Poruku je, navodi Stojanović, dobila od osoba koje poznaje godinama i ističe da je zbog celokupne situacije u društvu, poruku shvatila vrlo ozbiljno.

„Ništa drugo ne znam. Zbog ove situacije sam je shvatila ozbiljnije. S obzirom na to šta se sve dešava, ne možemo da budemo ni moje kolege, ni ja mirni. Upravo sam zbog toga i izašla u javnost jer moram da budem odgovorna i prema kolegama, jer ne znamo šta može da se desi“, kaže ona.

Stojanović, koja je i članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara, napominje da ne zna šta može da bude razlog za takvo upozorenje, navodeći da redakcija radi i piše isto kao i ranije.

„Vrlo sam zabrinuta za bezbednost, jer ne znate da li neko može da nas sretne na ulici, udari ili da se nešto drugo desi. Zbog celokupne situacije sve je mnogo složenije. Kontekst određuje mnoge stvari. Ranije na pristiske nismo gledali kao sada jer je prosto bio drugačiji kontekst. Bili smo u situaciji da jasno kažemo 'ne, to nije tako', a sada više nismo u takvoj situaciji. Možete da kažete, ali koliko će vas ljudi čuti. To je suština, ako se uključi čitava mašinerija“, zaključuje u izjavi za UNS Stojanović.

UNS je naveo da na listi predloženih kandidata koje predlažu crkve i verske zajednice uslove ne ispunjavaju Sumeja Smailagić, dr Mevlud Dudić i Snežana Miljković

Sumeja Smailagić, kako je navela u svojoj biografiji, ima radno iskustvo od devet godina. Predloženi kandidati, kako je propisano Zakonom o javnom informisanju i medijima, mogu biti stručnjaci koji „imaju najmanje deset godina iskustva u poslovanju elektronskih medija, ili se bave medijskim tržištem i ostalim poslovima u oblasti elektronskih medija u stručnim domaćim i međunarodnim organizacijama, naročito: pravnici, politikolozi, komunikolozi, sociolozi“. Na ovo je UNS ukazivao i ranije u svojim primedbama.

Uslove iz člana 10 Zakona o elektronskim medijima ne ispunjavaju ni dr Mevlud Dudić i Snežana Miljković. Dr Mevlud Dudić, kako je naveo UNS, na Fakultetu za islamske studije (FIS) predaje predmete Da’va 1 i Da'va 2, koji nemaju medijski ili komunikološki već isključivo verski sadržaj.

Kada je reč o kandidatima koje predlažu nacionalni saveti nacionalnih manjina, UNS je istakao da uslove za kandidaturu ne ispunjavaju Ljumturije Ameti i Muhedin Fijuljanin.

Ljumturije Ameti, sudeći po komentarima UNS-a, ne odgovara opisu kandidata po obrazovanju i poslu koji je obavljala, imajući u vidu da je završila trogodišnju Visoku školu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.

Po dosadašnjem radnom iskustvu, ukazao je UNS, uslove ne ispunjava ni Muhedin Fijuljanin. UNS je dodao da u njegovoj biografiji nije navedeno da je odlukom Vlade Srbije od 1. oktobra 2020. godine imenovan za v.d. direktora Obrazovno-naučnog centra „Pešter”. Dodatna prepreka je, prema komentarima UNS-a, mera koju mu je 2014. godine izrekla Agencija za borbu protiv korupcije.

Na listi kandidata koje predlažu udruženja izdavača elektronskih medija u Republici Srbiji uslove ne ispunjava, kako je naveo UNS, ni Miloš Garić, imajući u vidu da nema 10 godina iskustva u elektronskim medijima.

Takođe, u biografiji koju je Garić dostavio prilikom prijave piše da je od 2010. do 2013. godine završio osnovne studije na Fakultetu za kulturu i medije na Megatrendu, iako te studije traju četiri godine. S druge strane, na zvaničnom sajtu Vlade Srbije prilikom njegovog imenovanja za državnog sekretara navedeno je da je završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, što je još jedna kontradiktornost.

Inače, kandidati za članove Saveta REM-a su dužni da ovlašćenom predlagaču dostave izjavu da ne postoje smetnje u vezi sa članom 15 stavom 1 ZEM-a, kojim je, između ostalog, propisano da osoba koja „obavlja javnu funkciju u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave“ ne može biti član Saveta REM-a.

UNS je u komentaru naveo da ostaje pri stavu da se nedostaci u ovoj izjavi ne mogu konvalidovati mišljenjem ministarstva o „dodatnoj izjavi“ koju bi kandidati trebalo da daju kada budu uvršteni na listu kandidata, a pre njihovog izbora.

„Obesmišljava se sam član 15. stav 2 i nejednako se postupa u odnosu na ostale kandidate. Odsustvo smetnji, čak i ako se ceni u trenutku izbora, ne abolira kandidata od činjenice da u trenutku davanja izjave nije naveo da smetnje postoje niti se obavezao da iste otkloni“, napisalo je ovo Udruženje Odboru za kulturu i informisanje.

Na taj način je, kako je dodao UNS, kandidat doveo u zabludu ovlašćene predlagače, ali i Odbor za kulturu i informisanje.

„Kandidat za člana Saveta REM-a ne može i ne sme davati izjavu sa neistinitom sadržinom, niti takva izjava može biti popravljena nekom naknadnom koju Zakon o elektronskim medijima ne prepoznaje i ne predviđa“, dodao je UNS.

Odbor još nije dostavio predloge udruženja čiji su ciljevi zaštita dece i Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Avramesku je bio dopisnik Televizije Novi Sad i Televizije Beograd. Osim na televiziji, svoj novinarski pečat ostavio je i u štampi, pišući za „Novosti“ i „Politiku“, ali i na radiju, sarađujući sa Radio Beogradom.

Kako piše RTV, Avramesku je bio prvi novinar koji u svet poslao slike rumunske revolucije 1989. godine, a obišao je gotovo sve kontinente u potrazi za dobrim pričama.

Nakon penzionisanja, pokrenuo je autorsku emisiju „Remusov pečat vremena“, emitovanu na TV Viktorija. U emisiju su bile uvrštavane priče o brojnim znamenitim ličnostima Vršca.

Avramesku je član UNS-a od 1975. godine.

Ispraćaj Remusa Avrameskua biće u utorak, 8. jula u 13 časova, u kapeli na Gradskom groblju u Vršcu.

Glavni urednik Telegraf.rs Igor Ćuzović svojom izjavom potvrdio je UNS-u da je sa nekim saradnicima ovog portala prekinuta saradnja.

„Telegraf.rs je smanjio broj spoljnih saradnika zbog ekonomske situacije na medijskom tržištu u Srbiji. Verujemo i nadamo se da ćemo imati prilike da u budućnosti obnovimo ovu saradnju, kada se situacija stabilizuje“, naveo je on.

Dopisnicima je, saznaje UNS, sredinom juna rečeno da će prestati potreba za njihovim radom. Honorari za jun, kako su UNS-u rekle kolege, trebalo bi da im budu isplaćeni 10. jula.

Novinar Bojan Cvejić, koji je inače sproveo monitoring Saveta za štampu o kršenju Kodeksa, rekao je da je svaka vrsta preporuka za etičko izveštavanje dobrodošla medijskoj zajednici, a posebno kada se radi o temama o kojima novinari nisu dobro informisani.

„Novinari za svaku temu moraju dobro da se pripreme i da je obrade u skladu sa najvišim profesionalnim i etičkim standardima“, zaključio je on.

Ipak, Cvejić je dodao da u jeku hiperprodukcije medijskog sadržaja novinari sve više prepisuju vesti i biraju sadržaj koji donosi klikove. Uz to, redakcije su, kako je dodao, desetkovane, te u njima ima sve manje novinara.

 „Nekada je novinar jednu priču mogao da radi tri dana, a sada oni moraju da ubace dvadeset vesti, da napišu pet priča na dan i da gledaju šta će doneti klikove, a šta će ispuniti neke ‘targete’ koji se od njih očekuju“, objasnio je on.

Govoreći o neadekvatnoj terminologiji, koja je, između ostalog, posledica ovakvog pristupa, novinarka i autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović je istakla da novinari često upotrebljavaju neadekvatnu terminologiju kada izveštavaju o osobama sa hendikepom poput reči “invalid“, “hendikepiran“.

Ona je rekla da u medijima ima puno problema kada se izveštava o osobama sa hendikepom, a kako je istakla, to se pre svega odnosi na to kako će novinar predstaviti sagovornika koji je osoba sa hendikepom.

„Da li je to fotografija invalidskih kolica ili belog štapa? To je sve fokusiranje na neke stvari koje su samo podrška osobama sa hendikepom u svakodnevnom funkcionisanju, a ne one same“, naglasila je Tomović.

Ona je naglasila da se nekad na televiziji novinar, ukoliko ima za sagovornika osobu sa hendikepom u pratnji personalnog asistenta, vrlo često obraća personalnom asistentu, umesto direktno sagovorniku.

Aleksandra Ničić ukazala je na to kako finansijski težak položaj medija utiče na kvalitet njihovog izveštavanja. Ukazala je na to da se Srbija nalazi na 125. mestu prema ekonomskom položaju novinara, a da to pokazuje Svetski indeks slobode medija, koji su objavili Reporteri bez granica uoči obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana slobode medija. Ipak, o ekonomskom položaju u lokalnim medijima ne mora da nam govori samo statistika, kaže Ničić, već i razgovor sa kolegama.

