Inače, Radić je, kaže Živanović, osumnjičen za krivično delo Progranjanje jer je protestovao ispred zgrade u kojoj živi Čupković, verujući da baš on ima veze sa uklanjanjem tačke o preimenovanju „Radio pulsa“ u „Radio puls Grocka“ sa dnevnog reda sednice Skupštine opštine Grocka.

„Stefan je podneo zahtev Skupštini opštine Grocka da ‘Radio Puls’ koristi ime ’Radio Puls Grocka’, kako bi mu na raspolaganju bile subvencije od države koje do tada nisu. SO Grocka je diskusiju o ovome stavila na dnevni red, ali je ta tačka na dan glasanja bila uklonjena sa dnevnog reda. Stefan je, kada je saznao to, odlučio da protestuje ispred zgrade Andrije Čupkovića, misleći da je on u najvećoj meri uticao na ovu odluku“, objasnio je Živanović.

U toku protesta,  Radić se snimao ispred zgrade u kojoj Čupković živi i tražio da se o tome odlučuje na nekoj od narednih sednica.

„Verovao je da je Čupković jedini koji ima moć da tu tačku uvrsti u dnevni red novog zasedanja. To je bio miran protest, on nije snimao njegovu kuću već samo sebe, dok je držao papir sa napisom na kome traži da se Radiju Puls u ime doda naziv Grocka“, dodao je Živanović.

Tog dana policija je, kako kaže Živanović, privela Radića, a on je odveden u bolnicu “Laza Lazarević“.

„Tamo su radili veštačenje 20 dana, kako bi utvrdili da li je psihihički labilan ili ne“, rekao je Živanović UNS-u.  

Radić je u bolnici proveo 20 dana, nakon čega je prebačen u Centralni zatvor gde je još 10 dana proveo u pritvoru. .

Drugi osnovni sud u Beogradu pritvor mu je naknadno produžio na još 30 dana, što Živanović karakteriše kao nezakonito postupanje, jer, kako je naveo, ne postoje razlozi za produženje pritvora.

Radiću se, kako je objasnio, na teret stavlja krivično delo iz Člana 138a Krivičnog zakonika, odnosno progranjanje – iz prvog stava. Proganjanje iz prvog stava je, kako je naveo Živanović, najblaže i za to krivično delo je propisana kazna do tri godine zatvora. Ako je neko osumnjičen da je počinio krivično delo iz stava 1 člana 138 Krivičnog zakonika, on u zatvoru, istakao je Živanović, „može provesti najviše 30 dana“.

Zbog toga su, kako je dodao Živanović, krivično delo „prekvalifikovali“ u teže proganjanje iz drugog stava, za koje je zaprećena kazna do pet godina i koje podrazimeva da je proganjanjem izazvana „opasnost po život, zdravlje ili telo Čupkovića“.

Odbrana će se, kako je rekao Živanović, žaliti, jer ovakvo ponašanje smatra „gušenjem slobode novinara“.

UNS je, želeći da utvrdi pojedinosti ovog slučaja, kontaktirao i Čupkovića, ali odgovor na poruke i pozive do trenutka objavljivanja teksta nismo dobili.

U izboru kandidata za učešće u medijskim komisijama prednost će imati članovi sa najviše bodova, dobijenih prema kriterijumima propisanim Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Po završetku studija počeo je da radi u Pokrajinskom sekretarijatu– gde je obavljao funkcije stručnog saradnika za pravne poslove, šefa odseka za unapređenje medija i načelnika odeljenja za pravne poslove i vršioca dužnosti pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, zadužen za javno informisanje, medije i analitiku.

Radio je na izradi rešenja o dodeli finansijskih sredstava u oblasti javnog informisanja na teritoriji AP Vojvodine.

Bio je član Radne grupe za izradu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, a sada je član Radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o javnim medijskim servisima.

Koristeći mehanizam Stalne radne grupe za bezbednost novinara, UNS je prijavio pretnje tužiocu koji je kontakt tačka.

U Skupštini grada Beograda 27. novembra 2024. godine Slobodan Šolević nasrnuo je na novinara, unosio mu se u lice, psovao mu majku i pretio kako će mu „polomiti p...“.

Radovanović je tog dana bio na radnom zadatku kako bi izveštavao sa sednice Skupštine grada Beograda.

Primetio je ulazak predsednika Udruženja porodica kidnapovanih, nestalih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, Sima

Spasića u zgradu skupštine. Svojim telefonom krenuo je da snima  Spasića koji je vikao na megafon, opirao se zahtevima obezbeđenja i  odbijao da napusti zgradu.

Dok je Radovanović snimao, u kadru se pojavio Šolević, koji je zatim upitao novinara da li Spasiću treba snimak pa zato snima. Radovanović je objasnio da je novinar na zadatku i da radi svoj posao.

Šolević je zahtevao od Radovanovića da snimak obriše, a kada novinar to nije uradio član gradskog veća je počeo da mu preti.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je 2017. godine.

Pored UNS-a u njoj su visoki predstavnici tužilaštva i policije, zatim Nezavisnog udruženja  novinara Srbije (NUNS), Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine (NDNV),  Asocijacije medija (AM), Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM),  Asocijacije onlajn medija (AOM), kao i Misije OEBS-a u Srbiji u statusu  posmatrača.

