Sanja Panović rođena je 1972. godine u Beogradu. Studirala je srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Bila je novinarka-saradnica radija Studio B od 1988. do 1990. godine i Drugog programa Radio Beograda, od 1991. do 1996. godine. Na radiju „Slovo ljubve“ kao novinarka i voditeljka radila je od 2018. godine.

Sanja Panović preminula je u petak, 7. novembra 2025. godine u Beogradu.  

„Enes Radetinac, autor i glavni urednik portala A1, koji je u Sandžaku prepoznat kao televizija zbog velikog broja višesatnih video-emisija i prenosa uživo, ostvario je izuzetan doprinos razvoju lokalnog novinarstva kroz emisije i debate koje su otvorile dijalog tamo gde ga ranije nije bilo“, navodi se u predlogu za nagradu.

Sve te debate, dodaje se, bile su izuzetno gledane i pokazale su da Enesu Radetincu, kao novinaru, i A1, kao mediju, podjednako veruju i vlast i opozicija, i nevladin sektor — što je danas izuzetno retko u društvu podeljenom i polarizovanom kao što je Srbija.

O značaju emisija za lokalno stanovništvo i razvoj lokalnog novinarstva, u predlogu se navodi da su u debati „Rogozna – rizik ili šansa?“ objavljenoj na A1tv.net, prvi put za istim stolom sedeli predstavnici ekoloških aktivista, lokalne vlasti i investitora.

„Tema eksploatacije planine Rogozne do tada je bila izvor sukoba, a upravo je A1 omogućio konstruktivan dijalog, uz visoku gledanost i pozitivne reakcije javnosti“, piše u predlogu.

Kako se ističe, emisija „GoloBrdo – blokada bez rješenja“, snimljena je nakon više od 100 dana blokade deponije, kada predstavnici građana i opštine nisu međusobno razgovarali.

„Prvi njihov susret dogodio se upravo u studiju A1, što je bio presedan u lokalnom novinarstvu Sandžaka. Ta emisija postala je simbol mogućnosti dijaloga i profesionalne hrabrosti novinara da vodi razgovor u izrazito napetoj atmosferi“, navodi se u predlogu za nagradu.

Članovi žirija koji je odlučivao o nagradi bili sugeneralni sekretar UNS-a Nino Brajović, sin Milorada Doderovića Nikola Doderović, kao i novinari Sonja Ivković, Dragan Stojanović i Ninoslav Miljković.

Nagrada „Milorad Doderović“ ustanovljena je na Skupštini UNS-a, 21. decembra 2024. godine, u spomen na doprinos kolege Doderovića novinarstvu. Biće dodeljivana svake druge godine u Nišu.

Ko je bio Milorad Doderović?

Milorad Doderović rođen je 1953. godine u selu Marovac, opština Medveđa.

Novinarstvom se profesionalno bavio od 1978. godine. Više od četiri decenije posvetio je ovom pozivu, naročito razvoju novinarstva u Nišu.

U junu 1989. godine bio je urednik niškog omladinskog nedeljnika Grafit, kada je zbog njegovog intervjua sa Momom Kaporom, 101. broj ovog nedeljnika zabranjen.

Njegove autorske emisije emitovane su na televizijama NTV i Zona plus, a bio je i saradnik emisije Hronika regiona RTS-a.

Dvanaest godina u niškim Narodnim novinama bio je politički komentator, urednik i izveštač iz saveznog i republičkog parlamenta.

Od 2001. do 2009. godine bio je šef dopisništva „Glasa javnosti" i Kurira iz Niša. Jedan je od osnivača Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Nišu.

Od 1994. godine bio je stalni dopisnik programa na srpskom jeziku australijskog državnog Es-Bi-Es radija.

Tokom novinarske karijere objavljivao je svoje tekstove u jugoslovenskim i srpskim novinama i časopisima.

Kao član Uprave i Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) aktivno se zalagao za slobodu medija i bolji položaj novinara.

Svoj prvi roman „Hodžina kći" objavio je 2018. godine u izdanju Udruženja pisaca „Sedmica" iz Frankfurta i niške agencije Svici. Knjigu „Sedma sila bez krila" je objavio 2019. godine, u kojoj je prikazao mnogobrojna iskustva i anegdote iz bogate novinarske karijere.

Preminuo je 30. decembra 2020. godine u Nišu.

Udruženje novinara Srbije (UNS), Lokalna fondacija Niš i porodica Doderović pokrenuli su prošle godine akciju prikupljanja sredstava za oslikavanje murala doajenu novinarstva Miloradu Doderoviću, u Nišu, na zgradi u kojoj je živeo. Mural je otkriven juna 2024. godine.

Predsednik UNS-a Živojin Rakočević zahvalio je polaznicima što su odlučili da saznaju šta zapravo znači biti novinar, kao i da upoznaju sebe i pronađu radost u onome što stvaraju i što vole.