„S obzirom na to da je oglašavanje dominantan biznis model u mnogim medijima, težnja za što većim brojem klikova iznedrila je senzacionalistički pristup u izveštavanju, koji u kontekstu proizvodnje medijskog sadržaja o osobama sa hendikepom podrazumeva njihovu glorifikaciju i ili pak izveštavanje uz sažaljiv prizvuk“, rekla je novinarka Udruženja novinara Srbije (UNS) Aleksandra Ničić.

Rešenje za probleme prilikom izveštavanja o osobama sa hendikepom bi, kako je rekla, moglo biti "kvalitetno izveštavanje o ovoj temi kroz održive projektne ideje koje promovišu adekvatan način izveštavanja o osobama sa hendikepom“, rekla je Ničić. Kako je dodala, UNS je sa AIA sproveo projekat koji se odnosi na osobe sa nevidljivim hendikepom. Pored ovakvih projekata, Ničić je kao posebno važne istakla one kojima se osnažuju lokalni mediji poput projekta „Medijske oaze“.

„Projektni tim čine, između ostalog, zaposleni u UNS-u, profesori sa Filozofskog fakulteta u Nišu i docent sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Oni su već implementirali brojne projekte u vezi sa adekvatnim izveštavanjem o osobama sa hendikepom. Sigurna sam da će oni učesnicima obuka koje ovaj projekat obuhvata na najbolji način predstaviti dobre prakse izveštavanja u lokalnim medijima, ali i da će im kroz rad objasniti kako izgleda izveštavanje o osobama sa hendikepom koje je u skladu sa profesionalnim standardima“, objasnila je Ničić.

Novinarka iz Novog Bečeja Tijana Janković je istakla da i pored svih pritisaka i poteškoća sa kojima se kolege na lokalu suočavaju, motivacija da u skladu sa etičkim standardima izveštavaju o osoba sa hendikepom, proizilazi iz više slojeva, a osnov je osećaj odgovornosti i lične posvećenosti.

„Verujemo da su osobe u riziku od socijalne isključenosti najviše pogođene tišinom, a lokalni mediji to mogu da promene. Ako mi, kao lokalni, nezavisni mediji to ne uradimo i ne bavimo se tim temama, pitanje je ko će to uraditi“, rekla je ona.

Dodala je da osim profesionalne dužnosti, lokalne medije često  pokreće lični impuls, inat i osećaj za pravdu.

Izvršni direktor AIA Milan Janković naveo je da je važna edukacija mladih sa hendikepom kako da na najbolji mogući način prezentuju ono što žele da bude njihova priča u medijima.

„Verujemo da ćemo poboljšati celokupnu sliku o osobama sa hendikepom sa jedne strane, ali i da ćemo imati veći broj pozitivnih primera u medijima prilikom izveštavanja o osobama sa hendikepom“, istako je on.

Kako je rekao, profesionalno izveštavanje o osobama sa hendikepom ne zavisi samo od novinara, već i od urednika.

Janković je istako da je ovo treći projekat koji na ovu temu sprovodi AIA.

„Svakako da je naš cilj da imamo što više kompetetnih osoba sa hendikepom sa nastup u medijima, a taj način možemo da umanjimo pristup negativnih pojava i načina komunikacije, sa osobama sa hendikepom u medijima“, rekao je.

Posebno zabrinjava podatak da je UNS u celoj prošloj godini evidentirao približan broj slučajeva ugrožavanja novinara onom koji je zabeležen u prvih šest meseci ove godine.

Još jedan alarmantan podatak je da je u  prvoj polovini godine zabeležen ubedljivo najveći broj fizičkih napada na novinare u poslednjih pet godina. Tako je ove godine zabeleženo čak 20 fizičkih napada, što je za 17 više nego lane. Neki od ovih napada su se dogodili naočigled policije, koja nije reagovala, a sumnja se da su za neke od poslenjih napada na novinare bili odgovorni pripadnici policije.

Ovu godinu su obeležila su i otpuštanja novinarki i novinara koji su podržali studentske proteste ili su se usprotivili uređivačkoj politici medijskih kuća u kojima su radili.  Reč je o koleginicama i kolegama za koje poslovodstvo ocenjuje da nisu "na liniji", da nisu pod kontrolom i podobni.  Ove godine UNS je evidentirao 17 ovakvih slučajeva i jedan pokušaj cenzure, koji nije rezultirao raskidom ugovora o radu.

Dok prošle godine u bazi nije zabeleženo nijedno policijsko zadržavanje novinara, UNS je ove godine evidentirao pet takvih slučajeva.

U UNS-ovoj bazi evidentirano je i osam slučaja onemogućavanja rada više nego lane, kao i dva pritiska više nego prošle godine. Tako je zabeleženo šest pritisaka i 16 slučajeva ometanja u radu.

Evidentiran je i pokušaj prisluškivanja novinarke BIRN-a, kao i doxing-a, odnosno javnog deljenja ličnih podataka novinara RTS-a.

U UNS-ovoj bazi zabeležen je jednak broj uvreda (8) i napada na imovinu (3) onom koji je zabeležen prošle godine.

U poređenju sa prošlom godinom pad je zabeležen samo u oblasti diskriminacije medija i pretnjama, pa je ove godine zabeleženo pet slučajeva diskriminacije u odnosu na 15 prošlogodišnjih, kao i 17 pretnji u odnosu na 18 prošlogodišnjih.

Novinarke i novinari koji žele da dobiju PRESS prsluk treba da ponesu novinarsku legitimaciju UNS-a ili redakcijsku legitimaciju. Novinar/novinarka može preuzeti po jedan PRESS prsluk.

Uz to, članovi UNS-a moći će da predahnu, kao i da izmire članarinu i overe novinarsku legitimaciju.

Novinarima će biti dostupni advokati UNS-a i predstavnica UNS-a u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara.

Brojevi telefona UNS-ovih advokata i novinara koji će dežurati:

• Advokat Gordana Konstantinović – 0649410489
• Advokat Nenad Krajnović – 0638760082
• Predstavnica UNS-a u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara Dragana Bjelica – 062530337
• Član Uprave UNS-a Petar Živković – 0600722091
• Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović - 063315246
• Pres služba UNS-a - Jelena Marković - 0640623865 (Viber), Aleksandra Ničić – 062752460

UNS poziva građane, redare i policiju da vode računa o bezbednosti novinara i omoguće im da neometano obavljaju svoj posao.

Reklo bi se da u eri izumiranja štampanih medija pad tiraža ne predstavlja neku naročitu vest. Ipak, ovde se radi o specijalnom slučaju. Vašington post je u prošlom veku izborio oreol bastiona nezavisnog novinarstva obaranjem Niksonove administracije u „Aferi Votergejt“ (Watergate Scandal), i, nekoliko godina ranije, glavnom ulogom koju je, zajedno sa Njujork tajmsom (The New York Times), odigrao u slučaju poznatom kao „Pentagonski dokumenti“ (Pentagon Papers). Vašington post je na talasu tih uspeha postao poznat kao stub svetskog istraživačkog novinarstva, oličenje slobodnih medija i ideje o pravu javnosti da zna.

Oba događaja dobila su i filmske verzije: Afera Votergejt 1976. u filmu Alana Pakule „Svi predsednikovi ljudi“ (All the President’s Men) sa Robertom Redfordom i Dastinom Hofmanom (Dustin Hoffman) u glavnim ulogama, a Pentagonski dokumenti 2017. godine u filmu Stivena Spilberga (Steven Spielberg) „Doušnik“ (The Post) sa Meril Strip (Meryl Streep) i Tomom Henksom (Tom Hanks) u glavnim ulogama.

Novi vek je doneo nove trendove, pa je i Vašington post doživeo velike promene. Svakako najpoznatija je da je list 2013. godine postao vlasništvo Džefa Bezosa (Jeff Bezos), jednog od najbogatijih ljudi na svetu. Bezos je za tri godine transformisao tradicionalne novine u snažni digitalni medij i, prema mišljenju različitih posmatrača, u velikoj meri očuvao nezavisnost uređivačke politike, podržavajući istraživačko novinarstvo.

Ali, vlasnički interesi su nadjačali prošle godine u finišu kampanje za predsedničke izbore (11 dana pre izbora, u oktobru), Bezos je lično doneo odluku da Vašington post neće podržati nijednog kandidata za predsednika, čime je okončao 50 godina dugu tradiciju da uoči izbora list objavi kog kandidata redakcija preporučuje biračima. Redakcija je nameravala da preporuči Kamalu Haris (Harris), a Bezos je to sprečio. List je odmah izgubio oko 200 hiljada digitalnih pretplatnika, od oko 2,7 miliona, i deo uređivačke strukture.

Bezosovo uplitanje bilo je kulminacija tenzija koje su trajale dve-tri godine unazad. Prošlog juna, dugogodišnja urednica Sali Bazbi (Sally Buzbee) napustila je kompaniju zbog neslaganja sa direktorom oko uredničkih vrednosti i digitalne metrike o tome kakve sadržaje publika najviše konzumira.