Redovni članovi UNS-a u roku od 10 dana od dana objavljivanja lista kandidata mogu Kandidacionoj komisiji podneti prigovor na objavljene kandidature (zaključno sa 12. decembrom 2024. godine). Rok za rešavanje po podnetim prigovorima je tri dana od prijema prigovora.

Kandidati za članove Nadzornog odbora UNS-a su:

1. Dijana Borojević

Potpisnici kandidature: Ninoslav Miljković, Stefan Živković, Milan Vlajić, Kristijan Đorđević, Zoran Živković, Mića Milojević, Marko Radić, Jelena Jovanović, Vlasta Cenić, Irena Dimitrijević.

2. Vesna Savić

Potpisnici kandidature: Predrag Rava, Danijela Bakić Skumpija, Ružica Kovačević, Vera Korponaić, Aleksandar Grubeša, Dubravka Nikolić, Željko Šemić, Gabriela Šemić, Željko Savić, Branka Pavković.

3. Dragan Simić

Potpisnici kandidature: Miomir Filipović Fića, Petar Živković, Slađana Dimitrijević, Čedomir Brkić,Srećko Stojković, Anđelko Vasiljević, Saša Ilić, Nataša Jakovljević, Predrag Bezbradica, Zoran Žujović.

4.  Novka Ilić

Potpisnici kandidature:  Zorica Đoković, Milan Đokić, Dragan Perić, Dragana Bjelica, Mirjana Srećković, Goran Sivački, Kristina Kovač Nastasić, Aleksandra Ničić, Slobodan Radičević, Budimir Ničić.

Srbima kao nacionalnoj manjini su, sudeći po onome što je rekao Pisarev, oba pomenuta koncepta ograničena.

„Gde su Srbi u makedonskim medijima? Oni nemaju odgovarajući prostor u javnom servisu da bi mogli da koncipiraju svoj program kako bi trebalo, a u medijima kao manjinska zajednica nisu dovoljno zastupljeni“, naveo je on.

Činjenica je, kaže, da „živimo u informativnim getima koja su rezultat duboke podeljenosti društva po političkoj i etničkoj liniji“.

Govoreći o medijskoj slici i dometu informisanja na srpskom jeziku u Severnoj Makedoniji u prošlosti, Pisarev je istakao da su Srbi svoju redakciju u Severnoj Makedoniji dobili tek 2007. godine.

Program Radio Skoplja je, kako je dodao, još 1945. godine bio na makedonskom i albanskom jeziku, a kasnije je redakcija proizvodila i program na romskom i turskom jeziku. Srpskog jezika tada, kako dodaje, nije bilo.

Pisarev je dodao da se srpska zajednica do rata u SFRJ informisala uglavnom preko dnevnih novina i drugih izdanja iz srpskog jezičkog područja. Svoj programski blok na javnom servisu, kako je istakao, Srbi nisu imali.

Ipak, tada su, prema njegovom viđenju, mediji bili znatno profesionalniji.

„Otkaz se dobijao za jedan demanti, novinari su imali integritet“, istakao je Pisarev.

Inače, pored njega, na ovom skupu koji su organizovali Odbor za proučavanje nacionalnih manjina i ljudskih prava Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Srpski kulturno-informativni centar "Spona" iz Skoplja, govorili su i Milutin Stančić. Bratislava Tanasković, Aleksandar Nikočić Pisarev, Predrag Marinković i mnogi drugi.

Okrugli sto podeljen je u pet celina u kojima je bilo reči o pravno-političkom i socioekonomskom položaju naših sunarodnika u Severnoj Makedoniji, srednjovekovnoj kulturi Srba na području koje danas pripada ovoj državi, o obrazovnim centrima i kulturnoj razmeni sa Srbijom od druge polovine 19. veka do danas, o dokumentima, ličnostima i stvaraocima u kulturnom razvoju Južne Srbije i Skoplja od 1912. do 1941. kao i o srpskoj istorijskoj tradiciji, narodnom govoru i toponimima u današnjoj Severnoj Makedoniji od 19. veka do danas.

Srpski kulturno informativni centar „Spona“, kako je istakao Stančić, deluje 19 godina, od kojih se već deceniju intenzivno bavi i humanitarnim radom.

Među ključnim oblastima delovanja je, kako je dodao, i sveobuhvatna informativna ponuda preko svog portala i časopisa.

Više od 70 posetilaca uživalo je u segmentima čitanim iz knjige koju je autorka posvetila svom rodnom mestu Bogatiću i mačvanskom kraju, kao i sećanjima na ljude i predele ovog dela Srbije. 

Sinoćnji događaj organizovan u Kulturnom centru Čukarica vodio je Slobodankin suprug Prvoslav Vučković, a ona je za sajt UNS-a ispričala da se oni u ovakvoj ulozi smenjuju.

Njen muž Prvoslav takođe piše i oni se smenjuju u ulozi voditelja programa, u zavisnosti od toga čija se knjiga predstavlja.

„Znate naše promocije nisu one klasične, više su nalik pozorišnoj predstavi, ako smem tako da uporedim. Mi se za promocije pripremamo i imamo scenario“, priča Slobodanka.

