šta je drugačije u obrascima

Kako je danas saopštio MIT, promene su uvedene i u obrascima koji su sastavni deo svakog objavljenog konkursa za projektno sufinansiranje medija.

Izmenjeni su obrasci 1, 3, 4 i 5, odnosno - obrazac prijave na konkurs (obrazac broj 1), obrazac prijave za člana komisije (obrazac broj 3) i obrasci za ocenu projekata, odnosno bodovne liste za konkurse iz oblasti proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja (obrazac broj 4) i bodovne liste za projekte stručnih edukacija, unapređenja profesionalnih i etičkih standarda i istraživanja u oblasti javnog informisanja (obrazac broj 5).

Prijava na konkurs - pravno lice / preduzetnik ili i fizičko “lice”

U Obrascu broj 1, odnosno obrascu prijave na konkurs, u delu „svojstvo u kojem se podnosilac prijavljuje na konkurs“ umesto dosadašnje opcije „Pravno lice ili preduzetnik sa projektom za stručne edukacije, unapređenja profesionalnih i etičkih standarda i istraživanja u oblasti javnog informisanja“, kako je i definisano Zakonom o javnom informisanju i medijima, uvodi kategorija “lice koje se bavi stručnim edukacijama, unapređenjem profesionalnih i etičkih standarda i istraživanjima u oblasti javnog informisanja“.

Iz Pravilnika se tako, suprotno Zakonu, može razumeti na konkurse unapređenja profesionalnih standarda, mogu prijaviti i fizička lica koja je bave stručnm edukacijama, te unapređenjem profesionalnih standarda.

Kandidati za članove komisija

Iz obrasca za prijavu za člana komisije za ocenu projekata izostavljeno je dosadašnje bodovanje obuka, kurseva i seminara u oblasti javnog informisanja koje su kandidati za članove komisija pohađali, kao i bodovanje alternativnog obrazovanja koje su kandidati stekli, odnosno sertifikovanih programa domaćih i stranih institucija u oblasti javnog informisanja, te nagrade i priznanja u oblasti javnog infomisanja.

I dalje će se bodovati objavljeni radovi iz ove oblasti, kao i „iskustvo predavača na stručnim i naučnim konferencijama međunarodnog karaktera iz oblasti javnog informisanja“.

MIT je u novi obrazac uveo i bodovanje iskustva u oblasti projektnog sufinansiranja u Srbiji, pa će tako kandidati dobijati bodove ukoliko imaju iskustva u pisanju projekata koji su podržani i realizovani, iskustvo u radu tima za realizaciju projekta, kao i učešće u komisijama za ocenu projekata.

Bodovne liste za ocenu projekata

Kada je reč o bodovnim listama za ocenu projekata, kategorije po kojima će projekti biti ocenjivani ostale su iste, ali je u svakoj kategoriji menjan broj bodova, uglavnom uvođenjem dodatne kategorije „u velikoj meri je  relevantan/izvodljiv/moguće…, pored ranijih kategorija: nije relevantan/izvodljiv/moguće, delimično je relevantan/izvodljiv/moguće, uglavnom je relevantan/izvodljiv/moguće i u potpunosti je relevantan/izvodljiv/moguće“.

Primera radi, u dosadašnjem obrascu relevantnost projekta ocenjivana:

 0 poena - nije relevantan;  4 - delimično je relevantan; 7 - uglavnom je relevantan; 10 - u potpunosti je relevantan.

U novom obrascu raspored poena je menjan pa je tako relevantnost moguće oceniti sa: 0 poena - nije relevantan; 3 - delimično je relevantan; 6 - uglavnom je relevantan; 8 - u velikoj meri je relevantan; 10 - u potpunosti je relevantan.

Broj bodova koji se najviše  može dodeliti projektu ostao je isti i iznosi 100 poena.

Izmene i dopune Pravilnika, kao i nove obrasce možete pogledati na sajtu Ministarstva: https://www.mit.gov.rs/tekst/3302/pravilnik-o-sufinansiranju-projekata-za-ostvarivanje-javnog-interesa-u-oblasti-javnog-informisanja.php .

Izmene i dopune Pravilnika možete pronaći i na sajtu UNS-a, u odeljku Zakoni.

Povodom Badnjeg dana i Božića, UNS neće raditi u ponedeljak i utorak, 6. i 7. januara 2025. godine.

Od srede, 8. januara, UNS će raditi redovno, svakog radnog dana, od 8 do 16 sati.

Želimo vam srećnu Novu godinu i Božić!

Ristić je dodao i da će u Vladi Republike Srbije pokrenuti proceduru da se ova parcela i objekat daju na korišćenje opštini Smederevska Palanka, koja će kasnije upravljanje ovom kućom prepustiti Narodnom muzeju Smederevske Palanke.

Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović rekao je da je Pera Todorović osnivač modernog žurnalizma u Srbiji, te da je ovo način da se novinarska zajednica njemu oduži.

Brajović je dodao da će kuća koja je istovetna onoj u kojoj se Pera Todorović rodio biti mesto za okupljanje novinara i unapređenje turističke ponude Smederevske Palanke.

“UNS će ovde formirati zbirku koja će predstavljati putovanje kroz istoriju srpske štampe”, rekao je Brajović.

Klub Smiljevo će koristiti meštani, dok će gornji sprat kuće služiti za organizovanje novinarskih seminara i izložbi, dogovoreno je danas.

Predsednik Opštine Smederevska Palanka Nikola Vučen rekao je da mu je drago što će uz pomoć Udruženja novinara Srbije (UNS) i Ministarstva informisanja i telekomunikacija ova opština imati objekat za novinare iz čitave Srbije.

Vučen se zahvalio UNS-u i Brajoviću, koji su, kako je istakao, pokretači celokupnog projekta i izgradnje kuće, kao i udruženju “Vidovača” iz Vodica i svim meštanima. Obećao je da će već naredne godine oni videti rezultate ove akcije.

Ipak, godinu za nama novinari u Srbiji pamtiće najpre po oslobađajućoj presudi Apelacionog suda u Beogradu okrivljenima u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije iz 1999. godine. 

Drugostepeni sud, presudom objavljenom u februaru ove godine, preinačio je prvostepenu presudu kojom su pripadnici Službe državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak bili osuđeni na kazne zatvora i pravosnažno ih oslobodio.  

Srpsko pravosuđe tako je pokazalo institucionalnu nemoć da kazni ubice novinara i njihove nalogodavce.

Ispred Apelacionog suda u Beogradu, nakon objavljivanja presude, održan je protest, a građani i kolege su velikim transparentom poručili: „Ubili ste pravdu, ali istina živi“.

Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak tužili su naknadno Slavko Ćuruvija fondaciju „za povredu časti i ugleda“, zbog saopštenja u kom je izraženo neslaganje sa presudom Apelacionog suda u postupku za ubistvo vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“.

"Zbog 'povrede časti i ugleda', i Ratko Romić od Fondacije traži odštetu od 500.000 dinara. Iste odštete u tužbama zbog reakcije na presudu traže i Radonjić i Kurak", navodi se u saopštenju Fondacije.

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) odbilo je da preuzme slučaj ubistva novinara „Večernjih novosti“ Milana Pantića, 16 meseci nakon što je dobilo spise predmeta iz jagodinskog tužilaštva. TOK je tako predmet praktično vratio na početak.

U godini za nama navršilo se i 30 godina od nerasvetljene smrti novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović. Posle 30 godina nastupila je apsolutna zastarelost gonjenja za krivično delo ubistva.

Krajem novembra, uredniku portala Srbin info Dejanu Zlatanoviću Viši sud u Beogradu izrekao je oslobađajuću presudu od optužbe da je na skupu protiv francusko-nemačkog plana, održanom u februaru prošle godine, pozivao na nasilnu promenu ustavnog poretka.

Pretnje, pritisci i napadi na novinare

U 2024. godini UNS je zabeležio 111 slučajeva ugrožavanja novinara i medijskih radnika, što je za 20 manje u odnosu na godinu pre.

U odnosu na 2023. godinu povećao se broj pretnji, pa su u UNS-ovoj bazi ove godine evidentirane 33 pretnje, dok su u 2023. godini zabeležene 32.