Pad broja digitalnih pretplatnika i kupaca štampanog izdanja ukazuje na trenutni nedostatak jasnog uređivačkog pravca. Publika je talasom kritika zapljusnula stranice za mišljenja čitalaca, negodujući zbog izveštavanja u kome se prednost daje senzacionalističkom sadržaju, nauštrb suštinskih priča.

Pojedini medijski analitičari u SAD – Endi Mik (Andy Meek) iz Forbsa (Forbes), na primer – smatraju da je primarni razlog za gubitak publike to što je Vašington post u borbi za nove generacije konzumentata, izgubio auru vodećeg insajderskog medija u prestonici Amerike. Dobio je 1,9 miliona pratilaca na TikToku, ali nije više najobavešteniji medij na Kapitol hilu (Capitol Hill). Taj primat preuzimaju Politiko (Politico) i drugi.

Za to vreme Džef Bezos (61) je zakupio ovog vikenda „pola“ Venecije, za svoje prijatelje iz celog sveta sa kojima će tri dana proslavljati sopstveno venčanje. Procene su da će događaj koštati oko 50 miliona evra, a, prema jučerašnjem izveštaju Vašington posta, na venecijanski aerodrom će sleteti preko 100 privatnih džetova sa zvanicama. Neki Venecijanci su se pobunili jer će ovih dana morati da pitaju Bezosov tim čak i za dozvolu da se ukrcaju na vaporetto (javni prevoz na vodi u Veneciji).

„Kao članovi pravnog tima za predmet Džulijana Asanža pred Evropskim sudom za ljudska prava, želimo da izrazimo našu najdublju zahvalnost za vaš neprocenjiv doprinos tokom proteklih godina“, piše u imejlu koji je Asanžov pravni tim poslao UNS-u.

Podsetili su da je 24. juna, pre godinu dana, Asanž pušten iz posebno čuvanog zatvora Belmarš u Londonu kako bi potpisao sporazum o priznanju krivice sa američkim vlastima na Severnim Marijanskim Ostrvima.

Pravna bitka trajala je 14 godina, od kojih je pet Asanž proveo u zatvoru Belmarš.

Potpisivanjem ovog sporazuma, Asanž je priznao krivicu za neovlašćeno pribavljanje i objavljivanje poverljivih dokumenata, uračunato mu je vreme provedeno u zatvoru i pušten je na slobodu. Američki tužioci su prvobitno želeli da sude osnivaču Vikiliksa po 18 tačaka optužnice, uglavnom po Zakonu o špjunaži.

Od tada je Asanž, kako navodi njegov pravni tim, ponovo sa svojom porodicom, posvećen njihovoj dobrobiti i sopstvenom oporavku nakon godina progona i izolacije.

„Osećamo olakšanje što je okončana patnja gospodina Asanža i njegove porodice. Čvrsto verujemo da sloboda gospodina Asanža ne bi bila moguća bez podrške različitih sektora civilnog društva koja je obuhvatala različite aktivnosti - od javnih demonstracija do pregovora koji nisu bili javni, svakodnevnog i istrajnog aktivizma“, dodao je Asanžov tim u imejlu UNS-u.

Članovi Asanžovog pravnog tima apostrofirali su da su neizmerno zahvalni na zajedničkom trudu.

„Ovaj kolektivni napor pokazao je svetu da se stvari mogu promeniti kada se ljudi okupe oko zajedničkih vrednosti“, istakli su oni.

Asanžov pravni tim istakao je da posebno ceni što su predstavnici UNS-a prisustvovali vebinaru podrške, koji je održan u februaru 2024. godine.

„Nadamo se da će ova borba za slobodu izražavanja i pravo javnosti da bude informisana postati temelj za dalji napredak ljudskih prava gde god to bude moguće“, naveli su iz Asanžovog pravnog tima i ponudili podršku UNS-u.

Nakon komentara koji je Kulačin ostavio na društvenoj mreži IKS, sa ovog naloga usledila je pretnja upućena njegovoj ćerki, a u kojoj se preti seksualnim nasiljem.

„Zamoliću, naknadno, i tužilaštvo i policiju da stvarno učine dodatni napor i što pre pronađu ovog patriotu koji bi da siluje, jer se plašim da ću u suprotnom biti prinuđen da sam pronađem tog monstruma“, rekao je Kulačin.

Na pitanje UNS-a da li su u njegovom slučaju, s obzirom na to da je u poslednjih nekoliko meseci često dobijao pretnje i bio verbalno napadan, značajna reagovanja novinarskih i medijskih udruženja, Kulačin je rekao da „ako je nešto ovaj režim uspeo, to je upravo u tome da nikada UNS i NUNS nisu bili jedinstveniji u reagovanju na pretnje i napade na novinare“.

„Moram da se zahvalim i međunarodnim novinarskim udruženjima koja reaguju na sve ono što se dešava novinarima u Srbiji. Zahvaljujući nekima od njih Marko Vidojković je relociran iz Srbije, a meni je postavljen video nadzor u zgradi u kojoj živim, kao i alarmni sistem“.

Kako je rekao, toga ne bi bilo da novinarska udruženja u Srbiji nisu stala uz njih.

Kada su u pitanju prethodni slučajevi, Kulačin ističe da je zadovoljan kako je tužilaštvo u Šapcu radilo svoj posao, dok, kako kaže, sa radom tužilaštva u Beogradu nije zadovoljan.

„Moram da pohvalim tužilaštvo u Šapcu koje je insistiralo da idemo na suđenje sa čovekom koji mi je više puta, u prisustvu svedoka, jasno stavljao do znanja šta misli o meni tako što me je psovao, vređao, pljuvao i sve to na ulici u sred belog dana“, rekao je.

Podsetiću da sam dobio informaciju, naglasio je Kulačin, da su dva slučaja rešena, a sigurno više od 50 nije, uključujući napad na moju majku i pojavu plakata sa mojim podacima u centru Beograda.

„Pretnje su crvene linije koje mi novinari ne smemo da dozvolimo. Uvrede su podnošljive i sa njima umem, ne samo ja, nego i mnoge moje kolege, da živim. Pretnje i napad na porodicu niko nema pravo da prećuti“, istakao je Kulačin.

On je izjavio da, i pored učestalih pretnji i napada, nikada nije podlegao samocenzuri.

„Želim posebno da istaknem činjenicu da u gradu u kojem živim, lokalni mediji 'Glas Podrinja' u kojem sam radio i verovatno ostavio neki trag po prelasku sa televizije Šabac, od decembra 2020. godine ni jednom jedinom rečju, nikada, nije objavio ništa što mi se desilo“, izjavio je Kulačin.

Kada pita bivše kolege zašto je to tako, kaže on, odgovor je da „za njegove slučajeve nisu čuli“.

„Zamenske reči za autocenzuru su - nismo čuli. Plašim se da ćemo uskoro doći u situaciju da neko od nas ozbiljno strada, a da mnoge 'kolege' tu vest neće objaviti, jer - nisu čuli“, naglasio je Kulačin.

Dodao je da je njegovoj porodici najteže zbog pretnji i pritisaka koji su sve učestaliji.

„Moja supruga nije dužna da trpi sve ovo i često mi kaže kako joj nedostaje miran i dosadan život. O deci da i ne govorim. Moja majka i dalje slabo zna šta ja radim i čime se bavim. Jednostavno je to ne zanima. Stara je i želi da ostatak života provede bez ikakvih tenzija. A, onda joj u sred neke turske serije iskoči slika sina kojeg ljudi sa Pinka označe kao domaćeg izdajnika, stranog plaćenika, ustašu, nekoga ko hoće da ubije predsednika i njegovog sina“, objašnjava Kulačin.

Kako je rekao, i njemu je, kao Marku Vidojkoviću, nuđena relokacija, ali zbog dece i porodične situacije nije mogao da je prihvati.

Trudim se, kaže Kulačin, da sve to ne utiče na moju svakodnevicu, ali iskreno – teško je.

„Kada god mogu, gledam da budem u nekom društvu, da ne šetam sam.  Taman kada se malo opustim, krene novi talas pretnji ili napada, pa se onda ceo košmar vrati poput bumeranga“, kaže Kulačin.

Dodao je da često u pogledima ljudi na ulici oseti mržnju i prezir i da mu je, kako kaže, to neshvatljivo.

„Zašto bih ja nekoga mrzeo ako se ne slaže sa mojim mišljenjem ili sa onim što neko drugi radi“, kaže on.

Novinarstvo je, naglašava, profesija kojom ne može da se bavi neko ko to ne voli.

„Moraš da voliš da budeš novinar da bi radio ovaj posao. Nije novinarstvo imati emisiju na televiziji. Mora da se krene od pijačnog barometra, pa onda stepenik po stepenik. I taj pijačni barometar moraš da voliš da napišeš ili da ga predstaviš narodu“, rekao je Kulačin.

Dodao je da novinarski posao mnogo uzima, ali i ’daje privilegije koje vremenom ljudima verovatno liče na lovačke priče, ali priče ispisane istinskim perom zaluđenika u svoju profesiju’.

„Ja novinarstvo obožavam od trenutka kada sam napisao prvi tekst u životu, snimio prvi radijski snimak na onom teškom Uheru kod zubara Žike, i uradio prvi intervju sa islandskim velemajstorom Janom Arnasonom za školski list Jasmin iz Bora. Taj ljubavni plam se nikada nije ugasio. To je večna ljubav, doživotna veza“, zaključio je Kulačin.

