Kolege su se na skupu prisetile njenog dugogodišnjeg rada u novinarstvu i književnosti i istakle značaj koji je Ćurguz imala u novinarskom i književnom svetu.

„Obišla je više država, a gde god da je bila - govorila je o jugoslovenskim književnicima i položaju žena u Jugoslaviji“, prisetila se njena dugogodišnja prijateljica i novinarka Slobodanka Vučković.

Kako je rekla, dok joj je muž obavljao dužnost generalnog konzula, najduže su bili u Pakistanu i Skandinavskim zemljama, gde je ona radila kao prevodilac švedskog jezika.

Danica Diković Ćurguz rođena je 10. novembra 1942. godine u Užicu.

Bila je spoljni saradnik Sarajevskog oslobođenja u kulturnoj rubrici. Pisala je putopise. 

Pisala je romane, eseje, putopise. Njen roman “Sećanje na strah” svojevremeno je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu, dok je za knjigu eseja “Na litici” dobila Deretinu nagradu.

Diković Ćurguz je bila član UNS-a od 1975. godine.

Bila je i član Udruženja književnika Srbije.

Danica Diković Ćurguz preminula je 2.oktobra.

Publikacija obuhvata tri tematske celine - evropski regulatorni okvir, domaće zakonodavstvo i etičke smernice. Na taj način, publikacija pruža pregled ključnih normi i preporuka koje se odnose na rodnu ravnopravnost i medijsko izveštavanje.  

Kroz ovaj vodič, UNS i Savet Evrope žele da podstaknu mlade novinarke i novinare da prepoznaju i primene rodno-odgovorni pristup u svakodnevnom radu, oslanjajući se na domaće i međunarodne standarde.

Bojković je nagradu dobila za emisiju „Od stolara do humaniste“ koja se emituje u okviru dokumentarnog serijala "Put pobednika", a u kojoj opisuje rad stolara Mileta koji pravi hranilice za bebe i poklanja ih, a dodatno pravi krevete i nameštaj za porodice u teškoj materijalnoj situaciji i prikuplja pomoć i lekove za najugroženije. 

Emisija opisuje i kako je Mile svom sinu ostavio u amanet da nastavi njegovim stopama.

„Pričom o stolaru Miletu, Biljana Bojković je prikazala čoveka za koga humanost nema granice. Ovom prilikom želimo da podstaknemo koleginicu Bojković da nastavi da se bavi ovom tematikom i bude podstrek i ostalim kolegama, kao što je to svojevremeno radio i sam Đoko Vještica“, naveo je žiri u obrazloženju za nagradu.

Članovi žirija koji su odlučivali o nagradi su Ana Marković (prošlogodišnja dobitnica nagrade i predsednica žirija), Miljan Baćović (donator) i novinari Miloš Bato Milatović, Petar Živković i Mateja Agatonović.

Nagrada će Biljani Bojković biti uručena u Pres centru UNS-a, u ponedeljak, 27. oktobra, u 11 sati.

Skupština Republike Srbije će za člana Saveta REM-a glasanjem izabrati jednog od ova dva kandidata.

Mileva Malešić i Đorđe Vlajić izabrani su većinom glasova na sastanku ovlašćenih predlagača kome su prisustvovali predsednik UNS-a Živojin Rakočević, predsednik NUNS-a Željko Bodrožić i predsednica PROUNS-a Slađana Ostojić.

Na sastanku je izabrano dvoje od troje kandidata. Malešić i Vlajića predložili su UNS i NUNS, dok je Maju Mišković Marković predložio PROUNS.

Skupština će za članove Saveta REM-a izabrati i po jednog iz preostalih osam grupa kandidata.

Podsetimo, Savet Regulatornog tela za elektronske medije ne postoji duže od 11 meseci, odnosno od 4. novembra 2024. godine kada je, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, prethodnom sastavu Saveta prestao mandat.

Ko su Mileva Malešić i Đorđe Vlajić?

Mileva Malešić bila je dugo glavna i odgovorna urednica i direktorka Televizije Forum i portala Forum info, medija civilnog sektora u okviru Udruženja Forum žena Prijepolja. Završila je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Malešić je od 1979. do 2008. godine bila i novinarka, urednica i direktorka u lokalnom nedeljniku „Polimlje“ i Radio Polimlju. U svojoj višedecenijskoj karijeri, Malešić je bila dopisnica novinskih agencija Beta i Tanjug, dnevnih listova „Politika“, „Glas javnosti“, „Blic“, Radio Beograda.

U pet mandata bila je članica Upravnog odbora Lokal presa, a od 2014. do 2016. bila je predsednica Upravnog odbora ove organizacije.

Danas je članica Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kao i grupe Novinarke protiv nasilja.

Ćorće Vlajić završio je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Vlajić je 47 godina novinar i urednik, pretežno u javnim servisima – RTS-u i Bi-Bi-Siju. Njegov profesionalni rad obeležili su oganizovanje proizvodnje televizijskog i radio programa, kao i rad na pripremi internih akata javnog servisa, medijskih zakona i Kodeksa novinara Srbije.

Vlajić je bio i urednik TV servisa Vesti u novinskoj agenciji Fonet, dopisnik BBC World Service-a iz Beograda, kao i glavni urednik Prvog programa Radio Beograda.

Prethodno je bio urednik i voditelj glavnih informativnih emisija („Dnevnik“, „Novosti dana“) i specijalizovanih informativnih programa („Argument više“, „Nedeljom u 10“).

Na konkurs mogu biti prijavljeni radovi objavljeni u štampanim, onlajn i elektronskim medijima u periodu od 26. oktobra 2024. godine do 19. oktobra 2025. godine.

Za nagradu „Đoko Vještica“ mogu konkurisati novinari iz Srbije i drugih zemalja, ukoliko su njihovi radovi doprineli humanim akcijama čiji se sadržaj odnosi na Srbiju.

Nagrada “Đoko Vještica” ustanovljena je 2011. godine.

Dosadašnji dobitnici su - Dragoljub Janojlić („Palanačke novine“) 2011, Silvija Slamnig („Kurir“) i Sadik Hamidović (net radio „Veselje“) 2012, Tamara Grujić (TV Prva) i Branko Stanković (RTS) 2013, Miroljub Dugalić („Politika“) 2014, Stevo Lapčević („Sremske novine“) 2015, Velimir Perović („Blic“) 2016, Ana Stamenković (RTS) i Danijela Davidov Kesar („Politika“) 2017, Stevo Lapčević („Sremske novine“) 2018, Jasna Đurović (TV Prva) 2019, Slobodan Vasić (Radio Bravo) 2020, Olivera Radić (Jedinstvo) za 2021. godinu, Milan Popović (RTS) za 2022. godinu, Jelena S. Spasić (Kurir) i Jelena Jorgačević Kisić (Vreme) za 2023. godinu, kao i Ana Marković (TV Prva) za 2024. godinu.

