Вести
05. 05. 2020.
Радомировић (УНС): Већина медија се понашала одговорно током кризе
Видели смо током кризе да се већина медија понашала одговорно, рекао је ФоНету председник Удружења новинара Србије (УНС) Владимир Радомировић, који је похвалио Радио-телевизију Србије (РТС), не само за извештавање, него и за реализацију школске наставе.
Он сматра да је било „неких испада, кроз ширење теорија завере, првенствено преко таблоида“, али констатује да се то „могло и очекивати“ када је у питању ванредно стање.
Подсећајући на случајеве новинарке Ане Лалић и екипе КТВ из Зрењанина, Радомировић је напоменуо да „УНС највише брину привођења новинара“, и признао да је то било неочекивано.
„После година сарадње са тужилаштвом и формирања Сталне радне групе за безбедност новинара, доживели смо да тужиоци одређују притвор новинарима“, рекао је Радомировић у серијалу разговора Преступ.
Велики проблем је и одузимање опреме новинарима, телефона и камера, јер то утиче „и на новинарске изворе“, оценио је он, али угрожава и новинаре и јавност. Радомировић понавља да је било и пласирања лажних вести и теорија завере, а разлоге за то види у интересу власника да „продају свој медиј“.
Како је запазио, људи, поготово у кризним ситуацијама, „желе да верују да је нешто предвидљиво, да разумеју шта се дешава и да свале кривицу на некога ко је можда далеко“.
Забрињавајуће је што се „ужасна ствар“ десила на Косову и Метохији, указао је Радомировић и подсетио да су „велики медији у Приштини, укључујући и Радиотелевизију Косова, пренели очигледну лаж да се српска црква против вируса бори такозваним руским методама“.
Како је објаснио, тамошњи медији су извешатавали да звона цркве Светог Николе у Приштини „плаше Приштевце“ и да су „руски агенти по српским манастирима“.
То су вести које које „могу поново да изазову напад на српску заједницу“, као што је лажна вест 2004. године изазвала погром српске заједнице на Косову, упозорио је Радомировић.
Он жали што „ниједна међународна институција на Косову и Метохији није осудила те лажне вести“, и додаје да су „обично вема гласни када треба осудити неке друге ствари које се дешавају“ у централној Србији или на Косову.
Криза изазвана пандемијом, оценио је Радомировић, само је показала „све предности и слабости“ медијске сцене у Србији. Према његовом тумачењу, „видели смо да јавни сервис може да ради добро када је кризна ситуација и да таблоиди могу накратко да се уздрже од пласирања лажних информација“.
Брине га, међутим, „недостатак воље“ државних органа да разумеју у каквој се кризи налазе медији и како она утиче, пре свега, на локалне и штампане медије.
Радомировић подсећа да су локални медији пре кризе „већ били на ивици опстанка“ и предвиђа да ће, због недостатка прихода, бити још угроженији.
Како је нагласио, „УНС је на самом почетку кризе“ затражио од Владе да припреми пакете мера, пре свега за локалне медије. Нада се „да ће бити слуха“, али за сада, према његовим речима, „нисмо видели да постоји воља да им се помогне“.
То ко је одговоран за стање у медијима „широка је прича“, рекао је Радомировић и међу њих стврстао новинаре, али и „низ власти“, које „гуше“ професионално новинарство, а „охрабрују оно које само служи интересима оних који су на власти“.
Криза је додатно „оголила стање“, али се он нада да ће професионално новинарство „победити“ и да ће грађани, „који су током кризе видели како изгледа одговорно новинарство“, подржавати такво новинарство. Према његовом мишљењу, УНС на делу показује како изгледа новинарска солидарност, јер „стајемо у одбрану“ сваког угроженог новинара.
„Издајемо саопштења, дајемо новац економски угроженим новинарима и правну помоћ онима којима је то потребно“, прецизирао је Радомировић.
Осим тога, „радимо на томе да ојачамо саме новинаре“ да се изборе са свим притисцима, додао је он и истакао да УНС сарађује са колегама из иностарнства да би се што „више чуло за проблеме које наше колеге имају“.
Како је нагласио, „УНС већ годинама упозорава да су радна права новинара угрожена“, што показује и чињеница да синдикати новинара постоје „само у великим медијима који су или под контролом државе или су јавни сервиси“.
Подсећајући да, изузев у јавним сервисима, не постоји ни колективни уговор, Радомировић је закључио да новинари „не могу да служе јавном интересу“, ако на свом радном месту нису довољно обезбеђени.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.