Obezbeđen je prevod sa srpskog odnosno engleskog jezika. Registracija učesnika počeće u 9.30 sati, a u 10 sati je početak konferencije koja će sa pauzama trajati do 14 sati.

Konferencija koju UNS organizuje deo je projekta ,,Krivičnopravna zaštita novinara u Srbiji: trenutno stanje i potrebe za unapređenjem”, koji je podržala Misija OEBS-a u Srbiji, uz finasijsku podršku Vlade Švedske.

Novinari iz Kontakt Plus radija, Radija Mitrovica Sever, Kosseva, Kalzoa, Klan Kosova, Birna i  Zakletve za pravdu su sa predstavnicama UNS-a razgovarali o istorijatu i delatnosti Udruženja, medijskoj sceni u Srbiji, načinima finansiranja medija, borbi za zaštitu bezbednosti novinara i ubijenim i nestalim novinarima i medijskim radnicima na Kosovu* od 1998. do 2005. godine.

Sa njima su danas u UNS-u razgovarali generalni sekretar UNS-a Nino Brajović, član Uprave UNS-a Mateja Agatonović i urednica sajta UNS-a Kristina Kovač Nastasić.

Brajović je rekao da su, kada je u pitanju finansiranje medija, dani kada je osamdesetih godina prošlog veka radio kao novinar u RTS-u bili bolji nego sada. U prošlosti su, kako je podsetio, štampani i elektronski mediji živeli zbog čitalaca, gledalaca i slušalaca. To, kako je istakao, danas nije slučaj.

„Imali ste medije koli su bili pod kontrolom vlasti, ali su vodili računa o tome da rade u interesu publike. Marketing je bio ekstra profit. Pojavom interneta, sve se promenilo, pa mediji mahom žive od marketinga, kao i političkih i finansijskih centara moći“, objasnio je Brajović.

Ekonomski ranjivi, mediji se tako, saglasni su bili prisutni, suočavaju sa sve većim pritiscima.

Agatonović je ukazao na to, da je, prema statistici UNS-a, ove godine broj slučajeva ugrožavanja novinara u porastu. To, kako je naveo, posebno zabrinjava, imajući u vidu da je UNS u 2025. godini zabeležio dvostruko više napada nego u godini pre toga, kao i da je evidentiran najveći broj fizičkih napada u poslednjih pet godina.

Predstavnici UNS-a objasnili su na koje načine se ovo Udruženje bori protiv represije nad novinarima i medijskim radnicima, ukazujući na pravnu podršku UNS-a, kao i na podršku kroz rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Bilo je reči i o nepravilnostima u procesu sufinansiranja medijskih projekata i načinima na koje se Udruženje bori protiv toga, kao i o nastojanju da se očuvaju etički i profesionalni standardi.

Gosti su posebno interesovanje izrazili za Memorijalnu sobu UNS-a u kojoj su fotografije i karikature predsednika UNS-a od osnivanja, 1881. godine, kao i za arihivu podataka o članovima koja broji više hiljada dosijea.

Novinari koji su posetili UNS su stipendisti OEBS-ovog Programa stipendiranja medija. Sekcija za medije OEBS-a, osmu godinu za redom, organizuje posete za mlade novinare koji obilaze medijske agencije, udruženja i institucije.

*U skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. 

Policijska uprava zadužena za Beograd evidentirala je 15 fizičkih napada, ona u Novom Sadu šest, u Čačku tri, u Nišu i Užicu po dva, u Kraljevu i Valjevu po jedan.

Najviše verbalnih napada – 15, registrovano je u Beogradu, a zatim u ostalim policijskim upravama - četiri slučaja u Novom Sadu, tri u Pirotu, po dva u Nišu, Valjevu i Somboru, po jedan u Užicu, Čačku, Vranju, Kraljevu i Sremskoj Mitrovici. 

Krivične prijave, naveo je MUP u odgovoru UNS-u, podnete su zbog 17 krivičnih dela. Zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti podneto je sedam krivičnih prijava, po dve u Beogradu i Novom Sadu, po jedna u Nišu, Valjevu i Čačku.

Zbog krivičnog dela uvreda zavedena su dva slučaja i podnete krivične prijave u Čačku i Pirotu.

U Užicu su dve krivične prijave podnete zbog nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi ili javnom skupu.

U Novom Sadu je po jedna krivična prijava podneta zbog izazivanja panike i nereda, zatim nasilničkog ponašanja, razbojništva i teške krađe u pokušaju.

U Beogradu je jedna krivična prijava podneta zbog nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija. Zbog krivičnog dela prinude takođe je u Beogradu podneta jedna prijava.

MUP je u odgovoru UNS-u naveo da su zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti u 15 slučajeva na osnovu Zakonu o javnom redu i miru i jedanput po Zakonu o ličnoj karti, a u ostalim slučajevima dostavljeni su izveštaju nadležnom tužilaštvu.

Zbog kršenja Zakona o javnom redu i miru podneto je šest zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka u Beogradu. U Novom Sadu je u 2025. godini podneto pet takvih zahteva, dok je u Valjevu, Užicu Somboru, Sremskoj Mitrovici po jedan.

Jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog kršenja Zakona o ličnoj kartu podnet je u Beogradu.

Policiji su prijavljene 23 pretnje preko mobilnih telefona i društvenih mreža u kojima se kao oštećeni navode novinari i medijski radnici.

Prema policijskim upravama podaci su sledeći: šest prijava u Beogradu, po tri u Vranju i Pančevu, po dve u Prokuplju, Pirotu i Zrenjaninu i po jedna u Jagodini, Požarevcu, Kraljevu, Čačku i Novom Sadu. 

U ovim slučajevima registrovana su tri krivična dela – dva se odnose na ugrožavanje sigurnosti, za teritoriju Beograda, a jedno je uvreda i prijavljena je u Novom Sadu. U ostalim slučajevima, naveo je MUP odgovarajući UNS-u, dostavljeni su izveštaji nadležnom tužilaštvu.

„I u njemu je ostavila neizbrisiv trag kao urednik kulturnog programa Radio Beograda“, rekla je Roćenović.