Đoko Vještica rođen je 9. maja 1939. godine u selu Otrić u opštini Gračac (Hrvatska). Novinarsku karijeru započeo je u listu „Borba“.  Novinari ovoga lista sa Vješticom su 1970. godine osnovali Radio Studio B.

Vještica je voleo svoj Beograd i najpoznatiji je po organizovanju humanitarnih akcija, ali i kao pokretač brojnih akcija za uređenje grada i zelenih površina.

UNS mu je 1976. godine dodelio nagradu „Svetozar Marković“, a 2005. godine Nagradu za životno delo.

Predloge za nagradu treba poslati putem formulara koji se nalazi na linku.

Kao razlog napuštanja Euronews Srbija, Milić navodi da ova televizija već duže vreme nije ono što je bila kada se zaposlio.

„Euronews Srbija više ne sledi ona načela na kojima smo nastali pre četiri i po godine. U međuvremenu su mnoge moje kolege napustile tu redakciju, dobijajući otkaze, ili sami shvatajući da tu ne treba da budu. Sa Euronews Srbija se nisam rastao u lošim odnosima, ali mislim da mi tamo više nije mesto“, dodao je Milić.

Do saradnje sa Fonetom je, kako je rekao, došlo kada su mu se iz ove novinske agencije javili ove jeseni sa idejom da vodi emisiju Kvaka 23, koju je za života radio Zoran Sekulić.

„To je za mene velika čast i treba ‘ući u Zoranove cipele’. Nadam se da ću moći to da uradim, a svakako se radujem novom poslu“, dodao je Milić.

U planu, kaže, ima i Jutjub projekat koji će obuhvatati primenu veštačke inteligencije (AI), kojom se bavio i u emisijama Euronews centar i Prompt nedelje.

Podsetimo, Milić je u okviru ovih emisija analizirao novosti u onlajn sferi, uz poseban osvrt na razvoj AI alata i izazove u njihovoj primeni.

Na listi kandidata koje su udruženja novinara predložila su Mileva Malešić i Đorđe Vlajić (koje su predložili i UNS i NUNS) i Maja Mišković Marković (koju je predložio PROUNS).

UNS, NUNS i PROUNS na sastanku će glasanjem utvrditi zajednički predlog dva od tri kandidata koji ulaze u skupštinsku proceduru.

Nakon toga, za članstvo u Savetu REM-a Skupština glasanjem bira jednog, kako iz ove, tako i iz preostalih osam grupa.

Kandidate u kategoriji novinarskih udruženja, po Zakonu o elektronskim medijima, predlažu udruženja novinara u Republici Srbiji, od kojih svako ima najmanje 300 članova sa plaćenom članarinom, a registrovana su najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva.

Inače, Odbor za kulturu i informisanje je na jučerašnjoj sednici usvojio listu organizacija i kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) iz preostale dve kategorije - udruženja kompozitora, filmskih, scenskih i dramskih umetnika i kategorije udruženja za zaštitu dece i time utvrdio listu ovlašćenih predlagača i kandidata iz svih devet kategorija.

Podsetimo, Savet Regulatornog tela za elektronske medije ne postoji duže od 11 meseci, odnosno od 4. novembra 2024. godine kada je, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, prethodnom sastavu Saveta prestao mandat.

MR Čukarica će članovima UNS-a, sa prioritetom i po stručnim standardima, pružiti radiološku i ultrazvučnu dijagnostiku.

Nakon svake dijagnostike pacijentu će biti izdat lekarski izveštaj i snimak sa arhiviranjem podataka na CD-u, uz objašnjenje kliničkog lekara specijaliste.

Svakom pacijentu će biti objašnjeni medicinski protokoli, a ujedno će biti obavljena stručna priprema za radiološku dijagnostiku, očitavanje snimaka i daljeg stručnog upućivanja ukoliko je potrebno.

Više o MR Čukarica, pregledima, dijagnostici i cenama pogledajte na linku.

Ali, kako iznutra izgleda medijska scena Mađarske? Da li se novinari javno politički svrstavaju? Koji je odnos snaga za vlast „prijateljskih“ i „neprijateljskih“ medija? Postavljaju li novinari od vlasti naručena pitanja? Postoji li „rat“ medija? Ima li kampanja blaćenja novinara? Koja je snaga tabloida tamo, a kolika ovde?

Na ove teme Kohan je odmah prihvatio da razgovara, iako to novinari najčešće izbegavaju.

Sam će reći da ne mora da bira između rada u mediju u kom je i da umre od gladi.

Radi to što voli, a to je političko novinarstvo. O spoljnoj politici piše komentare, ima emisiju na Jutjub kanalu „Mandinera“, koji ulazi u najposećenijih deset, nekad i pet onlajn medija u Mađarskoj.

Natprosečno obrazovanje, to što govori ruski, nemački i engleski jezik i što je s novim tehnologijama odrastao, čine ga dobrim i samouverenim sagovornikom koji s lakoćom analizira medijsku scenu posle šest godina rada i 24 navršene godine.

Jedno od zapažanja je da u Mađarskoj tabloidni mediji nemaju to mesto koje imaju u Srbiji. Da takav model kod njih više ne funkcioniše.

„Rekao bih da su žuti i tabloidni mediji mnogo izraženiji u Srbiji“.

U Mađarskoj, kaže Kohan, postoje politički tabloidi, ali je njihova gledanost i čitanost drastično opala poslednjih godina.

Štaviše, listovi koji se bave takvom vrstom sadržaja suočili su se s padom publike i dovođenjem svog opstanka u pitanje.

„Politički tabloidi sa vrlo niskim novinarskim standardima više ne prolaze u Mađarskoj“.

Naš sagovornik smatra da to što u Srbiji tabloidi imaju prođu nije samo zbog namera vlasnika medija, već i zbog ukusa srpske publike.

Na pitanje da li na tabloidnost medijske scene utiče vlast i to šta ona želi da ima u medijima naš sagovornik odgovara da „ne možete naterati ljude da čitaju ono što ne žele da čitaju“.

Igra li neku ulogu novac koji ide tim medijima?

„Naravno, važno je koji mediji dobijaju finansije, ali ako su finansirani, a nisu čitani to onda nema smisla. I tada zapravo ne utiču na to kako ljudi u Srbiji razmišljaju“, odgovara Kohan.

Postoje razlike u načinu na koji srpska vlada oblikuje medijski prostor u poređenju s Mađarskom, kaže, i naravno, postoje kulturne razlike.

„Ali, zaista želim da naglasim da ne možete naterati ljude da čitaju ono što ne žele da čitaju“.

Svaka politička zajednica, koja želi da ima svoj medijski prostor i da on odražava njene ideje, ali i kritički sagledava sopstveni rad, smatra Kohan, mora da ima efikasne medije. To znači, dodaje, da ima medije koje ljudi smatraju pravim i veruje im.  