Smanjio se i broj pritisaka i uvreda, pa je ove godine zabeleženo njih 29, dok su lane u bazi mesto našla 52 ovakva slučaja.

Iako su u bazi evidentirana tri fizička napada manje nego lane, kada ih je bilo 16, zabrinjava podatak da je u poslednja dva meseca zabeleženo više fizičkih napada nego u prvih 10 meseci ove godine.

Samo u novembru, fizički je napadnuto, vređano ili ometano u radu 15 novinara i medijskih radnika, odnosno novinarskih ekipa, od čega njih osam u toku izveštavanja sa protesta u Novom Sadu i Beogradu. Najveći broj koleginica i kolega napadnuto je na protestima zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, podaci su koje je zabeležio UNS.

Početkom godine pripadnik obezbeđenja Opštine Inđija odgurnuo je novinarku portala „In medija“ Vericu Marinčić. Ona je u zgradu Opštine ušla kako bi ispratila sastanak zvaničnika Inđije i mesnih zajednica Čortanovci i Beška.

Tada ju je, kako je rekla UNS-u, u hodniku video šef kabineta predsednika opštine koji joj je rekao da napusti zgradu jer nema akreditaciju. Odgovorila je da joj akreditacija nije potrebna za tu vrstu događaja i da su druge kolege nenajavljeno ušle. Pripadnik obezbeđenja ju je tada uhvatio za ruku i gurao, kako bi je izbacio iz zgrade.

Novinara nedeljnika „Radar“ Vuka Cvijića, u Kosovskoj ulici u Beogradu u maju je najpre vređao, a zatim i pesnicom u glavu udario direktor „Srpskog telegrafa“ Milan Lađević, rekao je Cvijić UNS-u. Lađević je demantovao da je napao Cvijića prijavljujući policiji da je Cvijić njemu pretio.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu navelo je u decembru u odgovoru za „Insajder“ da još uvek, iako je prošlo više od šest meseci, nisu dostavljeni snimci kamera video nadzora u slučaju sukoba novinara 'Radara' Vuka Cvijića - koji je zadobio telesne povrede, i direktora 'Srpskog telegrafa' Milana Lađevića“.

Predsednik privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić započeo je u 2024. godini praksu odbijanja da novinarima televizija Nova S i N1 odgovara na pitanja.

Iako su mu novinari ovih televizija nekoliko puta nakon toga postavljali pitanja, Šapić je svakog puta odbijao da odgovori.  U aprilu je čak novinarima ove televizije rekao da su "lažovi koji su se fizički iskrivili od zla i da će ih zlo pojesti".

UNS je više puta reagovao i pozivao Šapića da ne krši Zakon o javnom informisanju i medijima, odnosno da ne diskriminiše novinare.

Novinarima lista „Jedinstvo" naloženo je u maju ove godine da napuste prostorije u severnom delu Kosovske Mitrovice, jer su navodno prodate. Novinari i snimatelji više redakcija na srpskom jeziku i rukovodstvo UNS-a, zbog toga su mirno protestovali ispred redakcije.

Na redakcijski imejl agencije Tanjug u oktobru stigla je preteća poruka.

"Samo da znate da pratimo laži koje svakodnevno plasirate oko države Kosovo i Albanca, kao što pratimo kretanje svakog novinara vaše pseudomedijske agencije na Kosovu. Budite sigurni da će neko od njih dobiti metak u potiljak sledeći put kada bude kročio na tlo republike Kosovo", pisalo je u ovom pretećem imejlu.

UNS-u je naknadno iz Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal (VTK) rečeno da je utvrđeno da je pretnja poslata sa područja Kosova. Ovaj slučaj, do danas, nije dobio epilog. O ovom slučaju kosovske vlasti ne odgovaraju na upite UNS-a.

UNS je kao izuzetno zabrinjavajuć zabeležio i slučaj kontinuiranih pretnji i vređanja novinarke Kurira Jelene S. Spasić, i to u komentarima ispod objave na Instagram i Fejsbuk profilu „Fitnes revolucija“.

„Ovakve spodobe spaljivati na lomači pred celom familijom", pisalo je u jednom od komentara.

Pripadnici MUP-a uhapsili su nakon toga D. R. (1986) i S. M. (1993) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo ugrožavanje sigurnosti.

Sredinom decembra organizacija Amnesti Internešnl saopštio je da je forenzičkom analizom otkrio da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista i novinara u Srbiji koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy.

Među njima je i novinar portala FAR iz Dimitrovgrada Slaviša Milanov na čijem je telefonu, po navodima iz izveštaja, tokom informativnog razgovora u policijskoj stanici u Pirotu u februaru ove godine, tajno instaliran NoviSpy.

Ljubomiru Stevanoviću uredniku Jutjub kanala Slavija info, takođe je u telefonu pronađen softver za elektronski nadzor NoviSpy, za koji je Amnesti intrnešnl u izveštaju naveo da ga je razvila BIA. Kako je rekao za „Danas“, nakon što je bio na informativnom razgovoru u BIA gde mu je oduzet telefon, veštačenje Share fondacije pokazalo je da mu je na telefonu instaliran NoviSpy.

Predstavnici deset organizacija civilnog društva saopštili su krajem decembra da su Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal podneli krivičnu prijavu protiv "N.N. lica" u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) i Policiji Srbije jer su, kako su naveli, telefoni aktivista i novinara prisilno otključavani i "zaraženi" špijunskim softverom.

MUP i BIA ove navode su demantovali, rekavši da su apsolutno neistiniti.

Od 180 zemalja, Srbija je po Svetskom indeksu slobode medija svrstana na 98. mesto, što je za sedam pozicija lošije nego prošle godine, naveli su u izveštaju za 2024. godinu Reporteri bez granica (RSF).

Smanjeni budžeti za medije - obesmišljeno projektno sufinansiranje

U prvoj godini sprovođenja procesa projektnog sufinansiranja medija po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima (ZJIM) svedoci smo nedopustive prakse lokalnih samouprava da za ove namene izdvajaju i do 10 puta manje novca nego prethodnih godina i da sve više podršku medijima pružaju kroz usluge po ugovoru.

Za projekte proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja, ove godine, po podacima kojima raspolaže UNS, izdvojeno je skoro 600 miliona dinara manje nego lane.

Kako je pokazala analiza UNS-a, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, te lokalne samouprave, ukupno su ove godine za medije izdvojili 1.409.686.500 dinara, dok je u 2023. godini za ove namene bilo opredeljeno 562.382.500 dinara više, odnosno 1.972.069.000 dinara.

Ovo je, od 2015. godine kada je uvedeno projektno sufinansiranje, najdrastičnije smanjenje iznosa namenjenog medijskim projektima u odnosu na godinu koja je prethodila.

Značajno je napomenuti i da je ove godine veći broj opština i gradova raspisao konkurse nego prethodne (149 u odnosu na 137), a da je uprkos tome iznos ukupno opredeljenog novca drastično manji.

Oko polovine lokalnih samouprava ostatak, odnosno razliku do prošlogodišnjeg iznosa „prebacile“ su na „Usluge po ugovoru“, odnosno na javne nabavke, koje su direktno suprotne ideji projektnog sufinansiranja i fer takmičenja za dobijanje novca za proizvodnju medijskog sadržaja.

Jedan od najvećih, otkrivenih, primera zloupotrebe u ovoj godini je slučaj sukoba interesa i nezakonitog ocenjivanja koje se desilo na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Kako je UNS pisao, na ovom konkursu 4.950.000 dinara dobila je Zadruga medijskih i kulturnih stvaralaca Medijakult Novi Sad, za projekat „Video podkast: Novosadski razgovori“, a medij koji je naveden u Rešenju kao medij preko kojeg će biti emitovan sadržaj je „Vojvođanski novinar“.

Izdavač „Vojvođanskog novinara“ je Društvo novinara Vojvodine (DNV), registrovano na istoj adresi kao i Zadruga koja je nosilac projekta, a u komisiji koja je odlučivala o dodeli novca bila je i Biljana Ratković Njegovan, izabrana na predlog tog istog Društva novinara Vojvodine. Istovremeno, Biljana Ratković Njegovan je u vreme ocene projekata bila i opertivni urednik portala „Vojvođanski novinar“. Nakon pisanja UNS-a, ona je izbrisana iz impresuma portala.