Kad kaže „mi“ Slobodanka misli na tri generacije njene porodice koji svojim čitanjem dočaravju ono napisano.

Publiku na jučerašnjoj promociji činile su komšije, kolege, prijatelji iz srednje škole i sa fakulteta, ali i učiteljica njenog sina koji sada ima 40 godina. Da ova promocija stvarno nije klasična svedoče i brojni pozivi koje autorka od jutros dobija.

„Osećam jedan veliki emotivni naboj. Još uvek nisam sabrala utiske. Toliko reči hvale sam dobila. Moj prijtelj Čedo Nedeljković mi je sinoć rekao da u svojih 92 godine života ovako nešto nije video, mislim da to govori samo za sebe“, kaže Slobodanka.

O knjizi je govorio i Slobodan Gavrilović, nekadašnji urednik „Službenog glasnika“ koji već 50 godina poznaje Slobodanku, redovno posećuje njene i promocije pesama njenog muža.

„Ona je, pored toga što je novinarka, pisac koji je ovekovečio svoje detinjstvo u Mačvi i Bogatiću, ali i ličnosti koji su obleželi njen život kao devojčice, pa kasnije i kao žene. Upečatljivo je to da je u Sekine priče utkan humor, koji je prirodno proizašao iz njenog života“, rekao je Gvrilović za sajt UNS-a i dodao da se ovakav vid porodičnog ambijenta retko viđa u Srbiji.

Obradu Koviću, novinaru u penziji, koji je poput autorke rodom iz Bogatića, sinoć su nekoliko puta krenule suze.

„Te priče su me vratile u detinjstvo, prosto ne umem da opišem osećaj koji me je obuzeo prisećajući se svog rodnog mesta“, izjavio je Ković.

Vučković je u knjizi koja se sastoji iz 25 priča prikazala ljude koji su se, kako je navela, prošetali stazama njenog života i na njima ispisali dragocene uspomene.

Slobodanka Seka Davidović Vučković je skoro ceo radni vek provela u novinarstvu i od saradnice stigla do uredniika časopisa „Tehnogas“. Objavila je i knjige „Priče svilom protkane“, „Staze i bogaze“ i knjigu pesama „Jezero na dlanu“, a njene priče našle su se i u mnogim poznatim književnim časopisima.

Upitnik je anoniman i za popunjavanje je potrebno manje od 10 minuta.

Regionalnog je karaktera i sprovode ga Udruženje novinara Srbije, Centar za razvoj omladinskog aktivizma, Albanski centar za kvalitetno novinarstvo i Medija centar Čaglavica.

Vaši odgovori pružiće nam uvid u to koliko su mladi upoznati sa funkcionisanjem AI alata i mogućnostima koje pružaju, ali i pomoći da saznamo stavove mladih novinara o rizicima koje nosi korišćenje veštačke inteligencije u novinarstvu, poput etičkih zloupotreba, kršenja autorskih prava, nepouzdanosti, nedostatka kreativnosti i autentičnosti i sl.

Upitnik možete popuniti klikom na sledeći link: https://survs.com/survey/f6eah3ho00

„Mediji i izbori – politički i profesionalni izazovi“, tema je ovogodišnjeg dvodnevnog foruma koji okuplja više od 100 učesnika iz Crne Gore i regiona.

Na skupu je generalni sekretar Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO) Oliver Vujović ukazao na brojne napade na novinare koji su i posle 20 godina ostali nerasvetljeni.

Mnoga pitanja su, kako je dodao, još uvek otvorena u vezi sa ubistvom Duška Jovanovića od pre 20 godina.

„.Molim predsednika Vlade i države da ne zanemaruju ove predmete iz prošlosti i pokušaju da nađu lica koja su odgovorna za to. Ne samo za napad, već ko stoji iza tih napada, jer uvek je važno ko je naručilac tih napada na novinare“, dodao je on.

Bečeva: Više nego ikada potrebni profesionalni i nezavisni javni servisi

Šefica Evropske radiodifuzne unije (EBU) za odnose sa članovima za centralnu i istočnu Evropu  Radka Bečeva rekla je da se izazovi  o kojima se svake godine govori na Medijskom forumu ne umanjuju, već se, naprotiv, dodatno komplikuju, uključujući političko i ekonomsko okruženje u kojem funkcionišu mediji na nivou Jugoistočne Evrope.

„Ovi izazovi ne poznaju državne granice, bilo da su u pitanju dezinformacije, političko mešanje ili medijska koncentracija. Prekograničnog su karaktera i iziskuju snažan odgovor”, rekla je ona.

Bečeva je navela je da je “snaga medija u njihovoj posvećenosti da služe građanima”. 

„Bez nezavisnosti, mediji ne mogu ispuniti svoju misiju da one koji su na vlasti drže odgovornima, a opet je to glavni izazov za medije u našem regionu. Ovde zastupam profesionalnu organizaciju javnih servisa u Evropi i sada više nego ikada uviđamo značaj jakih profesionalnih i nezavisnih javnih servisa u Jugoistočnoj Evropi”, rekla je Bečeva.

Ona je istakla da je nezavisnost jedna od ključnih vrednosti javnih servisa i da je ona naglašena u brojnim aktima i preporukama EU o medijskim slobodama

„To nije nešto što se samo po sebi podrazumeva, to izuskuje stalnu borbu, otpornost i razumevanje, da bez nezavisnih medija, pogotovo kad su javni servisi u pitanju, naša demokratija je pod rizikom, dovedena je u pitanje“, rekla je Bečeva.

