Вести
18. 03. 2020.
Новинарство у доба короне: Ни Влада се пред новинарима не придржава мера заштите које је прописала
Одговорни новинари данас обављају важан посао, који може бити и веома опасан: без довољне заштите се труде да истинитим, провереним информацијама спрече ширење веома озбиљне заразе – пропаганде, панике, инфекције лажним информацијама која у овим временима може да буде опасна колико и вирус. Како су се редакције за то припремиле?
Пандемија коронавируса је проглашена, ванредно стање је на снази, а стотине новинара, фото-репортера и сниматеља свакодневно су на улицама широм земље, с циљем да обавесте јавност о свим релевантним информацијама.
И док Влада Србије, у оквиру мера током ванредног стања, засад није предвидела посебне мере које се односе на медије и њихово извештавање, сами медији чине оно што могу да заштите своје раднике, на терену и у редакцији.
Новинари са маскама и рукавицама
Телевизија Н1 је прошле седмице почела да примењује мере заштите, а сада их додатно појачава, истиче извршни продуцент Игор Божић.
„Трудимо се да минимизујемо број људи који ће физички бити присутни у просторијама. Свима за које постоји таква могућност, а ту пре свега мислим на већи део веб-редакције, омогућили смо да раде од куће. Међутим, ово је ипак телевизија и да би функционисала – морамо у редакцији имати уредника, водитеља, реализатора.“
Због тога се, како каже, просторије Н1 неколико пута дневно дезинфикују, бришу се радне површине. Репортери и сниматељи на прес конференције Владе последња два дана одлазе са заштитним маскама, а препорука је да носе и рукавице.
„Уколико било ко од запослених посумња на било какву заразу, са типичним симптомима коронавируса или не, неважно је, одлука је да та особа 14 дана остане у изолацији. На срећу, још нисмо имали такав случај.“
Новинска агенција Танјуг предузела је „наравно све, па и више од предвиђеног на заштити запослених и рада агенције“, потврдила је за Цензоловку директорка те агенције Бранка Ђукић, али није желела да прецизира шта то тачно подразумева.
С друге стране, главни уредник агенције Бета Драган Јањић објашњава да у тој агенцији већ имају разрађен систем рада на даљину (што подразумева и функционисање сервиса на енглеском језику) и да од проглашења пандемије у редакцију долазе само уредници и они чије је присуство заиста неопходно.
„Догађаја је у овом тренутку нешто мање, због ванредног стања, али у сваком случају морамо се прилагођавати ситуацији. Рецимо, на обраћању председника Александра Вучића вечерас ћемо имати камеру, али не и репортера. Такође, набавили смо дезинфекциона средства и трудимо се да што мање боравимо у затвореним просторијама.“
Локални медији су по дефиницији у непосреднијем односу са својом публиком. Директор медијске куће 021 из Новог Сада, која има и радио и веб-портал, Слободан Крајновић каже да су ипак укинули све посете и доласке у редакцију, укључујући и наградне игре, те тако елиминисали директан физички контакт са слушаоцима и читаоцима.
„Како су потврђени први случајеви вируса, у нашој кући максимално смо се ангажовали на заштити новинара. Одмах смо набавили контингент заштитних маски и рукавица. Користе их пре свих наши репортери на терену, јер су они додатно изложени. Стално су у граду, на улици, у контакту с људима. Када се врате с терена, одмах на улазу следује им обавезна дезинфекција.“
Крајновић додаје да је на састанку уредника и директора медија у Војводини с представницима Покрајинске владе предложио доношење низа препорука медијима како да поступају док траје ванредно стање, управо да би били заштићени на прави начин и одговорно се понашали.
Такође, предлог је и да државне институције имају обавезу да на конференцијама за новинаре саме обезбеде заштитне маске и рукавице за једнократну употребу.
„Сама Влада прописала је мере заштите, а не придржава их се. Тако видимо слике из затворених просторија, с конференција за медије, на којима по 20 сниматеља и фото-репортера, по неком свом неписаном правилу, стоје начичкани један до другог, на минималном одстојању и без икакве заштите. Држава би требало да адекватно одговори и својим примером покаже како се можемо заштитити.“
На крају, потребно је, како каже, разумевање да је посао који новинари обављају у овако специфичној ситуацији – непрестано, у дугим сменама и у интересу јавности – једнако важан као и посао здравствених радника и органа безбедности.
Безбедност на првом месту
Саговорници Цензоловке се слажу да велики проблем представља недостатак заштитних маски и рукавица. Најчешће се распоређују онима на терену и онима у затвореним просторијама, али трају тек једну смену и после тога су неупотребљиве.
Недостатак заштитне опреме био је разлог због којег су Јужне вести из Ниша одлучиле да не пошаљу своју екипу на нишки аеродром, када је тамо 9. марта слетео авион из Италије, појашњава за Цензоловку уредница Гордана Бјелетић. Били су у дилеми, али су приоритет дали безбедности својих новинара.
„Већ следећег дана одлучили смо да радимо од куће. Рад на порталу омогућује нам да се организујемо на такав начин. Такође, један број наших запослених у редакцију долази јавним превозом и нисмо желели да их излажемо додатном ризику. Пратили смо шта се догађа у другим земљама с критичном ситуацијом и желели смо да реагујемо на време.“
ЕФЈ: ЗДРАВЉЕ И СИГУРНОСТ НОВИНАРА ПРИОРИТЕТ
Европска федерација новинара (ЕФЈ) поздравила је мере које су предузете како би се новинарима обезбедила сигурност због избијања епидемије КОВИД 19, истовремено осуђујући став појединих послодаваца који присиљавају новинаре да раде у редакцијама, преноси Бета.
„Здравље и сигурност новинара су приоритет. Позивамо све послодавце да примене мере заштите здравља новинара на радном месту“, наводи се у саопштењу ЕФЈ и додаје да су од својих подружница сазнали да поједини послодавци не дозвољавају новинарима да раде ван редакција.
„Неприхватљиво је да поједини издавачи не дозвољавају новинарима да раде на мрежи. Технолошки алати омогућавају савршено испуњавање новинарских задатака на даљину“, навео је Рикардо Гутиерез, генерални секретар ЕФЈ.
У саопштењу ЕФЈ наводи се да се придружују Европској конфедерацији синдиката (European Trade Union Confederation – ETUC) која позива Европску комисију и државе чланице Европске уније (ЕУ) да предузму хитне мере у складу са Пактом о стабилности и расту и правилима о државној помоћи.
Те мере, наводи ЕФЈ, морају да укључе новчану помоћ новинарима и медијским радницима који су у карантину или који су вишак на послу због вируса ЦОВИД 19.
Посебна пажња треба да буде усмерена на новинаре и медијске раднике који у редакцијама не раде за стално, укључујући и слободне новинаре, а који често немају иста права и заштиту као остали радници, истиче ЕФЈ, а преноси Бета.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.