Takođe, nakon što je UNS utvrdio da su pojedini članovi komisije projekat u pojedinim kategorijama ocenili većim bojem bodova od maksimalnog koji se može dodeliti, Sekretarijat je od članova komisje zatražio da ponovo ocenjuju projekat. Na ponovljenom bodovanju, članovi komisije umanjili su broj bodova u spornoj kategoriji, ali su dva od tri člana komisije projektu uvećali bodove u drugim kategorijama, što je dovelo do toga da ovaj projekat bude sufinanisran istim iznosom novca kao i u prvoj odluci komisije.

REM – neobjavljivanje Izveštaja o nadzoru emitera za vreme izborne kampanje, kašnjenje sa dodelom dozvola za emitovanje, prestanak mandata Saveta

Savet REM-a i ove godine pokazao je da se Zakon o elektronskim medijima može bez posledica zaobilaziti.

Ni posle godinu dana REM nije objavio rezultate monitoringa o izveštavanju komercijalnih televizija za vreme izborne kampanje, iako je ovaj izveštaj Savet REM-a usvojio još u julu ove godine.

UNS je sredinom decembra ove godine objavio podatke iz ovog Izveštaja, u koji je imao uvid, a koji govori o drastičnoj nesrazmeri vremena posvećenom učesnicima izbornog procesa na kanalima svih komercijalnih nacionalnih emitera. Podaci iz Izveštaja pokazuju da je lista „AV – Srbija ne sme da stane“ neprikosnoveno vladala programom ovih televizija.

Podsetimo, UNS je početkom januara prvi objavio vest da REM ima, ali ne objavljuje podatke iz ovog Izveštaja, te da ga je Stručna služba REM-a završila još 20. decembra 2023. godine, tri dana nakon održanih izbora. Do danas, on nije objavljen.

Poslednjeg dana januara UNS je pisao i o tome da zbog kašnjenja REM-a da do kraja sprovede konkurs, više od 10 regionalnih televizija i oko 20 radio stanica koje su ispunile uslove konkursa, program emituje bez dozvole. Oni zbog toga nisu imali pravo da učestvuju na medijskim konkursima za projektno sufinansiranje, niti na tenderima i javnim nabavkama.

„Od 17. decembra, kad nam je istekla dozvola emitujemo program praktično nelegalno“, rekao je UNS-u jedan kolega 30. januara ove godine. Tek sredinom februara, sa dva meseca zakašnjenja, Savet  REM-a je doneo odluku o izdavanju dozvola ovim televizijama i radio stanicama.  

Članovima Saveta REM-a, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, 4. novembra ove godine prestao je mandat. Skupština Srbije nije u zakonskom roku raspisala poziv za predlaganje novih članova Saveta, pa tako danas REM funkcioniše bez ovog tela. U toku je proces izbora novih članova Saveta REM-a.

Dosadašnji članovi Saveta REM-a zatražili su 4. juna ocenu ustavnosti odredbe Zakona kojom im mandat prestaje 4. novembra. Do danas, Ustavni sud nije doneo odluku o prihvatanju ove inicijative, niti o predlogu Saveta REM-a da, do donošenja konačne odluke, obustavi izvršenje odredbe zakona po kojoj im danas prestaje mandat.  

Doskorašnja predsednica Saveta REM Olivera Zekić izjavila je medijima da je od 2016. godine do danas, u kontinuitetu, zaposlena na mestu predstavnika za odnose sa javnošću (PR-a) REM-a. Ipak, Izveštaj Državne revizorske institucije, kao i izveštaj REM-a upućen naknadno DRI, u koje je UNS imao uvid, to opovrgavaju.

U ovim dokumentima navodi se da je ona u periodu od decembra 2020. godine do novembra 2023. godine bila zaposlena u REM-u na određeno vreme, radi obavljanja poslova predsednice Saveta. 

Ovaj podatak jedna je od nepravilnosti koju je u Izveštaju o reviziji pravilnosti poslovanja REM-a u 2022. godini, pronašao DRI, objavio je UNS u decembru.

Problemi medijske zajednice na KiM sve veći

I ove godine nastavilo se onemogućavanje novinarskog rada koleginici Svetlani Vukmirović i kolegi Anđelku Utješanoviću kojima je, i u godini za nama, zabranjivan ulazak na KiM.

I posle 20 godina od Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, bili smo svedoci skandaloznog izveštavanja sajta Radio-televizije Kosova (RTK) na srpskom i albanskom jeziku koji i dalje krivotvori činjenice i netačno obaveštava javnost o ovom događaju.

RTK je ponovio na svom sajtu lažnu vest od pre 20 godina da su se trojica albanskih dečaka utopila u reci Ibar „dok su bežali od grupe srpskih mladića“ koja je bila okidač za izbijanje nasilja u kom je ubijeno 19 ljudi, uništeno 39 crkava i manastira, popaljena sela i urbane sredine, pretučeno i maltretirano više od 900, a proterano oko 4.000 Srba. 

UNS je sa svojim ogrankom na Kosovu upozorio u julu na zabrinjavajuće izveštavanje Radio-televizije Kosova (RTK) koja je u prvoj polovini godine u dva navrata uputila izvinjenje i izrazila žaljenje zbog sadržaja koji je plasiran na ovom javnom servisu.

RTK je, naime, 22. jula u vestima objavio informacije iz teksta bosanskohercegovačkog medija „Slobodna Bosna“ u kojem se pojedini kosovski mediji optužuju da ih „kontrolišu Srbija i Vučić“.

Organizatori konferencija za novinare i sastanaka zvaničnika i ove, kao i ranijih godina, više puta su građanima na KiM uskraćivali prevod na srpski jezik.

Novinari na KiM sredinom jula suočili su se sa još jednim problemom – usvojen je Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije u Skupštini Kosova koji, između ostalog, predviđa licenciranje onlajn medija, praćenje njihovog sadržaja i kazne do 40.000 evra, čime se brutalno ograničava sloboda medija.

Pored novinarskih udruženja na KiM, među kojima je i UNS-ov ogranak - Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM), usvajanje ovog Zakona su kao štetno ocenili i predstavnici međunarodnih organizacija, ambasadori u Prištini i civilni sektor.

Izmene i dopune Kodeksa novinara Srbije

U aprilu 2024. godine Savet za štampu predstavio je Izmene i dopune Kodeksa novinara i novinarki Srbije, koje su naknadno, na svojim Skupštinama, usvojili UNS i NUNS.

Novo poglavlje Poštovanje dostojanstva, uvođenje prava na zaborav, odredbi o korišćenju veštačke inteligencije, društvenim mrežama, nenanošenju štete ugledu i dostojanstvu ličnosti, neke su od ključnih novina u novom Kodeksu novinara Srbije.

Godinu za nama obeležila su i drastična kršenja Kodeksa novinara Srbije, naročito u slučajevima velikih tragedija koje su zadesile naše društvo kao što je slučaj nestanka i ubistva dvogodišnje devojčice iz Bora. 

Nedeljnik NIN napustila cela redakcija – prešli u novoosnovani „Radar“

Januara ove godine UNS je objavio vest da su članovi kolegijuma i redakcije nedeljnika NIN dali otkaz, te da će posao nastaviti u novom nedeljniku. Redakcija NIN-a prešla je tako u naknadno osnovan nedeljnik Junajted medije -„Radar“.

Nedeljnik NIN, kako su tada naveli, napuštaju zbog toga što je nova vlasnica Jelena Drakulić Petrović najavila promene uređivačke koncepcije, i „nije ih uverila da će svoj posao moći da rade kako su i dosad činili“.

Lažirani podaci o posetama onlajn medijima u Srbiji

Kompanija Gemius, koja se bavi merenjem poseta sajtova, u novembru je saopštila da su pojedini internet sajtovi iz Srbije imali lažirane podatke o čitanosti, odnosno posećenosti sajta. Među ovim medijima nalaze se tabloidi, Alo, Blic, Novosti, Pink, Objektiv, Ekspres, Nova…

U prvom slučaju, naveli su u saopštenju,  radi se o fiktivnom (nepostojećem) saobraćaju, čiji je privid generisan upotrebom skripte koja je sa sajta „izvora“ našim serverima slala informacije o posetama sajtovima „primaocima“ koje se nisu dogodile.