Rakočević: Ponosni smo što ste probali da svojim očima oblikujete svet, napišete vest i shvatite sliku

Rakočević je podsetio da su polaznici tokom mesec dana, koliko je trajala škola, pokušali da svet oko sebe sagledaju sopstvenim očima, da napišu vest i razumeju značenje slike u savremenom medijskom okruženju.

„Važno je da u procesu učenja osećate sreću.  Markes je rekao da je ‘novinarstvo književnost 20. veka’. Na svakom vašem predavanju video sam da se nešto u vama pokreće i da tražite svoj izraz. Isprva mi nije bilo najjasnije šta je to što vam je potrebno, ali sam , gledajući kako se razvija škola, shvatio da pokušavate da otkrijete sebe i definišete vreme u kome živite, a u kojem svakodnevno konzumiramo milijarde slika“, istakao je Rakočević.

Vanovac: Najveća će radost biti ako odlučite da se bavite ovim pozivom

Predsednica ogranka Udruženja novinara Srbije (UNS) na Kosovu i Metohiji Ivana Vanovac navela je da je Škola novinarstva bila pozivnica da se polaznici oslobode predrasuda i uđu u svet novinarstva.

„Naš osnovni zadatak je da istinito izveštavamo javnost i da održavamo put istine prohodnim - od našeg podneblja ka ostatku srpske javnosti. To sada radimo mi, ali ako ne delegiramo među mladima nekoga ko će to nastaviti da radi dobro u budućnosti, pored toga što držimo novinarstvo živim, mi ga ujedno i sahranjujemo“, istakla je ona.

Vanovac je rekla da je važno objasniti mladima koliko je novinarstvo lep, častan, ali i težak posao.

“Uz novinarstvo postajemo bolji ljudi, saznajemo više, razvijamo se i rastemo. Taj rast ne prestaje nikada”, dodala je Vanovac.

Avramović: Želimo da budete budućnost naše profesije

Glavni i odgovorni urednik Radija Kim Goran Avramović, jedan od predavača, zahvalio je polaznicima na želji da uče, navodeći da je to u novinarstvu važno.

“Istina je osnovna stvar kojoj mi kao novinari težimo, ali i kao ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji. Istina o našim životima znači mogućnost da živimo kvalitetnije, ako o kvalitetu u ovim uslovima možemo da govorimo”, istakao je on.

Avramović je rekao su i predavači iz škole naučili šta će moći bolje da ponude narednim generacijama.

Marković: Ohrabreni smo što će novinarski posao nastaviti da rade sjajni profesionalci

Sekretarka UNS-a na Kosovu Jelena Marković rekla je da je ohrabruje što će novinarski posao nastaviti talentovani mladi profesionalci.

“Ovom Školom novinarstva Udruženje je preuzelo ulogu edukatora i kroz ovih mesec dana rada, predavači su edukovali mlade ljude koji su, verujem, spremni za početni rad u redakcijama“, istakla je ona.

UNS je, istakla je Marković, želeo da podstakne mlade ljude da uđu u svet novinarstva.

“Ova namera, odnosno ideja postoji već izvesno vreme i sada smo uspeli da je realizujemo. Pažljivo smo sa predavačima Vojkanom Kostićem, Ljubicom Gojgić, Goranom Avramovićem i Goranom Danilovićem napravili program rada. To su zaista velika imena iz sveta novinarstva, sjajni urednici i novinari i zahvalni smo im što su nas nesebično podržali u ovoj našoj nameri, kao i Misiji OEBS-a na Kosovu“, zaključila je ona.

Momir Ilić rođen je 1951. godine u Kololeču, u opštini Kosovska Kamenica na Kosovu i Metohiji. Završio je Fakultet političkih nauka.

Novinarstvom je počeo da se bavi 1977. godine u dnevnom listu „Politika“, gde je radio do 1990. godine.

Tokom svoje novinarske karijere Momir Ilić pratio je sudstvo, a osim „Politike“ radio je i u listovima „Intervju“ (od 1990. do 1997. godine), „Dnevni telegraf“ (od 1997. do 1998. godine), kao i „Blicu“ (od 1998. do 2015. godine).

Po odlasku iz „Blica“ pisao je za list „Advokat“ koji izdaje Advokatska komora Srbije.

Za sajt Udruženja novinara Srbije 2018. godine analizirao je i pisao o sudskoj praksi u oblasti medijskog prava.

Novinar FoNeta-a Miloš Milić je mladim novinarima i studentima novinarstva u Pres centru UNS-a govorio o važnosti razumevanja primene veštačke inteligencije u novinarstvu i izazovima u zaštiti privatnosti i autorskih prava.

„AI neće uništiti novinarstvo, osim ako mi to ne dozvolimo“, naglasio je Milić.

