Novinarsko ćoše
13. 11. 2013.
Otvoreno pismo Milene Petković Željku Mitroviću
Novinarka televizije Pink Milena Petković objavila je juče na svom fejsbuk profilu otvoreno pismo generalnom direktoru televizije Pink Željku Mitroviću. Pismo prenosimo u celosti.
Gospodine Željko,
Hajde da se upoznamo!
Dopustite da Vam nabrojim šta imam.
Počeću od sreće, mislim da je imam.
Nisam od onih koji lepu vest ostavljaju za kasnije. Vodim se mišlju da vreme ne postoji i da je sve trenutak. Taj prostor podeliću na dva trenutka.
Trenutak 1
Moje ime je Milena Petković. Nije bilo lako doći iz unutrašnjosti i dobiti posao na velikoj, najvećoj, samo par godina ranije – nekoliko biliona trenutaka dalekoj televiziji. Za mene. Smatrala sam ličnim uspehom činjenicu da sam ta vrata otvorila.
Zaposlila sam se kao novinar u informativnoj redakciji televizije Pink.
Videla sam Vas nekoliko puta. Pored lifta, u zgradi televizije, a videla sam i Vaša gostovanja u televizijskim programima.
Ali, nisam ovde da bih pričala o Vama. Ovde sam da bih pričala o sebi.
Trenutak 2
Prošlog ponedeljka gledala sam čoveka u oči a nisam imala pravo da mu kažem ko sam. Ni šta me plaši. Ni da slušam rock and roll. Ni da imam prezime. Ni da imam ime. Ni da sam devojka koja ima 27 godina, ni da sam čovek.
Došla sam u situaciju da se objasnim novcem. Nisam ga imala. Nisam. A ko sam? Možemo da kažemo niko. Nemam novac da dokažem da jesam neko. Nemam novac da se potvrdim kroz kiriju, račun od infostana ili struje.
Da, taj novac sam ja, taj novac je moj dug.
Dakle, niko sam.
Možemo da kažemo i da nisam.
Ja sam strpljiva Milena Petković. Novinarka na TV Pink.
Radim. Za svoj rad nisam plaćena.
Hoćemo li da me svedemo na ništa? Možemo li da kažemo da ne volim kišu, neobične instekte, jednog dečka i mlađeg brata? Ne možemo. Slagali bismo.
Ovde bi trebalo da Vas zamolim da pokušate da nađete način da platite ono što dugujete – meni, ali i mojim strpljivim kolegama. Nećete verovati, ali u najgledanijoj, Vašoj televiziji, rade sjajni ljudi koji imaju vanredan talenat, vredni su, odgovorni … i pozajmljuju novac da bi došli na posao – plaćaju da bi radili za Vas!
Platite naš rad.
I, znate šta?
Nemam poentu. Nemam maestralan zaključak, kulminaciju niti patetične molbe.
Neću da Vas molim. Ja tražim da nam ne oduzimate dostojanstvo. Nismo Vam ga poklonili. Ja Vam tražim da nam platite ono što smo zaradili.
U danu kada sam odlučila da pokucam na vrata blještavog grada i svetlucavog radnog mesta, obećala sam sebi da neću moliti da mi neko vrati ono što jesam. Jer to nisam izgubila. Dakle, gospodine Željko, ne molim Vas.
Kažite mi šta je strah?
Da li čovek ima samo jedan konačan strah? Od smrti?
Ili je njegov strah, zapravo, čitav zivot?
Verujem da svako zaspi sa svojim strahom. Ne uvek. Sasvim izvesno, jedna noć je strašnija od ostalih noći. Makar jedna. Samo jedna. Zatim, strah od onoga što dolazi posle te noći. Strah od jutra. Možda baš onog jutra kad ne možemo da objasnimo ko smo!
Da li se to Vas tiče?
Mene, da!
U verovanju da je čitav žvot samo trenutak, želim Vam trenutak bez strahova, ispunjen isključivo onim što Vas usrećuje.
Svesrdno,
Milena Petković
Komentari (8)
ostavi komentar19.11.