„U drugom slučaju je generisan postojeći saobraćaj na sajtovima uključenim u gemiusAudience bez namerne akcije posetilaca, kroz pop-up i pop-under prozore prilikom posete trećim sajtovima“, naveo je Gemius.

Podaci o posetama portala važni su, pre svega, za prodaju oglasnog prostora.

Brojni izdavači naknadno su preduzeli pravne akcije kako bi se ispitalo kako je došlo do povećavanja (nepostojećih) pregleda na sajtovima. Pojedini mediji podneli su i krivične prijave Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala protiv NN lica zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo računarske prevare.

Zgrada „Politike“ prodata Bobanu Rajiću, „Politika AD“ prodaje svoj udeo u „Politici“

NLB banka Ljubljana prodala je zgradu "Politike" u centru Beograda privrednom društvu M29 u vlasništvu Bobana Rajića, čija je firma Media 026 suvlasnik kompanije „Politika novine i magazini”, objavio je list "Politika" na svom portalu u decembru ove godine.

Boban Rajić je od 2022. vlasnik 50 odsto preduzeća „Politika novine i magazini“, dok drugu polovinu vlasništva ima „Politika AD“. Rajićeva kompanija Media 026 doo je i vlasnik 98 odsto udela u Večernjim novostima od 2019. godine.

„Politika AD“ u oktobru ove godine ponudilo je na prodaju svoj udeo od 50 odsto u kapitalu privrednog društva „Politika novine i magazini“

U oglasu koji je objavila „Politika AD“, navodi se da je procenjena vrednost 100 odsto kapitala kompanije „Politika novine i magazini“ 2.217.669.000 dinara, a procenjena vrednost udela od 50 odsto 1.108.834.000 dinara.

Džulijan Asanž na slobodi posle 14 godina

Krajem juna ove godine novinare širom sveta obradovala je vest o puštanju iz zatvora osnivača „Vikiliksa“ Džulijana Asanža, nakon što je posle 14 godina zatočeništva postigao dogovor sa američkim ministarstvom pravde.

Osnivač „Vikiliksa“ priznao je krivicu po jednoj tački optužbe pred američkim sudom u Sajpanu u zamenu za ukidanje svih drugih optužbi i slobodu. 

Nekoliko meseci pre toga, u februaru, i novinari u Srbiji pružili su podršku osnivaču „Vikiliksa“  uoči odluke suda u Londonu o njegovom izručenju Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Protest su najpre organizovali sindikat Nezavisnost, Strukovni i samostalni sindikat RTV-a. Ipak, na protestu se niko iz Samostalnog sindikata nije pojavio. 

Predstavnicima sindikata pridružili su se i studenti, koji su krenuli iz kampusa i pešačili sat i po vremena. Oni su prešli Varadinski most i došli do televizije koja je sa druge strane Dunava.

Način na koji izveštava RTV, kako su rekli okupljeni , ne odgovara prirodi javnog servisa koji je tu da informiše sve građane.

„Studentima je to bila ključna poruka, a naša je bila da podržavamo njihove zahteve i da se zajedno sa njima protivimo uređivačkoj politici RTV-a. Najgore je bilo kad za vreme tri dana žalosti RTV nije imao nikakav program. Ovaj javni servis je prvog dana, kada je pala nadstrešnica imao natprosečnu gledanost, što je bio signal da su ljudima potrebne informacije. RTV im te informacije nije pružio“, rekao je za UNS Darko Šper iz sindikata „Nezavisnost“.

Zahtev za smenu glavnog i odgovornog urednika

Predstavnici sindikata „Nezavisnost“ i Strukovnog sindikata RTV-a na današnjim protestima ponovo su tražili smenu v.d. glavnog i odgovornog urednika RTV-a Nenada Ćaćića. Oni su pre dva dana pokrenuli i peticiju za njegovu smenu.

„Do sada je 2000 ljudi potpisalo peticiju za smenu v.d. glavnog i odgovornog urednika RTV-a iako je potpisivanje trajalo samo dva dana“, za UNS kaže Šper.

Do nedelje će, dodaje Šper, peticiju dostaviti Upravnom odboru RTV-a i zahtevati vanrednu sednicu na kojoj će tražiti da Ćaćić bude razrešen sa funkcije.

Ćaćić je, kako za UNS kaže Mijaz Čivović iz Strukovnog sindikata, pred zakonom i sudom odgovoran za uređivačku politiku RTV-a .

Sa njim su, kako dodaje Čivović, razgovarali i u prethodnom periodu, i ništa nije urodilo plodom.

To, rekao je Čivović, nije bio slučaj samo sa izveštavanjem o padu nadstrešnice. Kao primere tema koje nisu dobro pokrivene naveo je rušenje Savamale, pobibiju Omera Mehića sa sedmoro članova posade, masovnim ubistvima u školi “Vladislav Rinikar”, Duboni i Malom Orašju.

„I studenti su nas podržali u svim zahtevima i bilo je veličanstveno“, rekao je on.

Pročitano pismo Maje Sever

Na skupu je pročitano i pismo podrške koje je studentima uputila predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) Maja Sever.

"Vi ste snaga ove zemlje, vi ste budućnost. Kao predsednica Evropske federacije novinara, verujem u važnost slobodnog novinarstva koje osigurava da se vaš glas čuje i da nepravda ne ostane skrivena. Ali danas je jasno - vi ste oni koji treba slušati, i mi vas slušamo. Ostanite svoji, ostanite hrabri - mi smo uz vas", navela je Sever.

Šper: U televiziji je bilo 200 policajaca

Dok su studenti i predstavnici sindikata bili ispred RTV-a, unutar zgrade televizije bio je, prema navodima Špera, kordon od sigurno 200 pripadnika policije.

„Oni su bili tu za njihovu ‘Ne daj Bože varijantu’. Ovde niko nije imao nameru da bilo šta radi niti je došlo do namere da se javno prikazuju. Predstavnici policije nisu se koordinirali ni sa našim službama obezbeđenja, kojih je bilo u dovoljnom broju da obezbede nesmetano funkcionisanje televizije. Oni su želeli da okupljeni ljudi ne ulaze u zgradu, što je skroz u redu jer mi to uvek tako radimo“, dodao je on.

Knjige se mogu preuzeti u Sekretarijatu UNS-a, Resavska 28/1, Beograd, svakog radnog dana.

Samizdat B92 donirao je sledeće knjige: 

1. „Ne osvrći se“ - Karin Fosum 

2. „Crne sekunde“ – Karin Fosum 

3. „Ko smo mi“ – Navid Kermani 

4. „Kako se zaljubiti u muškarca koji živi u žbunu“ – Emi Abrahamson 

5. „Nemezis“ – Miša Gleni 

6. „Nije dovoljno reći ne“ – Naomi Klajn 

7. „Obuci svoju porodicu u somot i džins“ – Dejvid Sedaris 

8. „Teret koji su nosili“ – Tim O Brajan 

9. „Život u raju“ – Boris Miljković 

10. „Pred svetkovinu“ – Saša Stanišić 

Nagrada "Laza Kostić" biće dodeljivana i dalje, u tri kategorije: vest i izveštaj, reportaža i karikatura ili satira.

Nagrada „Milorad Doderović“ će najzaslužnijem lokalnom novinaru biti dodeljivana svake druge godine, a prvi dobitnik biće proglašen 2025. godine. Nagrada će biti uručivana u Nišu.

Odluku da se ustanove dve nove nagrade donela je 21. decembra 2024. godine Skupština UNS-a, usvajanjem Izmena i dopuna Statuta Udruženja.

O Jaroslavu Papu

Jaroslav Pap rođen je 1957. godine u Laliću, opština Odžaci. Srednju fotografsku školu završio je u Novom Sadu.

Fotografijom je profesionalno počeo da se bavi 1984. godine, u redakciji novosadskog "Dnevnika", gde je prošao put od fotoreportara pripravnika do Urednika fotografije.

Od 2013. godine radio je kao fotoreporter i urednik fotografije u novinskoj agenciji Tanjug, a od 2018. i u Radio-televiziji Vojvodine.

U svojoj bogatoj karijeri pratio je i snimao brojne istorijske događaje poput prevrata u Rumuniji krajem osamdesetih, ratnih zbivanja u Istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu početkom devedesetih, i NATO agresiju na SR Jugoslaviju 1999. godine.

