УНС вести

17. 04. 2024.

Аутор: Филип Мириловић Извор: УНС

УНС-ово истраживање убиства шабачке екипе РТС-а: Зорана Амиџића, Боре Петровића, Дејана Милићевића и мобилисаног Сретана Илића на Банији 1991. године (3. део)

Засједа на Банији: Ко је убио шабачке новинаре?

Девети је октобар, 1991. године. Рат у Хрватској траје већ неколико мјесеци, касарне су увелико под блокадама, а опсада Вуковара ближи се завршној фази. На банијском ратишту јединице Југословенске народне армије (ЈНА) ушле су у Петрињу. Хрватска војска, односно тада још увијек припадници Збора народне гарде (Зенге) повукли су се из града, прешли ријеку Купу и утврдили у селу Брест.

Ситуација на терену потпуно је конфузна. Кренувши из Глине, ЈНА напредује према селима источно од Петриње, покушавајући да избије на обалу ријеке Купе на потезу села Нови Фаркашић - Думаче - Небојан.

Хрватске снаге су у Бресту и селу Петровец, са једне стране Купе, као и селима Небојан и Думаче, са друге. Покушавају, али не успјевају да заузму Жажину, која се налази свега десетак километара даље. Жажина је ракетна база ЈНА.

Потез до села Гора - Страшник под каквом таквом је контролом ЈНА. Цјелокупни рејон сјеверно, који ЈНА форсира, потпуно је незаштићен. Према свједочењима официра ЈНА, са којима је УНС разговарао, локалног становништва скоро да и нема. Са друге стране, ЈНА се не задржава дуго у селима која заузме, већ их оставља у позадини, небрањена.

Главнину снага ЈНА у овом рејону чини 544. моторизована бригада и резервисти из Шапца. Један од официра из ове бригаде испричао је за УНС да су све вријеме имали проблема са “опструкцијама, недовољним моралом и резервним саставом”. Како је рекао, ситуација је кулминирала 5. или 6. октобра, када је више од половине људства “напустило положај”, односно “дезертирало”.

Рафал за новинаре

Тог кобног деветог октобра, група новинара, дописника Радио телевизије Београд, пратила је ратни пут Шабачке бригаде. У јутарњим часовима стигли су на истурене положаје ЈНА. Пред долазак новинара ЈНА је форсирала село Думаче, покушавајући да потисне не тако велику хрватску постају и избије на ријеку Купу. Први напад на ово село започео је 6. октобра, и завршио се неуспјешно по ЈНА.

У возилу, марке Голф, бијеле боје, са видљивим прес ознакама налазили су се новинар Зоран Амиџић, сниматељи Бора Петровић и Дејан Милићевић, као и Сретан Илић, мобилисани новинар (резервни капетан), који је у јединици био одређен за сарадњу са медијима. Прва тројица су у цивилу, док Илић на себи има војну униформу.

Они прво долазе у село Средње Мокрице, али се ту не задржавају, већ одлазе даље ка Доњим Мокрицама, гдје су истурени положаји бригаде наспрам села Думаче, које и даље држе хрватске снаге. Након завршетка снимања, група извјештача креће назад; неко вријеме се задржавају у Средњим Мокрицама, а потом одлазе даље, према Селишту, путем који води преко Горњих Мокрица.

Свједочења и новинарски записи из тог периода углавном се у потпуности поклапају до ове тачке. Након тога, појављују се различите информације, многе од њих испоставиће се као нетачне.

На путу Глина - село Горње Мокрице, највјероватније у близини самог села (али не и у његовом насељеном дијелу), возило новинарске екипе заустављено је рафалном паљбом.

 

УНС је у овом истраживању открио обдукционе налазе, на основу којих је могуће закључити да су постојала бар три нападача, који су када је возило наишло запуцали из засједе. Од тога је барем један нападач изашао на пут и отворио ватру испред возила.

У данима непосредно након убиства, неколицина београдских медија објављивала је нетачне информације да је возило погођено ракетним бацачем, као и да је пуцано из ловачке пушке, или сачмаре. Неки аутори су чак тврдили да је злочин починило локално становништво. Ниједна од ових тврдњи није поткрепљена конкретним доказима.

На снимку Телевизије Београд са лица мјеста, насталом дан након убиства новинара, види се возило, у каналу поред пута. Возило је изрешетано аутоматским оружјем. Као локација наводи се “околина села Горње Мокрице”.

Засједа је постављена на оштрој кривини. Са обе стране пута налазила су се поља кукуруза, а недалеко и шумовити обронци.

Упирање прстом без епилога

Истрага о убиству групе шабачких новинара никада није званично вођена. На питање ко је пуцао и даље нема одговора. Званични Београд упире прстом у Хрватску, али не ради ништа поводом идентификовања и проналажења починилаца.