Tu je, reći će ovaj mladi novinar, nastala prekretnica u Mađarskoj, koja se još nije desila u Srbiji.

Ako se pogleda čitava medijska scena, naš sagovornik kaže da su u Mađarskoj provladine radio stanice u prednosti, da je kod televizija situacija pola-pola, dok je kod onlajn medija, koje smatra najvažnijim, vrlo mala prednost na strani opozicionih medija.

On kaže da postoji jedna velika opoziciona informativna televizija i jedna velika opoziciona komercijalna televizija, i preslikana situacija na provladinoj strani.

Konkretnije, s jedne strane je RTL Klub, komercijalni kanal u stranom vlasništvu koji je pro-opozicioni, a s druge TV2, kanal u mađarskom vlasništvu koji je provladin i uspeo je poslednjih godina da postane gledaniji od svog konkurenta.

Njihova publika je uporediva, pojašnjava Kohan, i večernje vesti su i dalje najvažniji izvor informacija za Mađare starije od 40 godina.

U dve relevantne informativne televizije, koje skoro da osim politike ništa drugo nemaju, značajno veću gledanost ima proopoziciona ATV televizija, nego provladina HirTV. Ali obe, kaže Kohan, imaju manju publiku od vodećeg komercijalnog dvojca.

Smatrao je upoređivanje broja novina koje postoje nebitnim, „jer mediji nisu važni zato što postoje, već zato što imaju publiku“.

Kohanov „Mandiner“, koji je konzervativne orjentacije, ima onlajn izdanje, Jutjub kanal i nedeljnik. Glavni proizvod je onlajn medij čija je poseta od 250.000 do 450.000 pojedinačnih čitalaca dnevno.

„To nas svrstava u nacionalnih deset, ponekad i pet. Najveći mediji u Mađarskoj dosežu od 800.000 do milion čitalaca u dobrom danu, a oko 600.000 u lošem. Sledeći nivo ispod nas ima između 150.000 i 200.000 posetilaca dnevno. Dakle, mislim da se relevantni mađarski mediji mogu svrstati u tri nivoa, a mi smo čvrsto na čelu drugog nivoa“.

Naš sagovornik kaže da u Mađarskoj trenutno postoji relativno uravnotežena i raznolika medijska scena koja je rezultat niza zdravih i nezdravih finansijskih i medijskih praksi.

Naravno, veoma politički paralelna.

Svakom čitaocu u zemlji je jasno, govori Kohan, da li čita opozicione ili provladine novine, i to je jednostavno tako.

„Mađari su prihvatili to kao životnu činjenicu. Ljudi više zaista ne veruju u koncept objektivnih medija. Razumeju da, ako žele da se približe stvarnosti, moraju čitati više različitih izvora“.

Na pitanje ko je kriv što mađarska javnost ne veruje u objektivno novinarstvo, Kohan odgovara da je zahvalan zbog tog jasnog odnosa i brutalne iskrenosti kojom Mađari pristupaju svojim medijima.

„Mislim da je to proizvod poslednjih petnaest godina. Pre toga, konzervativni mediji gotovo da nisu postojali“.

Objašnjava da su se konzervativni mediji pojavili paralelno sa vlašću Viktora Orbana i izazvali talas interesovanja jer su pokazali kako mediji mogu imati potpuno različite uglove gledanja i da se o istoj priči ili situaciji, u istoj zemlji, može izveštavati na sasvim drugačiji način.

„Ljudi su odjednom shvatili da ono što su dobijali 20 godina nakon pada komunizma, pa sve do Orbanovog dolaska na vlast, predstavlja samo jedan ugao. A da postoji i drugi pogled, konzervativni ugao, koji je veoma, veoma drugačiji“.

Danas su oba ta ugla mejnstrim u Mađarskoj, kaže Kohan.

„Svaki od njih ima veće poverenje kod svojih čitalaca. Jedni su bliži provladinoj, drugi opozicionoj zajednici. I generalno, mislim da ovakav način postojanja u medijima, gde je svima jasno da li su „za“ ili „protiv“ vlasti, koja je polarizujuća tu nema sumnje, čini medije iskrenijima i kredibilnijima nego u nekim drugim zemljama“.

Na pitanje da li javno kao novinar kaže da podržava vlast Viktora Orbana ili to samo po sebi proizilazi iz činjenice da radi u provladinom mediju Kohan odgovara da biti „provladin“ nije njegovo glavno obeležje.

„Naravno, označen sam kao provladin i identifikujem se sa tom političkom zajednicom, ali to je naprosto zato što radim gde radim. Ne vičem svaki dan `Živeo Orban`. To ne smatram svojom novinarskom ulogom“, govori Kohan.

Možete li da kritikuje vlast i koju slobodu imate u mediju koji se svrstava u provladine?

„Moja sloboda proizilazi iz činjenice da sam obrazovan, da imam znanje i da nisam egzistencijalno zavisan od jednog medija. Dakle, mogu da radim u ovom listu sve dok ono što ja pišem odgovara njima, a ono što oni traže odgovara meni. Upravo zbog toga, nemam nikakav strah da kritikujem vladu, iako generalno imam simpatije prema njoj“.

Kritikovao je, kaže, u više navrata i po raznim temama. Na primer: kursa mađarske forinte prema evru, vanrednog stanja koje već godinama šteti poslovanju, obrazovnom sistemu, i, kaže da je kritikovao oštrije nego mnoge njegove opozicione kolege.

„Ali sve to ne menja činjenicu da se u najvažnijim pitanjima mađarske i evropske politike: migracija, rata u Ukrajini, konkurentnosti evropske ekonomije, kineskih investicija u Mađarskoj, vrlo iskreno svrstavam uz vladu. Dakle, da, ja sam provladin, ali nisam slep za greške sopstvenog političkog tabora i ukazujem na njih“.

Na pitanje da li vlast na višim i nižim nivoima odgovara na pitanja medija koji nisu pod konrolom vlasti, zapravo, medija koji nisu provladini, Kohan odgovara da u Mađarskoj ne postoje mediji koje kontroliše vlast.

„Dobro je što ste napravili tu razliku, jer iskreno ne verujem da u Mađarskoj postoje mediji koje direktno kontroliše Orbanova vlada. Postoje mediji koji su povezani ili prijateljski orjentisani, ali snaga medija leži u tome da nije kontrolisan“.

Biti kontrolisan, dodaje, pokazuje vrlo ružno lice i uništava kredibilitet vrlo brzo.

Kohan kaže da postoji razlika u pristupačnosti političara prema „prijateljskim“ i „neprijateljskim“ novinarima, ali da ta razlika nije toliko velika da bi građani bili uskraćeni za odgovore svojih političara na teška pitanja.

„Nije veoma često, ali razumno redovno, vodeći mađarski političari na vlasti daju intervjue antivladinim medijima“, odgovara Kohan.