Više od 1.000 njegovih fotografija o tim događajima emitovale su i svetske agencije - od Asošijejted presa do Rojtersa.

Ipak, njegova prva i prava fotoreporterska ljubav bila je snimanje prirode, pre svega u Vojvodini. Na stotine njegovih fotografija biljnog i životinjskog sveta objavljeno je u domaćim i stranim časopisima posvećenim prirodi, što mu je donelo međunarodni ugled.

Imao je više od 60 samostalnih izložbi, a bio je i osnivač Fotografskog pokreta "Foto lov" koji okuplja mlade fotografe rešene da, kao i on, „žive sa prirodom i u prirodi, a ne pored nje“.

Jaroslav Pap dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih priznanja.

Kulturni centar Vojvodine "Miloš Crnjanski" izdao je 2020. godine ekskluzivnu monografiju "Vojvodina – četiri godišnja doba". U njoj je obuhvaćen raskošan i neponovljiv opus velikog majstora, a ravnica koju je beskrajno voleo, predstavljena u svim njenim nijansama.

Preminuo je 16. avgusta 2021. godine.

Ko je bio Milorad Doderović?

Milorad Doderović rođen je 1953. godine u selu Marovac, opština Medveđa.

Novinarstvom se profesionalno bavio od 1978. godine. Više od četiri decenije posvetio je ovom pozivu.

Od 1994. godine bio je stalni dopisnik programa na srpskom jeziku australijskog državnog Es-Bi-Es radija, dok je od 2001. do 2009. godine bio šef dopisništva „Glasa javnosti“ i Kurira iz Niša.  Njegove autorske emisije emitovane su na televizijama NTV i Zona plus, a bio je i saradnik emisije Hronika regiona RTS-a.

Kao član Uprave i Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) aktivno se zalagao za slobodu medija i bolji položaj novinara.

Tokom novinarske karijere objavljivao je svoje tekstove u jugoslovenskim i srpskim novinama i časopisima. Dvanaest godina u niškim Narodnim novinama bio je politički komentator, urednik i izveštač iz saveznog i republičkog parlamenta. Jedan je od osnivača Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Nišu.

U junu 1989. godine bio je urednik niškog omladinskog nedeljnika Grafit, kada je zbog njegovog intervjua sa Momom Kaporom, 101. broj ovog nedeljnika zabranjen.

Svoj prvi roman „Hodžina kći” objavio je 2018. godine u izdanju Udruženja pisaca „Sedmica” iz Frankfurta i niške agencije Svici. Knjigu „Sedma sila bez krila” je objavio 2019. godine, u kojoj je prikazao mnogobrojna iskustva i anegdote iz bogate novinarske karijere.

Preminuo je 30. decembra 2020. godine u Nišu.

Novinarka „Jedinstva" Olivera Radić je rekla da je kroz „Jedinstvo" izašla iz svog geta, a da joj je nagrada posebno važna zato što nosi ime Mirka Čupića njenog Metohijca.

„Ja sam na neki način njegovo dete. Posebno mi je drago da su kolege u mom radu prepoznale iskrenu nameru da svedočim istini“, navela je Radić.

Sonja Ivković je, zahvaljujući se na nagradi, istakla da je „Jedinstvo” njen život.

„Zaista sam srećna što sam deo „Jedinstva" koji je branik našeg opstanka ovde. Nadam se da ću dočekati sto godina 'Jedinstva'“, rekla je Ivković.

Jedinstvo je priča o Kosovu i Metohiji

Direktorka „Panorame-Jedinstva“ Rada Komazec rekla je na obeležavanju 80 godina postojanja i rada ove medijske kuće da je priča o Jedinstvu - priča o Kosovu i Metohiji.

„Pažljivo biramo svaku reč jer znamo težinu reči. Menjaju se vremena, menjaju se politički sistemi, adrese i ljudi, ali je ‘Jedinstvo’ ostalo verno sebi, svojim čitaocima i verno Kosovu i Metohiji“, istakla je Komazec i dodala da se „Jedinstvo“ može pohvaliti odanom i stamenom publikom koja je stub njegovog ostanka.

Zlatnu povelju povodom ovog jubileja direktorki „Panorame-Jedinstva“ Radi Komazec uručio je predsednik UNS-a Živojin Rakočević.

„Jedinstvo je bila najvažnija reč u vremenu lažnog jedinstva. Jedinstvo je najvažnija reč u vremenu nejedinstva i danas bi Jedinstvo moglo da bude put prema nadi i prema normalnom životu. Jedinstvo je mera svih naših sloboda i nesloboda, spoljašnjih i unutrašnjih, mera svih naših totalitarizama, zabluda, uspeha i neuspeha“, istakao je Rakočević.

Govoreći o izložbi povodom 80 godina rada i trajanja ovog lista, generalni sekretar UNS-a Nino Brajović je rekao da izloženih 150 naslovnih strana Jedinstva govore o bogatstvu koje je na svu sreću sačuvano.

„To nije samo blago za srpsko i kosovsko-metohijsko novinarstvo nego i za istoriju srpskog i drugih naroda koji žive na ovom prostoru. UNS će se truditi da svi brojevi Jedinstva budu digitalizivani kako bi mogli da ga koriste i istraživači zainteresovani za prošlost, sadašnjost i budućnost Kosova i Metohije“, istakao je Brajović.

Obeležavanju 80 godina „Jedinstva" prisustvovao je mitropolit raško-prizrenski Teodosije, prijatelji i poštovaoci rada jedinog štampanog lista na Kosovu i Metohiji.

Predsednik UNS-a Živojin Rakočević rekao je na početku konferencije da UNS nastoji da se prilagodi tehnologiji i vremenu i da sa mladim ljudima prati ne samo razvoj tehnologije, nego i društveno-kulturološke kontekste što je, kako je istakao, važno za dijasporu.

Rakočević je naglasio da je dijalog tehnološki doveden do savršenstva, međutim, kako kaže, duhovno, idejno i kulturološki nikada nismo bili na nižem dijaloškom stupnju još od Drugog svetskog rata.

Vladimir Radinović, suosnivač platforme Podcast.rs, pokrenuo je ovu platformu 2019. godine i na njoj je tada bilo 15 podkasta. Sada, kaže Radinović, objavljuje se više od 500 podkasta iz svih republika bivše Jugoslavije, dijaspore, ali i podkasti na manjinskim jezicima u Srbiji.

„Mi smo krenuli 2019. godine sa željom da okupimo zajednicu autora na jednom mestu, jer u tom trenutku, ali i danas, ako pogledate velike platforme za slušanje podkasta koje dolaze iz Amerike i ako odredite na platformi da koristite srpski jezik, vi ćete i dalje kao preporuku dobijati podkaste koji dolaze iz Amerike, Engleske, iz sveta, ali teško ćete naleteti na podkast sa našeg govornog područja“, objašnjava Radinović.

Na pitanje kako mlade ljude „privući“ na ovaj format, Radinović kaže da mlađe generacije odrastaju sa formatima kao što je podkast.

„Njima je ovaj termin poznat, a kada smo  mi počinjali trebalo je neko vreme da objasnimo ljudima šta je to podkast, kakva je to forma. Mislim da prvo treba uključiti mlade u samu produkciju sadržaja i napraviti ozbiljnije istraživanje koje su to teme koje ih zanimaju, šta je to što bi oni voleli da čuju“, kaže Radinović.

Dodao je i to da većina podkasta na Balkanu počinje sa video formom na Jutjubu, što je s jedne strane dobro, jer će podkast imati veći broj pregleda i doći do šire publike.

„Ipak smatram da je bolje da postoji verzija isključivo u audio formatu, nad kojom ćete imati potpunu kontrolu. Na Jutjubu mogu da demonetizuju podkast, uklone ga, da ne diđete do šire publike zbog algoritama“, objašnjava Radinović.

Mateja Agatonović iz „Nove ekonomije“ kaže da je medij u kome on radi prošle godine odlučio da u svoje okrilje uvrsti podkaste, i sada ih ima tri.

„Hteli smo da napravimo nešto što bi ljude povezalo, jer podkast jeste format koji je najprisniji i najneformalniji i koji vam daje mnogo širu mogućnost nego klasičan novinarski rad“, objašnjava Agatonović.