Glavni poverenik sindikata “Nezavisnost” u RTV-u Darko Šper za sajt UNS-a kaže da je u razgovoru sa nekoliko urednika ove medijske kuće saznao da su dobili usmeno obaveštenje o predstojećem raskidu ugovora sa 100 honorarnih saradnika i još nekoliko zaposlenih na određeno vreme, ukoliko za to bude potrebe.

“Nikakav papir nije dostavljen bilo kome, ali je generalni direktor RTV-a na programskom kolegijumu koji je organizovan pre tri nedelje ovo saopštio svim glavnim i odgovornim urednicima. Oni su bili zatečeni, znajući da će morati da prave spiskove kolega sa kojima će raskinuti saradnju. Mnogi sa kojima sam razgovarao rekli su da to neće raditi po cenu otkaza, jer su svesni da bi time ugrozili program”, rekao je on.

Generalni direktor RTV-a Goran Karadžić za UNS pak kaže da „to apsolutno nije tačno i da su to proizvoljne informacije koje ne odgovaraju istini“.

Dodao je da nikada nije licitirao brojevima već da je samo rekao da je potrebno da se “racionalizuje poslovanje u velikoj firmi, kakav je RTV”, odnosno da je neophodno proceniti “da li je toliki broj izvršilaca neophodan ili je moguće bolje organizovati posao”.

“Moramo da smanjimo veliki broj ljudi i da postanemo racionalniji, a da li će to biti pet, 55 ili 155 ljudi manje, procenićemo analizom poslovanja. Ni u kom slučaju nećemo ovako odokativno bacati brojeve. Kao direktor sam tražio procene svakog sektora u kući u vezi sa tim kako možemo da racionalizujemo poslovanje”, rekao je on.

Kao smisao ove odluke Karadžić navodi “podsticanje stalno zaposlenih da konačno počnu da rade svoj posao”.

“Honorarci su, kažu, najvredniji i najviše se trude, ali šta onda rade stalno zaposleni?”, rekao je Karadžić.

Na pitanje UNS-a, zbog čega se saradnja raskida sa najvrednijima, Karadžić je rekao da “stalno zaposleni treba da budu vredniji, a ne da se oslanjaju na kolege koji su tu privremeno”.

Dodao je da „honorarni ugovori postoje da bi se sklapali i raskidali, i da ne garantuju saradnicima da će negde ostati 40 godina.

„To su privremeno-povremeni poslovi, sama reč kaže“, kaže on.

Dok Darko Šper navodi da su neki honorarni saradnici u RTV-u „privremeno“ više od 10 godina, Karadžić kaže da nema više takvih slučajeva.

“Možda su tu ljudi koji su honorarni saradnici nekoliko godina, ali su oni koji su tu više od 10 godina u međuvremenu primljeni za stalno”, naveo je Karadžić.

Šper: Novi Zakon o javnim medijskim servisima je razlog racionalizacije poslovanja

Kao razlog prekida saradnje sa honorarnim saradnicima, Šper navodi izmene Zakona o javnim medijskim servisima.

Po novom Zakonu, od 1. januara, javni servisi ostaju bez budžetskog finansiranja. To finansiranje, kako je naveo Šper, na godišnjem nivou iznosi 900 miliona dinara, odnosno 75 miliona mesečno.

“Sa pretplatom od 349 dinara mi ne možemo da funkcionišemo. Bez minimalne pretplate od 500 dinara, jednostavno, ne možemo da radimo, za razliku od RTS-a, koji ima stabilnije finansiranje”.

Karadžić, s druge strane, kaže da ova „racionalizacija poslovanja“ nema veze sa novim Zakonom, već isključivo „sa potrebom da kuća bude bolje organizovana i efikasna“.

Zašto socijalni program nije dao očekivane rezultate?

Zbog potrebe za racionalizacijom, Radio-televiziju Vojvodine (RTV) su u decembru prošle godine napustila 102 novinara, urednika i medijska radnika koji su prihvatili socijalni program.

Socijalni program je, prema tadašnjem pisanju UNS-a, realizovan u saradnji sa Ministarstvom finansija, koje je za to obezbedilo 350 miliona dinara. 

Tehnološki napredak i nova zgrada RTV-a, kako je tada rekao Karadžić, zahtevaju  nove standarde kada je u pitanju broj zaposlenih i najracionalnije postupanje po pitanju kadrovskih promena.

Sada kaže da je socijalni program dao rezultate, ali da su onda različiti sektori uradili nove prijeme na ta radna mesta.

“Tada smo došli u situaciju da imamo isti broj ljudi kao pre toga, što nije realno i moguće“, naveo je on.

Zašto manje zaposlenih znači i pad kvaliteta programa?

Trenutno je u RTV-u, kako kaže Darko Šper, 950 zaposlenih na neodređeno vreme, koji ne mogu biti opušteni bez saradnje sa sindikatima, ali i blizu 150 zaposlenih na određeno vreme i najmanje 100 honoraraca.

„Dakle, 250 ugroženih, odnosno onih sa kojima može biti prekinuta saradnja. Ako direktor krene u rezove, može lako da eliminiše tih 150 do 200 ljudi, da bi imao rentabilno poslovanje. Ipak, postavlja se pitanje - čemu postojanje pokrajinskog javnog servisa bez tih ljudi? Šta ćemo plasirati u etar i za čiji novac?“, dodao je on.

Šper je naveo da odlaskom ljudi, a posebno onih iz manjinskih redakcija, „puca“ dotadašnja programska šema.

Inače, drugi program televizije ima redakcije na mađarskom, rumunskom, slovačkom, rusinskom, romskom i hrvatskom jeziku. U tim redakcijama, kako je naveo Šper, radi po oko 10 ljudi, pa odlazak svakog od njih može imati posledice na kvalitet programa.

Šper: Pre tri nedelje održan prvi kolegijum nakon pada nadstrešnice

Indikativno je, dodaje Darko Šper, da je ovo prvi kolegijum održan nakon 1. novembra.

“Program je od novembra u vrlo problematičnom stanju. Ovaj kolegijum je, očigledno, organizovan upravo zbog ove situacije”, dodao je on.

O ovom kolegijumu do sindikata “Nezavisnost”, navodi Šper, iz rukovodstva RTV-a nije stigla nijedna zvanična informacija. Generalni direktor, kako je dodao Šper, nije imao obavezu da ih obavesti o tome.

Ipak, naveo je da bi bilo pristojno da to uradi jer u redakciji može doći do ozbiljnih promena. Zabrinuti zbog položaja ljudi u RTV-u, iz sindikata “Nezavisnost” su, kako je dodao Šper, kontaktirali Međunarodnu (IFJ) i Evropsku federaciju novinara (EFJ). O ovoj najavi prekida saradnje Evropsku federaciju novinara obavestio je i UNS.

Autorka je urednica dokumentarnog TV serijala „Zelena patrola na delu“ koji se emituje od 2010. godine u produkciji Vojvođanske zelene inicijative, a koji je  tokom godina nagrađivan više puta. Helać je sredinom juna dobila nagradu za novinarsku hrabrost „Milan Pantić“, koju dodeljuju „Večernje novosti“.

- Novinarski tim Zelene patrole se od samog početka profilisao kao aktivistički mobilni novinarski tim. To je podrazumevalo da izveštavamo o temama koje zahtevaju odgovornost i hrabrost. Uspeli smo u tome da nas građani prepoznaju kao hrabre, odnosno kao one koji bez ustručavanja izveštavaju o temama kojih se klone mejnstrim mediji, što potvrđuje i nagrada „Milan Pantić“, kaže Helać u razgovoru za sajt UNS-a.

U „Zelenoj patroli“, kaže ona, smatraju da je neophodno sačuvati zdravu životnu sredinu i zdravlje ljudi u Srbiji da bi, kako navodi, Srbija bila konkurentna kad je u pitanju ekonomski napredak.

- Bolesni ljudi u zagađenom životnom okruženju ne mogu doneti prosperitet ni sebi, ni državi. A priznanja su kao saobraćajni znakovi - pokazuju nam da smo na pravom putu i da nismo sami, uviđa Helać.

Na pauzi zbog nedostatka finansija

Novinarski tim „Zelene patrole“ čine tri osobe - autorka i urednica Ruža Helać, novinarka i montažerka Milica Alavanja i snimatelj Aleksa Šainović.

Nakon više od 180 snimljenih emisija, ove godine ostali su bez finansija.

- Od januara 2025. godine smo na pauzi, dok se ne steknu okolnosti da obezbedimo finansijska sredstva. Imamo tim koji projekat uspešno realizuje godinama, imamo neophodnu opremu i logistiku, samo nam nedostaju finansijska sredstva za tri novinara i troškove za putovanja na terenska snimanja. To je minimalno.

Najveći izazov „Zelene patrole“ tokom 15 godina postojanja serijala, ističe Helać, upravo je finansiranje.

- Bavimo se temama koje udaraju na interese kompanija koje štede na zaštiti životne sredine i ne odgovara im da u javnosti bude prikazan njihov neodgovorni odnos prema životnoj sredini, kvalitetu života  i zdravlju građana. Zbog toga nemamo sponzore, kaže Helać.