Izvanredno je, istakla je, poznavala ne samo svetske pisce poput Šekspira, Dostojevskog, Tomasa Mana i Tolstoja, već i čitavu vertikalu srpske književnosti – od srednjovekovne tradicije do savremenih autora.

Dodala je da domaćoj medijskoj sceni danas nedostaje profil novinara kakav je bila Spomenka Deretić.

Ćerka Spomenke Deretić, Irina, rekla je da ima značenja u tome što je Spomenka preminula upravo u Vijetnamu, jer je bila veliki ljubitelj vijetnamske kulture i vijetnamskog naroda.

Dodala je da je Spomenka bila jedinstvena i hrabra ličnost koja ju je od detinjstva učila moralnim vrednostima.

Ona je rekla je da je svaki rukopis koji je napisala prošao prvo kroz Spomenkine ruke i da je ona bila prvi i najoštriji čitalac njenih knjiga.

„Svaki njen savet sam slušala i primenila, jer je ona najbolje znala kako da napiše tako da rečenica bude jasna i neopterećena. Pisala je lako, da svako razume“, rekla je Irina.

Predsednik Kluba novinara veterana UNS-a Petar Trajković posebno je istakao borbenost Spomenke Deretić za radno pravni položaj novinara i njene napore za dobrobit ovog Udruženja.

 „Godinama sam vodio sindikate, a Spomenka je bila jedan od najaktivnijih saradnika“, dodao je on.

O Spomenki Deretić

Spomenka Deretić rođena je 1945. godine u Požarevcu. Završila je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Uređivala je i vodila emisije informativnog programa Radio Beograda. Bila je urednica kulture i urednica u desku.

Spomenka Deretić bila je i član Upravnog odbora UNS-a od 1992. do 1996. godine.

Godine 1995. dobila je nagradu „Svetozar Marković“ koju je UNS od 1967. do 2001. godine dodeljivao za jednogodišnji rad i ostvarenja.

Spomenka Deretić preminula je 11. februara u Vijetnamu, u 81. godini, a sahranjena je na Novom bežanijskom groblju u Beogradu.

Spomenka Deretić rođena je 1945. godine u Požarevcu. Završila je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Uređivala je i vodila emisije informativnog programa Radio Beograda. Bila je urednica kulture i urednica u desku.

Spomenka Deretić bila je i član Upravnog odbora UNS-a od 1992. do 1996. godine.

Godine 1995. dobila je nagradu „Svetozar Marković“ koju je UNS od 1967. do 2001. godine dodeljivao za jednogodišnji rad i ostvarenja.

Spomenka Deretić preminula je 11. februara u Vijetnamu, u 81. godini.

Broj mesta je ograničen i molimo zainteresovane koleginice i kolege da se prijave na imejl unsinfo@uns.org.rs do 23. aprila. U prijavi je potrebno navesti ime i prezime, redakciju u kojoj radite ili sa kojom sarađujete, kontakt podatke.

Program konferencije dostavićemo blagovremeno učesnicima čija je prijava prihvaćena.

Konferencija koju UNS organizuje deo je projekta ,,Krivičnopravna zaštita novinara u Srbiji: trenutno stanje i potrebe za unapređenjem”, koji je podržala Misija OEBS-a u Srbiji, uz finasijsku podršku Vlade Švedske.

Predstavnica UNS-a Dragana Bjelica ocenila je da bi na skupu govorilo mnogo više nekadašnjih novinara Juronjuza, ali da im “stomak to ne da”.

“Ako bi se tako gledalo, politički komesari na medijskim i uredničkim funkcijama u Juronjuz Srbija su uspeli, jer pobedu nad javnim svedočenjem odnela je mučnina koju izaziva pomisao na dešavanja kada je u redakciji počela da dominira sila hijerarhije, a ne novinarskog znanja, iskustva i argumenata, kada je za neljudske postupke štit postala politička podobnost, a za ukazivanje na cenzuru sledio je napad, izokretanje i laž”, navela je Bjelica.

Istakla je da su novinari oterani iz Juronjuza ne samo tako što su dobijali otkaze i što su proglašavani tehnološkim viškovima, ili zbog toga što im nisu produžavani ugovori, već i tako što su mnogi zbog promene uređivačke politike sami napustili redakciju.

“Nije došao neki političar ili ekonomski moćnik da rasteruje novinare, snimatelje i kolege iz tehnike, već su to prevashodno uradile dve postavljene koleginice Minja Miletić i Dragana Pejović”, navela je Bjelica.

Novinarka Marija Šehić je istakla da će se lično truditi da u budućnosti nijedna redakcija ne dođe u situaciju da ima problem kakav su imali novinari i novinarke u Juronjuzu.

“Da ne bude politički motivisanih otkaza novinarima i cenzure na tako bestijalan način. To nikada nećemo zaboraviti i nikada nećemo oprostiti ono što su uradili, ne samo nama na Juronjuzu već i našim brojnim kolegama godinama unazad”, rekla je Šehić.
Ona je navela da su svi koji su se ogradili od nepotpisanog saopštenja “znali šta ih čeka”.

“Očekivali smo to, svi koji smo se potpisali ispod tog saopštenja, znali smo šta otprilike može da usledi. Očekivala sam da u narednom periodu sledi otkaz”, rekla je Šehić.

Navela je da je, nakon što je objavljeno nepotpisano saopštenje Juronjuza, ona poslala mejl redakciji u kome je pitala ko je autor tog saopštenja, zašto ono nije potpisano i odakle pravo onom ko ga je pisao u ime redakcije da ga piše bez prethodnog obaveštavanja i konsultacija sa članovima redakcije.

“Sa sadržajem saopštenja, niti sa tim da će ono biti objavljeno, nismo bili obavešteni. Nakon mog mejla, na njega se nadovezalo još dvoje kolega Juronjuza, nekašnjih novinara RTS-a. Oni su se pridružili mom pitanju i rekli da ne dozvoljavaju da se u njihovo ime pišu takve stvari”, rekla je Šehić.

Ona je navela da ju je nakon toga telefonom pozvala direktorka Juronjuza Minja Miletić koja ju je upitala odakle joj pravo da piše takav mejl.