Novinari nisu u mogućnosti, kako je rekao, da u svom poslu iznose svoje lične stavove i komentare, osim u kolumnama, a objavljivanjem podkasta su želeli da kreiraju platformu na kojoj novinar može da kaže „šta mu je na duši“.

Agatonović je dodao da mlađa publika, naročito kroz podkaste, želi da sluša pozitivne teme i da su pokretanjem podkasta želeli da ostvare veću interaktivnost sa publikom.

„Dali smo mladim ljudima odrešene ruke da se 'igraju' formatom podkasta i da ispolje kreativnost – naravno, ukoliko imaju inovativnu ideju za koncept ili serijal“, rekao je Agatonović.

„Ljudi koji napuštaju Balkan nisu više ničija publika“, reči su Jana Arsenovića,  jednog od autora podkasta „Odomaćeni“ iz Holandije.

On je naglasio da je to jedan od razloga zbog čega su pokrenuli ovaj podkast u dijaspori.

Arsenović je naglasio da ljudi u dijaspori imaju potrebu da se druže i međusobno razmenjuju informacije, a manjak medijskih sadržaja namenjenih dijaspori, nedostatak sadržaja na javnim medijskim servisima, kao i nezainteresovanost domaćih medija za zanimljive priče o ljudima u dijaspori,  neki su od problema sa kojima se dijaspora suočava.

Tako je priča o Siniši Rakiću koji je u Holandiji od 1992. godine i koji već 31 godinu organizje predstave za decu po centrima za izbeglice, prvi put na srpskom jeziku, za naše ljude u dijaspori, emitovana u Arsenovićevom podkastu.

Sveštenik dr Dragiša Jerkić autor je podkasta Minhenski razgovori, Srpska Pravoslavna Eparhija diseldorfska i nemačka i on svoje podkaste emituje  na srpskom i nemačkom jeziku.

„Naš podkast usmeravamo na članove naše crkvene zajednice u celoj Nemačkoj, dok podkast na nemačkom jeziku usmeravamo internacionalno, rekao je sveštenik Jerkić.

On je rekao da su prilikom pokretanja podkasta odlučili da stave akcenat na dijalog o identitetu  i crkvenoj zajednici.

O značaju podkasta za umrežavanja zajednica u regionu i dijaspori svedoči i osnivanje ovog medijskog formata na informativnom portalu Srba u Hrvatskoj – „P portal.net“.

Olivera Radović, urednica ovog portala, objasnila da je podkast namenjen srpskoj zajednici u Hrvatskoj, njenom položaju u društvu, ali i doprinosu srpske zajednice u ovoj zemlji.

„Ovaj portal do sada ima četiri podkasta, a centralna tema svih njih je srpska zajednica u Hrvatskoj, odnosno problemi, položaj, doprinosi srpske zajednice većinskom društvu, očuvanje kulturnog identiteta i razvoj tolerancije i međusobnog uvažavanja sa većinskom i drugim zajednicama”, rekla je Radović.

Ona je istakla i da je u Hrvatskoj izazov to što, "nažalost, vlada antisrpska politika i nisu uvek svi sagovronici spremni da se odazovu našem pozivu".

"Možda oni i podržavaju naš način rada i teme kojima se bavimo, ali u njihovom poslu im to ne bi bio nikakav bonus. Bez ikakvog osuđivanja, samo konstatujemo tu činjenicu", rekla je Radović.

Na konferenciji je radio i podkast konsultant i suosnivač „PodMedia“ Uroš Bogdanović govorio o o privlačenju publike i monetizaciji podkast sadržaja, uz savete za održiv rast i preporuke o tome kako se povezati sa publikom iz različitih sredina.

Ove godine evidentiran je i jedan slučaj onemogućavanja rada više nego lane, pa je zabeleženo 26 ovakvih slučajeva.

Iako su u bazi evidentirana tri fizička napada manje nego lane, kada ih je bilo 16, zabrinjava podatak da je u poslednja dva meseca zabeleženo više fizičkih napada nego u prvih 10 meseci ove godine. Tako je UNS u 2024. godini evidentirao 13 fizičkih napada – od kojih se sedam dogodilo u novembru i decembru, najveći broj njih prilikom izveštavanja sa protesta.

Smanjio se i broj pritisaka i uvreda, pa je ove godine zabeleženo njih 29, dok su lane u bazi mesto našla 52 ovakva slučaja. Ove godine desio se i jedan napad na imovinu manje nego prošle, pa je tako zabeleženo četiri ovakva napada u odnosu na prošlogodišnjih pet.

Poslednji mesec ove godine obeležili su i navodi iz Izveštaja Amnesti Intrnešnla da su MUP i BIA koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavali telefone aktivista i novinara koje su pozivali ili privodili na razgovore, a potom na te uređaje ubacivai domaći špijunski program NoviSpy.

Među njima su novinar portala FAR iz Dimitrovgrada Slaviša Milanov i urednik jutjub kanala „Slavija info“ Ljubomir Stefanović.

U ovoj godini novinari su bili i žrtve dva hakerska napada. Hakovan je nalog na društvenoj mreži Instagram novinarke CINS-a Ivane Milosavljević, kao i sajt medijske kuće 021.

Dva novinara su ove godine i lišena slobode – osnivač portala Kosovo onlajn Dušan Milanović i Stefan Radić, osnivač Radio Pulsa iz Grocke, dok lane nije bilo ovakvih slučajeva.

Ipak, istakao je da bi mu najveća nagrada bila da emisija može biti ponovo humoristična, ali da je to teško zbog realnosti u kojoj je sve više dezinformacija. Zato je uputio apel kolegama da se vrate idealima koje su imali na početku karijere.

“Uputio bih im apel da se sete onoga u šta su verovali kada su bili mladi novinari, onoga što su zaboravili pod uticajem politike, lukrativnih razloga ili razmišljajući - ‘šta ću, tako mora, dobiću otkaz’. Da se podsete da je njihov posao istina i da su se zapravo pristajanjem na nametnutu laž, odrekli i novinarstva, i onoga u šta su nekada verovali”, dodao je on.

Pozvao ih je zato da se vrate istini. 

“Verujte - oslobađa, osvežava, a ne goji. Ukoliko ne znate gde da je tražite, pogledajte, možda ima po fakultetima, blokadama. Ta istina je mlada, sveža, crvenih obraza od hladnoće i uzbuđenja da menja ovaj svet, bistrih očiju i ne zanima je laž“, apostrofrao je on.

I Milenko Vasović,  koji je za seriju kolumni objavljenih na portalu Nova.rs, dobio nagradu „Bogdan Tirnanić“, poručio je kolegama da ne služe nikome – već samo gledaocima, čitaocima i slušaocima. 

„Neće biti posledica, osim otkaza možda. Taj otkaz će im kad ovo ludilo prođe biti nagrada“, naveo je on.

Drago mu je, kako je rekao aveo, što je dobio nagradu koja nosi ime Tirnanića jer je kao mladi novinar na njegovim tekstovima učio novinarstvo i beogradski život.

„Reći ću samo dve njegove izjave – Život se uči u kafani i nema ništa gore za novinara od toga da ga niko ne čita“, naveo je on.

Nagrada “Laza Kostić” u kategoriji vest/izveštaj uručena je novinaru Radio Beograda Dejanu Nikoliću za izveštavanje sa teniskog turnira Olimpijskih igara u Parizu, sa meča Đoković-Alkaraz.

Nikolić je rekao da je nagrada velika čast i zadovoljstvo i zahvalio se matičnoj kući koja mu je omogućila da se profesionalno iskaže, ali i kolegi Goranu Gordiću koji je bio tonski realizator prenosa.

“Dva igrača, jedna loptica, uzvici i na kraju – trijumf Novaka Đokovića. Tako je ukratko izgledao naš izveštaj”. 

Dodao je da mu je drago što je nagrada došla na vek postojanja Radio Beograda,  istakao je da će se truditi da opravda poverenje kolega i apostrofirao da je “samo jedan Radio Beograd 1”.

Nagradu “Laza Kostić” u kategoriji reportaža dobio je Vladimir Banić za serijal “Fantastična planeta”, a uručena je njegovoj sestri Mariji.

Banić se u video poruci zahvalio svim ljudima koji su radili na snimanju „Fantastične planete” u 40 reprortažnih emisija.

