Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
30. 09. 2011.
РТС - сервис за политичаре и странке
Представљен Извештај о притисцима и контроли медија у Србији
Београд - Посебан утицај власт остварује преко Радио-телевизије Србије која, уместо да буде јавни сервис грађана, и даље представља сервис за политичке структуре, али и продукција које су блиско везане за врхове владајућих странака и чланове Управног одбора РТС-а.Преко РТС-а се не остварује општи интерес, јер овај медиј као носилац јавног радиодифузног сервиса, не извршава обавезе и крши Закон о радиодифузији, наводи се у извештају о притисцима и контроли медија у Србији Савета за борбу против корупције.
У закључку извештаја, који је јуче представљен, наводи се да је Савет за борбу против корупције прикупио податке на основу којих се може закључити да се над медијима у Србији врши снажан притисак и да је над њима успостављена потпуна контрола.
„Више не постоји медиј из којег грађани могу да добију потпуне и објективне информације, јер под снажним притиском политичких кругова медији прећуткују догађаје или о њима извештавају селективно и непотпуно“, наводи се у закључку.
Као три основна проблема медија у Србији наводе се нетранспарентност медијског власништва, економски утицај државних институција на рад медија, као и проблем РТС-а.
Савет је утврдио да међу 30 најзначајнијих медија у Србији, за чак 18 медија прави власници нису познати домаћој јавности. Како се наводи, разлог томе је присуство оф-шор компанија у власничким структурама медија, што има за циљ да се прави власници прикрију и да се тиме од јавности сакрију и интереси тих медија.
„Када је финансирање медија у питању, неопходно је знати да власт преко оглашавања, које за приватне емитере и издаваче представља основни извор прихода, утиче на начин извештавања и уређивачку политику. Наиме, државне институције у Србији издвајају велика буџетска средства на оглашавање, чиме се остварује лична и партијска промоција, која на годишњем нивоу није мања од 15 милиона евра“, наводи се у извештају.
Према овим наводима, највише су за медије издвајали Телеком Србије, Министарство животне средине и просторног планирања, Агенција за приватизацију, Министарство економије и регионалног развоја, Министарство здравља и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, „па је зато готово немогуће пронаћи аналитички текст, односно истраживачки приступ новинара када извештавају о раду ових, али и других државних институција“.
Савет је анализирао и рад Републичке радиодифузне агенције (РРА), за коју се може констатовати да се на њу врши „веома велики притисак“ и да је радила под сталним утицајем политичких партија.
Б. Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.