Kad ukazujemo na zagađenje, navodi ona, uvek se dokaže da je u pozadini korupcija.

- Institucije daju dozvole za rad kompanijama koje ne ispunjavaju uslove, inspektori kad izađu na teren žmure na oba oka. Institucijama ne odgovara da „Zelena patrola“ snima i dokumentuje zagađenje i korupciju. Dakle, oni koji imaju finansijsku moć ne da nisu zainteresovani da nas podrže, već su zainteresovani da nas spreče da radimo. To je izazov koji smo, manje ili više uspešno, uspevali da savladamo do početka 2025. godine, rekla je Helać za UNS. 

U istraživačkom novinarstvu novinari rade posao i policije i tužilaštva

Uloga istraživačkog novinarstva u društvu danas je dragocena, naglašava Helać, posebno kada je reč o ekološkim temama, gde novinari rade posao policije i tužilaštva.

- Novinari prikupljaju dokaze o kriminalu koji je uzrok ekološkog sunovrata, socijalne bede i ekonomske neizvesnosti u Srbiji. Problem je što ta istraživanja i prikupljenu dokumentaciju o kršenju zakona ne koriste tužilaštva. Mnogi na ta istraživanja gledaju kao na uzaludan trud, međutim važno je da postoji dokumentacija na osnovu koje će se, kad bude više vladavine prava u Srbiji, ipak pozvati na odgovornost oni koji su pred očima građana i javnosti kršili zakone i standarde. 

Najveći problem sa kojima se suočavaju novinari u Srbiji koji žele da se bave istraživačkim i društveno angažovanim temama je, kaže Ruža Helać, što se po Zakonu o pristupu informacija od javnog značaja ne može dobiti ni jedna značajna i relevantna informacija.

- Problem je taj što su kriminal i korupcija vidljivi, očigledni i ogromni, ali ne možeš dobiti „papir“ kao dokaz za to. Veliki problem je ucenjivanje i zastrašivanje ljudi koji imaju pristup informacijama koje mogu da dokumentuju korupciju. Osveta koju vlast sprovodi nad 'zviždačima' sprečava potencijalne izvore da obelodane i dokumentuju kriminal. Tako da najveće očigledne korupcije ostaju nedokumentovane i postaju društveno prihvatljive.

Helać veruje da građani sve bolje prepoznaju značaj istraživačkog novinarstva u rešavanju konkretnih problema.

- Vlast se opasno zaigrala računajući da su građani glupi i neobrazovani. Snimajući serijal osvedočili smo da građani prikupljaju dokaze i dokumentaciju o kriminalu. U našim emisijama možete videti da građani bez obzira na obrazovanje i zanimanje znaju zakone, standarde, zdravstvene aspekte zagađenja, političku pozadinu ili kriminalni aspekt tzv. investicija.

Emisija postiže svoj cilj – ljudi se bore za zaštitu životne sredine 

Kao cilj emisije od njenog nastanka Helać navodi podizanje ekološke i građanske svesti o odgovornosti za stanje životne sredine i demokratije u lokalnim zajednicama. Smatra, kaže, da su cilj, bar delimično, ispunili.

- Svedoci smo da nema mesta u Srbiji gde se građani ne bune protiv uništavanja životne sredine. Posle emisija koje smo snimali građani su postajali ekološki aktivisti zahvaljujući našoj medijskoj podršci. U našim emisija se obični ljudi bore za zaštitu životne sredine i mi dajemo legitimitet njihovoj borbi. Veliki broj problema je rešen ili je počelo njegovo rešavanje posle emitovanja emisija, kaže ona.

Podrška medija aktivizmu građana je neophodna i dragocena za istrajavanje u borbi za vladavinu prava i poštovanje zakona, ističe Helać.

- Samo će tako doći do stvaranja društveno poželjnog okruženja u kome ćemo dostojanstveno da živimo.

Do pokretanja projekta "Zelena patrola na delu" ekologija je bila stvar stručnjaka i ekskluzive, objašnjava ona.

- Ekologija se doživljavala kao nešto nedokučivo što je monopol visokih intelektualnih sfera i daleko od svakodnevice građana. Mi smo uspeli da pokažemo da je sve povezano sa svim. Dali smo legitimitet borbi običnih ljudi za zaštitu prirode, kvalitet života građana, zdravlje ljudi, vladavinu prava.

Bez obzira na brojne izazove, po rečima Ruže Helać, novinarstvo i dalje ima snagu da pokrene promene u zajednici.

- Posle snimanja i emitovanja emisija iz serijala "Zelena patrola na delu" mnogi problemi su rešeni ili je počelo njihovo rešavanje. Skoro da nema mesta u Srbiji gde se ne protestuje protiv zagađenja, protiv seče drveća, protiv nezakonitih građevinskih radova. I to su „obični“, samoorganizovani građani. Negde uspevaju da se izbore, negde od njih bude brža brutalna državna sila.

Pretnje i pritisci nisu izostali, ali, kaže, tim nije želeo da ih stavlja u prvi plan.

- Bilo je pretnji i pritisaka, posredno i neposredno, ali nismo izlazili u javnost sa ovim informacijama kako ne bismo obeshrabrili ljude da prijavljuju probleme i da se plaše da daju izjave. Međutim, u javnost je izašao napad na novinarski tim „Zelene patrole“ prilikom snimanja emisije o nezakonitoj eksploataciji peska i šljunka iz Dunava u Futogu kada nam je oduzet dron, navodi Helać.

-Tužilac iz Novog Sada je, po službenoj dužnosti, pokrenuo sudski postupak protiv odgovornih. Napad se desio u aprilu 2021. godine, a do sada još nije održan glavni pretres koji je, posle bezbroj odgađanja, zakazan za 24. jun ove godine. U međuvremenu ova firma dobija poslove na tenderima Grada Novog Sada. Sva je prilika da se ovaj sudski proces vodi tako da zastari, priča Helać.

Pretnji i pritisaka je sve više, kaže, ali se i novinari više ne plaše da izveštavaju o korupciji u oblasti zaštite životne sredine.

- U emisijama serijala mi smo dokumentovali da iza ekoloških problema stoji korupcija i za posledicu ima uništavanje životne sredine i zdravlja ljudi. Sada smo, kao društvo, došli u fazu kada su novinari jedni drugima podrška na način da preuzimaju ekološke teme i drže ih u javnosti. To omogućava istrajavanje na rešavanju problema, zaključila je ona.

Iako je Zelena patrola skrenula pažnju na brojne ekološke problema, neke od njih i prva iznela u javnost, poput projekta Jadar i prekomerne eksploatacije šuma na Fruškoj Gori, neke važne priče još uvek čekaju da budu ispričane. Jedna od njih je i zagađenje u Boru i Majdanpeku.

- Ova tema, osim zagađenja životne sredine, nosi sa sobom i tragične lične priče stanovnika kojima je rudnik došao do kućnog praga. Svaki četvrti stanovnik boluje od neke vrste kancera. Nadamo se da ćemo biti u prilici da snimimo emisiju na ovu temu, rekla je Ruža Helać. 

U medijima sa nacionalnom frekvencijom, kaže, nema dovoljno prostora za teme od javnog interesa, poput zagađenja, zloupotreba u institucijama ili ekoloških problema.

- Korišćenjem društvenih mreža delimično se prevazilazi ovaj problem. Značaj klasičnih medija se smanjuje, jer dovoljno je da izađete iz kuće, snimite telefonom probleme na koje nailazite i to objavite na društvenim mrežama. Problem više nije nedostatak informacija već korumpirani tužioci i sudije. Informacija je „siroče“ u javnom prostoru.

Najsnažniji utisak, tokom više od decenije rada na serijalu, na Helać ostavila je priča iz Zajače.

- Zajača je malo naselje u blizini Loznice. Koncern "Farmakom MB" (Rudnici i topionica Zajača) je proizvodila olovo iz potrošenih akumulatora koje su dovozili iz regiona i sveta. Tehnološki proces je veoma zagađujući i opasan za zdravlje građana i životnu sredinu. Ovo zagađenje naročito pogađa decu. Kad olovo uđe u organizam to je nepovratni proces i zauvek ostaje u organizmu. Zemljište je zagađeno 20 kilometara oko livnice i poljoprivredni proizvodi ne bi smeli da se koriste u ishrani ljudi i životinja, objašnjava.

Stanovnike, kako kaže, niko nije informisao kako da se zaštite i šta im je činiti u takvim okolnostima.

-Kad su zaposleni počeli da se razboljevaju i da se rađaju deca sa velikom količinom olova u krvi kompanija je koristila svoj uticaj da ih zamajava i dovodi u zabludu. Kada je problem eskalirao i kada su stanovnici počeli da traže pomoć, da bi se smirile strasti kompanija je okrečila školu i posadila cveće u dvorištu. Vrhunac licemerja je bio kad su izgradili stadion pored škole za decu koja se jedva kreću i hodaju kao zombiji, priča Helać.

Na sve to, kaže, Ministarstvo zaštite životne sredine kompaniji je dodelilo priznanje za odgovoran odnos prema životnoj sredini, a menadžment kompanije potrudio se da marketinški umanji problem tako što je sponzorisao sportske klubove i udruženja.