„Tu su posebno važni lokalni novinari - kolege koje pomažu da se dođe do sagovornika, kao i oni koji se kasnije bave postprodukcijom. Zahvalio bih se i koleginici koja me je predložila za nagradu. Ovo mi je prvi novogodišnji poklon i drago mi je da sam dobio baš nagradu koja nosi ime Laze Kostića. Da je živ, verovatno bi on proizvodio 'Fantastičnu planetu' ili bi je nadam se gledao“, rekao je on.

Nagrada „Laza Kostić“ uručena je fotoreporteru „Politike“ Anđelku Vasiljeviću za fotografiju „Skupštinska crvena linija“.

„UNS je moj esnaf i kada kolege daju nagradu, to je respekt. Ovu nagradu sam dobiio 2018. godine, a kolege su mi rekle da moram da je opravdam. Nadam se da ću i ovu nagradu opravdati i da ću imati volje i elana da nastavim da radim“, rekao je on.

Nagradu „Laza Kostić“ u kategoriji karikature dobio je Ivica Stošić, karikaturista portala „Slobodna reč“ iz Vranja za karikaturu “Mona Antoaneta”.

Stošić se zahvalio redakciji koja ga je podstakla da izrazi svoj bunt i rekao da je vrednovanje kreativnosti veliki podstrek za njega.

„Slobodna reč nam može pomoći da izađemo iz mraka, a cela zemlja je u mraku. Nagrada me obavezuje da nastavim istim putem. Valjda hoću“, rekao je on.

Zlatnu povelju UNS-a žiri je odlučio da dodeli Slobodanki Vučković, kao višedecenijskom pregaocu UNS-a.

„Drago mi je što se UNS posle toliko godina setio penzionera. Dugo sam bila novinar u privredi. Preduzeće je bilo Jugoslavija u malom. Odlično je funkcionisalo, ne samo zato što sam bila dobra nego zato što je preduzeće tako funkcionisalo. Ovo ja jesam dobila, ali veliki broj koleginica i kolega koji su radili u privredi nisu imali prilike da to dobiju. Ja je posvećujem njima. Poneću je kući, ali ću misliti na njih“, istakla je ona.

Specijalna nagrada za doprinos istoriji štampe i novinarstva, teorijske radove o novinarstvu i publicistička dela "Žika M. Jovanović", po odluci žirija, pripala je Zorici Lešović Stanojević za, kako se navodi u obrazloženju, „kapitalnu monografiju '90 godina Čačanskog glasa'“. 

Ona je kao urednica lista rekla da nagrada pripada svim kolegama sa kojima je sarađivala i sa kojima je radila danonoćno.

Istakla je da persuazivnim sadržajem novinarstvo može da kreira javno mnjenje, a da se to pokazalo i prethodnih godina u Čačku. Pozvala je stoga kolege da misle svojom glavom, istakavši da je nagrada UNS-a znak da su njene kolege iz Čačanskog glasa to činile.

Nagrada za najbolji godišnji uređivački koncept, „Dimitrije Davidović“, uručena je uredniku Sportske redakcije Radio-televizije Srbije Zoranu Markoviću.  Marković je podsetio da je od planetarnih sportskih dešavanja poput Evropskog prvenstva u fudbalu, vodenih sportova, Olimpijskih igara - sportska redakcija RTS-a napravila iskorak u primanju, prihvatanju i analizi događaja.

Zato je dodao da nagrada „Dimitrije Davidović“ pripada čitavoj redakciji.

Za vreme OI prenošeno je više od 400 sati programa uživo iz Pariza, istakao je on, a bila su primenjena i brojna kreativna rešenja poput virtuelnog studija. 

Nagrada za životno delo uručena je fotoreporteru iz Užica Milošu Cvetkoviću.

“Peščanik neumitno teče, takav je zivot. Biće bolje jedino ako ovi klinci izvade stvar. Nadam se da ću to doživeti”, rekao je on.

UNS je Zlatnu povelju uručio Radio Beogradu, koji slavi zlatni jubilej – vek postojanja.

Direktor Radio Beograda Milan Nedić rekao je da nagrada zaokružuje stogodišnjicu kojoj su se posvetili.

“Organizovali smo niz koncerata, tribina i učinili mnogo toga da Radio Beograd postane jedan od najslušanijih medija”, rekao je i dodao da se nada da će Radio Beorad sačuvati ono što ima – dostojanstvo.

Zato je kolega Dragan Žika Stojanović, koji je vodio program, zaključio da je radio opet u modi i da su mediji opet u modi.

Radnu grupu koja je radila na predlozima izmena Kodeksa novinara Srbije činili su prof. dr Snježana Milivojević, Tamara Skrozza, Olivera Milošević, Kristina Kovač Nastasić, Nevena Martinović, Nadežda Budimović i Nino Brajović.

Šta je izmenjeno u odnosu na prethodni Kodeks novinara Srbije?

U Kodeks novinara i novinarki Srbije uvršteno je novo poglavlje – Poštovanje dostojanstva. Ono je, kako su procenili članovi radne grupe koji su učestvovali u izradi Nacrta, u medijskoj realnosti potcenjeno – i kada su u pitanju žrtve nesreća, i kada su u pitanju javne ličnosti.

Ovim poglavljem obuhvaćene su i smernice o izveštavanju o  maloletnicima, kao i grupa poput osoba sa invaliditetom, nacionalnih manjina, LGBT populacije.

U ovom poglavlju nova je i odredba da „novinar ne izveštava sa sahrana, osim u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti“.

Novi Kodeks novinara i novinarki Srbije od prethodnog Kodeksa razlikuje i uvođenje prava na zaborav, odredbi o korišćenju veštačke inteligencije i društvenim mrežama.

Odgovornost novinara je poglavlje dobilo posebnu tačku - obavezu kulture negovanja i poštovanja etike javne reči.

Ključne izmene su i u oblasti upotrebe veštačke inteligencije, kao i korišćenja sadržaja sa društvenih mreža.

Sadržaj koji je kreiran posredstvom veštačke inteligencije takođe podleže uredničkoj kontroli i urednici snose odgovornost za njega, precizirano je u Kodeksu. Mediji su takođe dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

U poglavlju o nezavisnosti je u većoj meri istaknuta nezavisnost novinara od korporativnih interesa - ne samo vlasnika medija, već potencijalnih korporativnih interesa sa strane. Ranije se Kodeks u ovom delu uglavnom odnosio na zaštitu od političkih pritisaka.

Radna grupa je značajno unapredila i poglavlje Poštovanje privatnosti.

Precizirano je ko su javne ličnosti, a dodato je i pravo na zaštitu ličnih podataka u odnosu na medije i sprečavanje medija da „trguju“ privatnim podacima, odnosno da ih daju drugim medijima bez odobrenja osobe na koju se podaci odnose.

U Predlog Kodeksa je uvršten i deo koji se odnosi na društvene mreže, a koji koleginicama i kolegama stvara brojne dileme u radu – da li i kada smeju da objavljuju i prenose privatne fotografije i zapise koje su građani objavili na svojim društvenim mrežama.

Definisano je da je potrebna saglasnost osobe čije se fotografije i zapisi prenose, osim u slučajevima kada interes javnosti preteže nad pravom na privatnost ili kada ih je ta osoba namenila javnosti.

Ukoliko se u okviru privatnih podataka i zapisa jedne osobe pominju ili nalaze privatni podaci ili zapisi drugih osoba, novinari su dužni da sakriju njihov identitet, osim u slučaju da i za te osobe interes javnosti preteže nad pravom na privatnost, navodi se u Kodeksu.

I izazovi u digitalnom okruženju bili su jedan od povoda za izmene Kodeksa.

Predlogom izmena, određeno je, da je u redu koristiti veštačku inteligenciju, ali da je medij u tom slučaju dužan da obavesti čitaoce o tome da je ona korišćenja, u kom delu i kom obimu.

Neke od ključnih izmena odnose se i na komentare. Čitaoci moraju biti obavešteni o izabranom načinu moderacije komentara, odnosno o tome da li će biti korišćena prethodna ili naknadna moderacija.

Uvedena je i odredba o rodno osetljivom jeziku.