Objašnjava da postoji tradicija nedeljnih ili dvonedeljnih vladinih konferencija za štampu, koje traju dva do tri sata, gde ministar koji predsedava kabinetom premijera razgovara sa svim relevantnim novinarima.

To je razgovor koji ima slobodni tok i gde novinari imaju priliku da postave više pitanja i potpitanja, da se vraćaju na neke teme.

Pitanja na ovim konferencijama nisu, kaže Kohan, ni na koji način dogovorena ili novinarima dostavljena od strane visokih vladajućih zvaničnika.

Kohan je u UNS razgovoru koji smo objavili na našem Jutjub kanalu govorio o (ne)postojanju solidarnosti u mađarskoj novinarskoj zajednici, odgovorio na pitanja o tome da li ima kampanja protiv novinara, koja znanja i veštine imaju mladi novinari u Mađarskoj i kako bi od 1 do 10 ocenio medijske slobode u naše dve zemlje.

Pogledajte razgovor:

Podsetimo, novi izbor članova Saveta REM-a prekinut je početkom jula zbog neslaganja predstavnika civilnog sektora i Odbora za kulturu i informisanje u vezi sa tim koje organizacije iz ove dve kategorije (udruženja kompozitora, filmskih, scenskih i dramskih umetnika i kategorije udruženja za zaštitu dece) ispunjavaju zakonske uslove da budu ovlašćeni predlagači.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) predstavila je 1. oktobra  izveštaj u kom odgovara na sva pitanja proistekla iz rasprave u Skupštini Srbije u vezi sa predlagačima i kandidatima iz ove dve kategorije.

Odbor za kulturu informisanje Nacrt izveštaja o kojem se danas glasalo sačinio je na osnovu tumačenja OEBS-a od 1. oktobra i dodatnih pojašnjenja koje je OEBS dostavio juče, a o tome koje organizacije su, po Zakonu o elektronskim medijima, ovlašćeni predlagači.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje održanoj početkom jula usaglašeni su kandidati za članove Saveta REM-a u preostalih sedam od devet kategorija.

Na osnovu izveštaja koji je danas usvojen, ovlašćeni predlagači u kategoriji kompozitora, filmskih, scenskih i dramskih umetnika su:

1. Udruženje muzičkih umetnika Srbije "UMUS";
2. "Udruženje scenskih umetnika, stručnjaka i saradnika u kulturi Srbije" USUS;
3. Udruženje "Jet Clock";
4. Udruženje muzičkih umetnika i izvođača Vojvodine "Vojvodina ton"
5. Udruženje stripskih umetnika Srbije
6. Udruženje dramskih pisaca Srbije,
7. DOKSRBIJA - Dokumentaristi Srbije,
8. "Asocijacija filmskih reditelja Srbije" AFRS,
9. Udruženje scenarista Srbije

10. Srpska asocijacija snimatelja

11. Udruženje dramskih umetnika Srbije UDUS;

12. Udruženje filmskih umetnika Srbije UFUS;

13. Udruženje filmskih glumaca Srbije UFGS;

14. Udruženje kompozitora Srbije;

15. Udruženje kompozitora Vojvodine;

16. Savez dramskih umetnika Vojvodine.

Iz kategorije udruženja za zaštitu dece, ovlašćeni predlagači su:

1. "Centar za socijalno preventivne aktivnosti - GRIG";
2. Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika nasilja nad ženama "ATINA";
3. Centar za integraciju mladih;
4. Grupa za decu i mlade "Indigo";
5. "Bečejsko udruženje mladih" BUM;
6. Centar za rad sa decom, mladima i porodicom "Vrdničak";
7. "Centar za prava deteta";
8. Prijatelji dece Srbije;
9. Udruženje građana Zlatiborski krug;

10. "Prijatelji dece grada Niša";

11. "Podrška porodici SIDRO";

12. Mreža organizacija za decu Srbije;

13. Prijatelji dece Beograda;

14. Udruženje građana " Kokoro" – Bor;

15. Udruženje za podršku deci i osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama "REALNO";

16. Udruženje "IMAM IDEJU";

17. "Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S";

18. Udruženje centar za kreativni i održivi razvoj "MISTURAFINA";

19. NVO Svetionik;

20. Udruženje "GRUPA MAŠTA";

21. Udruženje RUŽICA;

22. Udruženje dečiji centar Zaječar;

23. Udruženje  "Okular";

24. Užički centar za prava deteta;

25. "ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima";

26. Udruženje Pomoć deci;

27. "Prijatelji dece opštine Surčin";

28. "Prijatelji dece opštine Zvezdara";

29. "Udruženje građana LIBERO";

30. Centar za kreativni razvoj-Knjaževac;

31. Prijatelji dece opštine Požarevac;

32. Somborski edukativni centar;

33. Kreativna pedagogija;

34. "Centar za proizvodnju znanja i veština";

35. Prijatelji dece opštine Inđija;

36. Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije;

37. Centar za obrazovne politike;

38. Ženski centar 21. vek

39. Udruženje Centar projektnih ideja

40. Centar za razvoj i društvenu integraciju Novi Sad;  

41. Centar za aktivizam Vranje;

42. Naša Surdulica za sve;

43. Romski kulturni prosvetni centar;

44. Udruženje Snaga porodice;

45. Srpsko-Romsko udruženje građana "Integrativni Global Centar";

46. Udruženje Roma Novi Bečej;

47. Beogradski centar za osobe sa invaliditetom;

48. Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom;

49. Udruženje za pomoć osobama sa L.Down sindromom Niš;

50. Udruženje roditelja dece oštećenog sluha "URDOS";

51. Društvo za pomoć MNRL – Aleksinac;

52. Udruženje za pomoć MNRO Taša Delić;

53. Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih Kikinda;

54. Savez udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije;

55. Savez gluvih i nagluvih Vojvodine;

56. Udruženje za pomoć MNRO Ivanjica;

57. Udruženje Centar "Novi Svet"

58. Udruženje osoba sa invaliditetom Beograd;

59. Udruženje "Bezbedno dete";

60. Udruženje za pomoć osobama sa invaliditetom"Duga";

61. Udruženje Osoba sa mentalnim invaliditetom Niš;

62. Okružna organizacija saveza slepih Srbije Kragujevac;

63. Kraljevačko udruženje za pomoć osobama sa autizmom;

64. Centar za nestalu i zlostavljanu decu;

65. Udruženje Zajedno;

66. Udruženje "Čepom do osmeha";

67. Udruženje "Inicijativa 021";

68. Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama "Zagrljaj" Topola;

69. Društvo za pomoć Mentalno Nedovoljno Razvijenim Osobama Aleksandrovac.

Odbor je utvrdio listu predloženih kandidata koji ispunjavaju uslove za člana Saveta Regulatora a koje predlažu udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji:

1.           Vladimir Đurić

2.           Predrag Kotur

3.           Željko Hubač

4.           Ivan Lalić

5.           Tea Dimitrijević

6.           Dragoljub Ilić

7.           Mladen Matičević

8.           Gorica Popović

9.           Ira Prodanov Krajišnik

10.        Predrag Momčilović

Odbor je na današnjoj sednici utvrdio i listu predloženih kandidata koji ispunjavaju uslove za člana Saveta Regulatora  a koja su predložila udruženja čiji su ciljevi zaštita dece:

1.           Dušan Aleksić

2.           Dubravka Valić Nedeljković

3.           Miloš Radunović

4.           Tanja Janković

Savet Regulatornog tela za elektronske medije ne postoji duže od 11 meseci, odnosno od 4. novembra 2024. godine kada je, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, prethodnom sastavu Saveta prestao mandat.