-Dok smo snimali emisiju obezbeđenje kompanije je pretilo. Nekoliko godina kasnije ponovo smo posetili Zajaču: kompanija nije radila (ogromni dugovi prema bankama), zagađenje je ostalo u zemljištu i vodotokovima, bivši radnici kao i članovi njihovih porodica bili su bolesni, a neka deca su otišla na lečenje u Nemačku, zaključuje ona.

Za Ružu Helać, pravo novinarstvo podrazumeva otkrivanje novih ili skrivenih činjenica, a taj proces vidi kao dugu i neizvesnu šahovsku partiju.

- Kao studentkinja bavila sam se šahom i to je obeležilo moj pristup životu: jedan potez život jedan potez ja. Međutim, u šahu ste vi ravnopravni sa protivnikom na početku partije. U novinarskoj partiji na vašoj strani su hrabrost, odlučnost, znanje, moralni kredibilitet  a na protivnikovoj strani: finansijska moć i sredstva sile i prinude, objašnjava ona.

Sigurnost je, smatra, precenjena vrednost u koju se previše veruje.

- Prednost dajem hrabrim odgovorima na izazove koje nam život postavlja. Najveća istina je da sigurnost ubija - i ljude, i strast, i životnu radost. Pravde i sigurnosti nikada nije bilo i neće je biti. To ne umanjuje lepotu života. Imamo samo jedan izbor: da li ćemo biti na strani pravde ili nepravde, zaključuje Helać.

Rođen je 8. 11. 1935. godine u Vrbici kod Nikšića. Studirao je engleski jezik. 

Novinarstvom je počeo da se bavi 1959. godine. Radio je sportskoj rubrici "Oslobođenja", na Radiju Sarajevo kao urednik reportaže, ali i kao dopisnik "Vjesnika".

Član Udruženja novinara Srbije (UNS) bio je od 1990. godine. 

Kako je saopštio Šahovski savez Srbije, Bjeličin dugogodišnji rad u šahu i način njegovog delovanja učinio je to da dugo godina bude jedno od najpoznatijih i najčešće pominjanih imena u jugoslovenskom i srpskom šahu.

„Bjelica je posebno postao poznat putujući po najpoznatijim svetskim šahovskim turnirima sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada je uradio intervjue sa gotovo svim najpoznatijim ličnostima iz sveta šaha tog vremena“, naveo je Šahovski savez.

Za javnost su, istakli su u Savezu, posebno intrigantni ostali njegovi odnosi sa Bobijem Fišerom, iz kojih je nastala poznata knjiga „Moj prijatelj Bobi Fišer“.

„Veliku ulogu Dimitrije Bjelica odigrao je u osnivanju i održavanju tada čuvenih super-turnira u Bugojnu, na kojima su učestvovali mnogi poznati svetski, ali i najbolji jugoslovenski šahisti toga doba“, naveo je Šahovski savez.

U saradnji sa svojim višedecenijskim prijateljem, proslavljenim šampionom Anatolijem Karpovom, napisali su iz Saveza, objavio je niz knjiga, ali i organizovao seriju Dečjih olimpijada.

„Sarađivao je i objavljivao tekstove u mnogim novinama i časopisima, a te tekstove kasnije su preuzimali najpoznatiji šahovski glasnici i portali širom sveta. Iza Dimitrija Bjelica ostalo je preko 80 knjiga objavljenih u 180 izdanja“, kažu u Šahovskom savezu.

Šefica obrazovnog centra UNS-a Dragana Bjelica rekla je na početku skupa da smo “danas ovde da solidarno ustanemo protiv progona novinara u Srbiji”.

“Znam da nisu svi koji su doživeli pritiske, progone i pretnje ovde sa nama, neki od njih ne žele javno da govore, neki su sa poslodavcem sklopili sporazum, pa ni pojedine kolege iz RTS-a nisu tu, koje bi možda javnost očekivala da čuje”, rekla je Bjelica.

Novinarka Vojislava Crnjanski Spasojević koja je u januaru ove godine otpuštena iz “Večernjih novosti” kao tehnološki višak istakla je da broj kolega koji je danas došao na skup pokazuje koliko je ova tema važna.

Ona je podsetila da je otkaz dobila nakon što je protestovala što su na sajtu ovog lista objavljeni lični podaci studenata.

“Na sajtu Novosti objavljeni su lični podaci što je flagrantno kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije, kao i zakona. To je protiv svega onoga protiv čega sam se borila ranijih godina. Bila sam frapirana da medij za koji radim prekrši zakon za koji smo se mi lično borili”, rekla je Crnjanski Spasojević.  

Kako su, kazala je ona, ovde danas otpuštene novinarke, postavlja se pitanje da li su novinarke najslabija ili možda najhrabrija karika.

Doskorašnja urednica Hronike u listu “Politika” Dorotea Čarnić bila je sprečena da prisustvuje skupu, pa je u poruci koju je uputila navela da je cilj ove borbe i ovog skupa da se ukaže da se vlast sve učestalije obračunava sa novinarkama.

“Nadam se da će se probuditi svest o tome koliko je novinarstvo u krizi i koliko je rad medija važan. Ne dozvolimo da još neka koleginica ili kolega ostanu bez primanja”, rekla je Čarnić.

Marija Šehić koja je vodila Jutarnji program na Euronews-u objasnila je da je rukovodstvo Euronews-a njen otkaz obrazložilo navodnim kršenjem ugovora o radu, nepoštovanjem radne discipline, neprofesionalizmom, neispunjavanjem radnih obaveza i kršenjem novinarske etike. 

Tačka kulminacije je, kako je navela, bilo saopštenje Euronews-a, u kome su na, najblaže rečeno, sporan način kvalifikovani građani i studenti koji su učestvovali u blokadi RTS-a i u kome su pozvani nadležni organi da reaguju protiv njih.

“Sa ovim saopštenjem nije bila saglasna većina kolega. Ne govorim samo o novinarima, već i o snimateljima, montažerima, organizatorima... Onog dana kada je to saopštenje objavljeno, poslala sam mejl redakciji i pitala: ‘Ko je napisao ovo saopštenje? Zašto nije potpisano, odnosno, zbog čega je napisano u ime cele redakcije?”, dodala je ona. 

Ovo pitanje je, kako je rekla Šehić, pratio poziv regionalne direktorke.

“Pitala me je zašto nisam prvo nju pozvala ako mi nešto nije jasno. Ja sam odgovorila: ‘Iz istog razloga zašto ti nisi pozvala mene kad si potpisala u ime cele redakcije i objavila to saopštenje. Zašto niste pitali da li se slažemo?’. Rekla sam da ću, ako se to saopštenje ne povuče, tog dana na svojim društvenim mrežama ograditi od njega. Tada sam dobila jasnu poruku: ‘Ako se ti ogradiš od kuće, i kuća će se ograditi od tebe.’ I znala sam šta to znači”, navela je Šehić.

Šehić je rekla da je iznova slušala reči: “Budi pametna”. Kako je istakla, ona smatra da argument: “Pazite, znate za koga radite”, ne sme da igra ulogu u  novinarskom poslu.

“Nemamo pravo. Mi radimo za publiku, čitaoca, slušaoca i gledaoca. Naš kontrolor je javnost”, rekla je.

Tara Đukić, bivša urednica veb izdanja u magazinu “Elle” u video poruci rekla je da joj je rad u modnom magazinu bio san iz detinjstva, ali da se, svesna toga da društveno-politička dešavanja prodiru sve pore svakodnevice, zalagala za to da se Elle magazin bavi i aktivističkim temama. U sklopu prednovogodišnjeg specijala je, u dogovoru sa redakcijom, objavila tekst o studentima.

Tekst je bio objavljen u jednostavnom stilu i odražavao je glas studenata i to kako vide svoju budućnost. Ipak, situacija je postala dramatična 5. januara, kada je ju je, kako je rekla, pozvala urednica i tražila da se tekst ukloni, što je odbila da uradi.

“Kada me je zvala bila sam na odmoru, a kada sam se vratila  9. januara, bilo mi je bilo jasno da je sve odlučeno. Videla sam da je tekst uklonjen. Nakon toga mi je uručen otkaz”, kazala je.

Kuriozitet je, kako je dodala, da je otpuštena kao tehnološki višak, a da je u naknadnom u saopštenju kompanije Mondo navedeno da rezultati njenog rada nisu bili zadovoljavajući, iako joj je nekoliko meseci pre toga povećana plata i iako to nije bio zvanični razlog otkaza.

Predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) Maja Sever u video uključenju rekla je da je način na koji se politika reflektuje u redakcije “strašan”.

“Jake, hrabre žene stvaraju promenu i to me ispunjava ponosom. Vaša hrabrost je vredna divljenja i želimo pomoći koliko možemo. Hajmo napraviti nešto veliko zajedno, da ostanemo verni novinarstvu i istini. EFJ i ja smo vam na raspolaganju za svu neophodnu pomoć”, rekla je Sever.

Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović rekla je da udar na profesionalna prava novinara ide preko ugrožavnja njihovih radnih prava.

“U toku je politička kriza i novinari su prvi na udaru, iako nisu jedini. Na udaru su i sudije i tužioci, ali mi smo ti preko kojih idu informacije”, rekla je ona.