“Na to sam odgovorila pitanjem odakle njoj pravo da piše takva saopštenja i da potpisuje redakciju. Rekla sam da ću se, ukoliko saopštenje ne bude povučeno, na društvenim mrežama ograditi od njega kao Marija Šehić, a ona je rekla da ako se ogradim od te kuće, da će se i ta kuća ograditi od mene. Znala sam šta to znači”, navela je Šehić.

Novinar Stefan Goranović istakao je da su njegove kolege i on ljudi koji se godinama trude da rade onako kako nalažu zakon i Kodeks novinara i novinarki Srbije, “jer je to jedini način na koji može da se radi”.

“Pored toga što nećemo zaboraviti one koji su pokušali da nas provuku kroz blato, nećemo zaboraviti ni to da su se oni na taj način samodiskvalifikovali iz profesije”, rekao je on. 

Vrlo često se, istakao je, vraćamo na promene nakon 5. oktobra i na to kako su ljudi iz naše profesije uspeli da “prelete” iz starog sistema u novi. 

“Verujem su da onim što su nama uradili, i što rade mnogim drugim kolegama, onemogućili sebi da prelete kada sve ovo bude juče”, rekao je Goranović.

Istakao je da je nepotpisano saopštenje u ime redakcije bilo „sve ono što mi novinari nismo”.

“Novinari i ljudi koji su radili na Juronjuzu, ne koriste takav rečnik. Ne bave se time. Mi smo godinama radili u redakciji u kojoj je u početku bilo skepse, ali vrlo brzo mi smo bili ti koji su razvejali sumnje da ćemo raditi za vlast i trudili smo se da nam jedino zakon i Kodeks budu vodilja kada izveštavamo. Mislim da je to razlog što smo mi digli glas u roku od nekoliko sati”, rekao je Goranović.

Naveo je da je na Juronjuzu bilo novinara koji su bili kažnjavani zbog postavljanja pitanja na konferencijama za novinare, a pojedini i finansijski “zato što su odbili da postave naručeno pitanje predsedniku države”, kao i zbog načina izveštavanja.
Bivši novinar Juronjuza Miloš Milić ocenio je da je to saopštenje bilo prvi put da su zaposleni javno izneli šta se dešava u redakciji, kao i da je to bila kulminacija višemesečnih trvenja u redakciji, otpora ljudi i njihovih kažnjavanja.

“Neke od kolega su na kraju otišle i na terapije kod psihijatra, počeli su da piju lekove za smirenje. To su zaista traumatični periodi za mnoge moje kolege - i za ove koji su na kraju dobili otkaz, kao i za ove koji su pre i posle toga sami odlazili”, rekao je Milić.

Novinarka Nataša Kovačev istakla je da ona nije bila potpisnica dokumenta kojim su se nekadašnji zaposleni na Juronjuzu ogradili od nepotpisanog saopštenja, jer je u trenutku kada se ono pojavilo već bila bila bivša novinarka tog medija, pošto je prethodno dala otkaz. 

Navela je da je na njenu odluku da napusti Juronjuz presudno uticao način na koji su se unutar redakcije odvijale stvari u noći nakon prvog velikog protesta u Novom Sadu povodom pada nadstrešnice na železničkoj stanici u tom gradu. 

Naglasila je da se to odnosi na reakciju redakcije Juronjuza na napad na snimatelja te televizije Mirka Todorovića koji je napadnut ispred prostorija novosadskog SNS-a i potom kažnjavanja mlađeg kolege iz Juronjua koji je sutradan išao na pres konfreneciju Ane Brnabić. 

“On joj je postavio pitanje i insistirao da dobije odgovor kako je moguće da čovek koji je izašao iz redova SNS-a, a koji će kasnije postati savetnik gradonačelnika Novog Sada, jednostavno prišao s leđa snimatelju, oborio ga jednim rvačkim zahvatom na zemlju, a nakon čega su se svi pravili kao da se ništa nije dogođalo. Kolega koji je insistirao na odgovoru kasnije je kažnjen zbog toga. To su bile stvari koje su uticale na moju odluku da odem, zato što sam shvatila na koju je stranu to krenulo”, objasnila je Kovačev.

Dodala je i da joj je bio imperativ da, kao tadašnja dopisnica Juronjuza iz Vojvodine, izvesti o svim društvenim dešavanjima nakon urušavanja nadstrešnice.

“To je za mene bila tema nad temama, ali je bilo pokušaja da od mene traže da za neke emisije napravimo priču o tome kako su ugroženi ribnjaci na severu Vojvodine”, rekla je ona.

Vrlo jasno sam, istakla je, urednicima i redakciji rekla da sam tu apsolutno za sve što je povezano sa padom nadstrešnice, ali da ne traže od mene da se bavim bilo kojom drugom, sporovoznom temom, koja u tom ternutku, pored dešavanja u Novom Sadu, apsolutno nije bila tema”, rekla je Kovačev.

U dokumentu koji je UNS, nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, dobio od Agencije za kvalifikacije, navedeni su svi ispiti koje je Manja Grčić položila, kao i broj CATS bodova (engleski sistem, prim.nov) koje oni nose.

Sabiranjem poena za tri godine studija dolazi se do broja 360 CATS kredita, što je ekvivalent 180 ESPB (ECTS) bodova.

U Formularu za priznavanje strane visokoškolske isprave koji je Agenciji za kvalifikacije 30. januara podnela Manja Grčić, a koji je takođe dostavljen UNS-u, Grčić je i sama navela da su njene osnovne studije trajale tri godine, te da je ostvarila 360 CATS poena, što u evropskom sistemu znači 180 ESPB bodova.

Inače, Manja Grčić je zahtev za priznavanje diplome Agenciji podnela 30. januara, na dan kada je Upravni odbor obavljao razgovore sa kandidatima za koje je prethodno utvrdio da ispunjavaju uslove konkursa.

Podsetimo, Zakon o javnim servisima propisuje da kandidat za generalnog direktora RTS-a mora imati visoko obrazovanje, odnosno diplomu koja nosi 240 ESPB bodova.

Diploma bez apostila

Inače, u dokumentaciji koju je Agencija dostavila UNS-u, nema apostila (zvanična overa javne isprave, prim.nov) što je, kako saznaje UNS, neophodan uslov za rad Agencije na rešavanju zahteva za priznavanje diplome iz Velike Britanije.