Kako je rekao, kada je u pitanju definicija pojma VI, to nisu inteligentni pametni sistemi, ali su sistemi koji umeju da prepoznaju, na osnovu podataka, obrasce našeg ponašanja i tako pokušavaju da imitiraju ono šta mi radimo, kako razmišljamo, govorimo, odlučujemo.

„Novinarstvo je sa upotrebom VI promenjeno na bolje jer se manje vremena troši na stvari za koje je ranije novinarima trebalo i po nekoliko sati“, rekao je Milić.

S druge strane, govoreći o lošim stranama upotrebe VI, Milić je dao primer da VI na osnovu naših informacija može jednu priču da predstavi na potpuno različite načine.

„AI je dobar kao asistent, ne kao autor. Mi smo pametniji, razumemo, osećamo, imamo empatiju, odgovornost, dok AI nema odgovornost ni za šta. AI nije radoznao i ne postavlja pitanja, mi znamo zašto nešto tražimo i želimo, a VI nam izbacuje generisani sadržaj za koji on pretpostavlja da je to što mi zapravo tražimo“, istakao je Milić.

Mediji poput Njujork tajmsa, kazao je on, napravili su okvir u kome „VI nikada neće biti autor, već pomoćno sredstvo“.

„Oni pitaju VI za sugestiju za naslove prilikom pisanja medijskih sadržaja, poseduju interne AI alate koje koriste na nivou redakcije kako bi efikasnije radili, ali sve ostaje pod strogom uređivačkom kontrolom novinara u Njujork tajmsu“, istakao je Milić.

Etička primena VI u novinarskom radu

„Veliki svetski mediji imaju interna pravila o upotrebi AI na nivou redakcija, dok kod nas mali broj medija ima pisana pravila o korišćenju veštačke inteligencije na nivou  redakcija“, rekao je novinar Bojan Cvejić, koji je učesnicima govorio o etičkim izazovima primene veštačke inteligencije u medijima.

Istakao je da je većina nacionalnih novinarskih kodeksa uključila određene preporuke i pravila za korišćenje VI u novinarstvu.

„Većina kodeksa o etičkoj upotrebi veštačke inteligencije se svodi na opšte stvari. Još uvek ne znamo na koje sve načine novinari koriste u redakcijama VI i koji segmenti u ovoj oblasti treba da se regulišu“, izjavio je Cvejić.

Kada je u pitanju primena veštačke inteligencije, istakao je on, važno je napomenuti da mediji preuzimaju uređivačku odgovornost za korišćenje sadržaja koji je generisala VI.

„Prilikom upotrebe veštačke inteligencije za kreiranje medijskih sadržaja mora biti jasno naznačeno da je korišćena VI, šta je od alata korišćeno i u kom delu medijskog sadržaja“, naglasio je Cvejić.

Savet za štampu je, naglašava, među prvima uvrstio određene preporuke i pravila o korišćenju VI u novinarstvu, u dokumentu „Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju".

„Savet za štampu je u Smernicama ispisao pravila i preporuke kako se koristi VI, a kada se u decembru prošle godine menjao Kodeks smernice za etičku primenu VI postale su i zvanično deo Kodeksa“, kaže Cvejić.

Dodao je da u Srbiji ne postoji regulacija o veštačkoj inteligenciji već sve što se u medijima dešava, a u vezi je sa veštačkom inteligencijom, potpada pod postojeće medijske zakone.

Među teoretičarima medija, rekao je Cvejić, aktuelno je mišljenje da će upotreba VI  osloboditi novinare rutinskih, tehničkih poslova, a da novinari imaju više  prostora da prave kvalitetnije medijske sadržaje.

„Većina sada misli da VI može da utiče bolje na kvalitet novinarstva i da će novinari moći da se vrate na period od pre 10-20 godina kada im je fokus bio na naprave kvalitetnu priču, za razliku od današnjih novinara koji sami moraju da lektorišu, fotogravišu, dele novinarski sadržaj na društvene mreže “, objasnio je Cvejić.

Ničić: Svaki od alata VI je delotvoran, ali je važno proveriti sve odgovore na upite koje pružaju

Novinarka sajta UNS-a Aleksandra Ničić učesnicima je predstavila kako se VI alati koriste za proizvodnju medijskog sadržaja.

„Veštačka inteligencija je transformativna sila koja uveliko oblikuje novinarstvo u domenu planiranja, proizvodnje i distribucije sadržaja, a na to su ukazali kako strani tako i domaći istraživači", istakla je Ničić.

Dodala je da su za planiranje i proizvodnju sadržaja posebno korisni veliki jezički modeli poput ChatGPT, Claude-a, Gemini-ja, Perplexit-ja i Microsoft Copilota, ali je važno znati specifičnosti svakog od njih i iskoristiti njihove prednosti.