Međutim, kako je navela “mnogi izazovi na nivou Jugoistočne Evrope, posebno na Zapadnom Balkanu i dalje opstaju”.

„U Albaniji upravljačko telo javnog servisa dovodi u pitanje finansijsku održivost sopstvenog javnog servisa. Velika nestabilnost postoji zbog stalnih promena na visokim rukovodećim pozicijama. Nijedan od poslednja tri generalna direktora nije uspeo da održi svoj puni mandat. Na Kosovu je generalni direktor napustio poziciju zbog političkih pritisaka. Radio televiziji Kosovo je potrebano da uspostavi jedan savet u punom sastavu kako bi mogli da odaberu najviše rukovodioce, rekla je ona.

Dodala je da u Crnoj Gori postoje i sudske odluke u vezi sa imenovanjem generalnog direktora, čime je dovedeno u pitanje da li su prekršene te sudske odluke. Time moraju da se bave kompetentni organi i da sve bude u saglasju sa nacionalnim i međunarodnim standardima i da se poštuje vladavina prava”.

Ona je istakla da su građanima potrebni  nezavisni i finansisjki održivi javni servisi kako bi se novinari hrabro bavili istraživačkim novinarstvom.

„Javni servisi koji rade u javnom interesu moraju dati prioritet istraživačkom novinarstvu i osigurati da se njihovi resursi budu opredeljeni za to da se otkriva istina, bez političkih pritisaka. To podrazumeva ne samo političku nezavisnost, već i finansijsku stabilnost i instuticionalnu podršku koja je neophodna da se vodi jedno kvalitetno novinarstvo”, navela je Bečeva.

Predsednik Crne Gore: Ne možemo napred dok se ne rasvetlli ubistvo Duška Jovanovića

Na otvaranju foruma govorio je i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, koji je naveo da je rasvetljavanje ubistva urednika dnevnog lista „Dan” Duška Jovanovića preduslov da Crna Gora krene napred.

“Sa žaljenjem konstatujem da razgovor o medijskom ambijentu u Crnoj Gori započinje kroz prizmu  obeležavanja 20 godina od ubistva urednika dnevnog lista ‘Dan’ Duška Jovanovića, koje ni nakon dve decenije nije rešeno. Zatvaranje ovog slučaja, uz utvrđivanje pune krivične odgovornosti svih aktera i nalogodavaca ovog zločina, preduslov je da kao zajednica krenemo dalje”, rekao je Milatović na kraju svog govora.

Prethodno je podsetio da su nezavisni mediji stub svakog demokratskog društva.

„Njihova uloga u procesu demokratizacije ne svodi se samo na objektivno informisanje građana već i na promovisanje vrednosti kao što su sloboda izražavanja, vladavina prava i transparentnost. Oni su garant da su građani upoznati sa važnim političkim, ekonomskim i društvenim pitanjima, ali i aktivnostima političkih lidera i institucija“, naglasio je Milatović.

Kako je naveo posebna odgovornost je na medijima koje finansiraju građani.

„Odgovornost je na lokalnim i javnim servisima, koji su u mnogim zemljama regiona, a Crna Gora nije izuzetak, često na udaru političkih i drugih uticaja. Zbog toga umesto objektivnosti i profesionalizma oni postaju instrumenti političkih vlasti“, rekao je Milatović.

Ovaj forum organizovli su Medijska organizacija Jugoistočne Evrope (SEEMO), Srednjoevropska inicijativa i Fondacija Konrad Adenauer Štiftung.

Na forumu je učestvovao i predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević.

Iz suda su, kako su Zlatanović i jedan od njegovih advokata Luka Bralić rekli za UNS, obrazložili da nema nijednog elementa po kome su oni sa namerom pozivali na nasilnu promenu ustavnog poretka.

Detaljno obrazloženje će, kako navodi Bralić, biti sadržano u pisanom otpravku presude koji bi tek trebalo da dobiju.

„Tek kada to dobijemo, kreće rok za žalbu. Danas je na objavljivanju presude sudija rekao da se sve izjave moraju posmatrati u kontekstu celokupnog javnog skupa i događaja i emisija na Jutjubu koje su mu prethodile. U optužnom predlogu su selektovane samo izabrane neke izjave“, dodao je on.

Kao bitan element naveli su, kaže Bralić, nameru i procenili da nema dokaza da je Zlatanović postupao sa namerom poziva na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

Bralić je istakao da su zadovoljni što u drugostepeni postupak idu sa pozitivnim ishodom, sa čim je saglasna advokat UNS-a Gordana Konstantinović.

Sudija je, kako je naveo Zlatanović, bez obzira na stanje u društvu, sudio po zakonu i uprkos pritiscima, koje je možda imao.

 „Ovaj proces od početka nije trebalo ni da se odvija. Napominjem da sam hapšen na radnom zadatku, dok sam izveštavao i dok sam išao u policijsku stanicu da vidim šta se dešava sa novinarom, a tada pripravnikom Srbin infa. Nadam se da nijedan novinar neće doživeti isto što i ja – da dok radi bude hapšen“, dodao je.