Са друге стране, у данима након убиства, хрватско руководство оптуживало је тадашњи војни врх ЈНА да је војска пуцала. Ратно-хушкачки таблоид Слободни тједник (СТ), о коме је УНС писао, објављује текст под насловом “Пуцати на шпијуне без заустављања”, тврдећи да су новинаре ликвидирали “пијани четници”. СТ је у тексту објавио и фотографије личних ствари из торбице Зорана Амиџића.

Аутор Јован Кубура, који потписује текст, псеудоним је једног од сталних аутора Слободног тједника.

Представник Зенги у Сиску осврнуо се неколико дана касније на убиство шабачких новинара, тврдећи да је хрватска страна поштовала примирје, да “никаквих борбених активности није било” и изнио верзију према којој је возило са новинарима налетјело на мину. Друга верзија коју је представио, позивајући се на информације хрватских извиђачких јединица, јесте да је возило упало у унакрсну ватру унутар саме ЈНА.

Током почетних фаза рата у Хрватској постојао је низ договорених прекида ватре, који се у пракси углавном нису поштовали. Деветог октобра на снази је требало да буде једно од таквих примирја.

Вишемјесечно истраживање УНС-а показује ко се у данима прије, током и послије убиства новинара налазио у рејону гдје су убијени.

Извиђачи

На потезу села Думаче и Небојан, ЈНА је против себе углавном имала дијелове хрватских јединица из којих ће касније настати Друга гардијска бригада “Громови” - једна од елитних постројби хрватске војске.

Село Думаче бранили су припадници прве бојне (батаљона), у рату познати као “Црне мамбе”. У том тренутку бојна нема стварну снагу батаљона, већ по питању људства више дјелује као сатнија.

У разговору за УНС, један високи официр ЈНА који је учествовао у борбама код Петриње, рекао је да је након заузимања града упозоравао на могућност убацивања диверзантско-извиђачке групе преко ријеке Купе.

Контрола ЈНА над подручјима која је претходно заузела постоји само на папиру, у пракси нема довољно јединица за осигурање позадине.

Новинари УНС-а пронашли су монографију Друге гардијске бригаде “Громови” која, између осталог, описује њихов ратни пут на Банији. Из села Думаче, против ЈНА дјелује трећа пјешачка сатнија “Црних мамби”. У том тренутку, хрватске снаге под контролом имају само села Небојан и Думаче. Нови Фаркашић ЈНА је претходно заузела, али се није задржала у њему.

Поред треће сатније, у том рејону дјеловала је и прва пјешачка сатнија. Осам дана након убиства новинара, 17. октобра, ЈНА је поново напала село Нови Фаркашић (у коме су се хрватске снаге претходно утврдиле, након што су га затекле празним), покушавајући да избије на Купу. У селу су били распоређени припадници прве пјешачке сатније, прве бојне “Громова”.

С обзиром на важност битке за Нови Фаркашић за обе стране, монографија Друге гардијске бригаде “Громови” посвећује јој посебну пажњу, али и описује дане који су претходили борбама око овог места.

Први напад ЈНА на Думаче започео је 6. октобра. Након тога, ЈНА је покушавала да заузме село још неколико пута. Дана деветог октобра, када су шабачки новинари убијени из засједе, на снази је било краткотрајно примирје.

Описујући ратне активности прве бојне, Друге гардијске бригаде “Громови”, наводи се у монографији да је неколико “гардиста” (из прве сатније) “самоиницијативно кренуло у извиђање” терена. Даље, пише да су прешли “Горње, Средње и Доње Мокрице, као и село Међураче”. У повратку су дошли у село Нови Фаркашић, гдје су почели да се утврђују.

Тачан датум када се поменуто извиђање догађа није наведен. Међутим, на једној од фотографија из монографије виде се два припадника јединице у Новом Фаркашићу. Фотографија је наводно настала 9. октобра. Доба дана када је настала није познато.

До извиђања није могло доћи у току напада на село Думаче, с обзиром на то да је ЈНА напредовала преко Средњих Мокрица. Такође, извиђачка група морала је проћи поменутим рејоном најкасније 9. октобра.

У разговору за УНС, официр који је први дошао на мјесто несреће, са возачем и још једним војником, рекао је да се тамо појавио свега “пет до седам” минута након што су се чули пуцњи. Према његовој изјави, он је сат времена раније “сам прошао истим путем у војној униформи”.

Претпоставља се да се група која је ликвидирала новинаре тада није налазила на мјесту убиства, већ да је на пут избила недуго прије постављања засједе. Возило у коме су се налазили новинари вјероватно је прво које је наишло. Након ликвидације група се повукла кроз неколико минута.

Када су у питању положаји ЈНА у том рејону, у селу Доње Мокрице налазила се противоклопна чета из састава трећег батаљона, док је команда батаљона била у Средњим Мокрицама. У Горњим Мокрицама такође се налазила јединица ЈНА, а следећа је била позиционирана у селу Селиште. Оваквим распоредом ЈНА је контролисала сама села, али не и њихову околину.