„Tako je Claude dobar za stilske korekcije, ChatGPT je sveobuhvatan, a omogućava dodavanje dokumenata i analiziranje podataka iz njih, Microsoft Copilot je dobar za planiranje strukture tekstova, dok je Perplexity delotvoran za dalje istraživanje“, objasnila je Ničić.

Ničić je mišljenja da je svaki od alata VI delotvoran, ali, kako kaže, važno je  proveravati sve odgovore na upite koje pružaju.

„Imajući ovo u vidu, AI može biti isključivo asistent u radu, dok je ključna uloga novinarska", zaključuje Ničić.

Ničić je sa učesnicima provežbala primenu alata veštačke inteligencije, a oni su imali zadatak da dodatno multimedijalno i tekstualno opreme sadržaj koje su kreirali, primenom alata veštačke inteligencije za generisanje video snimaka, fotografija, ali i negenerativnih alata koji jednu formu pretvaraju u drugu.

Tokom celog dana novinarima koji su pratili Komemorativni skup u Novom Sadu bili su dostupni i advokati UNS-a, kao i pres služba.

Za preuzimanje PRESS prsluka i šlemova potrebno je pokazati legitimaciju UNS-a ili legitimaciju medija za koji novinar radi ili izveštava, kao i ličnu kartu.

Zaštitni šlemovi se izdaju na revers i potrebno ih je vratiti u roku od 10 dana od preuzimanja.

Novinar/novinarka može preuzeti po jedan PRESS prsluk i šlem.

UNS je za novinare obezbedio osveženje i WI-FI, a uz to, članovi UNS-a moći će da predahnu, kao i da izmire članarinu i overe novinarsku legitimaciju.

Novinarima će biti dostupni advokati UNS-a.

Brojevi telefona UNS-ovih advokata i novinara koji će dežurati:

Predsednik UNS-ovog ogranka u Vojvodini Predrag Rava - 0631661800

Advokat Gordana Konstantinović – 0649410489

Advokat Nenad Krajnović – 0638760082

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović - 063315246

Novinarka UNS-a Jelena Marković - 0640623865 (Viber)

UNS poziva policiju, građane i redare da vode računa o bezbednosti novinara i omoguće im da neometano obavljaju svoj posao.

Rakočević je bio inicijator da Arhiv Kosova i Metohije i Dom kulture u Gračanici sačine ovaj zbornik u kojem je objavljeno 25 naučnih radova „o stradanju našeg naroda u širem i užem smislu“ tokom tri dana Martovskog pogroma od 17. do 19. marta 2004. godine.

Kako je rekao Rakočević, na Sajmu knjiga u Beogradu, čitaoci zbornika mogu da saznaju da su za vreme Martovskog pogroma stradale crkve, freske, arhitektura, manastiri, urbane sredine, gradska naselja, biblioteke, zdravstvo, školstvo, ali i da su gradovi „u potpunosti iseljeni i opustošeni“.

„Pogrom je najveći mirnodopski zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata jer je u Evropi više od 50 hiljada ljudi odlučilo da poništi jednu civilizaciju u punom kapacitetu“, naglasio je Rakočević.

Dodao je da je važno da se piše o ovoj temi „jer kada civilizacija strada - ona traži mnoge oči, uglove i duhove da to objasne.

Istoričar Nemanja Dimitrijević je rekao su u zborniku objavljeni istorijski, politikološki, radovi za istoriju umetnosti i radovi iz istorije kulture sećanja.

„Teško je pisati o Kosovu zato što svako od nas ima neko svoje Kosovo. Kosovo nije samo geografski pojam, to je zavičaj. Svako od nas ima neki svoj zavičaj koji brani.  Mi smo pokušali da pišemo o tom zavičaju“, rekao je Dimitrijević.

Dodao je da je u zborniku predstavljeno stradanje našeg naroda u gnjilanskom kraju, Prištini, Prizrenu, Peći, Štrpcu.

„Martovski pogrom je očistio gradove od Srba. Taj pogrom je napao ono što je najosetljivije za Srbe, a to je kulturna baština - crkve i manastire. Ti dani su bili dani straha, dani u kome je manastirska porta bila puna naroda“, zaključio je Dimitrijević.

Kako je rekao, u zborniku se nalazi više stotina fotografija Živojina Rakočevića i Radio Kim-a.

Istoričar i recenzent knjige Milan Gulić je ukazao da je o ovakvim temama važno govoriti, ali i da nam ovaj zbornik pomaže da objasnimo sebi šta nam se dogodilo.

„Ovaj zbornik smestio je u kontekst šta se dogodilo u martu 2004. godine i pokazao da je to samo jedna od etapa u pokušaju da se svi srpski tragovi na Kosovu i Metohiji u potpunosti očiste“, rekao je Gulić.

Zaključio je da je zbornik „dobar primer i putokaz“.