UNS je od Agencije tražio svu dokumenatciju koju je Manja Grčić podnela, a na osnovu koje je doneto Rešenje o priznavanju diplome, iz čega proizilazi da apostil nije dostavljen uz ostalu dokumentaciju.

Rešenje Agencije za kvalifikacije bez broja bodova – diploma “funkcionalno ekvivalentna kvalifikaciji diplomirani novinar”

U Rešenju o priznavanju diplome Manje Grčić koje je donela Agencija za kvalifikacije, a koje je takođe dostavljeno UNS-u, ne navodi se konkretno koliko ESPB poena nosi diploma Manje Grčić.

Rešenje je 11. februara 2026. godine doneo direktor Časlav Mitrović, na dan kada je Manja Grčić izabrana za generalnu direktorku RTS-a.

U njemu se navodi da se  “diploma priznaje kao diploma osnovnih akademskih studija prvog stepena obrazovanja”.

“Uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrđeno je da stečena kvalifikacija odgovara kvalifikaciji stečenoj završetkom osnovnih akademskih studija u oblasti novinarstva, odnosno osnovnim akademskim studijama novinarstva”, piše u Rešenju.

U obrazloženju se takođe navodi da je “utvrđeno da je diploma funkcionalno ekvivalentna kvalifikaciji diplomirani novinar stečenoj završetkom osnovnih akademskih studija  u Republici Srbiji”.

U Rešenju Agencije piše da je diploma Manje Grčić “stečena na nivou 6, ekvivalentna kvalifikaciji diplomirani novinar u sistemu nacionalnog okvira kvalifikacija (NOKS) i odgovara nivou 6.2 koji obuhvata osnovne akademske studije prvog stepena visokog obrazovanja”.

U Zakonu o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije nivo 6, podnivo dva (6.2) stiče se završavanjem osnovnih akademskih studija obima najmanje 240 ESPB bodova, što znači da je Agencija za kvalifikacije u obrazloženju utvrdila da diploma Manje Grčić nosi više bodova nego što je sama u zahtevu za priznavanje diplome navela.

U istom danu, javno, na desetine novinara i medijskih radnika Euronews Srbija, za vreme uskršnjih praznika, u petak, 18. aprila 2025. godine, solidarno je reagovalo na objavu “Saopštenje Euronews Srbija: Pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a”, koje je osvanulo u javnosti bez potpisa rukovodstva ove kuće i bez znanja redakcije.   

Odgovor iza kog je imenom i prezimenom stalo 78 novinara i medijskih radnika objavila su novinarska udruženja. U njemu je grupa zaposlenih i honorarnih saradnika Euronews Srbija, u jednoj od retkih solidarnih akcija ove vrste u današnjem srpskom novinarstvu, javnost obavestila da je saopštenje u kom su navodno pozvali nadležne da omoguće rad RTS-a objavljeno bez znanja redakcije i da se od njega ograđuju. 

Uoči skupa na kom će govoriti novinari i medijski radnici koji su se u to vreme, unutar kuće, borili za poštovanje dostojanstva i profesionalnih standarda, a nakon promene rukovodstva Euronews Srbija i postavljenja Minje Miletić za regionalnu direktorku, a Dragane Pejović za glavnu urednicu TV, podsećamo na tekst odgovora: 

“Mi, grupa novinara Euronews Srbija, ograđujemo se od saopštenja koje je objavljeno bez potpisa uredništva ili uprave naše kuće i saglasnosti i znanja redakcije u kom "pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a", kao i od neprimerenih formulacija koje se koriste u tekstu (pominjanje logora i geta). Novinari/novinarke neguju kulturu i etiku javne reči, ne koriste govor mržnje, agresivnu retoriku ili retoriku koja može podsticati na diskriminaciju ili agresivno ponašanje.

Mi smo tu da izveštavamo, a ne da pozivamo da policija ili drugi državni organi reaguju protiv nekog, naročito u slučaju kada bi takva reakcija verovatno rezultirala nasiljem.

Istovremeno, naglašavamo da smatramo da je momenat da se profesija vrati sebi i da se mediji uređuju u skladu sa profesionalnim standardima, zakonima i Kodeksom novinara i novinarki Srbije. 

Zahtevamo da svi društveni akteri to odmah omoguće i kolegama sa RTS-a. To isto tražimo i za sebe, kao i za sve druge novinare i redakcije u zemlji.

Najoštrije osuđujemo svaki vid targetiranja i vređanja naših kolega sa RTS-a, kao i nezakonito objavljivanje njihovih brojeva telefona. Ne slažemo se sa blokadom medija, bez obzira na nivo profesionalizma koji su u prethodnim godinama pokazali.

Podsećamo i da novinar ne sme biti kažnjavan zbog odbijanja da izvrši nalog kojim bi kršio pravna i etička pravila novinarske profesije”. 

Događaj možete pratiti preko Jutjub kanala Press centra UNS-a. Važna napomena - sutra se u Beogradu održava maraton i kako biste na vreme stigli do Pres centra molimo vas da proverite maratonsku trasu.  

Na jutrošnjem impresumu Drugog programa još uvek je navedeno njegovo ime.

Na UNS-ove pozive i poruke Kecmanović nije odgovarao.

Kako se navodi u zapisniku u koji je UNS imao uvid, utvrđeno je da oba kandidata u formalno-pravnom smislu ispunjavaju uslove predviđene Konkursom.

Prijave kandidata otvorene su 3. aprila u Kabinetu generalne direktorke RTS-a, a postupku otvaranja prisustvovali su generalna direktorka RTS-a Manja Grčić, generalna sekretarka RTS-a Marijana Gojković, šefica Kabineta generalne direktorke Tatjana Kostić, izvršna direktorka Sektora ljudskih resursa Desanka Partenijević i poslovna sekretarka Upravnog odbora Ljiljana Pantović.

Generalna direktorka Manja Grčić dužna je da obavi razgovore sa kandidatima, nakon čega će doneti konačnu odluku. Rok za imenovanje glavnog urednika Informativnog programa je 18. maj 2026. godine.

Podsećamo, Apelacioni sud u Beogradu objavio je u februaru 2024. godine, deset meseci nakon donošenja odluke, da je preinačio prvostepenu presudu kojom su nekadašnji pripadnici Državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva Slavka Ćuruvije, i pravosnažno ih oslobodio.