Kada Odbor utvrdi konačnu lista kandidata, za svaku kategoriju u kojoj ima više od dvoje predloženih, organizuju se sastanci predlagača. Oni treba da se usaglase o dva kandidata koji ulaze u skupštinsku proceduru.

Nakon toga, za članstvo u Savetu REM-a Skupština glasanjem bira po jednog iz svake od devet kategorija.

Za propusnice mogu da se prijave članovi UNS-a koji su izmirili članarinu za ovu godinu.

Prednost će imati koleginice i kolege koje UNS ranije nije akreditovao za Sajam.

Zainteresovani članovi koji žele da se akredituju za ovaj događaj treba da pošalju svoje podatke (ime, prezime, kontakt i ime redakcije sa kojom sarađuju) na mejl unsinfo1@uns.org.rs najkasnije do ponedeljka, 20. oktobra u 12 časova.

Za više detalja o ovogodišnjem Sajmu knjiga pod sloganom „Tvoja nova priča“ posetite sajamknjiga.rs.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje održanoj početkom jula usaglašeni su kandidati za članove Saveta REM-a u preostalih sedam od devet kategorija.

U dve sporne kategorije, o kojima će se danas razgovarati, došlo je do razilaženja u vezi sa tim da li ovlašćeni predlagači mogu biti udruženja umetnika koji stvaraju vizuelna ili književna dela.

Organizacije civilnog društva smatraju da strip umetnici ne ispunjavaju uslove da budu predlagači, jer ne kreiraju audiovizuelna dela, dok vladajuća većina zastupa stav da od stripova nastaju filmovi, a filmovi se emituju na televiziji, što i strip umetnike kvalifikuje kao predlagače.

Iste argumente nevladine organizacije navodile su i kada su u pitanju dramski pisci i književnici, dok je Odbor smatrao da su i oni delatnici u oblasti dramske umetnosti, koja je pomenuta u zakonu, te da i oni mogu biti predlagači.

U kategoriji udruženja za zaštitu dece dilema je da li se mogu prihvatiti kao ovlašćeni predlagači samo one organizacije koje se bave zaštitom dece od fizičkog ili mentalnog nasilja, zlostavljanja, maltretiranja… ili je ovaj pojam potrebno šire tumačiti.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) predstavila je 1. oktobra  izveštaj u kom odgovara na sva pitanja proistekla iz rasprave u Skupštini Srbije u vezi sa predlagačima i kandidatima iz ove dve kategorije.

O usaglašavanju liste ovlašćenih predlagača, a na osnovu tumačenja OEBS-a razgovaraće se na današnjem sastanku koji je organizovao Odbor.

Podsetimo, Savet Regulatornog tela za elektronske medije ne postoji duže od 11 meseci, odnosno od 4. novembra 2024. godine kada je, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, prethodnom sastavu Saveta prestao mandat.

Kada Odbor utvrdi konačnu lista kandidata, za svaku kategoriju u kojoj ima više od dvoje predloženih, organizuju se sastanci predlagača. Oni treba da se usaglase o dva kandidata koji ulaze u skupštinsku proceduru.

Nakon toga, za članstvo u Savetu REM-a Skupština glasanjem bira po jednog iz svake od devet kategorija.

Prvu nagradu, odnosno Zlatnu Niku u pojedinačnim kategorijama dobili su novinarka Radio Beograda Milena Božović Manić (za radio reportažu), Marija Vukićević iz TV Prva (za televizijsku reportažu), fotoreporter “Politike” Anđelko Vasiljević (za foto reportažu), kao i novinari Gidion Levi (za novinsku reportažu) i Marsel Hart (za društveno-odgovornu reportažu).

Među dobitnicima je i predsednik UNS-ovog ogranka Društva novinara Vojvodine (DNV-UNS) Predrag Rava, koji je dobio treću nagradu u kategoriji novinska reportaža. Treću nagradu u ovoj kategoriji dobio je i novinar NIN-a Aleksa Anđelić.

U prilogu možete pročitati ko su sve dobitnici nagrada na ovogodišnjem Interferu.

TELEVIZIJSKA REPORTAŽA

1. Marija Vukićević „Tamo gde umire ljudskost“

2. Marija Radulović „Između slobode i civilizacije“

2. Dragana Ignjić „Kad Oluja promeni život“

3. Slobodan Pikula „Izgubljeni grad“

3. Nataša Mijušković „Kočani“

Diplome

Matija Marković „Svi te grle, al si Ganci“

Goran Polovina „Naše novo lice“

NOVINSKA REPORTAŽA

1. Gideon Levi „Novinar koji je znao da je meta”

2. Suzana Nikolić „Priča jedne mahale“

3. Aleksa Anđelić „Mi brinemo o bezbednosti svih nas“

3. Predrag Rava „Novinari graditelji poverenja“

Diplome

Uglješa Balšić „Hilandarska riznica“

Žarko Janjić „I rata... I zvijezda... I blata“

RADIO REPORTAŽA

1. Milena Božović Manić „Mesto gde stanuje sreća“

2. Vladislav Stojičić „Usta da imaš, jezik da nemaš“

3. Aleksandra Vukićević „Štrukle za cicibane“

3. Anđelka Krasojević „Jovan Dučić“

Diplome

Ivan Miljković „Aram“

FOTO REPORTAŽA

1. Anđelko Vasiljević „Skupštinska dinamika“

2. Goran Šljivić „Treba li se žrtvovati“

2. Konstantin Novaković „Buzkaši“

3. Vojislav Luković „Zemlja, znoj, ugalj“

Diplome

Stefan Stojanović „Pomor ribe“

DRUŠTVENO ODGOVORNA REPORTAŽA

1. Marsel Hart „Tamna strana humanosti“

2. Aleksandar Đokić „Kutija koja čuva nadu“

2. Maja Obradović „Tišina posle hica“

3. Denis Randjelović „Čuvar vremena“

3. Zoran Maksimović „Iguman i Imam zajedno grade put“

Smrt Jusufa Čehajića, dopisnika „Večernjih novosti“ iz Vukovara nije istraživana. Bila je subota, 12. oktobar 1991. godine kada je granata, prva koja se čula tog jutra, pala u dvorište kuće u čijem je podrumu živeo Jusuf sa suprugom Nadom.