„Nisam siguran da mi sa našim zbornicima i našim radovima možemo da utičemo na mišljenje druge strane. Nisam siguran ni koliko druga strana može da utiče na nas, ali postoje generacije koje dolaze i o tome neće ništa znati. Mi moramo da im ponudimo priču i našu istinu o tome“, istakao je on.

Dodao je da postoje ljudi koji ne žive u našem podneblju, a interesuje ih da znaju šta se dogodilo.

„Jedna od najtragičnijih stvari koju nam je zbornik pokazao jeste da je u Martovskom pogromu nestala urbana zajednica Srba na Kosovu i Metohiji sa izuzetkom Kosovske Mitrovice“, dodao je Gulić.

Šlemove i prsluke koleginice i kolege mogu preuzeti u prostorijama UNS-a u Beogradu (Resavska 28/I), u kancelariji DNV-UNS-a u Novom Sadu (Bulevar Mihajla Pupina 6/III), kao i u kancelariji u Gračanici (Ulica Cara Lazara) svakog radnog dana od 10 do 13 sati.

Za preuzimanje je potrebno pokazati legitimaciju UNS-a ili legitimaciju medija za koji novinar radi ili izveštava, kao i ličnu kartu.

Zaštitni šlemovi se izdaju na revers i potrebno ih je vratiti u roku od 10 dana od preuzimanja.

Koleginicama i kolegama iz drugih mesta, članovima UNS-a sa plaćenom članarinom za 2025. godinu, PRESS prsluci mogu se poslati poštom. Oni koji žele da im PRESS prsluci budu poslati poštom, potrebno je da se jave na mejl unsinfo@uns.org.rs i navedu ime i prezime, medij za koji rade ili sa kojim sarađuju, adresu i broj novinarske legitimacije.

Svaka kolega ili koleginica može preuzeti po jedan PRESS prsluk i po jedan šlem.

Za više informacija u vezi sa preuzimanjem PRESS šlemova i prsluka u Gračanci i Novom Sadu moguće je kontaktirati koleginice Jelenu Marković (br. tel: +381640623865) i Ljiljanu Remecki (+381603077227).

Medigrup je najveći privatni zdravstveni sistem u regionu usmeren na sveobuhvatnu brigu o zdravlju na više od 75 lokacija širom Srbije, a popust je dostupan na 64 lokacije.

Bojković je dodala da nagrada za novinarsku humanost za nju predstavlja čast, ali i odgovornost da je u daljem radu opravda i nastavi putem kojim je krenula.

Žiri: Priča koja je odraz empatije i čistog života 

Kako je navela predsednica žirija koji je odlučivao o nagradi Ana Marković, emisija govori o Miloradu Jurkoviću stolaru koji je postao humanista. 

“Kada je pre deset godina napravio prvu hranilicu za bebe, Milorad je odlučio da tu hranilicu putem društvenih mreža pokloni”, navela je ona.

Od tada do danas, istakla je Marković, napravio je preko 3000 tih stolica koje nikada nije naplatio.

“Tokom emisije saznajemo da izrađuje i poklanja nameštaj, ikone i svakodnevno prikuplja pomoć i lekove za najugroženije. Zbog toga je žiri odlučio da nagrada pripadne Biljani Bojković, novinarki  RTS-a u nadi da će ova nagrada biti podstrek kako njoj, tako i ostalim kolegama da se bave ovom tematikom”, zaključila je Marković.

Član žirija, novinar RTS-a u penziji Miloš Bato Milatović je rekao da je emisija puna topline, čistog života i ljudskosti.

“U emisiji ništa nije forsirano, sve je prirodno i spontano.  Taj stolar je ostavio amanet svom sinu da nastavi njegovim putem. To je ostavština za budućnost, da je takvih ljudi više bilo bi u svetu bolje. Zaista sam uživao u toj emisiji”, naveo je Milatović.

Od nagrade “Avalski toranj” do priznanja “Đoko Vještica”

Član Uprave UNS-a Petar Živković je na početku događaja ispričao kako je nastala ideja da se ustanovi nagrada i dobije ime Đoko Vještica.

Prvobitna ideja je, kako je naveo, bila da se nagrada zove „Avalski toranj“, ali su predstavnici UNS-a, shvativši koliko su novinari moćni u akcijama solidarnosti u UNS-u, odlučili da ona nosi ime novinara.

“Setili smo se da imamo kolegu od koga smo svi naučili i koji je veći i od Alalskog tornja. I onda je bilo lako, biće nagrada ‘Đoko Vještica’. Znamo za šta je nagrada ustanovljena i za koga”, rekao je on.

Živković je istakao da nagradu Đoko Vještica zaslužuju autori koji su krenuli putem kojim je Đoko Vještica išao i koji je utabao.