Zlatanović je rekao da se posebno zahvaljuje svom advokatskom timu i UNS-u.

„Iz UNS-a su stali od početka uz mene kao novinara i čoveka, a zato sam ponosan što sam član. Bez podrške advokata i svog esnafskog udruženja ne bih mogao da izguram ovo na isti način“, dodao je on.

Podsetimo, Zlatanović je uhapšen dok je izvešavao na skupu protiv francusko-nemačkog plana. Na tom skupu je rekao:

 „Svima onima koji hoće da izdaju, to je sada aktuelno i danas, pa ko se prepozna - prepozna, a stići će ga to - ko potpiše, njega ubiše“.

Zlatanović je bio u pritvoru od 17. februara do 7. aprila, a Više javno tužilaštvo podiglo je optužni predlog kojim se za njega traži godinu dana zatvora

Iz Višeg javnog tužilaštva tada su naveli da postoji sumnja da je Zlatanović sa Damnjanom Kneževićem izvršio krivično delo zbog pozivanja građana "na nasilje i nerede u cilju svrgavanja predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sa te funkcije".

I Kneževiću je izrečena oslobađajuća presuda.

O svemu tome za sajt UNS-a govore projekt menadžerka UNS-a Vesna Masalović, glavna i odgovorna urednica sajta UNS-a Kristina Kovač Nastasić, direktor Albanskog centra za kvalitetno novinarstvo (ACQJ) Roden Hodža, novinarka Medija centra Čaglavica Katarina Marinković i projekt menadžerka Centra za razvoj omladinskog aktivizma (CROA) iz Sarajeva Alma Fejzić.

Video: UNS, AQCJ, CROA, Medija centar Čaglavica

Šta obuhvata program radionica?

Zajedno sa partnerskim organizacijama, UNS će organizovati radionice o odgovornom korišćenju veštačke inteligencije namenjene mladim novinarima, studentima novinarstva i učenicima završnih godina srednjih škola koji su zainteresovani za novinarstvo. Radionice će biti održane od januara do marta 2025. godine u Beogradu, Sarajevu, Čaglavici i Tirani.

Učesnici će saznati na koje sve načine veštačku inteligenciju mogu koristiti u svom novinarskom radu, a da to bude u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima. Saznaće i kako je veštačka inteligencija transformisala redakcije i novinarski sadržaj , kako se može koristiti u istraživačkom novinarstvu, ali i koje su negativne  posledice njenog korišćenja.

Istraživanje upotrebe veštačke inteligencije među mladim novinarima

Zajedno sa partnerskim organizacijama, UNS sprovodi i istraživanje o upotrebi veštačke inteligencije među mladima koji su zainteresovani za novinarstvo. Ovo istraživanje je utemeljeno na upitniku koji je namenjen mladim novinarima, studentima novinarstva i srenjoškolcima zainteresovanim za novinarstvo i pružiće nam detaljan uvid u njihova znanja i stavove u vezi s primenom AI alata u novinarstvu

Istraživanje će obuhvatiti različite aspekte, kao što su znanje o AI tehnologijama, njihova upotreba u novinarskom radu, kao i poznavanje etičkih i pravnih izazova koji se javljaju prilikom korišćenja veštačke inteligencije u medijima.

Dragiša Božić je rođen 6. decembra 1934, osnovnu četvororazrednu školu završio je za vreme okupacije i uz poljoprivredni kurs to je bilo celokupno njegovo formalno obrazovanje. Da čita i piše naučio je sa pet godina. Uz poljoprivredne poslove, bio je i bibliotekar volonter u seoskoj biblioteci u Moravcima, kada je počeo da piše uglavnom šale iz seoskog života, skečeve koji su izvođeni na seoskim priredbama.

Prvi novinarski tekst napisao je za list „Zadruga”, a krajem šezdesetih godina prošlog veka počeo je da sarađuje, kasnije i da bude scenarista čuvene emisije „Selo veselo” koju je emitovao Radio Beograd. Emisija je bila u vrhu slušanosti, dobila je vredno priznanje „Zlatni mikrofon”.

Posle Radio Beograda pisao je za reviju „Selo” („Zora”) koju je izdavala „Politika” i pravio reportaže o naprednim poljoprivrednicima, starim ratnicima-soluncima.

Prvi u bivšoj Jugoslaviji napravio je feljton o stradanju seljaka u vreme prinudnog otkupa i nasilne kolektivizacije od 1947. do 1953. godine. Sarađivao je i sa „Večernjim novostima”, „Politikom ekspres” i valjevskom revijom „Kolubara”.

Dragiša Božić je autor knjiga „Crveni jaram” (stradanje seljaka u vreme prinudnog otkupa), „Crveni metak” (stradanje nedužnih civila od strane komunista u vremenu od 1944. do 1957. godine) i „Preživeli govore” (maloletnici u kandžama UDB-e).

U Udruženju novinara Srbije bio je prvi predsednik Aktiva samostalnih novinara.

Devedesetih godina prošlog veka bio je i u političkim vodama, izvesno vreme i narodni poslanik na listi DEPOS-a.

Dragiša Božić je sahranjen u ponedeljak 25. novembra na seoskom groblju u Moravcima.  

