Novinarsko ćoše
14. 02. 2018.
Skrnavljenje bola
Rano i nenadano umro je ovih dana veliki glumac i čovek Nebojša Glogovac. I neka mu je večna slava i hvala za sve što nam je dao kao glumac posebnog kova i senzibiliteta.
Setimo se samo kako je prošle godine pozdravio publiku Filmskih susreta u Nišu sa još jednom Gran pri „Naisom“ u rukama za maestralnu ulogu Vjeka Kralja u filmu „Ustav Republike Hrvatske“, a za koju je inače nekoliko meseci ranije dobio i Zlatnu arenu na festivalu u Puli!
Nebojša je otišao u nebeske vrtove ne stigavši da, kako je nedavno najavljivao, ode ili bolje rečeno pobegne u svoje Trebinje i da se skloni od kiča i šunda, starleta i lažnih rijaliti vedeta, od onih koji narodu prodaju jeftinu zabavu, a mladima nakaradne uzore. Nije se svakako dopao onima koje je opisao pa i imenom i prezimenom, navodeći ih kao razlog zbog koji bi otišao u svoje Trebinje, taj divni grad pod Leotarom iz kojeg su potekle mnoge duhovne veličine koje su svojim delom učinile da budu večno pamćeni i da budu uzori svima koji bi da u poslu kojim se bave dostižu visine koje su rezervisane samo za velikane.
Boli me Nebojšina rana smrt, kao i mnoge koji poštuju njegova lik i delo. Njegove glumačke domašaje koji su ga svrstali u velikane,pa mu tako i grobno mesto predodredile za Aleju zaslužnih građana na groblju u Beogradu.
Ali, gotovo me još više boli način na koji su tabloidni mediji i neki suludi korisnici blagodeti interneta, na neverovatno bezdušan način pokušavali da skrnave bol njegove rodbine, prijatelja i brojnih fanova.
Poput jedne plaćene fanovke NATO-a koja se zlurado pitala „kojim se to putem i kriterijumom stiže do groba u Aleji zaslužnih građana“ u kojoj je inače sahranjen!?
Tabloidi su se opet utrkivali ko će objaviti što „dramatičniju“ fotku njegove uplakane dece, oca i kolega i prijatelja. A svemu tome dodavali su još suluda pitanja tipa – kako ste se kao otac osećali dok ste bdeli nad svojim sinom u poslednjim trenucima njegove životne borbe? Ili, kako ste se osećali kada ste saznali da vam je otac /prijatelj, brat,kolega, drug.../ Nebojša Glogovac izgubio bitku za život!? Je li vas to baš mnogo i recite nam molim vas baš koliko zabolelo?
Zar u ovakvom prilikama ima mesta za ovakva nesuvisla pitanja? Nema svakako! Ali oni koji i dalje misle da umeju da prave velike novine i medije kao da se utrkuju ko će postaviti besmislenije i bezdušnije pitanje!
Svaki primerak više koji prodaju na ovakav način, daleko je od novinarskog kodeksa i časti profesije kojom bi da se bave i po cenu nepoštovanja prava na bol i tugu onih koji ispraćaju svoje najmilije.
„Medijski lešinari“ oskrnavili su i sahranu Nebojše Glogovca, uz bezobzirne komentare o tome ko je sve i u kom redu povorke bio,ko je „najviše plakao“, na koga je ispod oka pogledivao, kako se obukao,kakav venac je /ili nije/ doneo, da li je došla i „tajna ljubavnica“... i tako redom do bljutave besmislenosti.
Na žalost, sve ovo je već viđano i na nekim ranijim sahranama naročito u glavnom nam gradu u kojima, po zakonu velikih brojeva, izgleda da stanuje i najviše bezdušnika koji odlaze na sahrane da bi bili viđeni, a možda i uslikani za neki od tariguznih srpskih tabloida. Takvi čak imaju i markiranu garderobu ne samo za svadbe nego i za sahrane.
Običan svet u unutrašnjosti, pa i na jugu Srbije, verovatno da na sahranama ima raznih običajnih preterivanja i paganštine. Ali ima i jedno dobro pravilo. Kome bi palo na pamet da eventualno nešto slika na sahrani, morao bi da računa da ga samo brze noge mogu spasiti od batina i revolta iskreno ožalošćenih koji su došli da isprate pokojnika. Mnoge narodne običaje na sahranama svakako možemo menjati, ali ovaj vezan za odnos prema medijskim lešinarima izgleda da treba svakako negovati.
Dragi Nebojša Glogovcu, neka ti je slava i hvala za sve što si kao veliki glumac učinio za nas koji smo te voleli. A ostaje nam nada da vreme onih koji bi da podižu tiraže i rejtinge na tuđim smrtima i tugama, ipak neće još dugo trajati!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.