“Već godinama imamo zadovoljstvo da čitamo divne stvari, upoznajemo divne ljude, nove mlade autore koji se potrude da napišu nešto što će ulepšati ovu našu svakodnevnu atmosferu da ovaj grad, Srbiju, narod malo oplemene na svoj način”, istakao je Živković.

Dodeli nagrade prisustvovala je i ćerka Đoka Vještice.

Emisija prikazuje i kako je Mile svom sinu ostavio u amanet da nastavi njegovim stopama.

„Pričom o stolaru Miletu, Biljana Bojković je prikazala čoveka za koga humanost nema granice. Ovom prilikom želimo da podstaknemo koleginicu Bojković da nastavi da se bavi ovom tematikom i bude podstrek i ostalim kolegama, kao što je to svojevremeno radio i sam Đoko Vještica“, navedeno je u obrazloženju žirija.

Članovi žirija koji su odlučivali o nagradi su Ana Marković (prošlogodišnja dobitnica nagrade i predsednica žirija), Miljan Baćović (donator) i novinari Miloš Bato Milatović, Petar Živković i Mateja Agatonović.

Ovom nagradom UNS tradicionalno nagrađuje autore novinarskih tekstova i priloga koji pokreću humane akcije, podstiču solidarnost i zajedništvo i kritički ukazuju na socijalno neodgovorno ponašanje u društvu.

Trend rasta zabeležen je u svakoj kategoriji, a posebno je alarmantan broj fizičkih napada na novinare, jer se, prema UNS-ovoj bazi, u proteklih godinu dana desilo čak 56 fizičkih napada, što je sedam puta više nego lane. Ovaj broj fizičkih napada ubedljivo je najveći u poslednjih pet godina.

Dok su u periodu između 1. novembra prošle i pretprošle godine evidentirana dva privođenja novinara, od pada nadstrešnice do danas zabeleženo je četiri puta više ovakvih slučajeva.

Zabrinjavajuće je i da se pripadnici policije, koji bi trebalo da zaštite novinare, sumnjiče za više od osmine ukupnog broja ugrožavanja novinara u ovom periodu.

U periodu između dva prva novembra značajno je povećan i broj pretnji, pa su u UNS-ovoj bazi upisane 43 pretnje naspram 29 u istom periodu lane.

Zabeležen je i veći broj pritisaka i uvreda - 34 u odnosu na 30 lane, kao i slučajeva onemogućavanja rada i diskriminacije novinara - 33 u odnosu na 27 lane.

Novinari koji su se usprotivili uređivačkoj politici ili su pak delili proteste na privatnim profilima na društvenim mrežama dobili su otkaz, a u UNS-ovoj bazi evidentirano je 27 ovakvih slučajeva. U bazi su zabeležena i tri slučaja cenzure.

Zabeleženo je i sedam napada na imovinu više nego prošle godine (osam u odnosu na jedan prošlogodišnji), kao i po jedan slučaj hakovanja i pokušaja prisluškivanja više nego lane (po dva slučaja ukupno). Evidntirano je i pet slučajeva doxing-a, odnosno javnog deljenja ličnih podataka, kao i četiri direktna zastrašivanja novinara.

Dostaviti: Predsednici Narodne skupštine Ana Brnabić

Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine 

Predmet: Zahtev za objavljivanje tačnog rezultata glasanja na osnovu glasova tri legitimna ovlašćena

predlagača u kategoriji nacionalnih saveta nacionalnih manjina

Datum: 22. 10. 2025. 

Poštovana gospođo Brnabić,

Organizacije predlagači izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog grubog kršenja Zakona o elektronskim medijima u procesu izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje je nastupilo 21. oktobra 2025. godine odlukama i radom Stručne službe Narodne skupštine.

Uprkos izveštaju Odbora za kulturu i informisanje objavljenom 14. oktobra 2025. godine, u kojem je utvrđena lista ovlašćenih predlagača i kandidata/kandidatkinja, Stručna služba je omogućila prisustvo i glasanje predstavnika/predstavnica devet nacionalnih saveta koji nemaju utvrđen status ovlašćenih predlagača. Time je došlo do direktnog kršenja člana 13. Zakona o elektronskim medijima, koji propisuje da pravo glasa imaju isključivo ovlašćeni predlagači koji su učestvovali u procesu nominovanja kandidata/kandidatkinja.

Prema pozivu na usaglašavanje, koji je Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine uputio nacionalnim savetima, jasno je navedeno da se na sastanak usaglašavanja pošalje po jedan predstavnik/predstavnica za tri ovlašćena predlagača — Bošnjačko nacionalno vijeće, Albanski nacionalni savet i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. Uprkos tome, na sastanku se pojavilo još devet predstavnika nacionalnih saveta i ukupno glasalo dvanaest lica, čime je direktno narušen integritet i zakonitost postupka.