Radni vek Cvijanović je započela u prištinskom Jedinstvu, odmah po završenom Filozofskom fakultetu u Prištini 1974. godine.

Svojim pisanjem svedočila je o najburnijim događajima na Kosovu i Metohiji. Bila je zamenik glavnog urednika Jedinstva i dobitnik brojnih novinarskih priznanja.

Radni vek nastavila je u Elektrokosmetu, a po proterivanju sa KiM sarađivala je sa listovima Privredni pregled i Glas javnosti.

Ukazom Predsedništva SFRJ 1984. godine odlikovana je medaljom zasluga za narod, a dobila je i Novinarsku nagradu Jedinstva.

Cvijanović je od 1987. godine bila predsednica Udruženja novinara Kosova i Metohije.

Od 2003. godine do odlaska u penziju radila je u glasilu Elektroprivrede Srbije.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.

Kako piše u obrazloženju ove Odluke, Izmene i dopune Statuta UNS-a bile su neophodne kako bi se dokument prilagodio vremenu i promenama koje su nastupile od 2015. godine, kada je Statut poslednji put menjan.

U poglavlju Statuta - Ciljevi uvršteno je zalaganje za bezbednost novinara, učestvovanje u pisanju zakona i podzakonskih akata iz oblasti novinarstva i medija, kao i učešće u radu Saveta za štampu.

Član Udruženja, predviđeno je izmenama i dopunama Statuta, kada istupa u svojstvu predstavnika UNS-a, treba da se drži načela Statuta kako bi se zaštitilo dostojanstvo i ugled organizacije.

U obrazloženju se, pored ostalog, navodi da u organe UNS-a ne mogu biti birani članovi koji pripadaju i drugim novinarskim udruženjima, a aktivno i pasivno biračko pravo član stiče nakon isteka godinu dana od prijema u članstvo.

Zbog operativnosti rada Uprave, smanjen je broj članova ovog organa sa 40 na 30.

Radi racionalnosti, smanjen je broj neophodnih potpisa koje kandidat za organe UNS-a, osim za predsednika, treba da prikupi - sa 10 na pet.

Broj neophodnih potpisa za kandidaturu za predsednika Udruženja smanjen je sa 50 na 30.

Predloženo je da Fond solidarnosti UNS-a nosi ime „Jovan i Žinet Pantelić“, u znak poštovanja bračnog para koji je zaveštao Udruženju imovinu u Vrnjačkoj Banji.

Predlog je da UNS-ova godišnja nagrada za fotografiju dobije ime poznatog preminulog fotografa Jaroslava Papa.

U spomen na doprinos kolege Milorada Doderovića razvoju novinarstva u lokalnoj zajednici, njegovim imenom, predloženo je, biće nazvana nagrada koju će UNS dodeljivati svake druge godine u Nišu.

Karadžić je istakao da nema ni reči o tome da je Bačić namerno prekinuo program. Dodao je da je sa tehničkim direktorom već dvaput produžavan ugovor, jer je trebalo da ode u penziju.

“Sa njim sam juče prekinuo saradnju, a na to mesto ću postaviti nekog drugog u nadi da se takve stvari više neće dogoditi”, rekao je on.

UNS je i Bačića pitao zbog čega je juče prekinut program, ali on nije želeo da govori o tome.

Novinarki Slađani Grnčarski nagrada je uručena u kategoriji onlajn medija, dok je Milošević laureatkinja nagrade za štampane medije.

Grnčarski je priznanje dobila za tekst „Zauvek deca“, objavljen na sajtu UNS-a. Žiri je odlučio da Grnčarski prvu nagradu za internet medije deli sa kolegom Aleksandrom Đokićem, koji je nagrađeni tekst „Sistem socijalne zaštite u Srbiji: Šta se dešava sa decom žrtava femicida“ objavio u nedeljniku „Vreme“.

U tekstu „Zauvek deca“, Slađane Grnčarski predstavljen je, između ostalog, problem oduzimanja poslovne sposobnosti osobama sa intelektualnim poteškoćama. Grnčarski je za sajt UNS-a navela da se nada da će nagrada omogućiti da ova tema odjekne u javnosti, i da problemi osoba sa intelektualnim poteškoćama, gotovo nevidljivih u domaćem zakonodavstvu, budu prepoznati.

„Naš posao je takav da se uvek borimo za nečija prava i da smo uvek na strani ugroženih. Dobra stvar kod ove nagrade je što će tekst, odnosno ova tema, još u većoj meri biti ispraćeni i doći do većeg broja ljudi“, rekla je ona.

Grnčarski je dodala da joj je drago što je UNS anagažovan oko ove teme i što omogućava da prava diskriminisanih grupa budu vidljiva u javnosti.

„Na ovaj način se i drugim kolegama šalje signal da o ovim temama treba da se govori, a ne da se o njima piše samo kada su u jeku skandali“, apostrofirala je ona.

Potpredsednica UNS-a Olivera Milošević je nagradu dobila za tekst „Vla­si ko­la­te­ral­na šte­ta u slu­ča­ju ubi­stva Dan­ke Ilić“,  objavljen u dnevnom listu „Politika“.

Milošević je rekla za sajt UNS-a da su tolerancija i ravnopravnost vrednosti na čijoj promociji novinari moraju raditi, ali da su se mnogi odlučili za kontraulogu oličenu u širenju stereotipa.