U toku je i sudski postupak po tužbi Radonjića, Romića i Kuraka protiv Slavko Ćuruvija fondacije, jer im je, kako tvrde, ova Fondacija, saopštenjem kojim je izrazila nezadovoljstvo presudom, povredila čast i ugled.

U međuvremenu, Vrhovni sud utvrdio je da su u presudi Apelacionog suda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije postojale bitne povrede odredaba krivičnog postupka. I pored ove presude suđenje, nažalost, ne može biti ponovljeno. 

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije počelo je 2015. godine. Prvostepeni sud je dva puta doneo istu presudu, kojom su četvorica optuženih bila osuđena na ukupno 100 godina zatvora. Poslednjom odlukom, Apelacioni sud ih je oslobodio.

Po informacijama iz Jedinstvenog informacionog sistem (JIS) koji vodi Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT), opštine i gradovi u kojima svi članovi komisija imaju po sto poena su Crna Trava, Pirot, Trstenik, Novi Pazar, Irig,  Kragujevac, Gornji Milanovac, Čajetina, Doljevac, Ada, Topola, Senta, Kladovo, Vranje, Babušnica, Despotovac i Zaječar.

Od članova komisija biranih na predlog novinarskih i medijskih udruženja, u do danas formiranim komisijama najčešće su birani kandidati malo poznatog udruženja Centra za medijsku kulturu i obrazovanje - u njih pet.

Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS), koje pretežno okuplja članove iz provladinih medija, svoje predstavnike u ima u četiri do sada formirane komisije.

Od svih predstavnika novinarskih i medijskih udruženja u komisijama koje su do sada formirane, u najvećem broju njih - pet, imenovan je Petar Kočić, kandidat takođe provladinog udruženja - Društva novinara Vojvodine (DNV).

Osim njega, prvobitno je u pet komisija bio izabran i predstavnik i generalni sekretar PROUNS-a Slavoljub Ristić, ali su ga, kako je UNS pisao, zbog sukoba interesa, opštine Svrljig i Dimitrovgrad u međuvremenu zamenile drugim kandidatom.

Kao nezavisni medijski stručnjak u komisije je do danas najčešće birana Jasmina Mijajlović - u 10 od 27. Ona je ujedno i kandidat koji je, bez obzira na to na čiji je predlog imenovan, najviše puta ove godine biran u komisije.

Nakon Mijajlović, sledeći kandidat sa najvećim brojem komisija u kojima je izabran je nezavisni medijski stručnjak Boban Tomić, koji je član šest komisija.

Podsetimo, Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja propisuje da u toku jedne kalendarske godine isti kandidat može biti biran u najviše 20 komisija.

Kako je UNS-u danas rečeno iz Opštine Svrljig, nakon što su dobili i dopis ANEM-a u kome ih ova organizacija obaveštava da je Ristić javni funkcioner, „proverili su informaciju u Registru javnih funkcionera i utvrdili da je nepobitna činjenica da je Ristić javni funkcioner, te da ne može učestvovati u radu komisija“.

UNS-u je rečeno i da Slavoljub Ristić nije obavestio Opštinu Svrljig da je u sukobu interesa.

Zbog sukoba interesa rešenje o imenovanju Ristića za člana komisije izmenila je i Opština Dimitrovgrad.

Ova Opština obrazložila je odluku činjenicom Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da „u radu komisije ne mogu učestvovati imenovana, izabrana, postavljena lica u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanovama i drugim organizacijama…“

„Imajući u vidu činjenicu da postojanje sukoba interesa predstavlja zakonsku smetnju za dalji rad i odlučivanje Komisije, bilo je neophodno staviti van snage prethodno rešenje i imenovati novu Komisiju, kako bi se obezbedila zakonitost i nepristrasnost postupka“, navode iz Opštine Dimitrovgrad

Opština Dimitrovgrad je umesto Ristića izabrala Aleksandra Simića koga je predložilo Udruženje sportskih novinara Beograda, dok je Opština Svrljig imenovala Nikoletu Dojčinović koju je predložio UNS.

Inače, u Registru kandidata za članove komisija koji vodi Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT) Slavoljub Ristić upisan je kao predstavnik PROUNS-a i ima maksimalnih 100 poena. Slavoljub Ristić je i generalni sekretar ovog udruženja.

Ristić je inače, pre poništenja rešenja u Svrljigu i Dimitrovgradu bio predstavnik novinarskih i medijskih udruženja koji je, uz predstavnika Društva novinara Vojvodine Petra Kočića, bio imenovan u najvećem broju do sada formiranih komisija – njih pet od 27.

Ristić je i dalje član komisije u Opštini Čajetina, dok su Trstenik i Pirot, gde je bio izabran, u međuvremenu doneli i Rešenja o raspodeli sredstava.

Zbog, kako je obrazloženo, sukoba interesa, a o kojem je UNS takođe ranije pisao, opštine Rekovac i Gornji Milanovac zamenile su u komisiji predsednicu Društva novinara Vojvodine Biljanu Ratković Njegovan sa drugim kandidatom.   

Opština Rekovac umesto Ratković Njegovan izabrala je kandidatkinju PROUNS-a Slađanu Aleksić, Opština Gornji Milanovac izabrala je Dragana Đukanovića, kandidata Udruženja „Plej“.

Biljana Ratković Njegovan, pisao je UNS,  upisana je u Registar javnih funkcionera 19. februara, kada je izabrana za članicu Privremenog saveta Akademije strukovnih studija iz Novog Sada.

Ratković Njegovan se, kao i Slavoljub Ristić i dalje nalazi u registru kandidata za članove komisija koje ocenjuju medijske projekte.

Želimo vam srećan Uskrs!

U Registru kandidata za članove komisija koji vodi Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT) Slavoljub Ristić upisan je kao predstavnik Profesionalnog udruženja novinara Srbije (PROUNS) i ima maksimalnih 100 poena.

Ristić je do danas, po podacima UNS-a, imenovan u komisije za ocenu projekata u Dimitrovgradu, Svrljigu, Pirotu, Trsteniku i Čajetini.

Sve ove komisije formirane su nakon što je Ristić postao javni funkcioner. Grad Pirot i Opština Trstenik u međuvremenu su doneli i Rešenje o raspodeli sredstava.