Na osnovu važećih zakonskih procedura i izveštaja Odbora, legitimni glasovi pripadaju isključivo trima nacionalnim savetima koji su predložili svoje kandidate/kandidatkinje, kako je i navedeno u izveštaju Odbora za kulturu i informisanje. 

Stoga zahtevamo:

1. Da se da utvrdi koji su punovažni glasački listići na osnovu potpisa na glasačkim listićima koji su zahtevani prilikom glasanja;
2. Da se naloži poništavanje svih ostalih, nevažećih listića u kategoriji nacionalnih saveta nacionalnih manjina;
3. Da se u zapisniku sa glasanja objave rezultati glasanja na osnovu glasova tri legitimna ovlašćena predlagača — Bošnjačkog nacionalnog vijeća, Albanskog nacionalnog saveta i Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine;

Zahtevamo od Odbora za kulturu i informisanje i Narodne skupštine Republike Srbije da u najkraćem roku ispravi ovu ozbiljnu povredu u procesu izbora Saveta REM-a. Napominjemo da je odluka o povratku u proces i kandidata/kandidatkinja i predlagača doneta na osnovu Izveštaja o utvrđenoj listi organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača kao i listi kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije od 14. oktobra 2025. godine, a na osnovu pretpostavke da stručna služba Narodne skupštine Republike Srbije ima zakonsku obavezu da zaključke tog izveštaja sprovede u daljem postupku.

S poštovanjem,

Organizacije predlagači u različitim kategorijama ovlašćenih predlagača:

Nagrada je ustanovljena je na Skupštini UNS-a, 21. decembra 2024. godine, u spomen na doprinos kolege Doderovića novinarstvu.

Biće dodeljivana svake druge godine u Nišu.

Na konkurs se mogu prijaviti svi novinari, bez obzira da li su članovi UNS-a, osim članova Uprave i drugih organa Skupštine UNS-a.

Na konkursu se dodeljuje jedna nagrada.

Predloge za nagradu treba poslati putem formulara koji se nalazi na LINKU, do subote, 25. oktobra 2025. godine u 23.59č.

Ko je bio Milorad Doderović?

Milorad Doderović rođen je 1953. godine u selu Marovac, opština Medveđa.

Novinarstvom se profesionalno bavio od 1978. godine. Više od četiri decenije posvetio je ovom pozivu, naročito razvoju novinarstva u Nišu.

U junu 1989. godine bio je urednik niškog omladinskog nedeljnika Grafit, kada je zbog njegovog intervjua sa Momom Kaporom, 101. broj ovog nedeljnika zabranjen.

Njegove autorske emisije emitovane su na televizijama NTV i Zona plus, a bio je i saradnik emisije Hronika regiona RTS-a.

Dvanaest godina u niškim Narodnim novinama bio je politički komentator, urednik i izveštač iz saveznog i republičkog parlamenta.

Od 2001. do 2009. godine bio je šef dopisništva „Glasa javnosti" i Kurira iz Niša. Jedan je od osnivača Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Nišu.

Od 1994. godine bio je stalni dopisnik programa na srpskom jeziku australijskog državnog Es-Bi-Es radija.

Tokom novinarske karijere objavljivao je svoje tekstove u jugoslovenskim i srpskim novinama i časopisima.

Kao član Uprave i Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) aktivno se zalagao za slobodu medija i bolji položaj novinara.

Svoj prvi roman „Hodžina kći" objavio je 2018. godine u izdanju Udruženja pisaca „Sedmica" iz Frankfurta i niške agencije Svici. Knjigu „Sedma sila bez krila" je objavio 2019. godine, u kojoj je prikazao mnogobrojna iskustva i anegdote iz bogate novinarske karijere.

Preminuo je 30. decembra 2020. godine u Nišu.

Udruženje novinara Srbije (UNS), Lokalna fondacija Niš i porodica Doderović pokrenuli su prošle godine akciju prikupljanja sredstava za oslikavanje murala doajenu novinarstva Miloradu Doderoviću, u Nišu, na zgradi u kojoj je živeo. Mural je otkriven juna 2024. godine.

Kolege su se na skupu prisetile njenog dugogodišnjeg rada u novinarstvu i književnosti i istakle značaj koji je Ćurguz imala u novinarskom i književnom svetu.

„Obišla je više država, a gde god da je bila - govorila je o jugoslovenskim književnicima i položaju žena u Jugoslaviji“, prisetila se njena dugogodišnja prijateljica i novinarka Slobodanka Vučković.

Kako je rekla, dok joj je muž obavljao dužnost generalnog konzula, najduže su bili u Pakistanu i Skandinavskim zemljama, gde je ona radila kao prevodilac švedskog jezika.

Danica Diković Ćurguz rođena je 10. novembra 1942. godine u Užicu.