2013.
progovorite i ostali
Bravo Milena, ali progovorite i vi ostali novnari i drugi robovi sa Pinka kako vam je kod Željka koji je prve milione zaradio kao omiljeni Mirin Julovac.Ustajte svi prezreni i poniženi novinari.Pametniji ste i obrazovaniji od svojih gazda.Nedajte da vam više vade dusu i teraju vas da radite gladni i poniženi...
Odgovori14.11.
2013.
Strahu nema mesta
Milena,
OdgovoriMoje poštovanje i iskrena želja, da Tvoja hrabrost ne bude pucanj u prazno.
Bez obzira što si uprla prstom u jednu od "Ikona" našeg novinarstva
14.11.
2013.
Bez brige
Milena,
Odgovoribez brige, a naročito bez straha.
Uperila si prstom u samo jednu od naših novinarskih svetinja. Da li možeš nešto izgubiti? Ne "mnogo", samo ono što je prozvani "čovjek" odavno izgubio. Dostojanstvo i čast. Nikakvi otkazi ni pretnje neka ne budu uzrokom za Tvoj gubitak te vrste. Svaku sreću Ti želim.
P.S. Ja ću ukazati samo na još jednu stvar, koja nije direktno u vez sa Tvojim pismom. Pomenuti i moćna mu bratija tvorci su opšteg trenda u našem novinarstvu, koji ću predstaviti ovako: "Dan bez tragedija i nesreća, dostojnih njihovog interesovanja, za njihove medije je CRNI DAN. Čini mi se da iz toga proizilaz i sve ostalo.
14.11.
2013.
osioni kapitalista
da, to je Mitrovic. Osioni kapitalista, eksploatator ljudskog tela i ljudskih dusa. Ne samo da ne placa svojoj radnoj snazi, nego i mnogima drugima. Ne placa npr. ni struju, duzan je samo za nekoliko meseci 5-6 miliona dinara. Ne placa ni poreze...ali zato uzima KREDIT da kupi jahtu. Ne shvata on Bozje poruke a nedavno mu je jedna poslata. On ce nastaviti bahato, ovaj put sa tuziocima i sudijama. A da su novinari sve vise propagandisti odredjenih lobija i interesnih grupa (ne partija, jer su one samo maska za sve sto rade, za sve domace zadatake), svakim danom je sve jasnije sve vecem broju ljudi. Ovu hrabru zenu, ako ikome trebaju ljudi koji misle svojom glavom, ceka ulica. Sta ce raditi UNS, NUNS (bas citam Tima Marsala Igra senki gde se objasnjava kako su bili "motivisani" da uvode demokratju u Srbiji)?
Odgovori14.11.
2013.
SVAKA ČAST
MALO JE HRABRIH I ODVAŽNI KAO MILENA. KAKO ĆE SE TO ZAVRŠITI PA ZNA SE ZAŠIĆENI SU KAO BELI MEDVEDI . TO JE NAŠ REALNOST
Odgovori13.11.
2013.
lanena vremena
Divim se hrabrosti ove devojke, zelim joj srecu u profesionalnom radu.
Odgovori13.11.
2013.
A dalje
Nadam se da će se naći neko da prati dalju sudbinu Milene Petković, koliko će je koštati ovo pismo.
OdgovoriDevojka je talentovana, nema šta, ali šta to vredi kad će morati da se vrati kod tate i mame da nešto pojede...
A Željko Mitrović, ako ima obraza (kad već ima lepu, kuću kola, decu u privatnoj školi i ostalo) trebalo bi da reaguje na ovo upečatljivo svedočenje o slomu novinarstva pod njegovom srebrnom kupolom u Ulici neznanog junaka na Dedinju...
13.11.
2013.
Mučno
Milena nije jedina i nije usamljena. Ali je jedina hrabra. Mi koji radimo kod "privatnih gazda" nju odlično razumemo. I to je sve. A "gazde" su sve osionije. U bilo kojoj branši da "gazduju": medijima, prosveti, zdravstvu, advokaturi...Potpuno je svejedno. "Gazde" su zaštićene i prezaštićene, a mi smo siromašni i presiromašni, u strahu za posao (i kada nije plaćen i kada je plaćen ispod svakog dostojanstva), bez sindikata, bez zaštite, bez dostojanstva.
OdgovoriMilena - divim se Vašoj hrabrosti.