Ristić: Gde piše da u isto vreme ne mogu da budem predsednik Upravnog odbora i član komisija?

UNS je danas pozvao Ristića kako bi ga upitao da li je upoznao Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT), kao i lokalne samouprave u kojima je kandidovan ili izabran za člana, sa činjenicom da je postao javni funkcioner, te da li je zatražio brisanje iz Registra kandidata za članove komisija koji vodi MIT.

Ristić je UNS-u prvo rekao da ga je za Upravni odbor predložilo Ministarstvo kulture i upitao kakve to veze ima sa MIT-om. On je naveo da se „funkcija predsednika UO obavlja bez naknade“ i ponovo upitao UNS „gde u Zakonu piše da ne može da bude član Upravnog odbora Republičke ustanove Filmske novosti“.

Na konstataciju UNS-a da je upisan u Registar javnih funkcionera, a da ZJIM izričito navodi da javni funkcioneri ne mogu da budu članovi komisija, Ristić je rekao da „to UNS tako tumači“, te zamolio da mu pitanja pošaljemo mejlom i da će UNS-u odgovoriti njegov advokat.   

Podsetimo, UNS je ranije pisao da je profesorka Biljana Ratković Njegovan, predsednica Društva novinara Vojvodine, 19. februara upisana u Registar javnih funkcionera Agencije za sprečavanje korupcije i da se , i pored toga, i dalje nalazi u registru kandidata za članove komisija koje ocenjuju medijske projekte  i učestvuje u njihovom radu.

Takođe, kao javni funkcioner ona ne bi, po Zakonu o javnim medijskim servisima i Statutu Javne medijske ustanove Radio-televizija Vojvodine, više smela da bude član Upravnog odbora ovog javnog servisa.

Njegovan je 19. februara ove godine imanovana za članicu Privremenog saveta Akademije strukovnih studija Novi Sad i u skladu sa tim upisana u Registar javnih funkcionera Agencije za sprečavanje korupcije.

I pored toga, do danas je, po podacima UNS-a, kao predstavnica Društva novinara Vojvodine imenovana u tri komisije za ocenu medijskih projekata - u Rekovcu, Gornjem Milanovcu i Doljevcu.

Sve tri komisije u kojima je izabrana za člana, po podacima iz Jedinstvenog informacionog sistema (JIS) Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT), formirane su nakon što je Ratković Njegovan upisana u Registar javnih funkcionera.

Ratković Njegovan je za UNS kratko izjavila da „zna da je u sukobu interesa“ i da „to rešava“, ali nije želela da odgovori na dodatna pitanja, između ostalog na to na koji način to rešava i da li je o sukobu interesa obavestila MIT, lokalne samouprave u kojima je izabrana za članicu komisije, kao  i JMU RTV.

Ni Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nije odgovorilo na pitanja UNS-a šta će uraditi povodom ovog slučaja.

Javna funkcija i učešće u komisijama – šta kažu propisi

Odluku o  imenovanju Ratković Njegovan za članicu Privremenog saveta ove ustanove donela je Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine.

Zakon o sprečavanju korupcije propisuje da je „javni funkcioner” svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti.

Autentičnim tumačenjem ove odredbe, koje je donela Narodna skupština, precizirano je da ovu odredbu treba razumeti tako da se odnosi i primenjuje na lica koja su neposredno birana od strane građana i lica koje bira, postavlja ili imenuje Narodna skupština, predsednik Republike, Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Vlada Republike Srbije, Skupština autonomne pokrajine, Vlada autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave.

Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja propisuju da je obavljanje javne funkcije nespojivo sa učešćem u radu komisija.

U članu 25. ZJIM navodi se da „članove komisije imenuje rukovodilac organa koji je raspisao konkurs i to iz reda teoretičara, analitičara i praktičara iz oblasti medija koji se samostalno prijavljuju, odnosno koja prijavljuju novinarska i medijska udruženja, a koji nisu u sukobu interesa, odnosno koji ne obavljaju javnu funkciju, u smislu propisa kojima se uređuje sukob interesa pri obavljanju javne funkcije“.

Isto propisuje i član 19. Pravilnika.

Ministarstvo obavešteno, ali ništa nije preduzelo

Da je Ministarstvo od ranije upoznato sa ovim slučajem, UNS-u je potvrdio i stručnjak za medije Jovan Bukovala.

Kako je rekao za UNS, on je  još 14. marta uputio Ministarstvu informisanja i telekomunikacija obaveštenje povodom ovog slučaja, navodeći da je, na osnovu navedenih informacija, Biljanu Ratković Njegovan potrebno izbrisati iz Registra MIT-a.

Do danas, kaže on, niko mu nije odgovorio na dopis, niti je Ratković  Njegovan uklonjena sa liste kandidatata.

Biljana Ratković Njegovan i ranije bila u sukobu interesa

Podsetimo, ovo nije prvi put da je Biljana Ratković Njegovan u sukobu interesa kada je reč o ocenjivanju medijskih projekata.

 Kako je UNS pisao još 2024. godine, na tadašnjem konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, 4.950.000 dinara dobila je Zadruga medijskih i kulturnih stvaralaca Medijakult Novi Sad, za projekat „Video podkast: Novosadski razgovori“, a medij koji je naveden u Rešenju kao medij preko kojeg će biti emitovan sadržaj je „Vojvođanski novinar“.

Izdavač „Vojvođanskog novinara“ je Društvo novinara Vojvodine (DNV), registrovano na istoj adresi kao i Zadruga koja je nosilac projekta, a u komisiji koja je odlučivala o dodeli novca bila je i Biljana Ratković Njegovan, izabrana na predlog tog istog Društva novinara Vojvodine.

Istovremeno, Biljana Ratković Njegovan bila je i opertivni urednik portala „Vojvođanski novinar“.

Problematično i članstvo u Upravnom odboru RTV-a

Profesorka Biljana Ratković Njegovan je i članica Upravnog odbora Javne medijske ustanove Radio-televizija Vojvodine (JMU RTV).  