Zamenik predsednika GS KUM Nezavisnost Dane Markovski kazao je da je vrlo važno da se novinari organizuju u sindikate.

“U Radio-televiziji Srbije jedna koleginica dobila je otkaz jer je bila na protestu ispred RTS-a i ima nekoliko upozorenja pred otkaz. Te kolege ne žele da izlaze u javnost, ali imaju podršku sindikata. Njih je troje. Jedna koleginica je izašla u javnost njenom željom. Među njima je i kolega koji je prilikom blokade RTS-a dobio poziv da se javi na informativni razgovor”, rekao je Markovski.

On je dodao i da sindikat Nezavisnost ima informacije i o planu RTV-a da naredne godine otpusti oko 100 honorarnih saradnika, među kojima je, rekao je, najviše novinara iz manjiskih redakcija.

Predsednik ANEM-a Veran Matić, na pitanje o ulozi Telekoma Srbija, vlasnika Euronews-a Srbija rekao je da je veoma važno da oni koji stoje iza Euronews-a reaguju na ovakvu situaciju.

“Bio sam novinar i u vreme Miloševića i DOS-a, pamtim i vreme Tita. I sada opet imamo suđenja novinarima na kojima se za njih  traži zatvorska kazna. Živimo kraj novinarstva, tako mi deluje u ovom trenutku. Represija i želja da se sa profesionalnim medijima i novinarima završi jednom zauvek na ovom prostoru”, rekao je Matić.  

___________________

*Tekst je izmenjen u delu u kome je parafrazirana izjava Tare Đukić. U prvobitnoj verziji pisalo je da je "u obrazloženju otkaza navedeno da rezultati njenog rada nisu bili zadovoljavajući", a ispravno je da je otpuštena kao tehnološki višak, a da je u naknadnom u saopštenju kompanije Mondo navedeno da rezultati njenog rada nisu bili zadovoljavajući. Takođe, u prvobitnoj verziji je pisalo da je "rešila da objavi seriju tekstova", dok u izmenjenoj verziji piše da je u dogovoru sa redakcijom objavila tekst.

„Neki zapadni i izraelski mediji su proteklih dana objavili tvrdnje o navodnim indirektnim pretnjama Irana prema izraelskoj propagandnoj infrastrukturi, ali te tvrdnje nisu potvrđene od strane zvaničnih iranskih izvora i uglavnom se čini da su deo psihološkog i medijskog rata“, piše Ambasada u svom saopštenju.

Oni navode da se „ocena UNS-a očigledno oslanja na zapadne medije, čija se tačnost izveštavanja može dovesti u pitanje“.

„Bilo bi dovoljno da ste osudili napad Izraela na iransku televiziju, a ako Iran zaista izvrši napad na izraelske medije, mogli biste to osuditi u nekoj narednoj izjavi“, navodi se u saopštenju.

Na skupu „Stop progonu novinara“ sutra, 20. juna, od 12 sati, u Pres centru UNS-a, Knez Mihailova 6/3, govoriće novinarke koje su dobile otkaz Sandra Gucijan, Marija Šehić i Vojislava Crnjanski Spasojević, predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever, generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović, advokat UNS-a i Vojislave Crnjanski Spasojević Gordana Konstantinović, advokat Marije Šehić Sara El Sarag, advokat Tare Đukić David Jakopčević, predsednik ANEM-a Veran Matić, zamenik predsednika GS KUM Nezavisnost Dane Markovski.

Otkaz poznatoj TV voditeljki Mariji Šehić na Euronews Srbija, zbog „nesavesnog ili nemarnog izvršavanja radnih obaveza“ i „povreda radne discipline“, usledio je nakon degradiranja i sporazumnog odlaska još jednog broja onih koji nisu želeli da u ovom mediju rade u novonametnutim uslovima. 

U redakciji „Večernjih novosti“ brzopotezno je postala „tehnološki višak“ iskusna novinarka rubrika Društvo i Kultura Vojislava Crnjanski Spasojević, koja se javno pobunila protiv iznošenja ličnih podataka studenata u onlajn izdanju ovog medija. 

U „Politici“ su posle dve, odnosno tri decenije, „tehnološki višak“ postale urednica Hronike Dorotea Čarnić i urednica Vikend izdanja Sandra Gucijan, koje su na privatnim profilima na društvenim mrežama iznele lični stav u vezi sa studentskim protestima. 

Urednica onlajn izdanja Elle za Srbiju, Tara Đukić, suprotstavila se uklanjanju objavljenog teksta o studentima. Izdavač Mondo Inc otkaz je javno obrazložio time da „veb urednica nije ispunila planove“ i da je u njenom delokrugu rada „zabeležen znatan pad poslovnih parametara“.

Ustajemo protiv najgrubljih pritisaka na novinarke i novinare koji profesionalno rade svoj posao, protiv zloupotrebe medija i zbog nepoštovanja Zakona o javnom informisanju i medijima koji garantuje da novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti mu se zarada ili naknada za rad zbog toga što je izneo lični stav.

Kako je Vlada ranije navela u svom saopštenju, Zakon o javnim medijskim servisima ima  za cilj da unapredi rad javnih medijskih servisa, obezbedi veću odgovornost prema korisnicima i stabilizuje finansiranje.

Advokat UNS-a Gordana Konstantinović kaže da pitanje finansiranja javnih servisa nije do kraja rešeno, imajući u vidu da nisu uvažene primedbe članova radne grupe o povećanju takse, a kojim bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje prevashodno Radio-televizije Vojvodine (RTV).

„Ekonomska samostalnost doprinosi suštinskoj nezavisnosti uređivačke politike i ostvarivanju svrhe javnih servisa, a to je javni interes“, rekla je Konstantinović.

Ona objašnjava da je predlog dela radne grupe bio da visina takse iznosi 1 odsto minimalne cene rada, a da je izmenama Zakona o javnim medijskim servisima predviđeno da se taksa može usklađivati na godišnjem nivou, ali da ne može biti niža od 0.6 odsto minimalne zarade u Srbiji.

„U izmenama piše i da predlog za usklađivanje takse zajednički podnose Upravni odbori oba javna servisa ministarstvu nadležnom za informisanje“,  pojašnjava Konstantinović.

Ona ističe i da se RTV do kraja godine, po predlogu zakona, delimično finansira iz budžeta Republike Srbije.

„Zbog toga je pitanje funkcionisanja ovog javnog servisa i u budućnosti upitno, što ukazuje da finansiraanje javnih servisa ipak nije do kraja rešeno“, kaže Gordana Konstantinović.

Novina u novom nacrtu zakona je, dodaje Konstantinović, i institucija Poverenika za zaštitu slušalaca, gledalaca i čitalaca kojeg bira i razrešava Programski savet, a kojem će zadatak biti da „štiti interes javnosti, kao i prava i interese građana“.

Poverenik ne može biti neko ko je zaposlen u javnim servisima i mora imati 10 godina iskustva u elektronskim medijima.

„Precizirane su i odredbe koje regulišu pitanja nadležnosti Upravnog odbora i direktora javnih servisa“, kaže Gordana Konstantinović.

Šta se menja Zakonom o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju i medijima

U predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju i medijima uneta je odredba o javnim nabavkama medijskih usluga.

Ipak, kaže Konstantinović, pitanje koje medijske usluge se mogu naručivati, po kojim kriterijumima se biraju osobe koje pružaju usluge, kao i pitanje evidencije dobijenih sredstava nije uređeno.

Članovi 84 i 85 ZJIM, o kojima je u prethodnom periodu bilo najviše polemike, a koji se odnose na pretpostavku nevinosti i izveštavanje sa suđenja, promenjeni su u potpunosti u odnosu na prvobitni predlog Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

„Prethodni predlog bio je restriktivan i mogao se tumačiti u pravcu ograničavanja slobode izveštavanja, dok je novim predlogom predviđeno da novinari imaju slobodu da izveštavaju i komentarišu funkcionisanje krivično-pravnog sistema, uključujući i krivične postupke koji su u toku“, objašnjava Konstantinović.

Ona izražava bojazan da u praksi ovo može predstavljati problem i proizvesti različita tumačenja, imajući u vidu da drugi zakoni predviđaju isključenje javnosti sa suđenja u određenim slučajevima, a što garantuje i Evropska konvencija o ljudksim pravima i osnovnim slobodama.

Put do nacrta medijskih zakona

Podsetimo, UNS je 19. maja reagovao  i obavestio javnost da tadašnja tvrdnja Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT) da nacrti dva od tri medijska zakona koji su tog dana predstavljeni članovima radnih grupa za izmene i dopune ovih zakona, uz obrazloženje da predstavljaju usaglašen tekst rada radnih grupa i Evropske komisije, ne odgovara istini.

UNS je podsetio da Radna grupa za izradu Izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), koja je formirana da bi odgovorila na primedbe Evropske komisije na ZJIM usvojen 2023. godine, nikada nije dobila konačnu verziju nacrta teksta na kojem je radila, niti joj je poznato koji je tekst Ministarstvo poslalo Evropskoj komisiji.

UNS je tada istakao da ono što je 19. maja predstavljeno kao usaglašen tekst nacrta Radne grupe i Evropske komisije ne predstavlja tekst koji je uradila Radna grupa.