„U 10 sati je pala granata u dvorište i pogodila ga u prsa i bacila u podrum. A upisan je u knjigu umrlih pod brojem 186 u grobnici kod bolnice“. 

Ovaj tekst je poslednji zapis u Jusufovoj novinarskoj beležnici koju je u odeći imao izlazeći tog prepodneva iz podruma u dvorište. Ispisala ga je supruga.

Silina eksplozije granate koja mu je pala pred kuću bacila ga je nazad, u podrum, i preminuo je njoj na rukama. Imao je 50 godina.

Jusuf Čehajić rođen je u Bosni i Hercegovini, u selu Varalići, 25. avgusta 1941. godine. Kao građevinski tehničar prvo zaposlenje dobio je u preduzeću „Put“ iz Sarajeva. U svojim ranim dvadesetim preselio se u Vukovar, zaposlio u komunalnom, pa u stambenom preduzeću, a zatim u Ustanovi za informisanje. Tu je započeo novinarsku karijeru u „Vukovarskim novinama“ i u „Radio Vukovaru“, gde je vodio emisiju o poljoprivredi „Zemljaci“.

Novinar-dopisnik „Večernjih novosti“ iz Vukovara postao je na praznik rada, 1. maja 1975. godine, i tu je radio do pogibije.

Kako je UNS saznao istražujući za Dosije o ubijenim i nestalim novinarima, Jusuf je prvo sahranjen u masovnoj grobnici kod Gradske bolnice u Vukovaru.

Prema rečima sina, posle identifikacije i obdukcije Jusuf je dobio svoje grobno mesto, ali se ispostavilo da je došlo do zamene tela. Posle rata porodici su se obratile hrvatske vlasti, ekshumirani su ostaci pokojnog novinara i ponovo sahranjeni 1999. godine na vukovarskom groblju.

Simo Kljajić - otišao po hleb i nikad se nije vratio

Nešto pre podneva 12. oktobra 1991. novinar Simo Kljajić izašao je iz svog stana na prvom spratu u Ulici Dragana Rakića BB u Gospiću (danas Ulica kralja Petra Krešimira IV) pa, dijagonalno preko raskrsnice, otišao do čuvene Uglovnice da kupi hleb. I nestao.

Kao takav se i dan danas vodi, iako je utvrđeno i presuđeno gde ga je i kako šest dana kasnije ubila hrvatska vojska.

Simo Kljajić rođen je 13. juna 1933. (u nekim dokumentima stoji i 20. jun) u Ploči. 

Novinarstvom je počeo da se bavi 1956. godine, a dve godine kasnije obreo se u "Ličkim novinama" iz Gospića. Prošao je put od novinara-saradnika do glavnog urednika. Iz istih novina, koje su od 1976. bile "Lički vjesnik", otišao je u penziju, a poslednji tekst za njih napisao je 1989. godine.

„Tog 12. oktobra bilo je dejstvo vatre, pa kad se smirilo izašao je do prodavnice 'Brodokomerca' u Uglovnici i kupio novine. Hleb je za pola sata trebalo da stigne iz Rijeke. Posle pola sata otišao je po hleb i nikad se nije vratio. A prodavnica je na 100 metara od zgrade. I u tih 100 metara, u podne, u po bela dana je nestao“, rekla je za UNS-ov Dosije Kljajićeva kćerka Željka Travica.

Kod sebe je imao ličnu kartu, novinarsku legitimaciju, iskaznicu da je dijabetičar, ključeve od stana i ulaza u zgradu. U stanu ga je čekala supruga Marija.

Prve, ujedno i tragične vesti o Kljajiću, stigle su polovinom januara 1992. godine.

„Ostali smo skamenjeni kada smo u Dnevniku među imenima žrtava u Gospiću čuli i tatino“, priča Travica.

Simo Kljajić je, kako piše u presudi Županijskog suda u Rijeci - koje nigde javno nema, pa su nam je skenirali iz Veritasa - ubijen 18. oktobra 1991. sa grupom Srba uhapšenih bez razloga, na lokalitetu Lipova Glavica kod Perušića. U ranim jutarnjim satima prevezeni su iz kasarne u Perušiću do Lipove Glavice gde su ih pripadnici Hrvatske vojske, od kojih su neki bili maskirani, ubili iz vatrenog oružja.

„Kad su ubijeni izbačeni su na tzv. ničiju teritoriju, s jedne strane su kontrolisali Srbi, a s druge Hrvati, a onda su leševi zapaljeni“, navodi Željka Travica, koja je bila i svedok u procesu i dodaje da presuda porodicama žrtava nije data.

DNK analizom naknadno je identifikovano 15 žrtava, dok je troje ostalo neidentifikovano. Među identifikovanim nije bio Simo Kljajić.

Tako Sima Kljajića danas nigde nema. Pa ni na jednom spisku ubijenih i nestalih novinara u Hrvatskoj ili svetu, osim u Dosijeu UNS-a.

Travica pretpostavlja da su ostaci njenog oca u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta u Zagrebu, gde bi trebalo da su neidentifikovane žrtve iz Gospića.

"U odnosu na S. K. (Simo Kljajić, prim. nov), prvostupanjski sud je prihvatio iskaz njegove kćerke, svjedoka Ž. T. (Željka Travica, prim. nov.), koja dozvoljava mogućnost da bi leš pod oznakom US3 mogao biti leš njezina oca za kojeg je svjedok D. G. naveo da je pokopan odmah na Udbini što međutim, nije sa sigurnošću utvrđeno", navedeno je u presudi Vrhovnog suda Hrvatske.

Maja Vasović, rukovodilac Grupe za nestala lica na teritoriji bivše SFRJ pri Komisiji za nestala lica Republike Srbije kaže za UNS da se Simo Kljajić vodi kao nestao, iako su obavešteni da je identifikovan.

„Međunarodni komitet Crvenog krsta nam je u oktobru 2004. dostavio da je Simo Kljajić identifikovan u junu 1997. u Hrvatskoj, kao i da je izvor te informacije kabinet hrvatskog premijera. Pretpostavljamo da je identifikovan tradicionalnom metodom, a pošto je porodica dala krv kako bi se potvrdio identitet pomoću DNK, što verovatno još nije urađeno, on se i dalje vodi kao nestao“, objašnjava Vasovićeva.

UNS je sa svojim ogrankom Društvom novinara Kosova i Metohije (DNKIM) od predstavnika ovih institucija i organizacija zahtevao i da hitno osude odluku Centralne izborne komisije (CIK) na Kosovu koja je odbila da akredituje sve medije koji izveštavaju na srpskom jeziku za praćenje lokalnih izbora na Kosovu 12. oktobra. 