„Novinar treba da koristi rodno osetljiv jezik, da se trudi da ravnomerno uključi sagovornike različitih grupa relevatnih za temu (rod, etničko poreklo, starosno doba, seksualna orijentacija) i da odgovorno pristupa različitostima u društvu“, piše u Kodeksu.

I dalje sva poglavlja, kao i u prethodnoj verziji Kodeksa, ukazuju na ključne vrednosti na kojima novinarstvo počiva – istinitost, odgovornost, sprečavanje sukoba interesa, poštovanje dostojanstva, privatnost, časna sredstva, poštovanje autorstva.

Prethodni Kodeks novinara i novinarki Srbije UNS i NUNS usvojili su 2006. godine. Razvoj interneta i digitalnih platformi u poseldnjih 18 godina umnogome su promenili rad novinara. Otud, kako su zaključili članovi Radne grupe koja je radila na izmenama, i potreba da se Kodeks prilagodi novoj medijskoj realnosti i u njega uvrste pravila koja se odnose na nove etičke dileme koje novinarski rad danas sa sobom nosi.

Kodeks novinara Srbije možete preuzeti u prilogu.

Foto: Anđelko Vasiljević, Pres centar UNS-a

Kako piše u obrazloženju Odluke, Izmene i dopune Statuta UNS-a bile su neophodne kako bi se dokument prilagodio vremenu i promenama koje su nastupile od 2015. godine, kada je Statut poslednji put menjan.

Šta je izmenjeno?

U poglavlju Ciljevi uvršteno je zalaganje za bezbednost novinara, učestvovanje u pisanju zakona i podzakonskih akata iz oblasti novinarstva i medija, kao i učešće u radu Saveta za štampu.

Član Udruženja, predviđeno je izmenama i dopunama Statuta, kada istupa u svojstvu predstavnika UNS-a, treba da se drži načela Statuta kako bi se zaštitilo dostojanstvo i ugled organizacije.

U izmenjenom Statutu se, pored ostalog, navodi da u organe UNS-a ne mogu biti birani članovi koji pripadaju i drugim novinarskim udruženjima, a aktivno i pasivno biračko pravo član stiče nakon isteka godinu dana od prijema u članstvo.

Zbog operativnosti rada Uprave, smanjen je broj članova ovog organa sa 40 na 30, a smanjen je i broj neophodnih potpisa koje kandidat za organe UNS-a, osim za predsednika, treba da prikupi - sa 10 na pet.

Broj neophodnih potpisa za kandidaturu za predsednika Udruženja smanjen je sa 50 na 30.

Usvojen je predlog da Fond solidarnosti UNS-a nosi ime „Jovan i Žinet Pantelić“, u znak poštovanja bračnog para koji je zaveštao Udruženju imovinu u Vrnjačkoj Banji.

Prihvaćeno je da UNS-ova godišnja nagrada za fotografiju dobije ime poznatog preminulog fotografa Jaroslava Papa.

U spomen na doprinos kolege Milorada Doderovića razvoju novinarstva u lokalnoj zajednici, njegovim imenom biće nazvana nagrada koju će UNS dodeljivati svake druge godine u Nišu.

Izmenjen Statut nalazi se u prilogu.

Foto: Anđelko Vasiljević, Pres centar UNS-a

Radionica će biti održana u petak, 31. januara 2025. godine u Beogradu.

Mladi novinari, studenti novinarstva i srednjoškolci zainteresovani za novinarstvo imaće priliku da od eksperata iz regiona čuju na koje se sve načine AI alati mogu primenjivati u redakcijama, kao i koji su izazovi u vezi sa etikom, digitalnom bezbednošću, autorskim pravima i integritetom novinara u ovom domenu.

Na radionici će biti reči i o regulatornim i samoregulatornim okvirima u vezi sa veštačkom inteligencijom, ali i o načinima na koje se ona može primeniti za obradu podataka u istraživačkom novinarstvu.

Obuka se sprovodi u sklopu projekta „Kako koristiti veštačku inteligenciju u novinarstvu“, koji UNS realizuje sa  Albanskim centrom za kvalitetno novinarstvo iz Tirane, Centrom za razvoj omladinskog aktivizma iz Sarajeva i Medija centrom iz Čaglavice.

Osim u Beogradu, radionice će biti održane i u Tirani, Sarajevu i Čaglavici.

Kako se prijaviti?

Prijave su otvorene do 21. januara 2025. godine. Svi koji su zainteresovani za prijavu neophodno je da popune kratki prijavni formular. UNS će nakon slanja prijava izabrati 20 kandidata koji će učestvovati u obuci.

Kandidatima koji budu odabrani, a ne žive u Beogradu, UNS će nadoknaditi putne troškove. Hrana i osveženje su obezbeđeni. 

Po informacijama do kojih je došao UNS, novinarska udruženja predložila su:

NUNS - Snježana Milivojević, Mileva Malešić;
Ujedinjeni TV eksperti, Profesionalno udruženje novinara Srbije, Strukovna asocijacija novinara Srbije, Udruženje sportskih novinara i SANS, Društvo novinara Vojvodine, Društvo novinara Niša - Dejan Vuk Stanković, Petar Kočić.

Univerziteti:

Univerzitet umetnosti - Ivan Medenica, Vanja Šibalić; 
EDUCONS - Dragan Guzijan, Milorad Vukašinović;
Singidunum, Unverzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Prištini - Milorad Vukašinović, Zoran Jevtović;
Megatrend - Aleksandar Gajović. 

Udruženja čiji su ciljevi zaštita dece:

Mreža organizacija za decu Srbije, Prijatelji dece opštine Odžaci, Imam ideju, Star Hub, Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama, Plava ptica, Međuopštinska organizacija za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Stara Pazova-Inđija, ZAJEDNO - Udruženje za podršku osobama sa psihofizičkim smetnjama, Savez udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije …  - Aleksandra Krstić, Dušan Aleksić.

Centar za nestalu i zlostavljanu decu - Igor Jurić, BG centar za osobe sa invaliditetom, Bezbedno dete, Udruženje za pomoć mentalno nedovooljno razvijenim osobama Ivanjica, Feniks, Integrativni global centar Kragujevac, Centar Novi svet, Društvo za pomoć MNRO Aleksandrovac, Udruženje Zagrljaj, Snaga porodice, Udruženje za pomo MNRO Tahir Taša Delić, Udruženje Roma Novi Bečej, Udruženje Ružica, Naša Surdulica, Savez udruženja za pomoć MNRO, Klub evropskih aktivista, Mreža mladih Srbije - Milanka Gvojić, Milorad Milinković

Svetska organizacija Roma - Vladan Škorić, Ljuan Koka 

Elektronski mediji:

Asocijacija radio i televizija Srbije ARTS, Privredna komora Srbije, Asocijacija digitalnih i elektronskih medija ADEM, Udruženje elektronskih medija ComNet, Udruženje medija i medijskih radnika - Jovana Vitez, Tanja Vojvodić Mitrović;

Nova mreža Srbije - Tanja Vojvodić Mitrović, Miloš Rajković

Udruženje radio stanica RAB - Miloš Rajković, Tanja Vojvodić Mitrović 

Nacionalni saveti nacionalnih manjina:
Ištvan Bodžoni, nacionalni savet mađarske nacionalne manjine;
Muhedin Fuljanin, nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine.

Crkve i verske zajednice:

Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Islamska zajednica, Jevrejska zajednica  - Sanja Anđelković, Snežana Miljković 

Mešihat islamske zajednice  - Mevljud Dudić, Misala Pramenković

Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti:

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti - Saša Mirković, Gordana Predić 

Poverenik za zaštitu podataka od javnog značaja i zaštiitnik građana - Stevica Smederevac, Žarko Ristić 

Udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora:

Udruženje dramskih umetnika Srbije - Ivan Lalić, Željko Hubač 

Udruženje muzičkih umetnika, Maestro, Udruzenje nastavnika muzičke kulture Srbije, Udruženje scenskih umetnika USUS - Leontina Pat, Aleksandar Petrović

Udruženje kompozitora Vojvodine - Leontina Pat, Ira Prodanov Krajišnik 

Udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja:

ANEM, AŽC, BCLjP, BIRN, Građanske, BOŠ, CK13, CRTA, LABRIS, MEDIA REFORM CENTAR, NNŠ, KLjP - Dubravka Valić Nedeljković, Rodoljub Šabić