Bila je spoljni saradnik Sarajevskog oslobođenja u kulturnoj rubrici. Pisala je putopise. 

Pisala je romane, eseje, putopise. Njen roman “Sećanje na strah” svojevremeno je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu, dok je za knjigu eseja “Na litici” dobila Deretinu nagradu.

Diković Ćurguz je bila član UNS-a od 1975. godine.

Bila je i član Udruženja književnika Srbije.

Danica Diković Ćurguz preminula je 2.oktobra.

Publikacija obuhvata tri tematske celine - evropski regulatorni okvir, domaće zakonodavstvo i etičke smernice. Na taj način, publikacija pruža pregled ključnih normi i preporuka koje se odnose na rodnu ravnopravnost i medijsko izveštavanje.  

Kroz ovaj vodič, UNS i Savet Evrope žele da podstaknu mlade novinarke i novinare da prepoznaju i primene rodno-odgovorni pristup u svakodnevnom radu, oslanjajući se na domaće i međunarodne standarde.

Bojković je nagradu dobila za emisiju „Od stolara do humaniste“ koja se emituje u okviru dokumentarnog serijala "Put pobednika", a u kojoj opisuje rad stolara Mileta koji pravi hranilice za bebe i poklanja ih, a dodatno pravi krevete i nameštaj za porodice u teškoj materijalnoj situaciji i prikuplja pomoć i lekove za najugroženije. 

Emisija opisuje i kako je Mile svom sinu ostavio u amanet da nastavi njegovim stopama.

„Pričom o stolaru Miletu, Biljana Bojković je prikazala čoveka za koga humanost nema granice. Ovom prilikom želimo da podstaknemo koleginicu Bojković da nastavi da se bavi ovom tematikom i bude podstrek i ostalim kolegama, kao što je to svojevremeno radio i sam Đoko Vještica“, naveo je žiri u obrazloženju za nagradu.

Članovi žirija koji su odlučivali o nagradi su Ana Marković (prošlogodišnja dobitnica nagrade i predsednica žirija), Miljan Baćović (donator) i novinari Miloš Bato Milatović, Petar Živković i Mateja Agatonović.

Nagrada će Biljani Bojković biti uručena u Pres centru UNS-a, u ponedeljak, 27. oktobra, u 11 sati.

Emisiju "Od stolara do humaniste" pogledajte u nastavku.

Skupština Republike Srbije će za člana Saveta REM-a glasanjem izabrati jednog od ova dva kandidata.

Mileva Malešić i Đorđe Vlajić izabrani su većinom glasova na sastanku ovlašćenih predlagača kome su prisustvovali predsednik UNS-a Živojin Rakočević, predsednik NUNS-a Željko Bodrožić i predsednica PROUNS-a Slađana Ostojić.

Na sastanku je izabrano dvoje od troje kandidata. Malešić i Vlajića predložili su UNS i NUNS, dok je Maju Mišković Marković predložio PROUNS.

Skupština će za članove Saveta REM-a izabrati i po jednog iz preostalih osam grupa kandidata.

Podsetimo, Savet Regulatornog tela za elektronske medije ne postoji duže od 11 meseci, odnosno od 4. novembra 2024. godine kada je, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, prethodnom sastavu Saveta prestao mandat.

Ko su Mileva Malešić i Đorđe Vlajić?

Mileva Malešić bila je dugo glavna i odgovorna urednica i direktorka Televizije Forum i portala Forum info, medija civilnog sektora u okviru Udruženja Forum žena Prijepolja. Završila je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Malešić je od 1979. do 2008. godine bila i novinarka, urednica i direktorka u lokalnom nedeljniku „Polimlje“ i Radio Polimlju. U svojoj višedecenijskoj karijeri, Malešić je bila dopisnica novinskih agencija Beta i Tanjug, dnevnih listova „Politika“, „Glas javnosti“, „Blic“, Radio Beograda.

U pet mandata bila je članica Upravnog odbora Lokal presa, a od 2014. do 2016. bila je predsednica Upravnog odbora ove organizacije.

Danas je članica Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kao i grupe Novinarke protiv nasilja.

Ćorće Vlajić završio je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Vlajić je 47 godina novinar i urednik, pretežno u javnim servisima – RTS-u i Bi-Bi-Siju. Njegov profesionalni rad obeležili su oganizovanje proizvodnje televizijskog i radio programa, kao i rad na pripremi internih akata javnog servisa, medijskih zakona i Kodeksa novinara Srbije.

Vlajić je bio i urednik TV servisa Vesti u novinskoj agenciji Fonet, dopisnik BBC World Service-a iz Beograda, kao i glavni urednik Prvog programa Radio Beograda.

Prethodno je bio urednik i voditelj glavnih informativnih emisija („Dnevnik“, „Novosti dana“) i specijalizovanih informativnih programa („Argument više“, „Nedeljom u 10“).