UNS je predstavnike ovih institucija i organizacija obavestio da oko devedeset odsto redakcija kojima je odbijen zahtev da prate izbore čine redakcije na srpskom jeziku, dok ostalih deset odsto čine albanske i regionalne redakcije.

“Ova odluka, koja predstavlja nezabeležen oblik diskriminacije i pritiska na medije, grubo krši osnovna ljudska prava i ozbiljno narušava slobodu medija i pravo jedne zajednice da bude informisana na maternjem jeziku, koji je inače i jedan od službenih jezika na Kosovu”, navedeno je u otvorenom pismu EK, OEBS-u, UNMIK-u, EFJ-u, IFJ-u,  Ombudsmanu u Prištini

Ovakvo postupanje CIK-a, kako je naglasio UNS, nedvosmisleno ukazuje na diskriminaciju po osnovu jezika i etničke pripadnosti i suprotno je svim međunarodnim standardima slobode izražavanja i prava na informacije - uključujući  Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. 

“Centralna izborna komisija (CIK) ovom odlukom narušava transparentnost izbornog procesa i ugrožava osnovne demokratske principe savremenog sveta. Nameće pitanje - Šta je to što će se dešavati 12. oktobra, a o čemu srpska zajednica ne treba da bude obaveštena?”, dodao je UNS u ovom otvorenom pismu i traži da novinarima srpskih redakcija na Kosovu omoguće nesmetano praćenje izbora u nedelju.

Među akreditovanim medijskim kućama sada su lokalne redakcije RTV Puls, Radio Kontakt Plus, TV Most, TV Gračanica, Radio Kim, Radio KM, Gračanica onlajn, Alternativna, TV Herc, Medija centar Čaglavica, ali i mediji iz centralne Srbije - RTS, Tanjug, Prva TV, Nova.rs, Kurir TV, Danas, RTV Vojvodina, Indajder. Za praćenje izbora, novom odlukom akreditovana je i mađarska državna televizija MTVA.

CIK je naveo da će svi akreditovani mediji imati pravo da prate aktivnosti izbornog procesa, uključujući otvaranje biračkih mesta, glasanje i prebrojavanje glasova, u skladu sa izbornim pravilima i propisima.

Inače, prethodna odluka CIK-a da se svim medijima na srpskom jeziku odbije akreditacija izazvala je oštre reakcije novinarskih udruženja, EFJ-a, IFJ-a, misije OEBS-a, nemačke ambasade i civilnog društva.

UNS se juče prethodno obratio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, predstavnicima UNMIK-a, OEBS-a, kancelarije Evropske unije u Prištini, Evropske i Međunarodne federacije novinara, kao i Ombudsmanu u Prištini Naimu Ćelaju, i tražio da deluju u skladu sa svojim mandatom i obezbede novinarima srpskih redakcija na Kosovu da informišu javnost o izborima u nedelju. 

Ombudsman na Kosovu Naim Ćelaj pokrenuo je istragu povodom prvobitne odluke da se srpskim medijima onemogući praćenje izbora.

Od ove odluke koja je donesena kao da su ratni uslovi, navodi Rakočević, zavisi kako ćemo se opredeliti prema tome šta znači uopšte ovaj prostor i ovo društvo.

„Ako ste u stanju da ovako masovno na potpuno nedemokratski način zabranite srpskim medijima da rade svoj posao, vi ste ukinuli srpski jezik na najbazičnijem nivou. Ukinuli ste minimum demokratije, ne samo pravo na informisanje, već čitav jedan entitet. Ovo je potpuni kolaps zdravog razuma i on se ne dešava čak ni u ratnom stanju. Zaraćene strane imaju razumevanja za medije, za ove procese. Izborni proces u Prištini je ovom odlukom propao“ naveo je on.

Ovakve odluke se, istakao je Rakočević, ne donose čak ni u ratnim uslovima i ovu odluku CIK-a vidi kao jednu vrstu potpunog kolapsa sistema.

„Članovi te komisije traže da se novinari ispitaju da li priznaju Republiku Kosovo, traže da policija proverava sve to. Novinari i mediji, posebno lokalni, u najtežim mogućim uslovima preživeli su 25 godina i sačuvali minimum svesti o potrebi da se čuje drugi i drugačiji glas. Od ovih medija nikada niste mogli da čujete ono što se čuje na drugoj strani - jezik mržnje. Nikada niste mogli da čujete da su srpski mediji nekog ugrozili“, navodi Rakočević.

Protiv toga je da se bilo ko žali jer to, kako ističe, nema nikakvog smisla.

 „Na ovo se ne može žaliti. Izbačena je čitava jedna medijska zajednica, grupa medija, jedan entitet medijski. Kako da se žalimo? To izgleda kao vas u prisustvu sudskih i policijskih službenika neko udari nečim po glavi i kaže žalite se. Ne, nema tu nikakve žalbe. To nema smisla”, napominje Rakočević.

Mi bismo žalbom, ističe on, samo legitimizovali odluku koja je ne samo diskriminatorska, neisključujuća, ona je poništavajuća.

“Zato međunarodna zajednica mora pod hitno da kaže i da promeni način donošenja odluka da neka politička atmosfera kreira kako će živeti mediji. U nedelju možemo očekivati da mi iz svog geta radimo svoj posao dodatno getoizirani, da izveštavamo bez obzira na sve normalno i da kažemo ‘ljudi ako vi smatrate da mi ne postojimo, naš rad će dokazati da ne postoji demokratija i da vi nepostojite’”, zaključio je Rakočević.

Podsetimo, nakon jučerašnje sednice, CIK je saopštio kojim medijima je odobreno, a kojima nije da prate glasanje 12. oktobra i aktivnosti CIK-a. Među onima koji neće moći da prate glasanje u nedelju su novinari srpskih redakcija, kao i nekoliko albanskih i regionalnih.

Kako su naveli, prisutni će razgovarati i o slobodi informisanja i stanju u medijima, etičkom kodeksu, o strateškim planovima za informisanje na bugarskom jeziku, ali i značaju raznovrsnosti informacija i njihovih izvora.

Događaju će prisustvovati predstavnici Ambasade Republike Bugarske, predstavnici iz nekoliko nacionalnih saveta nacionalnih manjina i mediji na manjinskim jezicima.

Zainteresovani mogu da se prijave na mejl adresu svetlana.janketic@osce.org.

Učesnici snose samostalno putne troškove.

Beli civilni automobil u kom se tog dana nalazila ekipa RTS-a napadnut je iz zasede i izrešetan 9. oktobra 1991. godine. Za ovaj zločin niko nije odgovarao.

Šabačka dopisnička ekipa je, kako je pisao novinar Filip Mirilović koji je radio na UNS-ovom istraživanju, pratila ratni put Šabačke brigade, a u jutarnjim časovima stigla je na isturene položaje JNA.