„Moja tema i jesu bili ti mediji, koji su danima širili stereotipe o Vlasima, nakon što se saznalo da su dvojica tada osumnjičenih, a sada već optuženih za ubistvo male Danke Ilić iz Bora, pripadnici vlaške nacionalne manjine. Čitav manjinski narod je razapinjan u medijima, a srozana je i njihova običajna tradicija“, dodala je ona.

Milošević je, kako kaže, kao članica Komisije za žalbe Saveta za štampu imala potrebu da ukaže na ovaj vid širenja predrasuda na osnovu etničke pripadnosti.

„Ova nagrada će nadam se biti satisfakcija za čitav vlaški narod u Srbiji“, rekla je Milošević i zahvalila se „Politici“, koja, kako je, dodala, i dalje visoko kotira ovakve teme i čini da budu prepoznate u društvu.

Drugu nagradu za štampane medije dobio je Stefan Slavković iz lista „Lice ulice“, dok treća nagrada za ovu kategoriju nije uručena.

Za internet medije drugu nagradu dobila je Dragana Prica sa portala 021.rs, a treću Ganja Nikolić iz Niških vesti.

Prvu nagradu u kategoriji za TV prilog ili reportažu dobila je Amela Bajrović iz Fri medija, drugu nagradu novinarka televizije N1 Tamara Stojanović, dok su treću nagradu dobile Jovana Uhrin sa televizije Una i Tanja Komarica sa TV Blic.

Žiri koji je odlučivao o nagradama činili su predstavnice Misije OEBS-a Ljiljana Berberina i Jelena Matić, prošlogodišnje laureatkinje Teodora Ćurčić i Jovana Tomić, Dejana Cvetković, Sanja Ljubisavljević Vekić i Danijela Šegan.

Nagrade su novinarkama i novinarima uručene na godišnjoj konferenciji Poverenice povodom Međunarodnog dana tolerancije, u hotelu Metropol.

Godišnja konferencija na kojoj su uručene nagrade dobitnicima, održana je pod sloganom „Svi treba da znaju šta ravnopravnost znači“. Konferencija je počela minutom ćutanja za 14 stadalih nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Pre dodele nagrade prisutnima su se obratili Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu, ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre, ambasador Ujedinjenog kraljevstva Edvard Ferguson i ministarka prosvete Republike Srbije Slavica Đukić Dejanović.

Bogdan Tirnanić rođen je 3. septembra 1935. godine u Velikoj Plani.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu, a magistrirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Novinarsku karijeru započeo je 1958. godine, saradnjom sa vojnim listom „Borac“ iz Sarajeva. Od 1965. godine Tirnanić je bio novinar u listu „Borba“. U listu "Ekspres politika" bio je saradnik u rubrici "Vojni pravnik vas savetuje".

Osim u štampanim, Tirnanić je važan trag ostavio i u elektronskim medijima, te je radio i na emisiji ,"5 minuta voljno'', emitovanoj na Radio Beogradu, kao i emisiji "Od jutra do povečerja'', emitovanoj na Televiziji Beograd. 

Tirnanić je od 1973. do 1975. godine bio i savetnik u Republičkom sekretarijatu za informacije SR Srbije.

Član UNS-a bio je od 1976. godine.

Izazove sa kojima se suočava današnje novinarstvo Špilman je studentima predstavio u tri čina – „Kriza“, „Šta može da pođe po zlu“ i „Postoji nada“.

Oglašavanje ne predstavlja budućnost novinarstva

Govoreći o krizama, u uvodnom delu predavanja, Špilman je ukazao da su ekonomske najveće ali ne i jedine nedaće koja pogađaju novinarstvo. Ipak, da bi mediji bili održivi, neophodno je u digitalnom dobu pronaći idealan biznis model. Za njega, kako je dodao, ne postoji recept, već svaka redakcija mora pronaći ono što joj finansijski najviše odgovara.

Neophodno je, kako je rekao, imati kombinovani biznis model, jer oslanjanje na oglašavanje ne predstavlja budućnost novinarstva.

Kombinovani model ima, dodaje Špilman, Njujork Tajms, najuspešniji medij kada je u pitanju strategija digitalizacije.

Iako je, kako je naveo, i sam u svojoj karijeri pravio kompromise dok je vodio redakciju Novih Ciriških novina, važno je, kako je naveo, podići zid, i to Kineski, između oglašavanja i novinarskog posla.

Medijske pustinje postoje svuda, Srbija nije izuzetak

Ukazujući na krize koje su pogodile novinarstvo, Špilman je govorio i o medijskim pustinjama, odnosno oblastima u kojima su građanima uskraćene informacije od nezavisnih lokalnih, regionalnih, medija. Iako Srbija nije obuhvaćena ovim istraživanjem, ona, kako je istakao Špilman, nije isključena iz pomenutog fenomena.

Osim nedostatka informacija, problem su i dezinformacije, a tome su umnogome doprinele i socijalne platforme. X i Tik Tok su od komunikacionih mreža postali platforme za razmenu informacija, za koje ne važi ista regulativa kao za medije. Kako su u takvom okruženju primarni klikovi, lajkovi i šerovi, zanimljivost kao kriterijum za selekciju informacija preteže nad relevantnošću.