Zakon o javnim medijskim servisima i Statut JMU RTV propisuje da „članovi Upravnog odbora ne mogu biti nosioci javnih funkcija i funkcija u političkoj stranci, zaposleni kod pružaoca medijske usluge, kao ni lica čije bi članstvo u Upravnom odboru moglo da dovede do sukoba interesa u skladu sa propisom koji reguliše sprečavanje sukoba interesa pri obavljanju javne funkcije“.

Podsetimo, članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Savet Regulatornog tela za elektronske medije koji ne postoji  godinu i po dana, odnosno od novembra 2024. godine.

Kako kaže za UNS, nakon pomenutog koncerta shvatila je da pre svega kao čovek, a potom i novinar mora da ode u Prebilovce.

„To je ono što sam mogla da učinim - da se poklonim nevinim žrtvama ustaša i da pišem o tome kako bismo znali”, ističe Spasić.

Radeći seriju reportaža o Prebilovcima, rekla nam je ona, shvatila je da nije jedina u kojoj je pomenuti koncert nešto prelomio.

„Silvana Filić, unuka učiteljice Stane Arnaut (po dedi od majke koji je bio Stanin rođeni brat), žene koja je jedan od simbola Prebilovaca i srpskog stradanja od ustaške ruke, prvi je put progovorila u javnosti upravo za Kurir nakon što je gledala događanja u Zagrebu. To je ujedno i prvi put da neko od porodice Stane Arnaut govori za medije”, kaže Spasić.

U intervjuu za UNS sa nagrađenom novinarkom razgovarali smo o granici između profesionalne odgovornosti u izveštavanju o kolektivnom stradanju i ličnih osećanja, značaju ovakvih priča za novinarstvo u uslovima hiperprodukcije medijskog sadržaja, ali i o tome koliko joj je bilo teško dok je sakupljala građu za reportaže iz ovog mesta.

UNS: U kojoj meri je novinarska odgovornost veća kad se obrađuju teme kolektivnog stradanja kakvo je bilo u Prebilovcima?

- Novinarska odgovornost, u smislu odnosa prema poslu, po meni je uvek ista i jednako velika. Odgovoran novinar je onaj koji daje sve od sebe da profesionalno radi svoj posao. I dobro se pripremi za sve, pa i kad ide na običnu konferenciju za novinare, jer mora da zna ko je i šta je tu, kakav je kontekst... Tako da u tom smislu odgovornost ne delim na manju ili veću. Ali kao novinar, čiji je posao rad u javnom interesu, osećam odgovornost da svojim delanjem i izborom tema čuvam i istinu od zaborava. A ako uz to neko nešto nauči, razmisli pre nekih postupaka... tek sam uspela.

Međutim, kad radim teme kao što su Prebilovci, najveći izazov mi je da ne upadnem u patetiku. Linija između empatije i patetike je tanka. Dešava mi se da, tek kad drugi, treći put pročitam ono što sam napisala, vidim da to nije ono što sam htela i da sam skliznula, pa menjam. A čitaoci su, na koncu, ti koji sude.

UNS: Zbog čega je važno da se ovakve teme objavljuju u medijima?

- Važno je da bismo znali, pamtili, poštovali i, usudiću se reći, da nam se istorija ne bi ponavljala. Kamo sreće da se svi s Balkana objektivno bavimo svakim segmentom prošlosti, i u medijima i u udžbenicima, pa da nam se istorija ne ponavlja iz generacije u generaciju. Da svi sve znamo.

Takođe, a verujem da se to u reportažama iz Prebilovaca i vidi, važno je znati da iza zločina uvek stoje konkretna imena i ljudi, oni koji su osmislili, naredili, izveli, prikrivali... I da smo svi mi pre svega ljudi, dobri ili loši, a da nas tek posle toga sve ostalo u nekom smislu određuje i razlikuje, pa i vera i nacija. Upravo iz reportaža u Prebilovcima vidi se da i u organizovanom, sistematskom zločinu ima onih među ustašama koji su u datom momentu postupili kao ljudi. Zašto, kako - nebitno. Spasli su neke živote u moru nevinih, a ubijenih. I to treba reći. Ali nikako ne treba zaboraviti glavnu stvar i zameniti teze.

UNS: Kako postaviti granicu između novinarske profesionalnosti i ličnih osećanja?

- Upravo reportaža je, po mom sudu, žanr u kome osim činjenica i opisa daješ i lični doživljaj, emociju, pa i empatiju... I bez obzira na to da li pišeš reportažu iz Barselone ili Prebilovaca, mada je, naravno, razlika u doživljaju ogromna i potpuno drugačija. A danas, više nego ikad, kad je na internetu dostupno sve i kad se na telefonu kao na dlanu može videti baš sve, važno je da čitaocima daš i više i dalje, a to je i doživljaj.
Pisati o Prebilovcima je naročito teško, iscrpljujuće, i emotivno i mentalno. I upravo zbog tog snažnog doživljaja važno je, kao što već rekoh, ne upasti u patetiku.

UNS: Koliko je važno da se prilikom rada na ovakvoj priči novinar uzdrži od senzacionalizma i "klikbejt" naslova, po cenu manje medijske pažnje?

- Ne jurim medijsku pažnju, već novinarstvo. Klikove odavno ne brojim. Doduše, sistem sam broji. Iznenadićete se, kao što sam neretko i sama iznenađena, koliko ovi ozbiljni tekstovi znaju da budu čitani. I same reportaže iz Prebilovaca merene su hiljadama i hiljadama pregleda. I to je dokaz da u eri brzog života, generacija koje komuniciraju skraćenicama i rastu na klipovima od minut, i u vreme rasprostranjenog tzv. kopi-pejst novinarstva, pravi novinarski rad ipak ima “prođu”. Takođe, to je i dokaz da ljudi nisu toliko površni i da im ne možeš servirati samo kopi-pejst, da im treba dati i ozbiljan i drugačiji sadržaj. I zahvalna sam svojoj redakciji što ne odbija nijedan moj predlog za reportaže i odlaske na teren i ne kalkuliše da li će to biti klikabilno.

UNS: Šta Vam je bilo najteže dok ste sakupljali materijal za ovu reportažu?

- Znala sam gde idem i dosta toga pročitala i pogledala pre polaska u Prebilovce. I reklo bi se, bila spremna za ono što ću videti - i samo selo, čijih je mnogo kuća bez krovova i uraslo u korov, i za ostatke kostiju mučenika u prebilovačkom hramu, i za jamu Golubinku, u koju je u jednom danu živo bačeno više od 500 žena i dece.