Takođe, naveo je tada UNS, kada je reč o Izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, članovima Radne grupe na sastanku je predočena konačna verzija Nacrta ovog Zakona u koji su unete primedbe Evropske komisije, a sa kojima članovi Radne grupe takođe nisu bili upoznati.

UNS je tada istakao i da su na sastanku, članovi radnih grupa, predstavnici UNS-a, Lokal Presa, ANEM-a i profesor Rade Veljanovski tražili od MIT-a da se o predstavljenim nacrtima sprovede javna rasprava, što nije prihvaćeno.

Nakon saopštenja UNS-a Ministartvo informisanja i telekomunikacija dalo je članovima radnih grupa 48 sati da pošalju svoje primedbe na predstavljene zakone, posle čega je tekst upućen Evropskoj komisiji.

Članovi radnih grupa ni nakon toga nisu bili upoznati sa verzijama medijskih zakona koje su upućene Evropskoj komisiji, niti sa njenim eventualnim primedbama, već su te nacrte dobili danas,posle usvajanja na sednici Vlade Srbije.

Predlog Zakona o elektronskim medijima Vlada Srbije usvojila je još 16. maja 2025. godine.

Važno je, kako je naveo, da novinari štite svoja moralna, a mediji imovinska autorska prava.

Prema Sporazumu koji je UNS sačinio u saradnji sa oko 40 predstavnika medija, kako je objasnio Brajović, neophodno je tražiti saglasnost za prenošenje tekstova od medijskih kuća, a kada se saglasnost dobije, prilikom prenošenja navesti neophodno je navesti izvor i autora teksta, uz navođenje linka ka originalnom sadržaju.

Saglasnost, dodao je, nije potrebna prilikom objavljivanja tekstova u formi tizera, odnosno prilikom prenošenja naslova i jedne rečenice ili najave teksta, uz link ka izvornom portalu.

Ovoj konferenciji i pisanju Sporazuma prethodila su dva sastanka u UNS-u i jedan okrugli sto u Novom Pazaru.

Jeremić: Malim pobedama do rešenja

Menadžer za etičke standarde u Wireless Media Group (WMG) Petar Jeremić rekao je danas da su ranije mediji često preuzimali sadržaj jedni od drugih bez navođenja izvora, autora ili linkovanja.

Kada su pre godinu i po dana doneta zakonska rešenja, ustalila se, naveo je Jeremić, i praksa linkovanja.

„Počeli smo da linkujemo sadržaje koje preuzimamo. Taj link smo uvek postavljali na dnu teksta, gde stoji potpis. Međutim, sada je i to potrebno unaprediti“, rekao je on.

Jeremić navodi da su u WMG-u primetili da kolege iz drugih medija ne postupaju isto kada je u pitanju prenošenje sadržaja WMG-a.

„Zbog toga smo krenuli u razgovore i pokušaje da postignemo dogovore, koji su za sada još uvek nepotpisani i neformalni. Sa portalom Republika, na primer, dugo smo radili i ta saradnja je konačno počela da funkcioniše. Čak imamo i kontakt osobe, koje nam jave ako primete da smo nešto uradili kako ne treba, a i mi možemo isto to da uradimo kada su oni u pitanju“, dodao je on.

Ove probleme je, rekao je Jeremić, potrebno rešiti na nivou cele medijske industrije, jer je, kako je dodao, to važno svakome ko ulaže u proizvodnju medijskog sadržaja. Dobar iskorak je, kako je apostrofirao, ideja o Sporazumu o saradnji medija u vezi sa preuzimanjem tekstova.

„Mislim da ti mali koraci i te male pobede koje u ovom procesu osvajamo i dobijamo vode ka tome da se problem počne sistemski rešavati“, dodao je Jeremić.

Da bi dodatno osigurali zaštitu svojih autorskih prava, kolegama je savetovao da na sajtovima istaknu jasne uslove korišćenja, po ugledu na smernice iz Sporazuma i u skladu sa svojom uređivačkom politikom.

Dražen Ostojić, urednik portala Republika.rs rekao je da sporazum za WMG-om i Telegrafom podrazumeva da se već u prvom pasusu naznače izvor i autor, uz linkovanje ka originalnom tekstu.

Popović: Sudska praksa još uvek ne postoji

Advokat Dušan Popović konstatovao je da su u sudskoj praksi veoma retki primeri sporova za zaštitu autorskih prava novinara i ohrabrio novinare da na sudu odbrane svoje autorstvo kada su u pitanju analitičke, beletrističke i sve druge forme koje iziskuju kreativan novinarski pečat.

Sudije stoga ne znaju kako bi odlučivale da li je nešto autorsko delo ili ne ukoliko dođe do spora, jer nemaju pređašnjih iskustava.

On je naveo da novinari nemaju pravo na autorstvo kada je u pitanju sama informacija, ali da stavljanje informacija u međuodnos i njihova analiza stvaraju originalnu autorsku tvorevinu.

Osim informacije, autorsko delo nije ni citat, jer je zakonom citiranje dozvoljeno kao propisano.

“To podrazumeva da se iz novinarskog teksta može izvući deo, koji se može koristiti u neizmenjenoj formi, a pod uslovom da se navede autor i izvor teksta”, rekao je Popović.

Važno je stoga jačati saradnju i poštovanje unutar medijske zajednice, jer to može doprineti opštem kvalitetu medijskog sadržaja, rekao je Popović.

On je dodao da ovaj Sporazum nije ni Zakon, ni ugovor i da se dobrovoljno potpisuje, sa ciljem podsticanja primera dobre prakse.

Ćuzović: Finansijska dobit uvek ide „velikim“ medijima

Dok su se fotoreporteri i snimatelji izborili za poštovanje svojih autorskih prava, rekao je glavni i odgovorni urednik portala Telegraf.rs Igor Ćuzović, novinarima je najteže.

„Bolno je saznanje da fotografiju, video ili knjigu ne možete preuzeti bez posledica, ali da i te kako možete to učiniti sa novinarskim tekstom“, rekao je on.

Ideja je da se zaštite „mali“ mediji, autori i novinari koji saznaju informacije i da se ne  daju šanse ljudima koji ih samo prepisuju.

Kako je dominantan biznis model medija uglavnom oglašavanje, veliki nacionalni medij koji je preuzeo tekst malog, lokalnog medija, uzeo je ovoj redakciji i veliki deo finansijskog kolača, objasnio je on.

“Umesto lokalne redakcije koja je mukotrpno radila da bi kreirala određeni sadržaj, pregledi i, posledično, finansijska dobit, odlaze redakciji koja je samo prenela tekst, a linkovala ka primarnom izvoru na samom kraju teksta. Tekstom Sporazuma su rešeni ovi problemi”, naveo je on.

Na ovaj problem ukazala je i Jelena Petrović sa portala N1, koja je rekla da medijske kuće često potpisuju svoje autore na prenetim tekstovima, dok izvorne autore označavaju na samom kraju teksta, do koga, kako je pokazala praksa, ne stigne uvek veliki broj čitalaca.

Novinar Bojan Cvejić rekao je da su mnogi delovi Sporazuma uvršteni i u sam Kodeks novinara i novinarki Srbije, ali da je svakako dobro imati i dokument koji će biti posvećen isključivo ovoj temi.

Posebno mu je, kako je naveo, drago što će Sporazum potpisati i neke redakcije koje su pioniri u kršenju Kodeksa, i to odredbi koje imaju mnogo šire i ozbiljnije posledice.

Slobodna novinarka Aleksandra Adžić rekla je da danas u redakcijama ima sve manje novinara, a sve više prepisivača. Za uspostavljanje fer prakse, neophodno je, dodala je, da se ovaj problem reši.

Ona je navela da su često njeni tekstovi neovlašćeno preuzimani, ali da nikog nije tužila, smatrajući „da bi to bila borba protiv vetrenjača“.

Sporazum o poštovanju autorskih prava novinara i medija će stupiti na snagu 1. jula 2025. godine.

Pristupanjem Sporazumu, mediji se obavezuju da će aktivno raditi na primeni utvrđenih smernica i principa u svom radu.

Ovo je sedma godina zaredom da Sekcija za medije OEBS-a na Kosovu organizuje posete za mlade novinare koji obilaze medijske agencije, udruženja i institucije.

Novinari sa Kosova* su od predstavnika UNS-a dobili informacije o istorijatu ovog, kako je rečeno, drugog najstarijeg udruženja novinara u Evropi, načinu funkcionisanja, finansijskoj nezavisnosti organizacije i položaju novinara i medija.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović i glavna urednica sajta UNS-a Kristina Kovač Nastasić razgovarali su sa mladim novinarima o bezbednosti novinara i medijskih radnika, ekonomskom položaju medija, kao i manjinskim redakcijama u Srbiji.

Kovač Nastasić i Brajović su prisutnima rekli da je UNS ove godine zabeležio veći broj pritisaka, pretnji i napada nego prethodne, kao i da je evidentiran najveći broj fizičkih napada u poslednjih pet godina.

Bilo je reči i o nepravilnostima u procesu sufinansiranja medijskih projekata i načinima na koje se Udruženje bori protiv toga.

Gosti su posebno interesovanje izrazili za Memorijalnu sobu UNS-a u kojoj su fotografije i karikature predsednika UNS-a od osnivanja, 1881. godine.