Mnoge od informacija koje kruže društvenim mrežama zasnivaju se i na glasinama, a na taj način socijalne platforme postaju teren pogodan za širenje dezinformacija. Kao primer, Špilman je naveo dezinformaciju da migranti jedu mačke, koja je izazvala informacioni haos u Ohaju.

I u plitkim vodama je moguće potonuti

Kada se govori o stranputici kojom je u nekim aspektima krenulo novinarstvo, ne treba, kako je dodao Špilman, posmatrati samo egzogene faktore, već bi i novinari trebalo da analiziraju vlastito potonuće.

To je, naveo je Špilman, za njih teško, jer im, iako stalno kritikuju, samokritika nije svojstvena. Ne uviđajući greške u vlastitim profesionalnim krugovima, novinari, kako je dodao, često predstavljaju „kastu koja želi sebe da zaštiti“.

U javnom informisanju je, rekao je Špilman, postao uočljiv simbol krda, jer, ukoliko jedna osoba pronađe senzaciju, svi posegnu za njom. Novinari, kako je dodao, uvek moraju imati na umu da se ne mora svakoj gluposti poklanjati pažnja. Iako se, kako je rekao Špilman, izreka da je u plitkim vodama nemoguće potonuti iznova ponavlja, istina je da je u njima najlakše udaviti se.

Kao razloge zbog kojih je novinarstvo posrnulo, Špilman je naveo manje poverenje publike u medije i veće informisanje putem socijalnih platformi.

Na dan izbora u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) se, kako je naveo, oko 25 odsto birača manje informisalo preko tradicionalnih medija nego pre četiri godine.

„Svaki četvrti glasač se informisao preko tradicionalnih medija, dok su se ostali informisali preko društvenih mreža ili se nisu informisali uopšte“, rekao je.

„Da“ ili „ne“ za stav u izveštavanju?

Poverenje publike u medije, sudeći po onome što je Špilman govorio, po nečijim gledištima, umanjuje i unošenje novinarskog stava u izveštavanje.

On je stoga i analizirao da li novinari treba da inkorporiraju svoj stav u sadržaj koji kreiraju. Dok su mlađi novinari, kako je rekao, otvoreniji prema izveštavanju koje odstupa od objektivnog, postoje i mnogi koji zdušno brane viđenje da novinar treba biti glas stvarnosti, ali ne i njen komentator.

Špilman je rekao da novinar nakon događaja poput rata u Gazi ne može ostati nemi posmatrač, jer je novinar istovremeno i čovek. S druge strane, dodao je da trend unošenja stava u faktografiju može stvoriti ili produbiti polarizaciju u društvu.

Neki novinari i teoretičari novinarstva su, kako je dodao Špilman, viđenja da sam proces selekcije, klasifikovanja informacija i davanja prednosti nekim podacima predstavlja unošenje stava u izveštavanje.

Postoji nada

Profesionalnošću i bežanjem od mentaliteta krda, novinar, kako je rekao Špilman, može zaštititi kvalitet - koji je i garancija za poverenje publike.

Špilman je dodao da novinari, ukoliko iskoriste svoj potencijal, neće moći da budu zamenjeni veštačkom inteligencijom.

On je istakao da će alati koji rade uz pomoć veštačke inteligencije preuzeti obavljanje mehaničkih radnji, ali da nikad umesto čoveka neće moći da zaključuju, pronalaze zakonitosti, prolaze iznova kroz obimnu dokumentaciju. Ukratko, neće moći da budu istraživački novinari.

Iako veštačka inteligencija istovremeno predstavlja opasnost za širenje lažnih vesti, ona ujedno predstavlja šansu za kvalitetno novinarstvo, i to zbog vremena koje novinari dobijaju za temeljne analize.

Ko je Markus Špilman?

Markus Špilman je u dvadesetogodišnjoj novinarskoj karijeri bio dopisnik iz kriznih i ratnih područja. Predsedavao je etičkim odborom „Fondacije Saveta za štampu Švajcarske“ i Nadzornim odborom Internacionalnog medijskog institita (IPI) u Beču. Član je Federalne medijske komisije EMEK, nezavisnog stručnog tela za savetovanje švajcarske vlade i institucija, i predavač na Fakultetu St. Galen za medijski menadžment i novinarstvo.

Razgovor je moderirao direktor Fondacije Konrad Adenauer Kristof Plate.

Nagrade su dodeljene za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti, a među 50 laureta je i osmoro naših koleginica i kolega – novinara i medijskih radnika.

Nagrade iz oblasti novinarstva ove godine su dobili Anđelko Vasiljević, fotorepotrer „Politike“, Goran Jovanović, novinar i urednik u Kuriru, Milorad – Miša Ćirić, voditelj tv emisija i manifestacija u Srbiji i dijaspori, Mirjana Nikić, novinarka „Politike“, Nikola Božović, novinar i hroničar iz Zrenjanina, Rada Komazec, urednica i direktorka  Panorama „Jedinstvo“ iz Kosovske Mitrovice, Sandra Perović, urednica Zabavnog programa RTS-a, filmska kritičarka i autorka emisija o filmu i Željko Marković, novinar, publicista i književnik iz Novog Sada.