Ali očigledno to nije bilo dovoljno.

Dan-dva pre polaska na put pročitala sam priču o Božu Kesu. U moru svega što sam znala, priča o tom tihom, poštenom čoveku i uzornom članu partije me je baš potresla.

Život u Čapljini, kojoj Prebilovci i pripadaju, dugogodišnjeg neženje zakasnelog za decu izgledao je obično kao mnogi drugi.

Sve dok mu poznanici, pa i prijatelji nisu otišli na sahranu u Prebilovce. Tu kraj nadgrobnog spomenika shvataju da je imao i ženu i dve ćerkice. I da su sve tri skončale u jami Golubinki 6. avgusta 1941. A Božo je ćutao sve te decenije. I upravo na tom groblju, gde je i Božov grb, ali i ploča na kojoj su imena mu žene i dece, bilo mi je najteže.

Na nadgrobnim pločama preminulih u decenijama nakon nastanka Titove Jugoslavije zatiču me i kolone imena njihovih najrođenijih pored kojih je ista godina smrt - 1941. Tu sam i zatečena koliko mi je bilo teško da to gledam.

UNS: Šta ovakve priče znače za savremeno novinarstvo s obzirom na to da, zahvaljujući internetu, imamo hiperprodukciju medijskog sadržaja i "borbu za kvantitet, a ne kvalitet" u medijskom prostoru?

- Iskreno verujem da još ima nade za nas i za novinarstvo. A o mom radu trebalo bi drugi da sude.

UNS: Koliko je važno što je ovakva tema dobila poverenje žirija?

- Opet iskreno, ovo je prva nagrada koja mi je draža zbog teme nego mene same. Trudila sam se da iz što više aspekata sagledam prebilovačku tragediju, vreme posle nje i ono što je danas. A danas su Prebilovci mesto sa tridesetak žitelja, mahom udovica.

Dolaze ponekad i političari i iz Srbije i Republike Srpske, slikaju se i uvek nešto obećavaju. Ali Prebilovci su i dalje selo u kome je dosta kuća u korovu, što je zaostavština i 1941. i 1992. godine.

Selo koje i dan-danas nema vodovod. Mada, nakon objavljivanja reportaža u Kuriru, slučajno ili ne, iz zvanične Banjaluke obećali su da će uplatiti sredstva za izgradnju vodovoda u Prebilovcima. To ne želi u potpunosti da finansira opština Čapljina, odakle su naveli da im nije isplativa investicija za toliko malo žitelja. Sredstva su nedavno i uplaćena. Čeka se početak radova.

Prebilovci su selo u kom hodočasnici ne mogu ni da prenoće, do pod vedrim nebom. Tako ne bismo ni mi mogli da nam nije izašao u susret Aco Dragićević, čovek koga nismo ni znali, a koji nas je primio u svoj dom. Bila sam uporna u naumu da noćimo u selu i neizmerno sam zahvalna Acu. Kao i Aleksi Dragićeviću, koji nas je vodio i kroz Hram Hristovog Vaskrsenja u Prebilovcima, ali i do jame Golubinke na plus 40. Aleksa je tu da se svakome nađe. I radi pri crkvi. Kraj koje SPC diže i omanji konak, kako bi manastir postala.

Zahvalna sam, i to moram istaći, i svim svojim sagovornicima, bez kojih ne bi ni bilo reportaža. Ljudi su i danas, posebno oni koji žive u Prebilovcima i okolini, još uplašeni, zaziru da javno govore. A mnogi su ipak govorili. Obećavale su vlasti iz Banjaluke i da će pansion u selu podići, kako bi hodočasnici imali gde zanoćiti. I dalje - ništa. A sve je to izuzetno važno i važno je pisati o tome. Dobra stvar je da učenici viših razreda osnovnih škola iz Republike Srpske u obrazovnom programu imaju i obavezu dolaska u Prebilovce. A koliko đaka iz Srbije uopšte zna za Prebilovce, a kamoli ide tamo? O Prebilovcima uvek treba govoriti. Razloga je puno.

Ovaj trend dodatno zabrinjava, ako se ima u vidu da je 2025. godine, prema bazi UNS-a, broj napada bio više nego udvostručen u odnosu na godinu pre toga.

Samo na dan održavanja lokalnih izbora u 10 lokalnih samouprava, 29. marta, zabeleženo je 16 napada i ometanja rada novinara.

To znači da su se u jednom danu desila četiri slučaja ugrožavanja novinara više nego u ostatku marta – od prvog do 28. marta zabeleženo ih je 12.

Kada je reč o ometanju koleginica i kolega u radu, u prva tri meseca ove godine evidentirano je 12 slučajeva, u odnosu na prošlogodišnjih osam.

U prvom tromesečju ove godine UNS je evidentirao 24 pretnje, što je dvostruko više nego lane, kada je u UNS-ovoj bazi zabeleženo 11 ovakvih slučajeva.

Posebno zabrinjava podatak da je ove godine do marta evidentirano 12 fizičkih napada, što je za devet više nego prošle godine, kada su zabeležena tri.

Inače, prošla godina je rekordna u odnosu na prethodnih pet kada je u pitanju broj fizičkih napada na novinare i medijske radnike.

U januaru i februaru ove godine posebno su bili izraženi sajber napadi, pa je UNS u ovom periodu zabeležio 10 ovakvih slučajeva.

UNS je u ovu kategoriju uvrstio koordinisane botovske napade na Instagram naloge, koji se manifestuju naglim i masovnim povećanjem broja pratilaca s ciljem da platforma Meta automatski ograniči ili ugasi profil medija ili novinara, kao i hakerske napade, uključujući DDoS napade na sajtove.

S druge strane, u prva tri meseca prošle godine, UNS nije evidentirao nijedan ovakav slučaj.

UNS je ove godine zabeležio i jedan slučaj privođenja više nego prošle godine, pa je sada zabeleženo dva privođenja.

Ove godine UNS je evidentirao i jednak broj pritisaka i diskriminacije kao prošle godine - tri slučaja diskriminacije medija i četiri pritiska.