Svi su bili u civilu osim Sretana Ilića koji je na sebi imao uniformu. Istraživanje UNS-a pokazalo je da je Ilić u automobil ušao kako bi sigurnim putem sproveo kolege novinare, pošto je bio rezervista i neko vreme proveo sa vojskom na tom terenu.

„Oni prvo dolaze u selo Srednje Mokrice, ali se tu ne zadržavaju, već odlaze dalje ka Donjim Mokricama, gdje su istureni položaji brigade naspram sela Dumače, koje i dalje drže hrvatske snage. Nakon završetka snimanja, grupa izvještača kreće nazad; neko vrijeme se zadržavaju u Srednjim Mokricama, a potom odlaze dalje, prema Selištu, putem koji vodi preko Gornjih Mokrica“, piše Mirilović.

Pisana svedočenja iz tog perioda uglavnom se u potpunosti poklapaju do te tačke, a nakon toga se pojavljuju različite informacije. Mnoge od njih ispostaviće se kao netačne.

Mirilović navodi da je najverovatnije u blizini sela Gornje Mokrice, vozilo novinarske ekipe zaustavljeno rafalnom paljbom.

UNS je u ovom istraživanju otkrio obdukcione nalaze, na osnovu kojih je moguće zaključiti da su postojala bar tri napadača, koji su, kada je vozilo naišlo, zapucali iz zasede. Od toga je, kako piše Mirilović, bar jedan napadač izašao na put i otvorio vatru ispred vozila.

Tekst kao najvažniji dokaz

Kako je pokazalo UNS-ovo istraživanje, kada je Amidžić već bio sahranjen, u porodično poštansko sanduče Amidžića stigla je koverta u kojoj su se nalazile  kopija naslovnice i teksta na dve strane iz hrvatskog nedeljnog tabloida Slobodni tjednik (ST). Ime pošiljaoca nije bilo na koverti. Tekst je u ruke policije dospeo krajem oktobra 1991. godine.

Dragana Bjelica, novinarka UNS-a koja je radila na ovom istraživanju napisala je da je ovaj tekst do danas ostao najvredniji dokaz za istragu ubistva šabačke ekipe Radio-televizije Beograd koja nikada nije vođena.

Kako je navela, tekst „Pucati na špijune bez zaustavljanja!“ objavljen po ubistvu RTS-ove šabačke ekipe u nedeljnom tabloidu Slobodni tjednik sadržao je dva dokumenta koja su bila kod Amidžića kada je ubijen.

Među objavljenim dokumentima je vojna dozvola za posetu jedinicama na Baniji, Kordunu i Bosanskoj krajini na ime Zorana Amidžića, za snimanje "TV priloga o jedinicama angažovanim na kriznom području", a koje je izdala Vojna pošta 2082 u Beogradu.

Uz vojnu dozvolu objavljen je dokument koji je predstavljen kao "spisak šabačkih četnika koji su došli 'oslobađati' Hrvatsku od Hrvata". Zapravo se, kako je pisala Bjelica, radilo o imenima maloletnih rukometaša koja je kod sebe imao pokojni Amidžić, a među kojima je i ime njegovog sina.

„Inače, Amidžić je bio u rukovodstvu rukometnog kluba Metaloplastika iz Šapca. Deca koja su igrala rukomet u klubu, pobrojana su kao da su svi do jednog bili u Glini“, piše u istraživanju UNS-a.  

Iz teksta se, kako je navdedeno u UNS-ovom istraživanju, vidi da je autor koristio beležnicu i dokumenta koja je kod sebe imao Amidžić kada je ubijen. Iako je potpisan sa Jovan Kubura, izvesno je, sudeći po UNS-ovom istraživanju, da to nije osoba koja je pisala tekst.

 „Kada bi te 1991. godine znatiželjni čitalac došao na adresu „Slobodnog tjednika“ u Zagrebu i potražio Jovana Kuburu, uredno potpisivanog novinara, mnogo bi se razočarao. Ne bi ga našao“, napisala je Bjelica.

Komandant III bataljona 544 motorizovane brigade JNA Jovo Ilić je za UNS-ov Dosije ranije rekao da su novinari ubijeni u vreme kada je na snazi bilo primirje.

Niko od vojnih ni civilnih vlasti Ilića nije kontaktirao, iako je on prvi bio na licu mesta i prevezao ranjenog Sretana Ilića do brigadne bolnice u Glini.

Na inicijativu porodice i prijatelja, šabačka ulica iz koje je ova ekipa RTS-a krenula na poslednji novinarski zadatak danas nosi njihovo ime. U kvartu sećanja ispred zgrade u kojoj je i dalje dopisništvo RTS-a, stoji spomenik nastradaloj ekipi.

Nakon današnje sednice, CIK je saopštio kojim medijima je odobreno, a kojima nije da prate glasanje 12. oktobra i aktivnosti CIK-a. Među onima koji neće moći da prate glasanje u nedelju su novinari srpskih redakcija, kao i nekoliko albanskih i regionalnih.

Predsednica DNKiM Ivana Vanovac ističe da je odluka CIK-a skandalozna.

“Ako pogledate listu redakcija koje su odbijene, videćete da su to 90 posto srpske redakcije. Ništa drugo ne možemo da pomislimo nego da smo odbijeni samo zato što su u pitanju redakcije koje izveštavaju na srpskom jeziku”, navela je ona.

Akreditacija je, objašnjava Vanovac, proces prijave, a ne licenca na osnovu koje neko odobrava ili procenjuje kredibilnost medija koji će pratiti izborni proces.

„Ne sećam se da sam nekada videla da se nešto ovako dešava u jednom demokratskom društvu, bar ne u društvu gde postoje demokratski zakoni koji štite slobodu medija i pravo građana na informisanje na maternjem jeziku”, istakla je Vanovac.

UNS je, nakon saopštenja Centralne izborne komisije (CIK) o ovoj odluci, navela je ona, obavestio predsednicu Evropske federacije novinara (EFJ) Maju Sever.

“Obratićemo se i zvaničnim kanalima u toku večeri. Pisaćemo svim instancama za koje smatramo da treba nešto da preduzmu u ovoj situaciji. Očekujemo da ova sramna odluka CIK-a bude preinačena. Ukoliko se to ne desi, svi novinari koji rade u srpskim medijima imaju pravo da stanu pred CIK i zatraže odgovor, šta je to što će se dešavati 12. oktobra, a o čemu srpska zajednica ne treba da bude obaveštena?“, istakla je Vanovac.

Predsednica DNKiM-a je dodala da je ceo izborni proces do sada ispraćen korektno i da nije bilo razloga za ovakvu odluku CIK-a.

UNS i DNKiM su osudili odluku CIK-a u Prištini i zatražili hitnu reakciju EFJ-a, IFJ-a i međunarodne zajednice za ovaj diskriminatorni čin. Pisma će uputiti i svim međunarodnim novinarskim i medijskim organizacijama.